Bible in 90 Days
22 Немој да кажеш: »Вратићу ти за ово зло!«
Сачекај ГОСПОДА, и он ће те спасти.
23 ГОСПОДУ су мрски неједнаки тегови
и нетачан кантар не ваља.
24 ГОСПОД управља човечијим корацима;
како онда да човек разуме свој пут?
25 Клопка је за човека кад пожури да нешто прогласи светињом,
а потом се покаје због свога завета.
26 Мудар цар распрши опаке,
а онда их прегази точковима.
27 Дух човечији је светиљка ГОСПОДЊА
која истражује његово унутрашње биће.
28 Љубав и истина чувају цара –
љубављу се његов престо учвршћује.
29 Снага краси младиће,
а старцима је седа глава украс.
30 Зло се батинама чисти
и ударци чисте унутрашње биће.
21 Царево срце је као поток у руци ГОСПОДЊОЈ –
он га скреће куд га воља.
2 Човеку се сви његови путеви чине прави,
али ГОСПОД процењује срце.
3 Да се чини што је право и праведно
милије је ГОСПОДУ него жртва.
4 Охоле очи и надмено срце –
светиљка опаких – грех су.
5 Науми марљивога воде у благостање,
а науми брзоплетога у немаштину.
6 Богатство стечено лажљивим језиком
дашак је несталан и води у смрт.
7 Опаке ће однети њихово насиље,
јер неће да чине оно што је право.
8 Кривац иде искривљеним путем,
а недужни чини оно што је исправно.
9 Боље је живети на углу крова
него са свадљивом женом у кући.
10 Опаки жуди за злом
и нема милости према ближњему.
11 Када се ругалац казни, лаковерни постаје мудар;
када се мудри поучи, стиче знање.
12 Праведни Бог мотри на кућу опакога
и опаке баца у пропаст.
13 Ко запуши уши на вапај сиромаха,
и он ће тако вапити, а нико му се неће одазвати.
14 Поклон дат у тајности утишава гнев,
а мито у потаји бес.
15 Кад се изврши правда, праведник се радује,
а злочинце обузима ужас.
16 Човек који одлута са пута разборитости
завршава у друштву покојникâ.
17 Ко воли насладу, постаће сиромах;
ко воли вино и уље, неће се обогатити.
18 Опаки је откупнина за праведника,
а неверни за честите.
19 Боље је живети и у пустињи
него са женом свадљивом и зле ћуди.
20 У кући мудрога лепе су залихе хране и уља,
а безуман човек одмах све поједе.
21 Ко тежи за праведношћу и љубављу,
налази живот, праведност и част.
22 Мудар човек напада град пун ратника
и обара бедеме у које су се уздали.
23 Ко пази на своја уста и језик,
самог себе чува од невоље.
24 Бахатом и надменом име је Ругалац;
он је охол преко сваке мере.
25 Лењивца убија његова жудња,
јер његове руке одбијају да раде.
26 Он поваздан силно жуди,
а праведник даје издашно.
27 Жртва опаких је одвратна –
каква ли је тек кад је из злих побуда приносе?
28 Лажни сведок ће пропасти,
а разборит човек говориће довека.
29 Опак човек наступа дрско,
а честит промишљено.
30 Нема ни мудрости, ни умности,
ни савета против ГОСПОДА.
31 Коњ се опрема за дан боја,
али ГОСПОД даје победу.
22 Углед је пожељнији од великог богатства,
бити цењен боље од сребра или злата.
2 Ово је заједничко и богатима и сиромашнима:
ГОСПОД је Творац и једних и других.
3 Проницљив човек види опасност и склања се,
а лаковерни иду даље и страдају.
4 Понизност и страх од ГОСПОДА
доносе богатство, част и живот.
5 Пут изопачених посут је трњем и клопкама,
а ко чува свој живот, држи се далеко од њих.
6 Научи дете којим путем да иде,
па ни у старости неће од њега одступити.
7 Богати господаре над сиромасима,
а дужник је слуга повериоцу.
8 Ко сеје неправду, жање невољу,
и доћи ће крај његовом тлачењу[a].
9 Ко је дарежљив, биће благословен,
јер свој залогај дели са сиромахом.
