Bible in 90 Days
1 Виђење о Јуди и Јерусалиму, које је имао Исаија син Амоцов у време владавине јудејских царева Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије.
Бунтовни народ
2 Чујте, небеса, почуј, земљо, јер ГОСПОД говори:
»Подигао сам децу, одгајио их,
али она се побунише против мене.
3 Во познаје свога власника
и магарац јасле господарове,
а Израел не познаје, мој народ не разуме.«
4 О, грешног ли народа,
рода притиснутог кривицом,
порода зликовачког, покварене деце.
Оставили су ГОСПОДА,
презрели Свеца Израеловог
и окренули му леђа.
5 Зашто да још добијате батине?
Зашто истрајавате у побуни?
Сва вам глава болесна, срце изнемогло.
6 Од главе до пете нигде ништа здраво
– повреде, модрице, отворене ране,
ни очишћене, ни превијене, ни ублажене уљем.
7 Земља вам опустела,
градови попаљени ватром.
Њиве вам странци харају пред вама;
пустоше их као што само странци умеју.
8 Кћи сионска остаде
као сеница у винограду,
као колибица у пољу краставаца,
као град под опсадом.
9 Да нам ГОСПОД над војскама
не остави неколико преживелих,
постали бисмо као Содома,
на Гомору бисмо личили.
10 Чујте реч ГОСПОДЊУ,
владари Содоме!
Послушај Закон нашега Бога,
народе Гоморе!
11 »Шта ће ми мноштво ваших жртава?«
пита ГОСПОД.
»Доста ми је овнујских паљеница
и лоја утовљене телади.
Није ми мила крв јунаца, јагњади и јарића.
12 Кад долазите пред мене,
ко то тражи од вас,
то гажење мојих дворишта?
13 Не доносите више ништавне дарове!
Кâд ми се гади.
Млади месеци, суботе и сазивања сабора –
не подносим ваше грешне скупове.
14 Мрзим ваше младе месеце и празнике.
Терет ми постадоше,
дојадило ми да их носим.
15 Кад раширите руке у молитви,
сакрићу од вас своје очи.
И да ми мноштво молитви упутите,
не бих их слушао.
Руке су вам огрезле у крви;
16 оперите се, очистите.
Склоните ми своја злодела
испред очију!
Престаните да чините зло;
17 научите да чините добро.
Правду тражите, потлачене избављајте[a],
сироче браните, за удовицу се заузимајте.
18 »Хајде да се расправимо«, каже ГОСПОД.
»Мада су вам греси као скерлет,
могу да буду бели као снег.
Иако су црвени као гримиз,
могу да буду као вуна.
19 Ако будете хтели да се покорите,
јешћете најбоље плодове земље,
20 а ако се одупрете и побуните,
мач ће вас прождрети«,
јер уста ГОСПОДЊА су говорила.
21 Како верни град постаде блудница!
Био је пун правде,
праведност је у њему пребивала,
а сада – убице.
22 Сребро ти се претворило у троску,
најбоље вино се разводнило.
23 Владари ти бунтовници и другови лопова;
сви одреда воле мито и јуре за поклонима.
Сироче не бране,
удовичина парница не стиже пред њих.
24 Зато говори Господ, ГОСПОД над војскама,
Силни Израелов:
»Ах, одморићу се од душмана
и осветити се непријатељима.
25 Против тебе ћу окренути своју руку,
сасвим те очистити од троске
и уклонити сву твоју нечистоћу.
26 Вратићу ти судије, као некад,
саветнике, као у почетку.
После тога ћеш се звати
Град праведности, Град верни.«
27 Сион ће се откупити правдом,
његови покајници праведношћу.
28 Бунтовници и грешници
биће скршени заједно
и биће затрти они који су оставили ГОСПОДА.
29 Стидећете се због храстова
које сте обожавали.
Биће вас срамота због вртова
које сте изабрали.
30 Јер, ви ћете постати као храст
коме се суши лишће
и као врт у ком нема воде.
31 Јаки ће постати кучина,
а његово дело варница.
Заједно ће горети,
а никога да угаси.
2 Ово је Исаија син Амоцов видео о Јуди и Јерусалиму:
Божија владавина
(Мих 4,1-3)
2 У последње дане гора Дома ГОСПОДЊЕГ
биће постављена за главну међу горама.
