Bible in 90 Days

Стефан ухваћен

⁸ А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом. ⁹ Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном. ¹⁰ А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио, ¹¹ наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«

¹² Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион. ¹³ А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона. ¹⁴ Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«

¹⁵ А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.

Стефанова проповед

7 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«

² А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘^(A)

⁴ »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. ⁶ Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. ⁷ Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘^{(B) 8} Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.

⁹ »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим ¹⁰ и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. ¹¹ Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. ¹² Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. ¹³ А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. ¹⁴ После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – ¹⁵ и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, ¹⁶ па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.

¹⁷ »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се ¹⁸ док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. ¹⁹ Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.

²⁰ »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, ²¹ а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. ²² Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.

²³ »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. ²⁴ И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.

²⁶ »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘

²⁷ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘^{(C) 29} Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.

³⁰ »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. ³¹ Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ³² ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘^(D) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.

³³ »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. ³⁴ Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘^(E)

³⁵ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘^(F) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. ³⁶ И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.

³⁷ »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘^{(G) 38} То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. ³⁹ Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. ⁴⁰ ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘^{(H) 41} И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. ⁴² Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама^[a], као што је записано у Књизи пророкâ:

⁴⁴ »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. ⁴⁵ Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, ⁴⁶ који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог^[b], ⁴⁷ али му је тек Соломон саградио Дом.

⁴⁸ »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:

⁵¹ »Ви тврдоглави и непокорни^[c]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! ⁵² Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, ⁵³ који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.

⁵⁵ А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, ⁵⁶ па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«

⁵⁷ Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. ⁵⁸ Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«

⁶⁰ Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«

И када је то рекао, умре^[d].

8 А Савле је одобравао његово убиство.

Савле прогони Цркву

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. ² Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. ³ А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

Еванђеље у Самарији

⁴ Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. ⁵ Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. ⁶ Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. ⁷ Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. ⁸ И настаде велика радост у том граду.

⁹ А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, ¹⁰ и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

¹¹ А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. ¹² Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. ¹³ Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. ¹⁵ Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, ¹⁶ који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

¹⁸ Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: ¹⁹ »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

²⁰ А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. ²² Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. ²³ Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

²⁴ Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

²⁵ А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

Филип и Етиопљанин

²⁶ Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

²⁷ И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, ²⁸ па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

²⁹ Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

³⁰ Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

³¹ »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

³² А одломак из Писма који је читао био је овај:

³⁴ »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

³⁵ Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

³⁶ И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« ^37 [e]

³⁸ Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. ³⁹ А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе^[f] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

⁴⁰ Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.

Савлово обраћење

(Дап 22,6-16; 26,12-18)

9 А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику ² и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако тамо нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.

³ Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.

⁴ Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«

⁵ А он упита: »Ко си ти, Господе?«

»Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му. ⁶ »Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«

⁷ А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели. ⁸ Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск. ⁹ Три дана није видео, а није ни јео ни пио.

¹⁰ А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија.

Господ му у виђењу рече: »Ананија!«

А он одговори: »Молим, Господе?«

¹¹ »Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се, ¹² а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«

¹³ »Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму. ¹⁴ А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«

¹⁵ Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред незнабошце, пред цареве и пред Израелце. ¹⁶ Ја ћу му показати колико треба да претрпи за моје име.«

¹⁷ И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ – Исус, који ти се показао на твом путу овамо – да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«

¹⁸ И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се. ¹⁹ Онда је јео и повратио снагу.

Савле проповеда у Дамаску

У Дамаску је провео неколико дана с ученицима ²⁰ и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији. ²¹ И сви који су га чули, били су запањени.

»Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«

²² А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.

Савлово бекство из Дамаска

²³ Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију, ²⁴ али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију, ²⁵ али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.

Савле у Јерусалиму

²⁶ Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик. ²⁷ Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име. ²⁸ Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име. ²⁹ Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију. ³⁰ Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.

³¹ Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.

Излечење Енеје

³² Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди. ³³ Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.

³⁴ »Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.«

И он одмах устаде. ³⁵ Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.

Петар оживљава Дорку

³⁶ А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита – што значи »Дорка«^[g]. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу. ³⁷ Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату. ³⁸ Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«

³⁹ И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима. ⁴⁰ Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се.

Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.«

Она отвори очи, угледа Петра и седе. ⁴¹ Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.

⁴² То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа. ⁴³ А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.

Петар и Корнилије

10 У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. ² Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу.

³ Једног дана око три сата после подне^[h] имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!«

⁴ Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?«

А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. ⁵ Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. ⁶ Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.«

⁷ Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, ⁸ па им све исприча и посла их у Јопу.

⁹ Сутрадан око поднева^[i], док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. ¹⁰ Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. ¹¹ Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. ¹² У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.

¹³ Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«

¹⁴ А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«

¹⁵ Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«

¹⁶ Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.

¹⁷ Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, ¹⁸ позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.

¹⁹ Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. ²⁰ Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«

²¹ Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«

²² А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«

²³ Тада их он позва да уђу и угости их.

Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. ²⁴ Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. ²⁵ Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.

²⁶ Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«

²⁷ И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.

²⁸ »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«

³⁰ Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи ³¹ и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. ³² Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ ³³ Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«

Петрова проповед у Корнилијевој кући

³⁴ Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, ³⁵ него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно. ³⁶ Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима.

³⁷ »Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован – ³⁸ како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим.

³⁹ »Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво, ⁴⁰ а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже, ⁴¹ али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих. ⁴² Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима. ⁴³ Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.«

Незнабошци примају Светога Духа

⁴⁴ Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор. ⁴⁵ Обрезани верници^[j] који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце, ⁴⁶ јер су их чули како говоре језицима и величају Бога.

Тада Петар рече: ⁴⁷ »Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?«

⁴⁸ И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.

Петров извештај цркви у Јерусалиму

11 Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч, ² па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују ³ говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«

⁴ Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава: ⁵ »Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене. ⁶ Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице. ⁷ Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘

⁸ »Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘

⁹ »Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘

¹⁰ »Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо. ¹¹ И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био. ¹² Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека. ¹³ Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. ¹⁴ Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘

¹⁵ »Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку. ¹⁶ Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом^[k], а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘ ¹⁷ Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«

¹⁸ Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«

Црква у Антиохији

¹⁹ А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима. ²⁰ Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу. ²¹ Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.

²² Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију. ²³ Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу, ²⁴ јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.

²⁵ Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла. ²⁶ Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.

²⁷ Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. ²⁸ Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. ²⁹ Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. ³⁰ Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.

Ирод прогони Цркву

12 У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве. ² Јакова, Јовановог брата, погуби мачем, ³ па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба. ⁴ А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.

Петар чудесно избављен из затвора

⁶ Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. ⁷ Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост.

Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!«

Петру спадоше ланци с руку, ⁸ а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.«

И он то учини.

Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«

⁹ Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«

¹² Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. ¹³ Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори^[l]. ¹⁴ Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.

¹⁵ А они јој рекоше: »Ти си луда!«

Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«

¹⁶ А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. ¹⁷ Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.«

Онда изађе и оде на друго место.

¹⁸ Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. ¹⁹ Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.

Иродова смрт

²⁰ А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.

²¹ Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.

²² Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«

²³ Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.

²⁴ А Божија реч је расла и ширила се. ²⁵ Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.

Послање Варнаве и Савла

13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

² Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

³ Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

Апостоли проповедају на Кипру

⁴ А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. ⁵ Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. ⁶ Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. ⁷ Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. ⁸ Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.

⁹ Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: ¹⁰ »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? ¹¹ Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«

И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

Павле и Варнава у Антиохији Писидијској

¹³ Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, ¹⁴ а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

¹⁵ После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

¹⁶ Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. ¹⁷ Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. ¹⁸ Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, ¹⁹ па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

²⁰ »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, ²¹ када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. ²² Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

²³ »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. ²⁴ Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. ²⁵ Када је Јован завршавао своје дело^[m], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

²⁶ »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. ²⁷ Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Али Бог га је васкрсао из мртвих ³¹ и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. ³² Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима ³³ испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:

³⁴ А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:

³⁵ Тако и на другом месту каже:

³⁶ Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. ³⁷ Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. ³⁸ Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, ³⁹ Исусом се оправдава свако ко верује. ⁴⁰ Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

⁴² Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. ⁴³ Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

⁴⁴ Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. ⁴⁵ Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

⁴⁶ А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, овако нам је Господ заповедио:

⁴⁸ Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, ⁴⁹ а Господња реч се прошири по целом том крају.