10 Отерај ругаоца, и отићи ће завада,
престаће свађе и вређања.
11 Ко воли чисто срце и говори умилно,
имаће цара за пријатеља.
12 ГОСПОДЊЕ очи чувају знање,
а послове невернога он осујећује.
13 Лењивац каже: »Ено лава напољу!
Погинућу на улици!«
14 Уста прељубнице дубока су јама –
у њу пада онај на кога се ГОСПОД разгневио.
15 Глупост је увезана у детињем срцу,
али је прут стеге отера далеко од њега.
16 Ко угњетава сиромаха да увећа богатство
и ко поклања богатоме, постаће сиромашан.
Изреке мудрих
17 Отвори уши и чуј речи мудрих;
усмери своје срце ка мом знању.
18 Јер, милина је када их чуваш у срцу
и када су ти све спремне на језику.
19 Да би твоје уздање било у ГОСПОДУ,
ја ти их данас обзнањујем.
20 Написао сам тридесет изрека[b] за тебе,
речи савета и знања,
21 да те научим истинитим и поузданим речима,
да можеш да однесеш истинит одговор оном ко те послао.
22 Не израбљуј сиромаха зато што је сиромашан
и не сатири убогога на суду.
23 Јер, ГОСПОД ће водити њихову парницу
и узети живот онима који њима хоће да га узму.
24 Не спријатељуј се са гневљивим човеком
и не дружи се с оним ко се лако наљути,
25 да не прихватиш његове путеве
и ухватиш се у замку.
26 Не буди један од оних који се рукују у знак јемства,
који јемче за туђе дугове.
27 Ако немаш чиме да платиш,
зашто да однесу и постељу испод тебе?
28 Не померај прастари међаш
који су поставили твоји праоци.
29 Јеси ли видео човека вештог у свом послу?
Такав ће служити царевима, а не незнатним људима.
23 Када седнеш да обедујеш с владаром,
држи на уму ко је пред тобом.
2 Обуздај се[c] ако си прождрљив.
3 Не жуди за његовим ђаконијама,
јер то јело је вараво.
4 Не ради мукотрпно да стекнеш богатство –
имај памети да се обуздаш.
5 Само ли га погледаш, благо нестане,
јер му крила израсту као орлу и на небо одлети.
6 Немој да једеш тврдичино јело,
не жуди за његовим ђаконијама.
7 Јер, он је онакав како мисли.
»Једи и пиј«, каже ти, али тако не мисли.
8 Повратићеш оно мало што си појео
и све твоје похвале биће узалудне.
9 Не говори безумнику,
јер ће презрети мудрост твојих речи.
10 Не померај прастари међаш
и не улази у њиву сирочади.
11 Јер, њихов Бранитељ је јак –
он ће водити њихову парницу с тобом.
12 Срцем приони уз поуку
и ушима уз речи знања.
13 Не устежи се да дете васпитаваш стегом –
ако га истучеш прутом, неће умрети.
14 Истуци га прутом
и спаси га Шеола.
15 Сине мој, будеш ли мудар,
и ја ћу се радовати.
16 Свим својим бићем ћу клицати
кад будеш говорио што је право.
17 Не завиди грешницима,
него увек буди у страху од ГОСПОДА.
18 Јер, има за тебе будућности
и нада ти се неће изјаловити.
19 Слушај, сине мој, буди мудар
и управи своје срце на прави пут.
20 Не дружи се с онима који се наливају вином
или се ождеравају месом,
21 јер пијанице и прождрљивци падају у сиромаштво,
а поспаност их облачи у рите.
22 Слушај свога оца, који те је зачео,
и не презири мајку када остари.
23 Купи истину и не продаји је;
стекни мудрост, стегу и умност.
24 Праведников отац силно се радује;
ко има мудрог сина, весели се због њега.
25 Нека ти се отац и мајка веселе,
нека се радује она која те родила!
26 Сине мој, обрати пажњу
и добро гледај шта чиним.
27 Блудница је дубока јама
и прељубница тесан студенац.
28 Попут разбојника вреба у заседи
и умножава неверне међу људима.
29 Ко говори »авај«? Ко говори »јао«?
Ко се завађа? Ко се жали?
