Bible in 90 Days
Билдад
8 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Докле ћеш тако да говориш?
Речи су ти као силан ветар.
3 Зар Бог правду изврће?
Зар Свесилни искривљује оно што је право?
4 Ако су твоја деца згрешила против њега,
он их је казнио према њиховом преступу.
5 Али, ако потражиш Бога
и за милост замолиш Свесилнога,
6 ако си чист и честит,
он ће се и сада ради тебе пренути
и вратити те на твоје праведничко место.
7 Прошлост ће ти бити безначајна
према твом благостању будућем.
8 »Само питај раније нараштаје
и сазнај шта су њихови очеви научили.
9 Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо
и само су сенка наши дани на земљи.
10 Зар те они неће поучити и објаснити ти?
Зар неће из срца изнети речи?
11 Зар папирус расте где нема мочваре?
Зар трска буја без воде?
12 Још зелена и непосечена,
пре сваке друге биљке увене.
13 Тако је и са свима који забораве Бога,
тако пропада нада безбожника.
14 Крхко је његово уздање,
паукова кућа његов је ослонац.
15 Наслони ли се на њу, она попушта,
ухвати ли се за њу, она се руши.
16 Он је као заливена биљка на сунцу:
по врту шири своје младице,
17 корењем је хрпу стења преплела
и тражи место међу камењем.
18 А кад је с њеног места ишчупају,
место је се одриче говорећи:
‚Никад те не видех.‘
19 Живот јој се гаси,
а из тла друге биљке расту.
20 Не, Бог не одбацује беспрекорнога,
нити снажи руку зликоваца.
21 Још ће ти он смехом испунити уста
и усне прекрити радосним клицањем.
22 Твоји ће непријатељи обући срамоту
и нестаће шатори злих.«
Јов
9 Тада Јов одврати:
2 »Да, знам да је тако.
Али, како да смртник буде праведан пред Богом?
3 Када би хтео да се расправља с Богом,
не би му ни једном у хиљаду одговорио.
4 Он је свемудар и свесилан.
Ко му се то опро и остао нетакнут?
5 Он планине помера, а оне и не знају,
и у свом гневу их преврће.
6 Он земљу покреће с места
и тресе јој стубове.
7 Он говори сунцу, и оно не изађе,
печатом својим печати звезде.
8 Он једини небеса разапиње
и гази по морским таласима.
9 Он је створио Медведа и Ориона,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Да, он чини чуда неистражива,
чудесна дела која се не могу избројати.
11 Да, он крај мене пролази, а ја га не видим,
поред мене промиче, а ја га не опажам.
12 Ако нешто уграби, ко ће га спречити?
Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘
13 Бог свој гнев не суспреже.
Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.
14 Како онда ја да му одговорим?
Како да нађем речи против њега?
15 И да сам недужан,
не бих умео да му одговорим.
Свог Судију бих само за милост могао да молим.
16 А кад би се на мој позив и одазвао,
не верујем да би ме саслушао.
17 Јер, он ме због ситнице сатире
и без разлога ми умножава ране.
18 Не дâ ми да дођем до даха,
него ме чемером преплављује.
19 Ако је реч о снази, он је најсилнији,
ако о правди, ко ће њега на суд?
20 Иако сам недужан, моја уста ме осуђују,
иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.
21 Беспрекоран сам, али ми није стало до мене,
свој живот презирем.
22 Све је свеједно, па зато кажем:
он затире и беспрекорног и опаког.
23 Кад бич смрти изненада ошине,
он се руга очајању недужних.
24 Кад земља падне у руке опаких,
он застире очи њеним судијама.
А ако не он, ко онда?
25 »Моји су дани бржи од гласника,
без трунке радости пролећу.
26 Промичу хитро као лађе од папируса,
као орао кад се на плен обрушава.
27 И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање,
променићу израз на лицу и смешкати се‘,
28 опет бих стрепео од свих својих мука,
јер знам да ме не сматраш недужним.
29 И пошто ћу бити крив,
што да се трудим узалуд?
30 Да се оперем и водом снежницом
и руке да истрљам лужницом,
31 ти би ме гурнуо у каљужу,
па бих и својој одећи био одвратан.