⁵⁰ Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. ⁵¹ Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. ⁵² А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.

Павле и Варнава у Иконијуму

14 У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. ² А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. ³ Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.

⁴ Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. ⁵ Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, ⁶ они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, ⁷ па су тамо проповедали еванђеље.

Павле и Варнава у Листри

⁸ А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.

⁹ Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, ¹⁰ па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«

И човек скочи и прохода.

¹¹ Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«

¹² Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. ¹³ А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.

¹⁴ Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: ¹⁵ »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. ¹⁶ Он је у прошлости^[n] пустио све народе да иду својим путем, ¹⁷ али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«

¹⁸ И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.

¹⁹ Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. ²⁰ Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.

Повратак у Антиохију Сиријску

²¹ Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију. ²² Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље. ²³ По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.

²⁴ Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију. ²⁵ Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију, ²⁶ па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили. ²⁷ Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.

Сабор у Јерусалиму

15 А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«

² Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама. ³ Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова.

⁴ Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.

⁵ Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«

⁶ Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање. ⁷ Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да незнабошци из мојих уста чују реч еванђеља и поверују. ⁸ И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама ⁹ и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером. ¹⁰ Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо? ¹¹ Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.«

¹² Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу незнабошцима.

¹³ Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме. ¹⁴ Симон је описао како се Бог побринуо да између незнабожаца изабере народ за себе. ¹⁵ А с тим у складу су и речи пророка – као што је записано:

¹⁹ »Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из незнабоштва окрећу Богу, ²⁰ него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви. ²¹ Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена^[p] и сваке суботе се чита у синагогама.«

Писмо незнабошцима

²² Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом, ²³ па по њима послаше ово писмо:

»Апостоли и старешине, браћа, браћи из незнабоштва у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав.

²⁴ Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу, ²⁵ једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо с нашим драгима Варнавом и Павлом, ²⁶ људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа. ²⁷ Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити. ²⁸ Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари: ²⁹ да се уздржавате од хране жртвоване идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се будете чували свега овога, добро ћете чинити.

Остајте здраво.«

³⁰ Тако их, дакле, испратише на пут, и они одоше у Антиохију. Окупише све и предадоше им писмо. ³¹ Када су га људи прочитали, обрадоваше се охрабрењу, ³² а Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим речима охрабрише и учврстише браћу. ³³ Пошто су тамо провели неко време, браћа их у миру испратише онима који су их послали. ^{34 [q] 35} Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи народ и са многим другима проповедајући Господњу реч.

Павле и Варнава се раздвајају

³⁶ После неког времена Павле рече Варнави: »Хајде да се вратимо и обиђемо браћу у свим градовима где смо проповедали Господњу реч, да видимо како су.«

³⁷ Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, ³⁸ али Павле је мислио да је боље да не воде онога који их је напустио у Памфилији и није с њима наставио дело. ³⁹ Тако дође до толико оштре размирице да се раздвојише један од другог: Варнава узе Марка и отплови за Кипар, ⁴⁰ а Павле изабра Силу и оде, пошто су га браћа поверила Господњој милости. ⁴¹ Ишао је по Сирији и Киликији и учвршћивао цркве.

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. ² О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. ³ Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. ⁴ Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. ⁵ Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.

Позив у Македонију

⁶ Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. ⁷ Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. ⁸ Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.

⁹ Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«

¹⁰ Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.

Лидијино обраћење

¹¹ Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, ¹² па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, ¹³ а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. ¹⁴ А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.

¹⁵ А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«

И наговори нас.

Павле и Сила у затвору

¹⁶ Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.

¹⁷ Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«

¹⁸ Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«

И он истог часа изађе.

¹⁹ Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. ²⁰ Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји ²¹ и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«

²² Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. ²³ Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. ²⁴ Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.

²⁵ Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. ²⁶ Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. ²⁷ Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.

²⁸ Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«

²⁹ Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.

³⁰ Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«

³¹ А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«

³² И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. ³³ Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. ³⁴ Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.

³⁵ Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«

³⁶ Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«

³⁷ Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«