Ко има непотребне ране?
Ко има очи подливене крвљу?
30 Они који дуго седе за вином,
који иду да кушају мешано вино.
31 Не гледај у вино зато што је црвено,
зато што се искри у чаши,
зато што клизи низ грло.
32 На крају уједа као змија
и трује као гуја.
33 Очи ће ти гледати чудне призоре,
а срце помишљати на будалаштине.
34 Биће ти као да спаваш насред мора
или лежиш уврх катарке.
35 »Изударали ме«, говорићеш, »али нисам повређен!
Истукли ме, а ја ништа не осећам!
Кад се пробудим, тражићу још пића.«
24 Не завиди злим људима,
нити жуди да будеш с њима.
2 Јер, они мисле само о насиљу
и о неделима говоре.
3 Мудрошћу се кућа гради
и умношћу учвршћује.
4 Помоћу знања јој се пуне одаје
благом ретким и лепим.
5 Боље је бити мудар него јак;
да, знање је веће него сила.
6 По мудром савету води рат,
а победа је у мноштву саветника.
7 Мудрост је недокучива за глупана;
на већу[d] не отвара уста.
8 Ко снује зло, зваће се смутљивац;
9 безумничке смутње су грех,
а ругалац је одвратан људима.
10 Ако клонеш у дан невоље,
мале си снаге.
11 Избави оне које на силу одводе у смрт,
оне што посрћући иду на клање.
12 Ако кажеш: »Шта се то нас тиче?[e]«,
зар то не види Онај који процењује срце?
Зар то не зна Онај који ти чува живот?
Зар он неће сваком узвратити по његовим делима?
13 Једи меда, сине мој, јер је добар,
и саће је слатко твоме непцу;
14 знај да је и мудрост таква твојој души.
Ако је нађеш, има за тебе будућности
и нада ти се неће изјаловити.
15 Опаки, не вребај на праведникову кућу из заседе,
не пљачкај његово боравиште.
16 Јер, макар праведник пао и седам пута, опет се диже,
а опаке обара несрећа.
17 Не радуј се када твој непријатељ падне;
посрне ли, не дај срцу да се весели.
18 Јер, ГОСПОД ће то видети и неће му бити мило,
па ће свој гнев одвратити од њега.
19 Не узрујавај се због злих људи
и не завиди опакима.
20 Јер, за злога нема будућности
и угасиће се светиљка опаких.
21 Бој се ГОСПОДА и цара, сине мој,
и немој ништа да имаш с бунтовницима.
22 Јер, њихова пропаст изненада ће се на њих обрушити,
а ко зна какву несрећу ГОСПОД или цар могу да пошаљу.
Друге изреке мудрих
23 И ово су изреке мудрих:
Не ваља бити пристрастан при суђењу.
24 Ко кривоме каже: »Невин си«,
народи ће га проклињати, народности мрзети,
25 а добро ће проћи који осуде кривога,
јер ће примити богат благослов.
26 Искрен одговор пољубац је у уста.
27 Заврши свој посао напољу
и припреми своје њиве,
а после тога гради себи кућу.
28 Не сведочи против ближњега без разлога
и не варај речима.
29 Никад не реци:
»Ја ћу учинити њему као што је он учинио мени;
вратићу том човеку за његова дела.«
30 Пролазио сам поред лењивчеве њиве
и крај винограда човека без памети:
31 свуда је изникло трње,
тле обрасло у коров, а камени зид зарушен.
32 Размислих о томе што сам видео
и извукох поуку:
33 Још мало одспавај,
још мало одремај,
још мало подвиј руке под главу,
34 и сиромаштво ће те заскочити као скитница
и оскудица као пљачкаш под оружјем.
Соломонове пословице које је сакупио Езекија
25 Ево још Соломонових пословица, које су преписали људи Езекије, цара Јуде:
2 Божија слава је да нешто сакрије,
а слава царевâ је да то истражују.
3 Небо је високо, земља дубока,
а мисли царева неистраживе.
4 Уклони троску из сребра,
и сребрнар може да начини лепу посуду.
5 Уклони опакога од цара,
и престо ће му се учврстити праведношћу.
6 Не величај себе кад си пред царем
и немој да стојиш међу великашима.