Биће узвишена изнад брдâ
и сви ће се народи сливати к њој.
3 Многи народи ће доћи и рећи:
»Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ,
до Дома Бога Јаковљевог.
Он ће нас научити својим путевима
да бисмо његовим стазама ходали.«
Јер, из Сиона ће изаћи Закон,
Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.
4 Он ће судити међу народностима
и окончати спорове многих народа.
Они ће своје мачеве прековати у раонике
и копља у косире.
Народ неће дизати мач на народ,
нити ће се више обучавати за рат.
5 Хајде, народе Јаковљев,
да у светлости ГОСПОДЊОЈ ходамо.
6 Напустио си свој народ,
народ Јаковљев,
јер су пуни сујеверја с истока.
Баве се враџбинама као Филистејци,
с туђинцима се договарају.
7 Земља им је пуна сребра и злата,
њиховом благу нема краја.
Земља им је пуна коњâ,
борним колима нема краја.
8 Земља им је пуна идола,
клањају се делу својих руку,
оном што су њихови прсти начинили.
9 Зато ће човек бити унижен,
сви људи понижени –
немој да им опростиш.
10 Уђи међу стење,
сакриј се у земљу
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства.
11 Обориће се поглед бахатога
и људска охолост биће понижена.
Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити.
12 Јер, ГОСПОД над војскама спремио је дан
за све охоле и надмене,
за све што се уздигло –
и биће понижени –
13 за све либанске кедрове,
високе и надмене,
и све башанске храстове,
14 за све уздигнуте горе
и сва висока брда,
15 за сваку узвишену кулу
и сваки утврђени зид,
16 за сваку трговачку[b], лађу
и сваки гиздави брод.
17 Биће унижена човекова бахатост
и понижена људска охолост.
Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити,
18 а идоли ће нетрагом нестати.
19 Људи ће бежати у пећине у стенама
и у рупе у земљи
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства
када он устане да потресе земљу.
20 Тога дана људи ће
кртицама и слепим мишевима
бацати своје идоле од сребра и идоле од злата,
које су направили да им се клањају.
21 Бежаће у процепе стена
и под високе литице
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства
када он устане да потресе земљу.
22 Не уздајте се у човека,
који има само дах у ноздрвама –
јер, шта он вреди?
Суд над Јерусалимом и Јудом
3 Ево, Господ, ГОСПОД над војскама,
одузеће Јерусалиму и Јуди
и залихе и ослонац:
све залихе хлеба
и све залихе воде,
2 ратника и војника,
судију и пророка,
врача-погађача и старешину,
3 заповедника над педесет и угледника,
саветника, вештог занатлију и умешног кротитеља змија.
4 »Слуге ћу им дати за поглаваре,
ветропири ће владати над њима.
5 Људи ће тлачити један другог,
сваки свога ближњег.
Младић ће се дићи на старца,
простак на часнога.«
6 Човек ће зграбити брата
у кући свога оца
и рећи: »Ти имаш огртач,
ти нам буди поглавар.
Узми ово расуло у своје руке.«
7 А овај ће се побунити тога дана:
»Нећу да будем исцелитељ.
Немам у кући ни хлеба ни одела.
Не постављај ме за поглавара народу.«
8 Јерусалим тетура, а Јуда пада,
јер су им речи и дела против ГОСПОДА,
па пркосе погледу његове Славе.
9 Израз њиховог лица сведочи против њих.
Као Содома се размећу својим грехом
и не крију га.
Тешко њима!
На себе су навукли несрећу.
10 Кажи праведнима да ће им бити добро,
јер ће уживати у плодовима својих дела.
11 Тешко опакоме! Снаћи ће га несрећа,
на њега ће пасти његова дела.
12 Тлачитељи окрутно поступају с мојим народом,
повериоци владају над њим[c].
Мој народе, твоји водичи те заводе,
скрећу те са стазе.
13 ГОСПОД устаје да се расправи,
устаје да суди народу.
14 ГОСПОД се суди
са старешинама и поглаварима свога народа:
»Опустошили сте мој виноград,
у кућама вам опљачкано од сиротиње.
15 С којим правом сатирете мој народ
и сиротињи гњечите лице?«
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
16 ГОСПОД каже:
»Надмене су сионске жене.
Високо уздигнуте главе ходају
и очијукају,
поцупкују и врцкају,
звецкајући ножним гривнама.