32 Бог није човек као ја,
да могу да му одговорим:
‚Хајде да се судимо.‘
33 О, кад би било неког
ко би могао да пресуди међу нама,
ко би на обојицу положио руку,
34 ко би Божији прут одвратио од мене,
да ме његова страхота више не плаши.
35 Тада бих говорио без страха од њега,
јер сад нисам какав сам иначе.
10 »Презирем свој живот.
Стога ћу дати маха свом јадању,
излити сав чемер своје душе.
2 Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме,
него ми кажи за шта ме оптужујеш.
3 Зар ти је мило да ме тлачиш,
да своје дело одбацујеш,
а да се радујеш сплеткама злих?
4 Зар имаш телесне очи,
зар гледаш као што гледа смртник,
5 зар су ти дани као у смртника,
зар су ти године као у човека,
6 кад истражујеш моју кривицу
и испитујеш мој грех,
7 иако знаш да нисам крив
и да из твоје руке нема избављења?
8 »‚Твоје руке су ме обликовале и саздале.
Зар ћеш се окренути и уништити ме?
9 Сети се да си ме обликовао као глину.
Зар ћеш ме опет вратити у прах?
10 Зар ме ниси излио као млеко
и згрушао ме као сир?
11 Обукао си ме у кожу и месо
и исплео ме костима и жилама.
12 Дао си ми живот и љубав
и брижљиво бдео над мојим духом.
13 Али, ово си сакрио у свом срцу,
знам да ти је ово била намера:
14 мотрићеш на мене, да, ако згрешим,
мој прекршај не прође некажњен.
15 Ако сам крив, тешко мени!
А ако сам недужан,
главу не могу да дигнем.
Пун сам стида и у невољу сам заглибио.
16 Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав
и опет ми силна чуда показујеш.
17 Против мене доводиш нове сведоке
и све је већи твој гнев на мене.
Твоја војска стално на мене наваљује.
18 »‚Зашто си ме из утробе извео?
Да сам бар умро, да ме нико не види!
19 Да бар никад нисам живео!
Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!
20 Зар ми дани нису одбројани?
Окрени се од мене, да се још мало повеселим
21 пре него што одем на пут без повратка,
у земљу таме и сенке смрти,
22 земљу најцрње ноћи,
оно место сенке смрти и метежа
где је и светлост као тама.‘«
Цофар
11 Тада Цофар Наамац одврати:
2 »Зар да ово мноштво речи остане без одговора?
Зар да се овај брбљивац још и оправда?
3 Зар да твоје бесмислице ућуткају људе?
Зар да те нико не прекори кад се ругаш?
4 Говориш: ‚Моје учење је беспрекорно
и чист сам пред тобом.‘
5 О, кад би Бог проговорио,
кад би ти се својим устима обратио
6 и открио ти тајне мудрости
– јер права мудрост има две стране –
сазнао би да ти је неке грехе заборавио.
7 Можеш ли у Божије тајне да проникнеш,
да досегнеш границе Свесилнога?
8 Од небеса су више – шта ти ту можеш?
Од Шеола су дубље – шта ти о томе знаш?
9 Од земље су дуже, од мора шире.
10 Ако он наиђе и баци те у тамницу,
па сазове суд, ко ће га спречити?
11 Јер, он зна ништавне људе.
Кад види зло, зар га не памти?
12 Празноглавац ће се опаметити
кад се дивље магаре роди као човек!
13 »Али, ако своје срце усмериш к њему
и пружиш му руке,
14 ако из своје руке одбациш грех
и не даш злу да у твом шатору станује,
15 тада ћеш без стида дизати поглед,
стајати чврсто и без страха.
16 Јер, заборавићеш своју невољу,
сећати је се колико и водâ протеклих.
17 Живот ће ти бити светлији од поднева,
тама ће ти постати као јутро.
18 Бићеш сигуран, јер има наде;
заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.
19 Кад легнеш, нико те неће плашити.
Многи ће тражити твоју наклоност.
20 А очи опаких ишчилеће
и више неће налазити уточиште.