7 Јер, боље је да ти се каже: »Попни се овамо«
него да будеш понижен пред владаром.
Оно што си видео,
8 не износи журно пред суд.
Јер, шта ћеш радити на крају
када те твој ближњи извргне срамоти?
9 Ако се спориш са својим ближњим,
не откривај туђу тајну,
10 да те онај који је чује не извргне срамоти,
па да те рђав глас прати довека.
11 Праве речи у право време
златне су јабуке у сребрном лежишту.
12 Прекор мудрога златна је минђуша
или накит од сувог злата послушном уху.
13 Као свежина снега у време жетве,
такав је поуздан гласник онима који га шаљу
– својим господарима крепи душу.
14 Облаци и ветар без кише
онај је ко се хвали поклоном који није дао.
15 Стрпљивошћу се владар убеди
и мек језик ломи кост.
16 Када нађеш мед, једи умерено,
да га не би, прејевши се, повратио.
17 Не одлази често у кућу свога ближњега,
да му не дојадиш, па те замрзи.
18 Тољага, мач или оштра стрела
човек је који лажно сведочи против ближњега.
19 Кваран зуб или уганута нога
уздање је у невернога у време невоље.
20 Огртач скинут по хладну времену
или сирће посуто[f] на рану
онај је ко пева песме потиштеноме.
21 Ако је твој непријатељ гладан,
дај му да једе хлеба;
ако је жедан, дај му да пије воде.
22 Јер, ако то учиниш,
посућеш му главу ужареним угљевљем
и ГОСПОД ће те наградити.
23 Северни ветар доноси кишу,
а подмукао језик гневне погледе.
24 Боље је живети на углу крова
него са свадљивом женом у кући.
25 Студена вода жедноме
добра је вест из далеке земље.
26 Замућен извор или загађено врело
праведник је који попушта опакоме.
27 Није добро прејести се меда,
нити је часно тражити превелику част.
28 Град проваљен и без зидина
човек је који свој дух не може да обузда.
26 Као снег у лето или киша о жетви,
тако част приличи безумнику.
2 Као врабац који лепрша или ластавица у лету,
тако ни незаслужено проклетство не слеће.
3 Бич је за коња, улар за магарца,
а шиба за безумникова леђа.
4 Не одговарај безумнику према његовој глупости,
да сâм не постанеш као он.
5 Одговори безумнику према његовој глупости,
да он сâм себи не би изгледао мудар.
6 Сâм себи одсеца ноге и призива невољу[g]
ко по безумнику шаље поруку.
7 Оклембешена нога хромога
пословица је у устима безумникâ.
8 Као везивање камена за праћку,
такав је ко безумнику указује част.
9 Трнова грана у руци пијанца
пословица је у устима безумникâ.
10 Стрелац који насумице рањава
онај је ко најми безумника или пролазника.
11 Као што се пас враћа на своју бљувотину,
тако и безумник понавља своју глупост.
12 Јеси ли срео човека који је мудар у својим очима?
И за безумника има више наде него за њега!
13 Лењивац каже:
»Рикање се чује на путу! Лав је на улицама!«
14 Као што се врата окрећу на шаркама,
тако се лењивац преврће на постељи.
15 Лењивац умочи руку у чинију,
али га мрзи да је врати до уста.
16 Лењивац је у својим очима мудрији
него седам људи који разумно одговарају.
17 Пса за уши хвата
пролазник који се у туђу свађу умеша.
18 Као лудак који испаљује буктиње и смртоносне стреле,
19 такав је човек који превари ближњега,
па каже: »Само сам се шалио!«
20 Без дрва, ватра се гаси;
без оговарача, свађа престаје.
21 Ћумур је за жеравицу и дрво за ватру,
а свадљивац да распири кавгу.
22 Оговарачеве речи су као најслађи залогаји:
спуштају се у дубину трбуха.
23 Сребрна глеђ на земљаном суду
ласкаве су речи из опаког срца.
24 Онај ко мрзи крије се иза речи,
а у себи носи превару.
25 Иако умиљато говори, не веруј му,
јер му је седам гнусоба у срцу.
26 Мржњу прикрива варком,
али његова опакост разоткриће се на скупу.