17 Зато ће им Господ израњавити главу,
ГОСПОД им оћелавити теме.«
18 Тога дана ће Господ стргнути њихове украсе: ножне гривне и чалме и огрлице у облику месеца, 19 минђуше и наруквице, велове 20 и капице, ножне ланчиће и тканице, бочице с мирисима и амајлије, 21 печатњаке и носне прстенове, 22 свечане хаљине, плаштеве и мараме, торбице 23 и провидне хаљине, ланене кошуље, оглавља и шалове.
24 Место миомириса биће смрад,
место тканице – конопац,
место коврџа – ћелавост,
место лепе одеће – кострет,
место лепоте – жиг.
25 Мушкарци ће ти пасти од мача,
твоји ратници у боју.
26 Нарицаће и туговати твоје капије;
седећеш на земљи без игде ичега.
4 Тога дана седам жена ће се отимати
о једног човека,
говорећи: »Свој хлеб ћемо јести
и своју одећу носити,
само нам дај да се твојим именом зовемо;
уклони нашу срамоту.«
Изданак ГОСПОДЊИ
2 Тога дана Изданак ГОСПОДЊИ биће диван и славан, а плодови земље понос и слава преживелих у Израелу. 3 Они који остану на Сиону, који остану у Јерусалиму, зваће се свети – сви они који су уписани међу живе у Јерусалиму. 4 Господ ће духом који суди и огњеним духом спрати нечист са сионских жена и избрисати трагове крви из Јерусалима. 5 Тада ће ГОСПОД над целом гором Сион и над онима који се тамо окупљају створити облак од дима дању и сјај пламтећег огња ноћу. Над свом Славом биће покров. 6 Биће то сеница која штити од жеге дана и уточиште и заклон од олује и кише.
Песма о винограду
5 Певаћу сада драгоме своме,
песму драгога свога
о винограду његовом:
Мој драги је имао виноград
на падини родног брега.
2 Окопао га је и искрчио камење,
па најбољу лозу посадио.
Саградио је кулу-стражару усред њега
и ископао муљачу.
Надао се да ће родити грожђе,
а он роди вињагу.
3 »Сада, житељи Јерусалима
и ви, Јудеји,
пресудите између мене
и мога винограда.
4 Шта се још могло учинити за мој виноград
а да ја нисам учинио?
Кад сам се надао да ће родити грожђе,
зашто је родио вињагу?
5 Рећи ћу вам сада
шта ћу урадити са својим виноградом:
Уклонићу му живицу,
и биће опустошен.
Развалићу зид око њега,
и биће изгажен.
6 У пустолину ћу га претворити,
необрезаног и неокопаног;
у њему ће расти драч и трње.
И заповедићу облацима
да га кишом не заливају.«
7 Јер, виноград ГОСПОДА над војскама
јесте народ Израелов,
а Јудеји
врт милине његове.
Надао се правди,
а кад тамо – крвопролиће;
праведности се надао,
а кад тамо – вапај.
Прекори и осуда
8 Тешко вама који кућу додајете кући
и спајате њиву с њивом,
док све не заузмете
и не останете сами да живите у земљи.
9 ГОСПОД над војскама на моје уши рече:
»Да, многе куће ће опустети;
велике и лепе куће остаће без станара.
10 Десет јутара[d] винограда даће само бат[e] вина,
хомер[f] семена само ефу[g] жита.«
11 Тешко онима који устају рано
да би трчали за пићем
и који до касно у ноћ седе
док их вино не распали.
12 На гозбама им харфе и лире,
даире, фруле и вино,
а за дела ГОСПОДЊА не маре,
његово дело не поштују.
13 Зато ће мој народ отићи у изгнанство,
јер нема памети.
Његови угледници умираће од глади,
а прост народ изгарати од жеђи.
14 Зато је Шеол увећао своју прождрљивост
и неизмерно разјапио своје чељусти.
У њега ће сићи његови племићи и прост народ,
са његовим букачима и весељацима.
15 Зато ће човек бити унижен,
сви људи понижени
и оборен поглед бахатих.
16 А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду
и Свети Бог праведношћу показати своју светост.
17 Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку
и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама.
18 Тешко онима који грех вуку конопцима преваре
и кривицу као колском ужади,
19 који говоре: »Нека похита,
нека пожури са својим делом,
да га видимо.