Једина нада биће им да издахну.«
Јов
12 Тада Јов одврати:
2 »Ви сте заиста народ
с којим ће мудрост изумрети!
3 Али, и ја имам памет као и ви;
нисам ништа гори од вас!
Ко за те ствари не зна?
4 Својим пријатељима постадох ругло,
ја, који сам призивао Бога
и он ми одговарао;
ја, праведан и беспрекоран – ругло!
5 Безбрижни с презиром мисле
о онима у невољи
кад невоља зада ударац
онима који посрћу.
6 Мирни су шатори пљачкашâ
и спокојни они који изазивају Бога,
иако их Бог држи у шаци.
7 »А ви кажете: ‚Питај звери, и оне ће те поучити,
или птице, и оне ће ти рећи;
8 или, обрати се земљи, и она ће те поучити,
и рибе морске ће ти испричати.
9 Ко од свих њих не зна
да је ово рука ГОСПОДЊА учинила?
10 У руци му лежи живот сваког бића
и дах свих људи.
11 Зар ухо не испитује речи
као што непце куша храну?
12 Мудрост је одлика стараца,
дуг живот умност доноси.‘
13 Богу припада мудрост и сила,
његови су савет и умност.
14 Да, што он поруши, нико не може да сагради,
кога он утамничи, нико не може да ослободи.
15 Да, кад запречи воде, суша настаје,
а кад их пусти, земљу опустоше.
16 Његова је снага и права мудрост,
његови су и варалица и преварени.
17 Он саветнике разголићује
и од судија прави будале.
18 Он царевима развезује појас
и везује им уже око бокова.
19 Он свештеницима скида одоре
и обара давно укорењене.
20 Он ућуткује оне којима се верује
и старешинама моћ расуђивања одузима.
21 Он поглаваре засипа презиром
и моћницима развезује појас.
22 Он дубине таме разоткрива
и сенку смрти износи на видело.
23 Он народе подигне, па их уништи,
умножи их, па их расеје.
24 Он вођама народа разум одузима
и шаље их да лутају беспућем,
25 па без светлости пипају по мраку
и тетурају се као пијани.
13 »Да, све сам то својим очима видео,
својим ушима чуо и разумео.
2 То што ви знате, знам и ја;
нисам ништа гори од вас.
3 Са Свесилним бих хтео да разговарам,
са Богом да се расправим.
4 Али, ви ширите лажи
и сви сте неспособни исцелитељи.
5 О, кад бисте бар сасвим ућутали!
Тиме бисте показали мудрост.
6 Саслушајте моје доказе,
чујте приговор мојих усана.
7 Зар ћете ради Бога износити лажи?
Зар ћете ради њега изговарати преваре?
8 Зар ћете према њему бити пристрасни?
Зар ћете за њега водити парницу?
9 Зар би било добро да вас он испита?
Зар бисте га преварили као човека?
10 Он би вас сигурно прекорио
кад бисте потајно били пристрасни.
11 Зар вас не би његов сјај престравио?
Зар вас не би обузео ужас од њега?
12 Ваше изреке су од пепела,
ваша одбрана је одбрана од блата.
13 Ћутите и пустите ме да говорим,
па нека ме снађе што му драго.
14 Зашто се излажем опасности
и свој живот у своје руке узимам?
15 Да, нека ме и убије,
ја ћу се у њега уздати
и бранити своје поступке пред њим.
16 И већ то ће ми бити на спасење,
јер безбожник не би ступио пред њега.
17 »Пажљиво саслушајте моје речи,
добро чујте шта ћу вам рећи:
18 Ево, припремио сам своју парницу
и знам да ћу се оправдати.
19 Може ли неко да ме оптужи?
Тада бих заћутао и умро.
20 Само ми ово двоје учини, Боже,
па се од твога лица нећу скривати:
21 Склони своју руку далеко од мене
и не плаши ме више својим страхотама.
22 Тада ме позови, и одговараћу ти,
или ме пусти да говорим, а ти одговарај.
23 Колико сам злоделâ и грехâ починио?
Покажи ми мој преступ и грех!
24 Зашто своје лице кријеш
и непријатељем ме сматраш?