27 Ко јаму копа, сам у њу пада;
ко камен ваља, камен се на њега преваљује.
28 Лажљив језик мрзи оне којима чини нажао,
а ласкава уста доносе пропаст.
27 Не хвали се сутрашњим даном,
јер не знаш шта који дан доноси.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста,
туђинац, а не твоје усне.
3 Камен је тежак и песак је терет,
али огорченост због глупана тежа је од оба.
4 Јарост је окрутна и гнев је жесток,
али ко да се одупре љубомори?
5 Бољи је отворен прекор
него скривена љубав.
6 Пријатељу веруј и кад те рани,
а непријатељу ни кад те пољупцима обасипа.
7 Ко је сит, презире мед,
а гладноме је и чемер сладак.
8 Као птица кад залута од свога гнезда,
такав је човек који одлута од свога дома.
9 Мирисна помаст и кâд веселе срце,
а слаткоћа пријатељева од његовог је искреног савета.
10 Не остављај свога пријатеља ни пријатеља свога оца;
не иди братовљевој кући када те задеси несрећа –
бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Буди мудар, сине мој, и развесели ми срце,
па ћу моћи да одговорим оном ко ме вређа.
12 Проницљив човек види опасност и склања се,
а лаковерни иду даље и страдају.
13 Узми огртач ономе ко јемчи за странца,
задржи га као залог када то чини за туђинца.
14 Ко у рано јутро гласно благосиља ближњега,
узеће му се као да га је проклео.
15 Свадљива жена је непрестано капање
по кишном дану;
16 ко је обуздава, обуздава ветар
и стеже уље у шаци.
17 Гвожђе се оштри гвожђем,
а човек човеком.
18 Ко чува смокву, јешће њене плодове,
а ко чува свога господара, биће му указана част.
19 Као што се лице огледа у води,
тако се и у човечијем срцу огледа човек.
20 Шеол и Авадон никад да се насите,
а тако ни очи човечије.
21 Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,
а човек се проверава похвалама које добија.
22 Да глупана тучком туцаш у авану као жито,
глупост га неће оставити.
23 Добро пази на своју ситну стоку
и приљежно се брини о својим стадима,
24 јер благо није довека,
ни круна кроз сва поколења.
25 Када се коси сено и потера отава
и када се трава скупља са брегова,
26 јагањци су ти за одећу,
а јарци да платиш њиву.
27 Тада имаш козјег млека у изобиљу
за храну теби и твојим укућанима
и да се твоје слушкиње нахране.
28 Опаки бежи и кад га нико не гони,
а праведници су храбри као лав.
2 Када се у земљи дигне буна, има много кнежева,
али само јој човек уман и од знања доноси постојаност.
3 Опаки моћник који угњетава сиромахе
као пролом облака је после којег нема хлеба.
4 Они који запостављају закон, хвале опаке,
а они који се држе закона, опиру им се.
5 Зли људи не разумеју правду,
а они који траже ГОСПОДА, све разумеју.
6 Боље је бити сиромах који живи беспрекорно
него богаташ чији су поступци изопачени.
7 Ко се држи закона, тај је разуман син,
а ко се дружи с изелицама, срамоти свога оца.
8 Ко зеленашењем увећава своје богатство,
згрће га за другога, који ће се смиловати сиромасима.
9 Ко се оглуши о закон,
и молитва му је гнусна.
10 Ко честите скрене на рђав пут,
пашће у сопствену клопку,
а беспрекорни ће добити лепо наследство.
11 Богаташ је мудар у својим очима,
али га уман сиромах прозире.
12 Када праведници славе победу, велико је славље,
а када се опаки уздижу, људи се скривају.
13 Ко крије своје преступе, неће уживати у благостању,
а ко их признаје и одриче их се, наћи ће самилост.
14 Благо човеку који је увек на опрезу,
а ко је отврднуо своје срце, упада у невољу.
15 Као лав који риче или медвед који насрће,
такав је опак владар над сиромашним народом.
16 Владар без памети чини велика зла,
а који мрзи непоштен добитак, живеће дуго.
17 Човек кога тишти кривица за убиство бежаће до смрти –
нека га нико не хвата[h].