Нека се приближи,
нека дође наум Свеца Израеловог,
да бисмо знали.«
20 Тешко онима који зло зову добрим,
а добро злим,
који таму приказују као светлост,
а светлост као таму,
који горко приказују као слатко,
а слатко као горко.
21 Тешко онима који су мудри у својим очима
и сами пред собом паметни.
22 Тешко онима који су јунаци у испијању вина
и храбри у мешању пића,
23 који за мито ослобађају кривца,
а недужноме ускраћују правду.
24 Зато, као што пламени језици прождиру стрњику
и осушена трава нестаје у пламену,
тако ће им иструнути корен
и цвет им се разлетети као прах,
јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама
и презрели Реч Свеца Израеловог.
25 Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ,
па на њега дигао руку и покосио га.
Планине се потресоше,
лешеви по улицама леже као смеће.
Али његов гнев се не стиша,
рука му је још подигнута.
26 Он подиже барјак далеким народима,
звиждуком их позва с краја земље,
и ево их, стижу хитро, брзо!
27 Нико од њих се не умара и не посрће,
нико не дрема нити спава.
Ниједан појас није отпасан,
ниједан ремен на сандали покидан.
28 Стреле им оштре,
сви лукови натегнути,
копита њихових коња као кремен,
точкови кола као вихор.
29 Рика им је као лавља,
као млади лавови ричу.
Реже и свој плен грабе и односе,
а никога да избави.
30 Тога дана ће хучати над Израелом
као када хуче морски таласи.
Погледаш ли земљу – све тама, невоља,
облаци прогутали светлост.
Исаијино послање
6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. 2 Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. 3 Они су довикивали један другом:
»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!
Сва земља је пуна његове Славе!«
4 Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.
5 Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«
6 Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. 7 Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«
8 Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«
А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«
9 Он рече: »Иди и реци овом народу:
‚Слушали и слушали, али не разумели;
гледали и гледали, али не видели.‘
10 Отврдни срце овом народу;
отупи им уши и затвори им очи.
Иначе би очима видели,
ушима чули, срцем разумели
и обратили се и излечили.«
11 Ја рекох: »Докле, Господе?«
А он одговори:
»Док градови не буду рушевине
и без житеља;
док куће не буду без игде икога
и њиве пропале и опустошене;
12 док ГОСПОД људе не протера далеко
и земља сасвим не опусти.
13 Ако их и десетина остане,
и они ће бити затрвени.
Али, као смрдљика или храст
када се посеку до пања,
њихов пањ биће света семенка.«
Емануил
7 У време владавине јудејског цара Ахаза сина Јоатама сина Озијиног, арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин кренуше да нападну Јерусалим, али нису могли да га заузму.
2 Када су Давидовој владарској кући јавили: »Арам је склопио савез са Ефремом«, Ахаз и његов народ задрхташе као што дрвеће у шуми затрепери на ветру.
3 Тада ГОСПОД рече Исаији: »Ти и твој син Шеар-Јашув изађите у сусрет Ахазу на крају водовода Горњег језерцета, на путу за Перачево поље. 4 Кажи му: ‚Пази, смири се и не бој се. Не обесхрабруј се због ова два задимљена угарка, због љутог гнева Рециновог и Арамовог и сина Ремалјиног. 5 Арам, Ефрем и син Ремалјин заверили су се да те униште, говорећи: 6 »Хајде да нападнемо Јуду, да је растргнемо и поделимо између себе, па да над њом за цара поставимо Тавееловог сина.«‘«
7 Али овако каже Господ ГОСПОД:
»То се неће догодити,
неће се збити,
8 јер глава Арама је Дамаск,
а глава Дамаска само Рецин.
За шездесет пет година
Ефрем, смрвљен, неће бити народ.
9 Глава Ефрема је Самарија,
а глава Самарије само син Ремалјин.
Не будете ли чврсто веровали,
нећете се одржати.«
10 ГОСПОД опет рече Ахазу: 11 »Затражи од ГОСПОДА, свога Бога, знак из најдубљих дубина или са највиших висина.«
12 Али Ахаз рече: »Нећу то да тражим; нећу да искушавам ГОСПОДА.«
13 Тада Исаија рече:
»Чујте, Давидова владарска кућо! Зар вам није доста што додијавате људима, него додијавате и мом Богу? 14 Зато ће вам сâм Господ дати знак: Ево, девица је трудна и родиће сина, и даће му име Емануил[h]. 15 Он ће јести урду и мед док не научи да одбацује зло, а бира добро. 16 А пре него што дечак научи да одбацује зло, а бира добро, опустеће земља двојице царева од којих стрепиш.