25 Зар ћеш мучити лист који носи ветар
и суву стрњику гонити?
26 Јер, горке оптужбе против мене исписујеш
и за грехе из младости ме кажњаваш.
27 Сапињеш ми ноге у окове
и све моје стазе надзиреш
пратећи трагове мојих стопала.
28 Човек се као нешто труло распада,
као одећа коју мољци изједају.
14 »Рођени од жене
кратка је века и пун невоља.
2 Као цвет никне па увене,
као сенка која бежи, не опстаје.
3 Зар у таквога упиреш поглед?
Зар њега изводиш на суд пред себе?
4 Ко ће из нечистог извући чисто?
Нико!
5 Човеков је век одређен;
одбројао си му месеце
и поставио границе које не може да пређе.
6 Стога одврати поглед од њега
и остави га на миру,
да се свога века наужива.
7 »Па и за дрво има наде:
ако га посеку, опет ће нићи
и младице му се намножити.
8 Ако му корен у земљи и остари
и пањ му се у прашини сасуши,
9 чим осети воду, пропупеће
и као биљка потерати младице.
10 Али, кад човек умре, постаје беспомоћан,
кад смртник издахне, где је?
11 Као што вода испарава из мора
и корито реке испуца и осуши се,
12 тако и човек легне и не устаје.
Док небеса не ишчезну,
неће се људи пробудити
ни отргнути од сна.
13 О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш
и склониш ме док те гнев не прође,
кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14 Ако човек умре,
хоће ли опет живети?
Све време свог тешког служења
чекаћу док ми не дође замена.
15 Зваћеш, и ја ћу се одазвати;
чезнућеш за својим делом.
16 Да, тада ћеш ми бројати кораке,
али на моје грехе нећеш вребати.
17 Да, мој преступ запечатићеш у врећи,
мој грех ћеш покрити.
18 Али, као што се планина одроњава и мрви
и стена помера са свог места,
19 као што вода спира камење
и бујице отплављују земљу,
тако и ти човеку уништаваш наду.
20 Надјачаш га једном заувек, и њега нема,
лик му промениш и одбациш га.
21 Да ли му синове поштују, он то не зна,
да ли их понижавају, он то не види.
22 Он само бол свога тела осећа
и само себе оплакује.«
Елифаз
15 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар би мудар човек одговарао празним знањем
или пунио трбух источним ветром?
3 Зар би расправљао јаловим речима
и беседама од којих нема користи?
4 А ти чак побожност поништаваш
и преданост Богу укидаш.
5 Твој грех ти учи уста шта да кажу,
служиш се језиком лукавих.
6 Твоја уста те осуђују, не ја,
твоје усне против тебе сведоче.
7 »Зар си ти први човек који се родио?
Зар си се пре брегова изнедрио?
8 Зар си Божији савет прислушкивао?
Зар само себи приписујеш мудрост?
9 Шта то ти знаш, а да и ми не знамо?
Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?
10 Има међу нама седих и времешних,
људи и од твог оца старијих.
11 Зар су ти премалене Божије утехе
и благе речи које су ти упућене?
12 Зашто те твоје срце занело,
зашто ти очи севају,
13 па свој гнев окрећеш против Бога
и таквим речима га обасипаш?
14 Шта је човек, да би био чист,
и рођени од жене, да би био праведан?
15 Бог ни својим светима не верује,
ни небеса нису чиста у његовим очима,
16 а камоли човек, биће погано и искварено,
које зло пије као воду.
17 »Саслушај ме, и објаснићу ти;
пусти ме да ти испричам шта сам видео,
18 шта су рекли мудраци,
не кријући шта су примили од својих очева,
19 од јединих којима је дата земља
кад још странац није крочио међу њих.
20 Свег свога века зао човек се у мукама превија,
безочник свих година које су му дате.
21 Звуци страве звоне му у ушима.
Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.
22 Не верује да ће се избавити таме,
суђено му је да погине од мача.
23 Лута унаоколо – храна лешинарима,
зна да му се дан таме примакао.