18 Ко живи беспрекорно, биће спасен,
а онај чији су поступци изопачени, изненада пада.
19 Ко обрађује своју земљу, имаће хране у изобиљу,
а ко јури за тлапњама, наситиће се сиромаштва.
20 Веран човек биће силно благословен,
а ко жури да се обогати, неће проћи некажњено.
21 Не ваља бити пристрастан,
али човек ће и за парче хлеба да учини преступ.
22 Тврдица жури да се обогати,
а не види да ће га снаћи сиромаштво.
23 Ко прекори човека, на крају стиче већу наклоност
него онај ко му ласка.
24 Ко пљачка свога оца или мајку и говори: »То није преступ«,
друг је оном ко затире.
25 Похлепник изазива кавгу,
а ко се узда у ГОСПОДА, ужива у благостању.
26 Ко се узда у самога себе, безуман је,
а ко живи мудро, избавиће се.
27 Ко даје сиромасима, ништа му не мањка,
а ко одвраћа поглед од њих, стижу га многе клетве.
28 Када се опаки уздигну, људи се скривају,
а када опаки пропадну, праведници се множе.
29 Ко је тврдоглав и после многих прекора,
биће сатрвен изненада и неповратно.
2 Када се праведници множе, народ се радује,
а када опаки влада, народ ропће.
3 Ко воли мудрост, доноси радост своме оцу,
а ко се дружи с блудницама, траћи своје богатство.
4 Цар државу утврђује правдом,
а ко је лаком на мито, руши је.
5 Ко ласка ближњему,
шири мрежу пред његовим ногама.
6 Преступ је клопка за злог човека,
а праведник може да кличе од радости.
7 Праведнику је стало до правде за сиромахе,
а опаки то не разуме.
8 Ругаоци стварају метеж у граду,
а мудри одвраћају гнев.
9 Када се мудар човек парничи с глупаном,
беснео он или се смејао, нема помирења.
10 Крвожедни мрзе беспрекорнога,
а честити му чувају живот.
11 Безумник искаљује сав свој гнев,
а мудар га суспреже.
12 Ако владар слуша лажи,
сви његови службеници постану опаки.
13 Сиромаху и угњетачу ово је заједничко:
обојици ГОСПОД даје очињи вид.
14 Ако цар правично суди сиромасима,
престо ће му бити чврст довека.
15 Прут и укор дарују мудрост,
а дете препуштено само себи срамоти мајку.
16 Када се опаки множе, множе се и преступи,
али праведници ће видети њихов пад.
17 Стегом васпитавај свога сина, и бићеш миран –
он ће донети радост твојој души.
18 Када нема пророчких виђења, људи се разуларе,
али благо оном ко се држи Закона.
19 Слугу не можеш поправити само речима,
јер, иако разуме, не покорава се.
20 Јеси ли видео човека који брзоплето говори?
Има више наде за безумника него за њега.
21 Ко тетоши слугу од малена,
овај ће му после бити непокоран.
22 Гневљив човек изазива кавгу,
а напрасит чини многе преступе.
23 Охолост унижава човека,
а ко је понизан духом, стиче част.
24 Ко је саучесник крадљивцу, самог себе мрзи –
ни под заклетвом ништа не одаје.
25 Страх човеку поставља замку,
а ко се узда у ГОСПОДА, сачуваће се.
26 Многи траже да их прими владар,
али човек од ГОСПОДА добија правду.
27 Праведницима је одвратан непоштен човек,
опакоме је одвратан ко живи честито.
Изреке Агура сина Јакеовог
30 Речи Агура сина Јакеовог из Масе:
»Уморан сам, Боже,
уморан, Боже, и исцрпљен[i].
2 Глупљи сам од других људи,
немам памети људске.
3 Нисам се научио мудрости,
немам знања о Светоме.
4 »Ко се попео на небо и сишао?
Ко је ухватио ветар својим рукама?
Ко је огртачем обавио воде?
Ко је поставио све крајеве земље?
Како се зове и како му се зове син?
Знаш ли то?
5 »Свака Божија реч је пречишћена,
он је штит онима који се у њега уздају.
6 Не додај ништа његовим речима,
да те не прекори и покаже да лажеш.