17 »ГОСПОД ће на тебе, твој народ и породицу довести дане каквих није било откад се Ефрем одвојио од Јуде: довешће цара Асирије.
18 »Тога дана ГОСПОД ће зазвиждати мувама које су на крајевима египатских река и пчелама у Асирији, 19 и оне ће доћи и настанити се у дубоким кланцима и у пукотинама стена, по свим трњацима и појилиштима. 20 Тога дана Господ ће ти обријати главу и длачице међу ногама, а скинуће ти и браду, бритвом унајмљеном с оне стране Еуфрата[i] – царем Асирије.
21 »Тога дана човек ће држати краву и две козе 22 и, пошто ће му оне давати обиље млека, он ће се хранити урдом. Ко год остане у земљи, храниће се урдом и медом. 23 Тога дана где год је било хиљаду лоза вредних хиљаду шекела[j] сребра, биће само драч и трње. 24 Људи ће онамо ићи с луком и стрелом, јер ће сва земља зарасти у драч и трње. 25 А из страха од драча и трња, нећете више ићи ни на једно од брда некад обрађиваних мотиком – по њима ће пáсти говеда и газити ситна стока.«
Бог ће довести Асирце да казне Израел
8 ГОСПОД ми рече: »Узми велику плочу и на њој напиши обичном писаљком: Махер-Шалал-Хаш-Базово.«
2 Ја узех за поуздане сведоке свештеника Урију и Захарију сина Јеверехјиног.
3 Потом сам спавао с пророчицом[k], и она затрудне и роди сина.
ГОСПОД ми рече: »Дај дечаку име Махер-Шалал-Хаш-Баз[l], 4 јер, пре него што дечак научи да каже ‚оче‘ и ‚мајко‘, цар Асирије ће однети богатство Дамаска и плен Самарије.«
5 И још ми ГОСПОД рече:
6 »Пошто је овај народ одбацио
мирне воде Шилоаха
и одушевљава се Рецином
и сином Ремалјиним,
7 Господ ће на њега довести
воде Еуфрата[m], силне и велике –
цара Асирије у свем његовом сјају.
Оне ће преплавити све своје прокопе,
излити се преко својих обала
8 и провалити у Јуду.
Ковитлаће кроз њу и поплавити је,
све до грла јој се попети.
Његова раширена крила
прекриће ти сву земљу,
Емануиле.«
9 Испустите ратни поклич, народи,
и бићете сатрти.
Слушајте, све далеке земље:
Спремите се за бој,
и бићете сатрте.
10 Скујте ратни наум –
биће осујећен;
склопите споразум –
неће се одржати.
Јер, Бог је с нама.
11 ГОСПОД ми овако рече док ме је држао чврстом руком и опомињао ме да не идем путем којим иде овај народ:
12 »Не зови завером
све што овај народ зове завером.
Не бој се онога чега се они боје;
не стрепи од тога.
13 ГОСПОДА над војскама сматрај светим;
њега треба да се бојиш,
од њега да стрепиш,
14 и он ће ти бити уточиште.
Али за оба народа Израелова
биће он камен спотицања
и стена саблазни,
а житељима Јерусалима
замка и клопка.
15 Многи од њих ће се спотаћи,
пасти и сломити се,
упасти у клопку и бити ухваћени.«
16 Завежи пропис
и запечати закон међу мојим ученицима.
17 Чекаћу ГОСПОДА,
који своје лице крије од народа Јаковљевог,
њему ћу се надати.
18 Ево мене и деце коју ми је дао ГОСПОД. Ми смо знак и знамење Израелу од ГОСПОДА над војскама, који пребива на гори Сион.
19 Када ти кажу: »Питај медијуме и призиваче духова, који шапућу и мрмљају. Зар народ не треба да пита своје богове? Зар не треба да пита мртве у име живих?« 20 Држи се Закона и прописа. Ако не говоре у складу с овом речју, нема за њих свитања. 21 Измучени и гладни лутаће земљом. Када огладне, побеснеће. Упреће поглед ка небу и проклети свога цара и свога Бога. 22 Погледају ли по земљи, видеће само невољу и таму и страшну тескобу, и биће бачени у потпуну таму.
