Bible in 90 Days

Немијина молитва

1 Речи Немије сина Хахалјиног:

Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, ² из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму.

³ Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.«

⁴ Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба.

⁵ Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, ⁶ ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе. ⁷ Веома зло смо се понели према теби. Нисмо се држали твојих заповести, уредби и законâ које си дао своме слузи Мојсију.

⁸ »Сети се речи коју си заповедио своме слузи Мојсију: ‚Ако будете неверни, расејаћу вас међу народима. ⁹ Али, ако ми се вратите и држите се мојих заповести, таман били изгнани и на крај неба, ја ћу вас оданде сабрати и одвести на место које сам изабрао да буде боравиште за моје Име.‘

¹⁰ »Они су твоје слуге и твој народ, који си откупио својом великом снагом и својом моћном руком.

¹¹ »О Господе, пажљиво саслушај молитву овог твог слуге и молитву твојих слугу који с радошћу поштују твоје Име. Дај твом слузи да данас нађе самилост у царевим очима.«

Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим

Ја сам био царев пехарник.

2 Месеца нисана, двадесете године владавине цара Артаксеркса, када су цару донели вино, ја га узех и дадох му га.

Раније нисам био тужан пред њим, ² па ме цар упита: »Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? То не може да буде ништа друго него туга у срцу.«

Ја се веома уплаших, ³ па рекох цару: »Живео довека, царе! Како да ми лице не буде тужно када град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а капије му је прогутала ватра?«

⁴ Тада ме цар упита: »Шта желиш?«

Ја се помолих Богу неба, ⁵ па одговорих цару: »Ако је цару по вољи и ако сам ја, твој слуга, стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град гробова мојих предака, да га поново сазидам.«

⁶ Тада ме цар, уз кога је седела царица, упита: »Колико ће трајати твој пут и када ћеш се вратити?«

И пошто је цару било по вољи да ме пошаље, ја му назначих време ⁷ и још му рекох: »Ако је цару по вољи, нека ми се дају писма за намеснике с оне стране Еуфрата^[a], да ме безбедно спроведу до Јуде, ⁸ и писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да ми да дебала да направим греде за капије на тврђави поред Храма, за градски зид и за кућу у којој ћу становати.«

И цар ми даде писма, јер је милостива рука мога Бога била на мени.

⁹ Тако одох намесницима с оне стране Еуфрата и дадох им царева писма. А цар је са мном послао и војне заповеднике и коњанике. ¹⁰ Када су за то чули Санвалат Хоронац и амонски службеник Товија, било им је веома криво што је неко дошао да ради за добробит Израелаца.

Немија прегледа јерусалимски зид

¹¹ Ја стигох у Јерусалим, па, пошто сам тамо остао три дана, ¹² кренух ноћу са неколико људи. Ником нисам рекао шта ми је Бог ставио у срце да учиним за Јерусалим. Са собом нисам имао других јахаћих животиња осим оне на којој сам јахао. ¹³ Ноћу се упутих кроз Долинску капију према Змајевом бунару и до Сметлишне капије и прегледах зидове Јерусалима, који су били разорени, и његове капије, које је прогутала ватра. ¹⁴ Потом одох даље, према Изворској капији и према Царевом језерцету, али тамо није било места да прође животиња коју сам јахао, ¹⁵ па сам се ноћу попео долином и даље прегледајући зид. Онда сам се вратио и ушао кроз Долинску капију.

¹⁶ Службеници нису знали куда сам отишао нити шта сам радио, јер још ништа нисам био рекао Јудејима, ни свештеницима, ни племићима, ни службеницима, ни другима који ће обављати радове.

¹⁷ Ја им рекох: »Видите у каквој смо невољи: Јерусалим лежи у рушевинама, а капије су му спаљене. Стога хајде да поново сазидамо јерусалимски зид, да више не будемо ругло.«

¹⁸ А испричах им и о милостивој руци свога Бога на мени и шта ми је цар рекао.

Они одвратише: »Почнимо одмах да зидамо.«

И прионуше на то добро дело.

¹⁹ Када су за то чули Санвалат Хоронац, амонски службеник Товија и Гешем Арапин, почеше да нам се ругају и да нас исмевају.

»Шта то радите?« питали су. »Зар се буните против цара?«

²⁰ А ја им одговорих: »Бог неба даће нам да успемо. Ми, његове слуге, почећемо да зидамо, а ви немате удела у Јерусалиму, ни законско ни историјско право на њега.«

Градитељи зида

3 Првосвештеник Елјашив и његова сабраћа свештеници прионуше на посао и поново саградише Овчију капију. Освешташе је и наместише јој крила, па наставише да зидају све до Стотина-куле, коју освешташе, и даље, до Хананелове куле. ² До њих су зидали Јерихонци, а до ових Закур син Имријев. ³ Хасенини синови поново саградише Рибљу капију. Поставише јој греде и наместише крила, браве и преворнице. ⁴ До њих је поправке обављао Меремот син Урије сина Хакоцовог, до њега Мешулам син Берехје сина Мешезавеловог, а до њега Садок син Баанин. ⁵ До њих су поправке обављали Текоанци, али њихови племићи не пристадоше да раде под својим надзорницима^[b].

⁶ Јојада син Пасеахов и Мешулам син Бесодјин поправише Стару капију. Поставише јој греде и наместише крила, браве и преворнице. ⁷ До њих су поправке обављали Мелатја Гивонац и Јадон Меронотац, људи из Гивона и Мицпе, местâ под влашћу намесника с оне стране Еуфрата^[c]. ⁸ До њих је поправке обављао Узиел син Хархајин, један од златара, а до њега Ананија, један од мирисара. Они обновише Јерусалим све до Широког зида. ⁹ До њих је поправке обављао Рефаја син Хуров, поглавар половине области Јерусалима.