24 Мука и тескоба га престрављују,
обарају се на њега као цар спреман да нападне,
25 јер је песницом узмахивао на Бога
и пред Свесилним се бусао у груди,
26 пркосно насрћући на њега
иза дебелог, чврстог штита заклоњен.
27 Иако му је лице задригло,
а струк му се салом обложио,
28 живеће у разваљеним градовима
и у кућама где нико не станује,
које су се у гомиле крша претвориле.
29 Неће више бити богат,
нити ће моћ његова опстати;
неће му се имање ширити земљом.
30 Неће моћи да измакне тами.
Пламен ће му осушити младице,
а дах уста Божијих одуваће га.
31 Нека се не заварава вером у ништавило,
јер ништа ће и добити заузврат.
32 Пре свог времена биће у целости исплаћен
и гране му се неће зазеленети.
33 Биће као лоза која незрело грожђе отреса,
као маслина која одбацује своје цветове.
34 Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ
и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.
35 Они невољом затрудне и рађају зло,
утроба им превару обликује.«
Јов
16 Тада Јов одврати:
2 »Многих таквих речи сам се наслушао.
Јадни сте ми ви тешитељи!
3 Има ли краја овом блебетању?
Шта те то мучи па мораш да говориш?
4 Да сте на мом месту,
и ја бих могао да говорим као ви,
да вас оптужбама засипам
и да над вама одмахујем главом.
5 Али, моја уста би вас охрабрила,
утеха с мојих усана умирила.
6 Ако и говорим, мој бол се не смирује,
ако заћутим, он не одлази.
7 Да, Боже, ти си ме изнурио,
сву си моју заједницу уништио.
8 Збрчкао си ме, и то поста сведок;
моја мршавост устаје и против мене сведочи.
9 Бог у свом гневу насрће на мене,
растрже ме и на мене шкргуће зубима.
Мој противник ме погледом пробада.
10 Људи су на мене разјапили уста,
с презиром ме шамарају
и против мене се удружују.
11 Бог ме предао злима
и у канџе зликоваца ме бацио.
12 Мирно сам живео, а он ме скршио,
за шију ме зграбио и здробио.
Као мету ме је поставио,
13 његови ме стрелци опколише.
Без милости ми пробада бубреге
и моју жуч на земљу просипа.
14 Рану за раном на телу ми отвара,
као ратник на мене јуриша.
15 На своју кожу нашио сам кострет
и свој понос у прашину закопао.
16 Од плача ми се зајапурило лице,
сенка смрти пала ми по капцима.
17 А нема насиља на мојим рукама
и моја молитва је чиста.
18 »О, земљо, немој моју крв да покријеш
и нека мом крику не буде починка!
19 Већ сада је мој Сведок на небу,
мој Бранитељ на висинама.
20 Пријатељи ми се ругају
док сузе лијем пред Богом.
21 А он се за човека заузима код Бога
као што се човек заузима за пријатеља.
22 Али, још коју годину,
и отићи ћу на пут без повратка.
17 »Дух ми је скршен, живот ми се гаси,
гробље ме чека.
2 »Да, ругаоци ме окружују;
моје очи на њиховој издаји почивају.
3 Положи залог за мене, Боже –
ко би други за мене јемчио?
4 Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју;
зато им нећеш дати да буду узвишени.
5 Ко поткаже пријатеља ради награде,
његовој деци ишчилеће очи.
6 »Бог учини да сваком будем узречица погрдна,
онај коме сви у лице пљују.
7 Очи ми се замутиле од бола,
сви ми удови попут сенке постали.
8 Честити се због тога згражавају,
недужни устаје на безбожнога.
9 Праведник се држи својих путева
и човек неокаљаних руку јачи постаје.
10 Хајде, опет сви покушајте;
међу вама нећу наћи мудрога.
11 Моји дани су прошли,
изјаловили се моји науми
и жеље мога срца.
12 Ови ноћ у дан претварају
и пред лицем тмине говоре:
‚Светлост се примиче.‘
13 Ако је Шеол дом ком се надам,
ако свој лежај простирем у тмини,
14 ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘
и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,
15 где ми је онда нада?
Види ли неко какву наду за мене?
16 Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?
Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«
Билдад
18 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Када ћеш окончати овакве беседе?
Уразуми се, па да разговарамо.
3 Зашто нас сматраш за стоку?
Зашто смо глупи у твојим очима?
4 Ти који се раздиреш од гнева,
зар хоћеш да земља опусти због тебе,
да се хридина помери с места?
5 Гаси се светлост опакога,
не светли више пламен ватре његове.
6 Помрачила се светлост у његовом шатору,
утрнула је светиљка над њим.
7 Нестала је жустрина његовог корака,
о сопствене сплетке се спотиче.
8 Ноге га воде у мрежу
и он у њене петље забаса.
9 Замка га шчепа за пету,
клопка га чврсто стеже.
10 Вреба га омча скривена на земљи,
замка лежи на његовој стази.
11 Ужас га спопада са свих страна
и у стопу га прати.
12 Недаћа за њим гладује,
несрећа само чека да посрне.
13 Болест му изједа кожу,
првенац смрти удове му прождире.
14 Извлаче га из његовог шатора
и пред Цара ужаса одводе.
15 У шатору му се настањује огањ,
горући сумпор по стану му посипају.
16 Доле му се суши корење,
а горе му гране вену.
17 Спомен на њега нестаје са земље,
име му се не помиње на улици.
18 Из светлости га терају у таму
и из света изгоне.
19 Нема рода ни порода у свом народу,
никог преживелог тамо где је боравио.
20 Западњаци се грозе његове судбине,
источњаке ужас спопада.
21 Да, такво је боравиште човека безбожног
и место онога ко Бога не познаје.«
Јов
19 Тада Јов одврати:
2 »Докле ћете ме мучити
и сатирати речима?
3 Већ сте ме десет пута изгрдили
и није вас стид што ме нападате.
4 Па и да је истина да сам застранио,
моја заблуда се само мене тиче.
5 Ако хоћете да се узвисите нада мном
и да моје понижење против мене употребите,
6 онда знајте да ми је Бог нанео неправду
и своју мрежу разапео око мене.
7 Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,
запомажем, али правде нема.
8 Пут ми је заградио да не могу да прођем,
стазе ми је завио у таму.
9 Моју част је свукао са мене
и круну ми скинуо с главе.
10 Са свих страна ме растрже, док ме не буде.
Моју наду је као дрво ишчупао.
11 Гневом је плануо на мене
и у непријатеље ме убраја.
12 Његове чете сложно надиру;
до мене пут насипају
и око мог шатора се утаборују.
13 Од мене је удаљио браћу,
пријатељи се од мене отуђили.
14 Родбине моје више нема,
пријатељи ме заборавили.
15 Гости и служавке сматрају ме странцем,
туђинац сам у њиховим очима.
16 Свог слугу зовем, а он се не одазива,
иако га својим устима заклињем.
17 Мој дах је мрзак мојој жени,
рођена браћа ме се гнушају.
18 Чак ме и дечаци презиру;
кад наиђем, они ми се ругају.
19 Одвратан сам пријатељима најближим,
против мене су они које сам волео.
20 Кост и кожа постадох,
за длаку сам живу главу извукао.
21 »Смилујте ми се, пријатељи, смилујте,
јер Божија рука ме је ударила.
22 Зашто ме као и Бог гоните?
Зар се још нисте мог меса наситили?
23 О, кад би се моје речи могле прибележити,
кад би се у књигу записале,
24 кад би се гвозденом и оловном писаљком
заувек у стену урезале.
25 Знам да мој Откупитељ живи
и да ће на крају устати над земљом.
26 И кад ми се кожа распадне,
у свом телу видећу Бога.
27 Хоћу својим, а не туђим очима да га видим.
О, како срце у мени за тим жуди!
28 Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити
кад је у њему корен невоље?‘
29 тада се сами бојте мача,
јер срџба ће бити кажњена мачем.
И тада ћете знати да има суда.«
Цофар
20 Тада одврати Цофар Наамац:
2 »Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
због оног што у себи осећам.
3 Чујем прекор који ме вређа,
па ме разум тера да одговорим.