7 »Двоје од тебе молим,
не одбиј ме пре но што умрем:
8 Удаљи од мене празне речи и лажи.
Не дај ми ни сиромаштво ни богатство,
само ме храни хлебом мојим насушним,
9 да се не бих, имајући превише, одрекао тебе
и рекао: ‚Ко је ГОСПОД?‘
или да не бих, осиромашен, крао,
и тако обешчастио име мога Бога.
10 »Не клевећи слугу његовом господару,
јер ће те проклети, па ћеш испаштати.
11 »Има оних који проклињу свога оца
и не благосиљају своју мајку.
12 Има оних који су чисти у својим очима,
а нису се очистили од своје нечисти.
13 Има оних који гледају с висине,
чији су погледи презриви.
14 Има оних чији су зуби мачеви
и очњаци ножеви,
да прождру сиромахе са земље
и убоге из рода људског.
15 »Пијавица има две кћери: Дај! и Дај!
»Има троје које никад није сито,
четворо које никад не каже: ‚Доста!‘:
16 Шеол,
јалова материца,
земља никад сита воде,
и ватра, која никад не каже: ‚Доста!‘
17 »Око онога ко се руга оцу
и презире послушност мајци
искљуваће гаврани из долине
и појести млади лешинари.
18 »Троје ми је чудесно,
четворо не разумем:
19 пут орла по небу,
пут змије по стени,
пут лађе по пучини
и пут мушкарца девојци.
20 »Овако поступа прељубница:
једе, па обрише уста и каже:
‚Нисам учинила ништа рђаво.‘
21 »Од три појаве се земља тресе,
четири не може да поднесе:
22 слугу који постане цар,
будалу која се најела хлеба,
23 жену удату а невољену
и слушкињу када истисне господарицу.
24 »Четворо је мало на земљи,
а веома мудро:
25 Мрави су створења нејака,
а ипак лети себи спремају храну.
26 Дамани су створења слаба,
а ипак граде себи дом у стени.
27 Скакавци немају цара,
а ипак се крећу у поретку.
28 Гуштер се може ухватити руком,
а ипак га има у царским палатама.
29 »Троје хода отмено,
четворо се креће гиздаво:
30 лав, најјачи међу зверима,
који ни пред чим не узмиче,
31 кочоперан петао,
јарац,
и цар међу својим народом.
32 »Ако си се понео будаласто узохоливши се,
или ако си сновао какво зло,
руку на уста!
33 Као што се млаћењем млека добија маслац,
а од увртања носа потече крв,
тако и потпиривање гнева доводи до кавге.«
Лемуелове изреке
31 Речи Лемуела, цара Масе, којима га је учила мајка:
2 »Сине мој, сине утробе моје,
сине завета мојих,
3 не троши снагу на жене,
своју крепкост на оне што доносе пропаст царевима.
4 »Није за цареве, Лемуеле,
није за цареве да пију вино,
није за владаре да жуде за пићем опојним,
5 да у пићу не забораве закон,
па ускрате права свим потлаченима.
6 Пиће опојно дај оном ко пропада,
вино онима чија је душа чемерна;
7 нека пију и забораве своје сиромаштво,
да се више не сећају своје муке.
8 »Заузимај се за оне који не могу да говоре за себе,
за права свих који су осуђени на пропаст.
9 Заузимај се, суди правично
и брани права сиромаха и убогога.«
Врсна жена
10 Ко да нађе жену врсну?
Много је вреднија она од рубина.
11 Муж се свим срцем у њу узда
и ни у каквим добрима не оскудева.
12 Она му чини добро, а не зло
свих дана свога живота.
13 Пажљиво бира вуну и лан
и рукама ради с вољом.
14 Попут трговачке лађе,
издалека доноси храну.
15 Док је још мрак, устаје
да нахрани укућане
и слушкињама одреди послове.
16 Промишљено изабере њиву, па је купи,
од своје зараде засади виноград.
17 На посао приања свом снагом
и рукама вредно ради.
18 Када види да је зарада добра,
светиљку ни ноћу не гаси.
19 Рукама се хвата преслице,
прстима вретено држи.
20 Широке је руке према сиромаху
и руку пружа убогоме.