¹⁰ До њега је Једааја син Харумафов обављао поправке преко пута своје куће, а до њега Хатуш син Хашавнејин. ¹¹ Малкија син Харимов и Хашув син Пахат-Моавов поправљали су следећи део и Пећну кулу. ¹² До њих је, са својим кћерима, поправке обављао Шалум син Халохешов, поглавар половине области Јерусалима. ¹³ Ханун и житељи Заноаха поправише Долинску капију. Поново је саградише и наместише јој крила, браве и преворнице. Они поправише и хиљаду лаката^[d] зида све до Сметлишне капије, ¹⁴ коју поправи Малкија син Рехавов, поглавар области Бет-Хакарем. Он је поново сагради и постави јој крила, браве и преворнице.

¹⁵ Шалун син Кол-Хозеов, поглавар области Мицпе, поправи Изворску капију. Сагради је, покри и постави јој крила, браве и преворнице. Он поправи и зид језерца Силоама код Царевог врта, све до степеница које се спуштају из Давидовог града. ¹⁶ Иза њега је, до преко пута Давидових гробова, све до вештачког језерца и Куће ратникâ, поправке обављао Немија син Азбуков, поглавар половине области Бет-Цур. ¹⁷ До њега су поправке обављали Левити под руководством Рехума сина Банијевог, а до њега је, за своју област, поправке обављао Хашавја, поглавар половине области Кеила. ¹⁸ До њега су поправке обављала њихова сабраћа под руководством Баваја сина Хенададовог, поглавара половине области Кеила, ¹⁹ а до њега је Езер син Исусов, поглавар Мицпе, поправљао део од места наспрам успона ка Оружарници до угла. ²⁰ До њега је Барух син Завајев с великим жаром поправљао део од угла до улаза у кућу првосвештеника Елјашива. ²¹ До овога је Меремот син Урије сина Хакоцовог, поправљао део од улаза у Елјашивову кућу до њеног краја. ²² До њега су поправке обављали свештеници који су живели у околини. ²³ До њих су Венијамин и Хашув обављали поправке пред својом кућом, а до ових је Азарја син Маасеје сина Ананијиног обављао поправке поред своје куће. ²⁴ До њега је Бинуј син Хенададов поправљао део од Азарјине куће до завоја и даље до угла, ²⁵ а Палал син Узајев преко пута завоја и куле која се диже из горње цареве палате близу дворишта страже. До њега су Педаја син Парошев ²⁶ и храмски служитељи који су живели на брду Офел обављали поправке до места преко пута Водене капије, према истоку, и куле која се диже из палате. ²⁷ До њих су Текоанци поправљали део од велике куле која се диже из палате до Офелског зида. ²⁸ Изнад Коњске капије поправке су обављали свештеници, сваки пред својом кућом. ²⁹ До њих је Садок син Имеров обављао поправке преко пута своје куће, а до њега Шемаја син Шеханјин, стражар на Источној капији. ³⁰ До њега су један део поправљали Ананија син Шелемјин и Ханун, шести Цалафов син. До њих је Мешулам син Берехјин обављао поправке преко пута места где је становао. ³¹ До њега је поправљао Малкија, златар, све до куће храмских служитеља и трговаца, преко пута Надзорне капије и даље све до одаје изнад угла, ³² а између одаје изнад угла и Овчије капије поправке су обављали златари и трговци.

Противници обнове Јерусалима

4 Када је Санвалат чуо да поново градимо зид, разгневио се и силно разјарио. Исмевао је Јудеје ² и пред својом сабраћом и самаријском војском говорио: »Шта то раде они килави Јудеји? Да неће да обнове зид? Да неће да принесу жртве? Да неће да заврше за један дан? Да неће да врате у живот спаљено камење из оних гомила крша?«

³ А Товија Амонац, који је био поред њега, рече: »Ма, то што они зидају – да им се лисица попне, развалила би им тај њихов камени зид.«

⁴ Чуј, Боже наш, како нас презиру. Скрени њихове увреде на њихову главу. Предај их као плен у земљу сужањства. ⁵ Не покривај њихову кривицу и нека им се грех не избрише пред тобом, јер су вређали градитеље.

⁶ Тако смо градили зид и целог изградили до пола његове висине, јер је народ радио свим срцем.

⁷ Али, када су Санвалат, Товија, Арапи, Амонци и Ашдодци чули да је поправка јерусалимских зидова узнапредовала и да се пукотине затварају, силно се разгневише, ⁸ па сви заједно сковаше заверу да дођу и ударе на Јерусалим и тако му донесу невољу. ⁹ А ми смо се молили своме Богу и постављали стражу и дању и ноћу због њих.

¹⁰ Тада Јудеји рекоше: »Раднике је почела да издаје снага, а крша је толико да нећемо моћи да саградимо зид.«

¹¹ А наши непријатељи рекоше: »Пре него што дознају за то или нас опазе, бићемо међу њима и побити их, и тако ћемо окончати радове.«

¹² Тада дођоше Јудеји који су живели близу њих, па су нам по десет пута понављали: »На коју год страну да се окренете, напашће нас.«

¹³ Стога поставих људе с мачевима, копљима и луковима иза најнижих делова зида на изложеним местима, распоредивши их по братствима. ¹⁴ Пошто сам све прегледао, устадох и рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Не бојте их се. Сетите се Господа, који је велик и страшан, и борите се за своју браћу, синове и кћери, за своје жене и дом.«

¹⁵ Када су наши непријатељи чули да знамо за њихову заверу и да ју је Бог осујетио, сви се вратисмо на зид, свако на свој посао.