4 Свакако знаш како је од давнина,
откад је човек стављен на земљу:
5 да је ликовање опакога кратког века,
да радост безбожника траје само трен.
6 Макар му гордост досеже до неба
и глава му додирује облаке,
7 попут свог измета, заувек ће нестати.
Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
8 Он одлеће као сан, да се више не нађе,
као ноћно привиђење одагнан.
9 Око које га је видело више га неће видети,
његово место више га неће гледати.
10 Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
својим рукама ће вратити што је отео.
11 Младалачка крепкост његових костију
с њим ће у прашину лећи.
12 Иако је зло слатко у његовим устима,
па га под језиком крије,
13 иако пази да га не прогута,
па га у устима чува,
14 храна му у желуцу постаје кисела,
у змијски отров у њему се претвара.
15 Избљуваће богатство које је прогутао,
Бог ће му га истерати из желуца.
16 Змијски отров ће сисати,
убиће га језик љуте гује.
17 Потоке неће видети,
ни реке којима тече мед и млеко.
18 Плод свога труда вратиће непоједен,
у добити од трговања неће уживати,
19 јер је тлачио и сатирао сиромахе,
отимао куће које није дигао.
20 Нема краја његовој похлепи,
неће га спасти благо његово.
21 Ничег више нема што би прождро,
благостање му неће потрајати.
22 Усред обиља велика мука ће га снаћи,
свом силином јад се оборити на њега.
23 Кад свој желудац напуни,
Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
и засути га кишом удараца.
24 Ако гвозденом оружју и измакне,
пробошће га стрела бронзана.
25 Из својих леђа он је извлачи,
блистави шиљак из своје жучи.
Ужас га спопада,
26 потпуна тмина на блага му вреба.
Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
и прождрети све у шатору његовом.
27 Небеса ће његову кривицу разоткрити,
земља против њега устати.
28 Кућу ће му однети поплава,
водена бујица на дан Божије срџбе.
29 Такву је судбину Бог одредио опакоме,
то је наследство које му је Бог доделио.«
Јов
21 Тада Јов одврати:
2 »Добро слушајте шта ћу рећи;
то нека ми буде утеха од вас.
3 Будите стрпљиви док вам говорим,
а кад завршим, ругајте се даље.
4 Зар је моја притужба против човека?
Како онда да не изгубим стрпљење?
5 Погледајте ме и запањите се,
од препасти заклоните уста руком.
6 Кад на то помислим, престравим се,
дрхтавица ми тело обузме.
7 »Зашто опаки остају у животу,
старе и све су моћнији?
8 Деца им збринута с њима,
њихови унуци пред њиховим су очима.
9 Куће им безбедне и без страха,
Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
и сналази их недаћа,
бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
и обојицу их прекривају црви.
27 »Да, знам ја добро шта мислите
и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
Сви људи за њим иду,
а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
Ваши одговори нису друго до лаж!«
Елифаз
22 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар може човек да буде користан Богу?
Па и од мудраца, каква му је корист?
3 Зар је Свесилноме мило ако си праведан?
Зар нешто добија ако си беспрекоран?
4 Зар те због твоје побожности прекорева
и против тебе износи оптужбе?
5 Зар није велика твоја опакост?
Зар твојих греха нема безброј?
6 Од браће си без разлога тражио залоге
и са већ голих свлачио одећу.
7 Изнуренога ниси напојио водом,
а гладноме си храну ускраћивао.
8 Земља припада моћном човеку
и частан човек на њој живи.
9 Удовице си отпуштао празних руку
и сирочади кршио снагу.
10 Зато те одасвуд окружују клопке
и ужас обузима изненада,
11 зато је тама толика да не видиш,
зато те силна вода прекрива.
12 »Зар није Бог на небеским висинама?
Зар не види теме највиших звезда?
13 А ти кажеш: ‚Шта зна Бог?
Зар он кроз такву дубоку таму суди?
14 Густи облаци га застиру,
па не види док небеским сводом језди.‘
15 Зар ћеш се држати старе стазе
којом су газили опаки?
16 Они су нестали пре времена,
бујица им је однела темеље.
17 Они су говорили Богу:
‚Остави нас на миру!