Будући цар
9 Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана – Галилеји незнабожачкој.
2 Народ који живи у тами
виде светлост велику;
онима који живе у земљи сенке смрти
светлост засја.
3 Умножио си народ
и радост му увећао.
Радују се пред тобом
као што се људи радују жетви,
као што се радују када деле плен.
4 Јер, сломио си јарам који их је притискао,
мотку на њиховим плећима,
батину њихових тлачитеља,
као у време победе над Мидјаном.
5 Изгореће свака ратничка чизма
и свака одора натопљена крвљу –
биће гориво огњу.
6 Јер, дете нам се родило,
сина смо добили;
власт му је на плећима.
Име му је Саветник дивни, Бог силни,
Отац вечни, Кнез мира.
7 Његовој силној власти
и миру неће бити краја.
Владаће на престолу Давидовом
и над његовим царством,
учврстивши га и одржавајући
на правди и праведности,
од тада па довека.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
Божији гнев према Израелу
8 Господ посла реч против Јакова
и она паде на Израела.
9 Сав народ ће знати,
Ефрем и житељи Самарије,
који говоре надменог и бахатог срца:
10 »Цигле попадаше,
али зидаћемо од тесаног камена;
смоквина стабла посечена,
али заменићемо их кедровима.«
11 Али ГОСПОД ојача Рецинове душмане,
нахушка његове непријатеље.
12 Арамејци са истока, Филистејци са запада
разјапљеним устима прождреше Израел.
И поред тога, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
13 Али народ се не врати
ономе који га удари
и не потражи ГОСПОДА над војскама.
14 Зато ће ГОСПОД Израелу одсећи и главу и реп,
и палмову грану и трску у истом дану:
15 старешине и угледници су глава,
а реп пророци који уче лажи.
16 Вође овог народа заводе га,
па вођени одоше странпутицом.
17 Зато Господ неће бити задовољан младићима,
нити ће се сажалити на сирочад и удовице.
Јер, сви су безбожни и зли,
сва уста изричу будалаштине.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
18 Да, опакост пламти као огањ,
драч и трње прождире,
шумске шипраге пали,
па се као стуб дима подиже увис.
19 Гневом ГОСПОДА над војскама биће земља спаљена
и народ постати гориво огњу.
Нико свога брата неће поштедети.
20 Прождираће здесна, а остати гладни;
јешће слева, а неће се најести.
Сваки ће се хранити месом свога порода:
21 Манасија ће јести Ефрема, Ефрем Манасију,
а обојица заједно Јуду.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
10 Тешко онима који доносе неправедне законе,
онима који издају тлачитељске уредбе,
2 да сиромахе лише права
и ускрате правду потлаченима мога народа,
да од удовица начине плен
и да опљачкају сирочад.
3 Шта ћете учинити на дан казне,
када несрећа дође издалека?
Коме ћете отрчати по помоћ?
Где ћете оставити своје богатство?
4 Остаће вам само да се згурите међу сужњима
или да паднете међу побијене.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
5 Тешко Асирцу, шиби мога гнева,
у чијој руци је батина моје срџбе!
6 Шаљем га против безбожног народа,
против народа који ме разгневи,
да га ороби и опљачка,
да га изгази као блато на улици.
7 Али њему то није намера,
није то оно што је наумио –
он би да затре
и истреби многе народе.
8 »Зар сви моји заповедници нису цареви?« говори он.
9 »Зар није Кално прошао као Кархемиш,
Хамат као Арпад,
Самарија као Дамаск?
10 Као што ми рука дограби царства идолâ,
чији ликови надмашише оне из Јерусалима и Самарије,
11 исто ћу учинити са Јерусалимом и његовим ликовима
као што сам са Самаријом и њеним идолима.«
12 Када Господ заврши све што има да уради са гором Сион и са Јерусалимом, рећи ће: »Казнићу бахато хвалисање асирског цара и охолост у његовим очима. 13 Јер, он каже:
»‚То сам урадио снагом своје руке
и својом мудрошћу, јер сам уман.
Уклонио сам међе народима,
опљачкао њихова блага;
као јунак сам покорио њихове владаре.