¹⁶ Од тога дана једна половина мојих људи је радила, а друга половина држала штитове, копља, лукове и оклопе. Заповедници су стајали иза свег народа Јуде ¹⁷ који је градио зид. Носачи терета су радили једном руком, а у другој су држали оружје. ¹⁸ Сваком од градитеља мач је био припасан уз бок док је радио. А поред мене је стајао трубач.

¹⁹ Тада рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Посао је велик и обиман, а ми смо на зиду далеко један од другог. ²⁰ Одакле год зачујете звук рога, тамо нам се придружите. Наш Бог ће се борити за нас.«

²¹ Тако смо наставили посао, од ране зоре, па док не изађу звезде, при чему је половина људи држала копља.

²² У то време још рекох народу: »Нека сваки човек са својим помоћником ноћи у Јерусалиму, да би нам ноћу били стражари, а дању радници.«

²³ Ни ја, ни моја браћа, ни моји људи, ни стражари који су били са мном нисмо скидали одећу, и сваки је држао своје оружје чак и када је ишао да мокри.

Немија помаже сиромашнима

5 Народ и њихове жене дигоше силну повику на своју јудејску сабраћу.

² Једни су говорили: »Нас и наших синова и кћери има много. Да бисмо јели и преживели, треба нам жита.«

³ Други су говорили: »Залажемо своје њиве, винограде и куће да добијемо жита за време глади.«

⁴ А трећи су говорили: »Морали смо да узајмимо новац да платимо цару порез на наше њиве и винограде. ⁵ Иако је наше тело као и тело наше сабраће, а наши синови као и њихови синови, ми подвргавамо наше синове и кћери ропству. Неке од наших кћери већ су робиње, а ми смо беспомоћни, јер наше њиве и виногради припадају другима.«

⁶ Када сам чуо њихову повику и ове речи, веома се разгневих. ⁷ Потом размислих, па оптужих племиће и службенике, рекавши: »Ви узимате камату од своје сабраће!«

Онда сазвах велик скуп против њих ⁸ и рекох: »Колико год је било могуће, откупили смо своју јудејску сабраћу која су била продата незнабошцима. А сада ви сами продајете своју сабраћу, да би опет била продата нама!«

А они су ћутали, јер нису имали шта да кажу.

⁹ »Није добро то што радите«, рекох даље. »Зар не треба да живите у страху од нашега Бога, да нас наши незнабожачки непријатељи не би више вређали? ¹⁰ И ја и моја сабраћа и моји људи позајмљујемо народу новац и жито. Нека се више не узима камата. ¹¹ Колико данас им вратите њихове њиве, винограде, маслињаке и куће, а тако и камату: један посто од новца, жита, младог вина и уља.«

¹² »Вратићемо«, рекоше они, »и више нећемо ништа тражити од њих. Учинићемо као што кажеш.«

Тада позвах свештенике и затражих од племићâ и службеникâ да се закуну да ће учинити као што су рекли.

¹³ А истресох и скуте своје одеће и рекох: »Нека овако и Бог из куће и имања истресе сваког човека који не одржи ово обећање. Нека тако буде истресен и испражњен!«

На то цео скуп рече: »Амин«, па је хвалио ГОСПОДА.

И народ учини као што је обећао.

¹⁴ Осим тога, од двадесете године цара Артаксеркса, када сам постављен за њиховог намесника у Јуди, до његове тридесет друге године – дванаест година – ни ја ни моја браћа нисмо јели храну додељену намеснику. ¹⁵ Ранији намесници, моји претходници, наметали су народу тешко бреме и узимали од њега, осим хране и вина, четрдесет шекела^[e] сребра. Чак су и њихови помоћници господарили народом. Али ја, из страха од Бога, нисам тако поступао, ¹⁶ него сам се посветио радовима на овом зиду. Нисмо купили ниједну њиву, а сви моји људи били су укључени у радове. ¹⁷ Штавише, за мојом трпезом било је сто педесет Јудеја и службеника, као и оних који су нам дошли из околних народа. ¹⁸ Сваког дана су за мене спремали једног вола, шест најбољих оваца и нешто перади, а сваких десет дана све врсте вина у изобиљу. Али, без обзира на све то, нисам захтевао храну која припада намеснику, јер је овај народ већ био тешко оптерећен.

¹⁹ Сети ме се по добру, Боже мој, због свега што сам учинио за овај народ.

Противници обнове кују заверу против Немије

6 Када су Санвалат, Товија, Гешем Арапин и остали наши непријатељи дознали да сам саградио зид и да у њему није остала ниједна пукотина – иако још нисам био поставио крила на капије – ² Санвалат и Гешем ми поручише: »Хајде да се састанемо у једном од села у долини Оно.«

Али они су намеравали да ми учине зло, ³ па им послах гласнике с овим одговором: »У великом сам послу и не могу да дођем доле. Зашто да се посао прекине кад га оставим и одем доле к вама?«

⁴ Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут исто одговарао.

⁵ Онда ми, пети пут, Санвалат посла свог помоћника са истом поруком и са незапечаћеним писмом у руци ⁶ у ком је писало:

»Шире се гласине међу народима – а и Гешем то каже – да се ти и Јудеји спремате на буну и да зато и градите зид. А по тим гласинама, ти треба да постанеш њихов цар ⁷ и већ си поставио пророке да о теби објаве у Јерусалиму овај проглас: ‚Цар је у Јуди!‘ А те ће гласине стићи до цара, зато дођи да се посаветујемо.«

⁸ Ја му послах овај одговор: »Ништа од тога што кажеш није се десило, него си ти све то смислио у својој глави.«

⁹ Сви су они хтели да нас уплаше, мислећи: »Клонуће им руке од посла и неће га завршити.«

Зато, Боже, оснажи моје руке.

¹⁰ Једног дана одох у кућу Шемаје сина Делаје сина Мехатавеловог, који се затворио у своју кућу.