21 Кад пада снег, за укућане не страхује,
јер сви су топло обучени.
22 За своју постељу шије покриваче,
себе у танак лан и пурпур облачи.
23 Мужа јој поштују на градској капији,
где седи међу старешинама земље.
24 Ланену одећу шије и продаје,
а трговце снабдева тканицама.
25 Снагом и чашћу је заогрнута,
па се смеје данима будућим.
26 С мудрошћу говори,
а на језику јој поука с љубављу.
27 На владање укућана будно пази
и никад залудна не седи.
28 Деца устају пред њом и зову је срећном,
а тако и муж, хвалећи је:
29 »Многе жене врсно раде,
али ти их све надмашујеш.«
30 Љупкост је варава и лепота пролазна,
али жена која се боји ГОСПОДА, за похвалу је.
31 Награди је за оно што је учинила
и нека јој дела донесу хвалу на градској капији.
Све је испразно
1 Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму:
2 Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност! 3 Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем? 4 Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека. 5 Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази. 6 Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад. 7 Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају. 8 Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша.
9 Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем. 10 Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена. 11 Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после.
Испразност мудрости
12 Ја, Проповедник, био сам цар над Израелом у Јерусалиму. 13 Одлучио сам да истражим и испитам, помоћу мудрости, све што се чини под небом. Какав је тежак задатак Бог дао људима да се с њим муче! 14 Видео сам све што се чини под сунцем: све је испразност – трчање за ветром. 15 Што је криво, не може да се исправи; чега нема, не може да се изброји.
16 Мислио сам: »Ево, надрастао сам и надмашио у мудрости све који су владали над Јерусалимом пре мене. Стекао сам много мудрости и знања.«
17 Стога сам одлучио да сазнам у чему је предност мудрости над лудошћу и безумљем, али увидех да је и то само трчање за ветром. 18 Јер, где је много мудрости, много је и јада, и што је више знања, више је и бола.
Испразност насладе
2 Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност. 2 »Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?« 3 Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота.
4 Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде. 5 Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке. 6 Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа. 7 Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене. 8 Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао. 9 Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене. 10 Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд.
11 Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем.
Испразност мудрости, лудости и безумља
12 Потом одлучих да проникнем у мудрост, лудост и безумље. Шта би још царев наследник могао да учини а да већ није учињено? 13 Видех да је мудрост боља од безумља, баш као што је светлост боља од таме. 14 Мудар човек користи очи у глави, а безумник хода у тами. Али увидех да обојицу стиже исти усуд. 15 Помислих: »Безумников усуд стићи ће и мене. Шта, дакле, имам од тога што сам толико мудар?« И рекох: »И то је испразност.« 16 Јер, мудрога не памте дуго, баш као ни безумника, јер обојица ће бити заборављени после неког времена. Авај, и мудар човек мора да умре као и безумник.
Испразност мукотрпног труда
17 Тако замрзех живот, јер ми је било мучно све што се догађа под сунцем. Све је испразност – трчање за ветром. 18 Замрзех све око чега сам се мукотрпно трудио под сунцем, јер ћу све морати да оставим свом наследнику. 19 Ко зна хоће ли он бити мудар или безуман? А ипак ће он располагати свиме у шта сам ја уложио свој мукотрпни труд и умеће под сунцем. И то је испразност. 20 Тако почех да очајавам над свим својим мукотрпним трудом под сунцем. 21 Јер, човек се мукотрпно труди с мудрошћу, знањем и вештином, а онда све што има мора да остави неком ко се око тога није трудио. И то је испразност и велико зло. 22 Шта човек има од свега свог мукотрпног труда и настојања под сунцем? 23 Сви његови дани су јадни, а посао му паћење. Чак ни ноћу му се ум не смирује. И то је испразност. 24 Нема ништа боље за човека него да једе и пије и налази задовољство у свом мукотрпном труду. Видео сам да и то долази од Бога. 25 Јер, без њега, ко би могао да једе или да нађе задовољство? 26 Ономе ко му је по вољи, Бог даје мудрост, знање и радост, а грешнику даје задатак да сакупља и гомила богатство да би га предао ономе ко је Богу по вољи. И то је испразност – трчање за ветром.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International