14 Моја је рука нашла богатство народâ
као што се налази гнездо.
Као што се купе остављена јаја,
тако сам ја покупио све земље,
и нико не лепетну крилом,
нити уста отвори да пијукне.‘«
15 Зар се секира хвалише над оним ко њоме замахује,
или се тестера велича над оним ко њоме реже?
Као да шиба узмахује оним ко је диже
или као да батина диже онога ко није дрво!
16 Зато ће Господ, ГОСПОД над војскама, на његове ухрањене
послати болест од које се копни,
под његовим сјајем запалити буктећи огањ.
17 Светлост Израелова постаће огањ,
његов Светац пламен.
У једном дану ће му трње и драч
запалити и прождрети.
18 Сјај његових шума и плодних поља
потпуно ће уништити,
и биће као када болесник копни.
19 Стабала која остану у његовој шуми биће толико
да их и дете може пописати.
Остатак Израелов
20 Тога дана Остатак Израелов,
преживели народа Јаковљевог,
неће се више уздати
у онога који их је покосио,
него ће се истински уздати у ГОСПОДА,
Свеца Израеловог.
21 Остатак ће се вратити,
Остатак Јаковљев ће се вратити Богу силноме.
22 Ако твога народа, Израеле, буде колико и морског песка, ипак ће се вратити само Остатак. Одређено је уништење, свеопште и праведно. 23 Господ, ГОСПОД над војскама, уништиће сву земљу, као што је одредио.
24 Стога овако каже Господ, ГОСПОД над војскама:
»Народе мој, који живиш на Сиону,
не бој се Асирије, која те бије шибом
и на тебе диже батину као што је и Египат.
25 Ускоро ће престати мој гнев;
моја срџба ће их уништити.«
26 ГОСПОД над војскама удариће је бичем
као кад је ударио Мидјан код стене Орев
и подићи штап над водама, као што је и у Египту.
27 Тога дана ће њено бреме спасти са твојих плећа
и њен јарам са твога врата.
А јарам ће се сломити јер си се угојио.
28 Долазе до Ајата,
пролазе кроз Мигрон,
у Михмашу складиште залихе.
29 Прелазе преко превоја и кажу:
»Преноћићемо у Геви.«
Рама дрхти,
Гива Саулова бежи.
30 Повичи, Кћери галимска!
Слушај, Лаиша!
Јадан Анатот!
31 Мадмена бежи,
народ Гевима тражи заклон.
32 Данас ће стати у Нову,
замахнути песницом према гори Кћери сионске,
брду јерусалимском.
33 Ево, Господ, ГОСПОД над војскама,
откресаће гране великом силом.
Највиша стабла биће посечена,
висока снижена.
34 Секиром ће посећи шумске шипраге;
Либан ће пасти пред Силним.
Јесејев Изданак
11 Изданак ће нићи из пања Јесејевог,
Грана из његовог корена донети плод.
2 На њему ће почивати Дух ГОСПОДЊИ –
Дух мудрости и умности,
Дух савета и моћи,
Дух спознања и страха од ГОСПОДА –
3 а њему ће се милити страх од ГОСПОДА.
Неће судити по оном што види очима,
ни пресуђивати по оном што чује ушима,
4 него ће сиромасима судити по правди
и право пресуђивати сиротињи земаљској.
Удариће земљу шибом својих уста;
дахом својих усана покосиће опаке.
5 Правда ће му бити појас око струка,
верност тканица око бокова.
6 Вук ће живети с јагњетом,
леопард легати с јаретом;
утовљено теле и лав живеће заједно,
а детенце ће их водити.
7 Крава ће пáсти с медведом,
њихови младунци легати заједно,
а лав ће јести сламу као во.
8 Дојенче ће се играти над гујином рупом,
детенце стављати руку у змијско легло.
9 Више неће бити зла ни затирања
нигде на мојој светој гори,
јер земља ће бити испуњена спознањем ГОСПОДА
као што воде прекривају море.
10 Тога дана ће Корен Јесејев стајати као застава народима. Незнабошци ће хрлити к њему, а место његовог починка биће испуњено Славом. 11 Тога дана ће ГОСПОД други пут пружити руку, да врати Остатак свога народа из Асирије, Египта, Патроса, Куша, Елама, Шинара, Хамата и са морских острва.