Он рече: »Хајде да се нађемо у Божијем Дому, у Храму, и затворимо врата Храма, јер ће доћи да те убију – ноћу ће доћи да те убију.«

¹¹ Али ја рекох: »Зар да бежи човек као што сам ја? Или, зар неко као што сам ја може да уђе у Храм и да остане жив? Нећу да идем!«

¹² Схватио сам да га није послао Бог, већ да је пророковао против мене зато што су га Санвалат и Товија унајмили. ¹³ Унајмили су га да ме застраши, па да се ја уплашим и онако поступим и згрешим, а они би ме онда изнели на рђав глас и извргли срамоти.

¹⁴ Сети се, Боже мој, Товије и Санвалата због ових њихових дела. Сети се и пророчице Ноадје и осталих пророка који су ме застрашивали.

Завршетак радова на зиду

¹⁵ Зид је завршен двадесет петог елула, за педесет два дана. ¹⁶ Када су сви наши непријатељи чули за то и сви народи око нас то видели, обесхрабрише се, јер су схватили да је то дело учињено уз помоћ нашега Бога. ¹⁷ А тих дана су јудејски племићи слали многа писма Товији, а од Товије су им стизали одговори. ¹⁸ Јер, многи у Јуди били су за њега везани заклетвом, пошто је он био зет Шеханје сина Араховог, а његов син Јоанан за жену је узео кћер Мешулама сина Берехјиног. ¹⁹ Осим тога, преда мном су говорили о његовим добрим делима, па онда њему причали шта сам рекао, а Товија је слао писма да ме застраши.

7 Када је зид био саграђен и када сам наместио крила на капијама, одређени су чувари капија, певачи и Левити. ² Свог брата Хананија одредио сам да управља Јерусалимом, заједно са Ананијом, заповедником тврђаве, зато што је био честит човек и бојао се Бога више него већина људи.

³ Рекох им: »Нека се капије Јерусалима не отварају док сунце не огреје. Док су чувари капија још на дужности, нека затворе крила и наместе преворнице. За стражаре одредите житеље Јерусалима. Једни нека буду на стражарским местима, а други крај својих кућа.«

Списак повратника из изгнанства

(Езра 2,1-70)

⁴ Град је био велик и простран, али је у њему било мало људи и куће још нису биле сазидане. ⁵ Мој Бог ми стави у срце мисао да окупим племиће, поглаваре и обичан народ, да се попишу по породицама. А нашао сам и књигу родослова првих повратника. У њој нађох записано:

⁶ Ово су људи оне покрајине који су изашли из изгнаничког сужањства, које је вавилонски цар Навуходоносор одвео као сужње и који су се вратили у Јерусалим и Јуду, свако у свој град, ⁷ предвођени Зоровавелом, Исусом, Немијом, Азарјом, Раамјом, Нахаманијем, Мордехајем, Билшаном, Мисперетом, Бигвајем, Нехумом и Бааном.

Попис Израелаца:

³⁹ Свештеници:

⁴³ Левити:

⁴⁴ Певачи:

⁴⁵ Чувари капија:

⁴⁶ Храмски служитељи:

⁵⁷ Потомци Соломонових слугу:

⁶⁰ Храмских служитеља и потомака Соломонових слугу: 392.

⁶¹ Људи који су дошли из Тел-Мелаха, Тел-Харше, Керува, Адона и Имера, али нису могли да докажу да су њихове породице потекле од Израела, били су:

⁶³ и међу потомцима свештеникâ:

⁶⁴ Они су тражили своје родослове по званичним књигама, али их нису нашли, па су били искључени из свештенства као нечисти. ⁶⁵ Стога им је намесник наредио да не једу од пресвете хране све док се не појави свештеник који ће доносити одлуке помоћу Урима и Тумима.

⁷⁰ Неке главе породица дале су прилог за радове. Намесник је дао у ризницу 1.000 дарика^[f] злата, 50 чинија и 530 свештеничких одора. ⁷¹ Неке главе породица дале су у ризницу за радове 20.000 дарика^[g] злата и 2.200 мина^[h] сребра. ⁷² Остали народ је дао укупно 20.000 дарика злата, 2.000 мина^[i] сребра и 67 свештеничких одора.

⁷³ Свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и остали Израелци настанише се у својим градовима.

Езра чита Закон народу

До седмог месеца сви Израелци су већ били у својим градовима.

8 Цео народ се сложно окупи на тргу испред Водене капије, па рече учитељу Езри да донесе Књигу Мојсијевог закона, који је ГОСПОД дао Израелу. ² Тако првог дана седмог месеца свештеник Езра изнесе Закон пред скуп сачињен од људи, жена и свих који су били у стању да разумеју. ³ Читао га је гласно на тргу испред Водене капије од раног јутра до поднева пред људима и женама и другима који су били у стању да разумеју. И сав народ је пажљиво слушао Књигу закона. ⁴ Учитељ Езра стајао је на високом дрвеном постољу које је било подигнуто за ту прилику. Крај њега су стајали: здесна Матитја, Шема, Анаја, Урија, Хилкија и Маасеја, а слева Педаја, Мишаел, Малкија, Хашум, Хашбадана, Захарија и Мешулам.

⁵ Езра отвори књигу, а сав народ је могао да га види јер је Езра стајао изнад њега. Када ју је отворио, сав народ устаде. ⁶ Езра благослови ГОСПОДА, великога Бога, а сав народ подиже руке и одговори: »Амин! Амин!« па се ничице поклони ГОСПОДУ.

⁷ Левити Исус, Бани, Шеревја, Јамин, Акув, Шабетај, Ходија, Маасеја, Келита, Азарја, Јозавад, Ханан и Пелаја учили су народ Закону док је народ тамо стајао. ⁸ Читали су из Књиге Божијег закона, образлажући је и објашњавајући смисао да би народ разумео шта се чита.