Шта Свесилни може да нам учини?‘
18 Па иако им је он куће напунио добрима,
ја се држим подаље од савета опаких.
19 Праведни виде њихову пропаст и радују се,
недужни им се ругају:
20 ‚Да, пропадоше наши душмани
и огањ им прождире богатство.‘
21 Потчини се Богу и буди у миру с њим –
тако ће ти се благостање вратити.
22 »Прихвати поуку из његових уста
и његове речи у свом срцу похрани.
23 Ако се вратиш Свесилноме, препородићеш се.
Склони опакост далеко од свог шатора
24 и грумење злата баци у прашину,
злато офирско међу стење у клисурама,
25 па ће Свесилни бити твоје злато
и твоје најбоље сребро.
26 Да, тада ћеш наћи радост у Свесилноме
и своје лице подизати к Богу.
27 Молићеш му се, и услишиће те,
а ти ћеш испунити своје завете.
28 И шта год да наумиш, оствариће се
и светлост ће ти обасјати путеве.
29 Кад људи буду унижавани,
ти ћеш рећи: ‚Дигни их!‘
и он ће спасти смерне.
30 Избављаће и оног ко није недужан,
који ће се због чистоте твојих руку избавити.«
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
8 »Али, одем ли на исток, он није тамо,
кренем ли на запад, не налазим га.
9 Кад на северу чини дела, ја га не видим,
кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
речи уста његових похранио сам у грудима.
13 Али, кад нешто науми, ко да га одврати?
Све што пожели, он и учини.
14 Извршиће што је одредио за мене
и много је још таквих наума спремио.
15 Зато сам се престравио пред њим;
бојим га се кад на све то помислим.
16 Бог ми је следио срце,
Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
густа тама која ми је лице покрила.
24 »Зашто Свесилни не одреди времена за суд?
Зашто те дане не виде они који га знају?
2 Људи померају међаше,
украду стадо, па га напасају.
3 Одводе магарца који сирочади припада
и удовичиног вола узимају као залог.
4 Убоге гурају са стазе;
сакрива се сва сиротиња земље.
5 Да, као дивља магарад у пустињи,
сиротиња јутром рани да нађе хране,
хране у пустари за своју децу.
6 Крмиво скупља по њивама
и пабирчи по виноградима опаких.
7 Гола проводи ноћ, јер нема одеће,
ни чиме би се покрила на студени.
8 Покисла од пљуска горског,
хридине грли, јер нема заклона.
9 Опаки сироче откидају од дојке,
сиротињско дете узимају као залог.
10 Сиротиња иде гола, јер нема одеће;
снопове жита носи, а гладна остаје.
11 Маслине гњечи међу маслињацима,
у муљачи гази, а жедна остаје.
12 Из града допире јецање људи
и рањеници запомажу.
Али Бог се на све то оглушује.
13 »Има их који се буне против светлости,
који њене путеве не познају,
нити се њених стаза држе.
14 Убица устаје пре сванућа
и сиромаха и убогога убија,
а ноћу је као крадљивац.
15 Око прељубниково пази кад ће сумрак.
‚Ниједно око ме неће видети,‘
каже и лице покрива.
16 По мраку проваљују у куће,
а дању се брижљиво крију
јер за светлост не желе да знају.
17 Свима им је јутро као сенка смрти,
а њене ужасе добро познају.
18 Они су тек пена на површини воде;
проклето је што им је додељено на земљи,
па нико не иде у винограде њихове.
19 Као што жега и суша отопљен снег односе,
тако и Шеол односи грешнике.
20 Заборавља их утроба која их је родила;
црв се њима слади.
Опаких се више нико не сећа,
они су као дрво скршени.
21 Злостављају нероткиње, жене без деце,
а удовицама не чине добро.
22 Али, Бог својом силом одвлачи моћнике;
ако се и одрже, живот им је неизвестан.
23 У сигурност их уљуљка,
али му очи мотре на њихове путеве.
24 Закратко се узвисе, а онда нестану,
падну и покупе их као и све друге,
као класје буду посечени.
25 »Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж
и моје речи поништити?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International