12 Подићи ће заставу народима
и сабрати прогнане Израелове
и окупити расуте Јудине
са четири стране света.
13 Нестаће Ефремова завист,
биће затрто непријатељство Јудино:
Ефрем више неће завидети Јуди
и Јуда неће бити непријатељ Ефрему.
14 Обрушиће се на Филистејце на западу,
заједно узимати плен од народâ на истоку.
Ставиће руку на Едом и Моав,
Амонци ће им бити поданици.
15 ГОСПОД ће исушити залив египатског мора,
замахнути руком над Еуфратом[n];
својим силним дахом
на седам потока ће га разделити,
да се и у обући може прегазити.
16 Биће то друм Остатку његовог народа
преосталом из Асирије,
као онај који је био Израелу
када је изашао из Египта.
Захвалност Богу
12 Тога дана ћеш рећи: »Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ!
Иако си био гневан на мене,
твој гнев се одвратио
и ти си ме утешио.
2 Да, Бог је моје спасење;
уздаћу се, нећу се бојати.
ГОСПОД БОГ[o] је моја снага и песма;
он је моје спасење постао.«
3 С радошћу ћете захватати воду
са изворâ спасења.
4 Тога дана ћете рећи:
»Захваљујте ГОСПОДУ,
његово Име призивајте.
Обзнањујте његова дела међу народима,
објављујте да му је Име узвишено.
5 Певајте ГОСПОДУ,
јер је учинио величанствена дела;
нека то сва земља зна.
6 Кличите и певајте од радости,
житељи Сиона,
јер је Светац Израелов међу вама.«
Пророштво о Вавилону
13 Пророштво о Вавилону које је видео Исаија син Амоцов:
2 »Подигните заставу на голетном брду.
Довикните им, махните им руком
да уђу кроз племићке капије.
3 »Заповедио сам својим светима,
своје ратнике сам позвао,
да изврше моју срџбу
они који се радују мојој победи.
4 Бука велика на горама,
као од мноштва народâ.
Галама међу царствима,
као од народâ који се окупљају.
ГОСПОД над војскама војску постројава за рат.
5 Из далеких земаља стижу,
с крајева небеса –
ГОСПОД и оруђа његове срџбе –
да сву земљу униште.«
6 Закукајте, јер близу је Дан ГОСПОДЊИ,
као уништење долази од Свесилнога.
7 Због тога ће свима омлитавити руке
и свима клонути срце.
8 Ужас ће их обузети,
бол и тескоба их шчепати.
Превијаће се као жена у трудовима.
Згледаће се у страху,
зажарених лица.
9 Ево, долази Дан ГОСПОДЊИ,
окрутан, са срџбом и љутим гневом,
да земљу опустоши
и у њој затре грешнике.
10 Јер, неће светлети звезде и њихова сазвежђа;
потамнеће излазеће сунце
и месец неће сјати.
11 »Казнићу свет за његово зло
и опаке за њихов грех.
Докрајчићу бахатост охолих
и унизити надменост безочних.
12 Учинићу да човек буде ређи него чисто злато,
ређи од злата офирског.
13 Зато ћу затрести небеса
и земља ће се стрести с места
од срџбе ГОСПОДА над војскама
у дан његовог пламтећег гнева.
14 »Као газела коју лове
и као овце без пастира
сваки ће се вратити своме народу,
сваки побећи у своју земљу.
15 Кога год нађу, пробошће га,
и кога год ухвате, пашће од мача.
16 Њима наочиглед смрскаваће им одојчад,
пљачкати куће и силовати жене.
17 »Ево, нахушкаћу на њих Међане,
који не маре за сребро
и не мили им се злато.
18 Њихови лукови косиће младиће;
неће имати милости према одојчади,
неће се сажалити на децу.
19 »А Вавилон, најлепше од царстава,
понос и дика Халдејаца,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог уништио.
20 Никада више неће бити насељен,
нити ће ко у њему живети
кроз сва поколења.
Арапин неће дизати шатор у њему,
ни пастир доводити овце на починак.
21 У њему ће лежати пустињска створења,
шакали му испунити куће.
У њему ће се настанити нојеви
и поскакивати јарци.
22 Хијене ће завијати по његовим тврђавама,
шакали по раскошним палатама.
Крај му се приближава
и дани му се примичу крају.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International