⁹ Тада намесник Немија, свештеник и учитељ Езра и Левити који су учили народ рекоше свима: »Овај дан је свет ГОСПОДУ, вашем Богу. Не тугујте и не плачите.«

Јер, сав народ је плакао док је слушао речи Закона.

¹⁰ Немија им још рече: »Идите и једите најбољу храну и пијте слатка пића, а део пошаљите онима који немају ништа спремљено. Овај дан је свет нашем Господу. Не жалостите се, јер је радост ГОСПОДЊА ваша снага.«

¹¹ А Левити су умиривали народ говорећи: »Смирите се, јер овај дан је свет. Не жалостите се.«

¹² И сав народ оде да једе и пије, да шаље оброке хране и да с великом радошћу слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.

Празник сеница

¹³ Другога дана главе свих породица, са свештеницима и Левитима, окупише се око учитеља Езре да проуче речи Закона. ¹⁴ Нађоше записано у Закону, који је ГОСПОД дао преко Мојсија, да Израелци треба да живе у сеницама за време празника у седмом месецу ¹⁵ и да ово треба да објаве и разгласе по свим градовима и у Јерусалиму: »Идите у Горје и донесите грана маслине, дивље маслине, мирте, палме и осталог лиснатог дрвећа, да се направе сенице«, као што је записано.

¹⁶ И народ оде и донесе грана, па себи направише сенице на својим крововима, у својим двориштима, у двориштима Божијег Дома и на тргу код Водене капије и оном код Ефремове капије. ¹⁷ Цела заједница која се вратила из изгнанства направила је сенице и живела у њима. А до тог дана Израелци нису тако радили још од времена Исуса Навина. Њихова радост била је веома велика. ¹⁸ Езра је сваког дана, од првог до последњег, читао из Књиге Божијег закона. Седам дана су славили празник, а осмог дана је био свечани скуп, као што је прописано.

Народ признаје своје грехе

9 Двадесет четвртог дана тог месеца, Израелци се окупише, па су постили обучени у кострет и посути прашином. ² Израелови потомци одвојише се од свих туђинаца, па су стајали и признавали своје грехе и преступе својих праотаца. ³ Стајали су, свако на свом месту, и једну четвртину дана наглас читали из Књиге закона ГОСПОДА, свога Бога, а у другој четвртини дана признавали своје грехе и клањали се ГОСПОДУ, своме Богу.

⁴ Левити Исус, Бани, Кадмиел, Шеванја, Буни, Шеревја, Бани и Кенани стајали су на степеницама и из свега гласа вапили ГОСПОДУ, своме Богу.

⁵ Потом Левити Исус, Кадмиел, Бани, Хашавнеја, Шеревја, Ходија, Шеванја и Петахја рекоше: »Устаните и благосиљајте ГОСПОДА, свога Бога, који је одувек и довека:

⁶ »Ти си, ГОСПОДЕ, једини. Ти си створио небо и небеса над небесима и све мноштво на њима^[j], земљу и све што је на њој, и мора и све што је у њима. Ти свему дајеш живот и небеско мноштво ти се клања.

⁷ »Ти си ГОСПОДЕ, Бог, који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и дао му име Авраам. ⁸ Нашао си да му је срце верно теби, па си с њим склопио савез: да ћеш његовим потомцима дати земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Јевусејаца и Гиргашана. И испунио си своје обећање, јер си праведан.

⁹ »Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора. ¹⁰ Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег. ¹¹ Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде. ¹² Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду. ¹³ Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести. ¹⁴ Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија. ¹⁵ Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.

¹⁶ »Али они, наши праоци, постали су бахати и тврдоглави и нису се држали твојих заповести. ¹⁷ Одбили су да слушају и заборавили су чуда која си учинио међу њима. Постали су тврдоглави, па су се побунили и изабрали себи вођу да се врате у ропство. Али ти си Бог који прашта, милостив и сажаљив, спор да се разгневи и препун љубави. Стога их ниси оставио ¹⁸ ни када су себи излили лик телета и рекли: ‚Ово су твоји богови, који су те извели из Египта,‘ ни када су поступали с великим презиром. ¹⁹ Али, због своје велике самилости ниси их оставио у пустињи. Стуб од облака није престајао да их води њиховим путем дању, ни стуб од огња да им осветљава пут којим ће да иду ноћу. ²⁰ Дао си им свога доброг Духа да их учи. Своју ману ниси ускраћивао њиховим устима и давао си им воде када су били жедни. ²¹ Четрдесет година си их одржавао у пустињи: ништа им није недостајало, одећа им се није цепала нити су им ноге отицале.

²² »Дао си им царства и народе и сваком си одредио његов део. Заузели су земљу Сихона, цара Хешбона, и земљу Ога, цара Башана. ²³ Намножио си им децу као звезде на небу и довео их у земљу за коју си њиховим очевима рекао да у њу уђу и запоседну је. ²⁴ И деца су ушла и запосела земљу, а ти си пред њима покорио становнике земље, Ханаанце, и предао их њима у руке заједно с њиховим царевима и с народима земље, да с њима раде шта год хоће. ²⁵ Освојили су утврђене градове и плодну земљу, узели куће пуне сваковрсних добара, већ ископане бунаре, винограде, маслињаке и многе воћке. Јели су досита и угојили се и уживали твоју велику доброту.

²⁶ »Али били су непослушни и бунили су се против тебе. Твој Закон су бацили за леђа и убијали твоје пророке, који су их опомињали да се врате теби, и поступали су с великим презиром. ²⁷ Зато си их предао у руке душманима, који су их тлачили. А када су били тлачени, вапили су к теби. Ти си их чуо са неба и у својој великој самилости давао си им спаситеље, који су их спасавали из руку душмана. ²⁸ Али, чим би били на миру, опет су чинили зло пред тобом, а ти си их остављао да падну у руке својих непријатеља, да ови владају над њима. А када би ти поново завапили, ти би их чуо са неба и, у својој самилости, много пута их избављао.

²⁹ »Опомињао си их да се врате твом Закону, али они су постали бахати и нису се држали твојих заповести. Кршили су твоје законе, од којих човек живи ако их извршава. Упорно су ти окретали леђа, постали тврдоглави и нису слушали. ³⁰ Много година си био стрпљив с њима, опомињао их својим Духом преко својих пророка, али нису обраћали пажњу. Стога си их предао у руке другим народима. ³¹ Али, због своје велике самилости, ниси их сасвим уништио нити си их оставио, јер ти си милостив и сажаљив Бог.

³² »Сада, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који се држиш свог Савеза љубави, нека у твојим очима не буде незнатна ова невоља која је снашла нас, наше цареве и поглаваре, наше свештенике и пророке, наше очеве и сав твој народ од времена асирских царева до данас. ³³ Био си праведан у свему што нас је задесило. Поступао си верно, а ми смо чинили зло. ³⁴ Наши цареви, поглавари, свештеници и очеви нису се држали твог Закона и нису марили за заповести и опомене које си им давао. ³⁵ Чак и док су били у свом царству, уживајући твоју велику доброту према њима у пространој и плодној земљи коју си им дао, нису ти служили ни окренули се од својих злих дела.

³⁶ »А, ево, ми смо данас робови, робови у земљи коју си дао нашим праоцима да уживају у њеним плодовима и другим добрима. ³⁷ Због наших греха, њена обилна жетва одлази царевима које си поставио над нама и који господаре нашим телима и стоком како им драго. У великој смо невољи.«

Народ се обавезује Богу

³⁸ »Због свега тога склапамо чврст писмени споразум, а наши поглавари, Левити и свештеници стављају на њега свој печат.«

10 А запечатили су га: намесник Немија син Хахалјин, Цидкија, ² Сераја, Азарја, Јеремија, ³ Пашхур, Амарја, Малкија, ⁴ Хатуш, Шеванја, Малух, ⁵ Харим, Меремот, Авдија, ⁶ Данило, Гинетон, Барух, ⁷ Мешулам, Авија, Мијамин, ⁸ Маазја, Билгај и Шемаја. То су били свештеници.

⁹ Левити: Исус син Азанјин, Бинуј од Хенададових синова, Кадмиел ¹⁰ и њихова сабраћа: Шеванја, Ходија, Келита, Пелаја, Ханан, ¹¹ Михеј, Рехов, Хашавја, ¹² Закур, Шеревја, Шеванја, ¹³ Ходија, Бани и Бенину.

¹⁴ Поглавари народа: Парош, Пахат-Моав, Елам, Зату, Бани, ¹⁵ Буни, Азгад, Бевај, ¹⁶ Адонија, Бигвај, Адин, ¹⁷ Атер, Езекија, Азур, ¹⁸ Ходија, Хашум, Бецај, ¹⁹ Хариф, Анатот, Невај, ²⁰ Магпиаш, Мешулам, Хезир, ²¹ Мешезавел, Садок, Јадуа, ²² Пелатја, Ханан, Анаја, ²³ Осија, Ананија, Хашув, ²⁴ Халохеш, Пилха, Шовек, ²⁵ Рехум, Хашавна, Маасеја, ²⁶ Ахија, Ханан, Анан, ²⁷ Малух, Харим и Баана.

²⁸ »Остали народ – свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и сви они који су се одвојили од туђих народа ради Божијег закона, са својим женама, синовима и кћерима који су у стању да разумеју – ²⁹ придружује се својој сабраћи племићима и везује се проклетством и заклетвом да ће живети по Божијем закону који му је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да ће се држати свих заповести, законâ и уредби ГОСПОДА, нашега Господа, и извршавати их.

³⁰ »Обећавамо да нећемо давати наше кћери за жене другим народима ни узимати њихове кћери за жене својим синовима.

³¹ »Ако други народи буду доносили робу или жито да их продају у суботу, нећемо од њих куповати у суботу ни у други свети дан. Сваке седме године нећемо обрађивати земљу и отписаћемо све дугове.

³² »Обавезујемо се да ћемо давати трећину шекела^[k] сребра годишње за службу у Дому нашега Бога: ³³ за постављени хлеб, за редовне житне жртве и жртве паљенице, за жртве које се приносе суботом, у време младог месеца и о празницима, за свете жртве, за жртве за очишћење да се изврши обред помирења за Израел, и за све дужности везане за Дом нашега Бога.

³⁴ »Ми свештеници, Левити и народ бацали смо коцку да одредимо када свака од наших породица треба у Дом нашега Бога, у одређено време сваке године, да донесе прилог у дрвима за ватру на жртвенику ГОСПОДА, нашега Бога, као што је записано у Закону.

³⁵ »Обавезујемо се и да ћемо сваке године у Дом ГОСПОДЊИ доносити првине наших усева и сваке воћке.

³⁶ »И као што је записано у Закону, своје прворођене синове, првине животиња и првине крупне и ситне стоке доводићемо у Дом нашега Бога, свештеницима који служе у Дому нашега Бога.

³⁷ »Осим тога, доносићемо у спремишта Дома нашега Бога, свештеницима, првине свог млевеног жита, житних жртава, плодова сваког дрвета, младог вина и уља, а Левитима десетак од својих усева, јер Левити прикупљају десетак у свим градовима у којима радимо. ³⁸ Нека свештеник потекао од Аарона прати Левите када ови примају десетак, а Левити нека донесу десетак десетка у Дом нашега Бога, у спремишта ризнице. ³⁹ Израелски народ и Левити треба да доносе своје прилоге у житу, младом вину и уљу у спремишта где се држе предмети светилишта и где бораве свештеници који обављају службу, чувари капија и певачи.

»Нећемо занемарити Дом нашега Бога.«

Народ који се настанио у Јерусалиму

11 Поглавари народа се настанише у Јерусалиму, а остали народ је бацао коцку да би се од сваких десет људи одредио један који ће да живи у Јерусалиму, светом граду, док ће осталих девет остати у својим градовима. ² И народ благослови све који су добровољно пристали да живе у Јерусалиму.

³ Ово су поглавари из покрајина који су се настанили у Јерусалиму (неки Израелци, свештеници, Левити, храмски служитељи и потомци Соломонових слугу живели су у градовима Јуде, сваки на свом поседу у свом граду, ⁴ док су неки други људи из Јуде и Венијамина живели у Јерусалиму):

Од Јудиних потомака:

Фаресов потомак Атаја син Узије сина Захарије сина Амарје сина Шефатје сина Малалеиловог ⁵ и Салин потомак Маасеја син Баруха сина Кол-Хозеа сина Хазаје сина Адаје сина Јојарива сина Захаријиног. ⁶ Свих Фаресових потомака који су живели у Јерусалиму било је 468 способних људи.

⁷ Од Венијаминових потомака:

Салу син Мешулама сина Јоеда сина Педаје сина Колаје сина Маасеје сина Итиела сина Исаијиног ⁸ и његови следбеници Габај и Салај – њих 928. ⁹ Јоил син Зихријев био је њихов главни заповедник, а Јуда син Хасенуин заповедник Другог градског округа.

¹⁰ Од свештеникâ:

Једааја син Јојаривов, Јахин, ¹¹ Сераја син Хилкије сина Мешулама сина Садока сина Мерајота сина Ахитувовог, главни службеник у Божијем Дому, ¹² и њихова сабраћа, која су обављала послове везане за Храм – њих 822. Адаја син Јерохама сина Пелалје сина Амција сина Захарије сина Пашхура сина Малкијиног ¹³ и његова сабраћа, главе породица – њих 242. Амашсај син Азарела сина Ахзаја сина Мешилемота сина Имеровог ¹⁴ и његова сабраћа – 128 способних људи. Њихов главни заповедник био је Завдиел син Хагедолимов.

¹⁵ Од Левитâ:

Шемаја син Хашува сина Азрикама сина Хашавје сина Бунијевог, ¹⁶ Шабетај и Јозавад, двојица левитских поглавара који су били задужени за послове ван Божијег Дома, ¹⁷ Матанја син Михеја сина Завдија сина Асафовог, главни за почињање захваљивања и молитве, Бакбукја, други међу својом сабраћом, и Авда син Шамуе сина Галала сина Једутуновог. ¹⁸ У светом граду је било укупно 284 Левита.

¹⁹ Чувари капија:

Акув, Талмон и њихова сабраћа, који су стражарили на капијама – њих 172.

²⁰ Остали Израелци, свештеници и Левити били су у свим градовима Јуде, свако на свом наследству. ²¹ Храмски служитељи живели су на брду Офел, а надређени су им били Циха и Гишпа. ²² Надгледник над Левитима у Јерусалиму био је Узи син Банија сина Хашавје сина Матанје сина Михејевог. Он је био један од Асафових потомака, певача одговорних за службу у Божијем Дому. ²³ Њихове свакодневне дужности биле су одређене царевом заповешћу. ²⁴ Петахја син Мешезавелов, један од потомака Заре сина Јудиног, био је царев повереник за све послове с народом.

Народ који се настанио ван Јерусалима

²⁵ Што се тиче селâ и њихових поља, неки од народа Јуде живели су у Кирјат-Арби и околним насељима, у Дивону и његовим насељима, у Јекавцеелу и његовим насељима, ²⁶ у Јешуи, Молади, Бет-Пелету, ²⁷ Хацар-Шуалу, Беер-Шеви и њеним насељима, ²⁸ Циклагу, Мехони и њеним насељима, ²⁹ Ен-Римону, Цори, Јармуту, ³⁰ Заноаху, Адуламу и њиховим селима, Лахишу и његовим пољима, и Азеки и њеним насељима. Дакле, живели су све од Беер-Шеве до долине Хином.

³¹ Потомци Венијаминоваца из Гаве живели су у Михмасу, Аији, Бетелу и његовим насељима, ³² Анатоту, Нову, Ананји, ³³ Хацору, Рами, Гитајиму, ³⁴ Хадиду, Цевоиму, Невалату, ³⁵ Лоду, Оноу и Долини занатлија.

³⁶ А неки од левитских редова из Јуде настанили су се у Венијамину.

Списак свештеникâ и Левитâ

12 Ово су свештеници и Левити који су се вратили са Зоровавелом сином Салатииловим и са Исусом:

То су биле вође свештеника и њихова сабраћа у Исусово време.

⁸ Левити су били: Исус, Бинуј, Кадмиел, Шеревја, Јуда и Матанја, који је са својом сабраћом био задужен за песме захвалнице. ⁹ Њихова сабраћа Бакбукја и Уни стајали су преко пута њих за време службе.

¹⁰ Исусу се родио Јојаким, Јојакиму се родио Елјашив, Елјашиву се родио Јојада, ¹¹ Јојади се родио Јонатан, а Јонатану се родио Јадуа.

¹² У Јојакимово време главе свештеничких породица били су:

²² Главе левитских породица и свештеници у време Елјашива, Јојаде, Јоанана и Јадуе, пописани су у време владавине Дарија Персијанца. ²³ Главе породица Левијевих потомака до времена Јоанана сина Елјашивовог записане су у Књизи летописа.

²⁴ Вође Левитâ били су Хашавја, Шеревја, Исус син Кадмиелов и њихова сабраћа која су стајала преко пута њих да наизменично хвале Бога и захваљују му, као што је прописао Давид, Божији човек.

²⁵ Матанја, Бакбукја, Авдија, Мешулам, Талмон и Акув били су чувари капија који су чували спремишта код капија. ²⁶ Они су служили у време Јојакима сина Исуса сина Јоцадаковог и у време намесника Немије и свештеника и учитеља Езре.

Посвећење јерусалимског зида

²⁷ Када је било посвећење јерусалимског зида, потражили су Левите у свим местима где су живели и довели их у Јерусалим да радосно, уз песме захвалнице и свирку чинела, харфи и лира, прославе посвећење. ²⁸ Окупили су и певаче из области око Јерусалима – из нетофљанских села, ²⁹ из Бет-Гилгала и са подручја Геве и Азмавета, јер су певачи саградили за себе села око Јерусалима.

³⁰ Када су се свештеници и Левити очистили, очистише и народ, капије и зид. ³¹ Тада наредих да јудејски поглавари изађу на зид, а саставих и два велика хора да певају захвалнице. Један је ишао зидом десно, према Сметлишној капији, ³² а за њима Хошаја и половина јудејских поглавара, ³³ са Азарјом, Езром, Мешуламом, ³⁴ Јудом, Венијамином, Шемајом и Јеремијом, ³⁵ неки од свештеника са трубама, па Захарија син Јонатана сина Шемаје сина Матанје сина Михеја сина Закура сина Асафовог ³⁶ и његова сабраћа – Шемаја, Азарел, Милалај, Гилалај, Маај, Натанаил, Јуда и Ханани – са музичким инструментима Давида, Божијег човека. Поворку је предводио учитељ Езра. ³⁷ Код Изворске капије попеше се степеницама на успону према зиду до Давидовог града и прођоше изнад Давидове куће до Водене капије на истоку.

³⁸ Други хор је ишао лево, а ја и половина народа за њима зидом поред Пећке куле до Широког зида, ³⁹ изнад Ефремове капије, Старе капије, Рибље капије, Хананелове куле и Стотина-куле, све до Овчије капије, док не стадосмо код Стражарске капије.

⁴⁰ Тада оба хора заузеше своја места у Божијем Дому, а тако и ја и половина службеника, ⁴¹ свештеници Елјаким, Маасеја, Минјамин, Михеј, Елјоенај, Захарија и Ананија са трубама, ⁴² и Маасеја, Шемаја, Елеазар, Узи, Јоанан, Малкија, Елам и Езер. Хорови су певали под Језрахјином управом.

⁴³ Тога дана принеше велике жртве, радујући се јер им је Бог дао велику радост. Радовале су се и жене и деца, а звук радости у Јерусалиму чуо се далеко.

⁴⁴ У то време су одређени и људи који ће се старати о спремиштима за прилоге, првине воћа и десетак, и да са њива око градова доносе у спремишта следовања која Закон тражи да буду за свештенике и Левите, јер је Јуда била задовољна свештеницима и Левитима који су служили. ⁴⁵ Обављали су службу свога Бога и службу очишћења, а тако и певачи и чувари капија, у складу са заповестима Давида и његовог сина Соломона. ⁴⁶ Јер, још давно, у време Давида и Асафа, постојали су управници задужени за певаче, хвалоспеве и песме захвалнице Богу. ⁴⁷ Зато је у време Зоровавела и Немије сав Израел сваког дана давао следовања за певаче и чуваре капија. А одвајали су део и за друге Левите, а Левити за Ааронове потомке.

Искључење странаца из заједнице

13 Тога дана су гласно пред народом читали Књигу Мојсијеву. Нађоше да је у њој записано да ниједан Амонац ни Моавац не смеју никада да уђу у Божију заједницу ² пошто нису Израелцима изашли у сусрет са хлебом и водом, него су против њих унајмили Валаама да их прокуне. Али наш Бог је проклетство преокренуо у благослов. ³ Када су чули овај закон, искључише из Израела све странце.

Немијине реформе

⁴ Пре тога је свештеник Елјашив био одређен да води бригу о спремиштима Дома нашега Бога. Пошто је био веома близак са Товијом, ⁵ дао му је једну велику собу у којој су се раније држале житне жртве, тамјан, храмски предмети, десетак од жита, младог вина и уља одређен за Левите, певаче и чуваре капија, и прилози за свештенике.

⁶ А док се све то догађало, ја нисам био у Јерусалиму јер сам се тридесет друге године владавине Артаксеркса, цара Вавилона, вратио цару. После неког времена затражио сам од њега допуштење ⁷ и вратио се у Јерусалим, где дознах за зло које је Елјашив учинио давши Товији собу у двориштима Божијег Дома. ⁸ То ме је веома наљутило, па избацих све Товијине ствари из собе. ⁹ Онда наредих да се собе очисте, па вратих у њих опрему Божијег Дома, као и житне жртве и тамјан.

¹⁰ А дознах и то да Левитима нису давали њихова следовања, те да су се сви Левити и певачи задужени за службу вратили на своје њиве.

¹¹ Стога укорих службенике и упитах их: »Зашто је Божији Дом занемарен?«

Онда окупих Левите и певаче и поставих их на њихова места.

¹² Тада је сва Јуда у спремишта доносила десетак од жита, младог вина и уља. ¹³ Свештеника Шелемју, учитеља Садока и Левита Педају одредих да воде бригу о спремиштима, а за помоћника им доделих Ханана сина Закура сина Матанјиног, јер су њих сматрали поузданима. Њихова дужност је била да својој сабраћи деле залихе.

¹⁴ Сети ме се због тога, Боже мој, и немој да избришеш дела љубави која сам учинио за Дом свога Бога и за службу у њему.