Bible in 90 Days
Лажљиви пророци
9 Срце је у мени скршено због пророкâ,
кости ми дрхте.
Сличан сам пијаноме,
човеку кога је савладало вино,
због ГОСПОДА и његових светих речи.
10 Земља је пуна прељубникâ.
Због њих земља тугује
и пашњаци у пустињи су се сасушили.
Они иду за злом,
а њихова сила је неправда.
11 »И пророк и свештеник су искварени;
и у свом Храму налазим њихову опакост«,
говори ГОСПОД.
12 »Зато ће им стаза постати клизава.
У таму ће бити прогнани
и тамо ће пасти.
Довешћу на њих велику несрећу
у години њихове казне«,
говори ГОСПОД.
13 »Ову гадост сам видео
међу пророцима у Самарији:
пророковали су у Ваалово име
и завели мој народ Израел.
14 И међу пророцима у Јерусалиму
видео сам грозоту:
Чине прељубу и живе у лажи.
Јачају руке злочинцима,
па се нико не окреће од своје опакости.
Сви су ми они као Содома,
а тамошњи житељи као Гомора.«
15 Стога овако ГОСПОД над војскама каже за пророке:
»Ево, нахранићу их пеленом
и напојити жучном водом,
јер се од јерусалимских пророка
исквареност раширила по свој земљи.«
16 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Не слушајте шта вам пророци пророкују;
они вас обмањују.
Они објављују виђења из свога ума,
а не из уста ГОСПОДЊИХ.
17 Они говоре онима који ме презиру:
‚ГОСПОД каже: »Имаћете мир.«‘
А онима који иду за својим тврдокорним срцем говоре:
‚Неће вас задесити никакво зло.‘
18 А који од њих је стајао на већању ГОСПОДЊЕМ
и видео или чуо његову реч?
Који је слушао и чуо његову реч?
19 Ево, олуја ГОСПОДЊА провалиће срџбом,
вихором који се обрушава на главе опаких.
20 Гнев ГОСПОДЊИ неће се окренути
док сасвим не изврши науме свог срца.
У данима који долазе
јасно ћете то разумети.
21 Нисам послао ове пророке,
а они ипак трче;
нисам им говорио,
а они ипак пророкују.
22 А да су стајали на мом већању,
објавили би моје речи моме народу
и скренули га са његовог злог пута
и од његових злих дела.
23 Зар сам ја Бог само кад сам близу«,
говори ГОСПОД,
»а нисам Бог када сам далеко?
24 Може ли се неко сакрити на тајном месту,
да га ја не видим?«
говори ГОСПОД.
»Зар ја не испуњавам небеса и земљу?«
говори ГОСПОД.
25 »Чуо сам шта говоре пророци који пророкују лажи у моје име. Они говоре: ‚Сањао сам сан! Сањао сам сан!‘ 26 Докле ће ово трајати у срцу ових лажљивих пророка, који пророкују заблуде свога ума? 27 Они мисле да ће сновима које један другом препричавају учинити да мој народ заборави моје Име, баш као што су га њихови праоци заборавили клањајући се Ваалу. 28 Нека пророк који је сањао сан исприча свој сан, а онај ко има реч од мене, нека је верно пренесе. Јер, шта има слама са житом?« говори ГОСПОД. 29 »Зар моја реч није као огањ«, говори ГОСПОД, »и као маљ који стену смрскава у парампарчад?
30 »Стога ме ево против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који један од другога краду моје речи. 31 Ево ме против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који својим језиком мељу, а ипак говоре: ‚Говори ГОСПОД.‘ 32 Ево ме против оних који пророкују лажне снове«, говори ГОСПОД. »Причају их и заводе мој народ својим безочним лажима, а нисам их ја послао ни поставио. Тако овом народу нису ни на какву корист«, говори ГОСПОД.
Лажна пророштва и лажни пророци
33 »Када те овај народ, или пророк, или свештеник, упитају: ‚Које је ГОСПОДЊЕ пророштво?‘ ти им одговори: ‚Какво пророштво? Оставићу вас, говори ГОСПОД.‘ 34 Ако неки пророк, или свештеник, или неко од овог народа каже: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, казнићу тог човека и његове укућане. 35 Овако сваки од вас говори свом пријатељу или рођаку: ‚Шта је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ 36 Али немојте поново да помињете ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, јер речи сваког човека постају његово пророштво, па тако искривљујете речи Бога живога, ГОСПОДА над војскама, нашега Бога. 37 Овако говорите пророку: ‚Шта ти је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ 38 Ако говорите: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, ГОСПОД каже овако: Изговорили сте речи ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, иако сам вам рекао да их не изговарате. 39 Стога ћу сасвим заборавити и одбацити од свог лица и вас и ваш град, који сам дао вама и вашим праоцима. 40 Довешћу на вас вечну срамоту, вечни стид који неће бити заборављен.«
Две корпе смокава
24 Након што је Навуходоносор, цар Вавилона, одвео Јоахина[a] сина Јехојакимовог, цара Јуде, и јудејске службенике, занатлије и коваче у изгнанство из Јерусалима у Вавилон, ГОСПОД ми показа две корпе смокава стављене испред Храма ГОСПОДЊЕГ. 2 У једној корпи су биле врло добре смокве, као оне које рано сазревају, а у другој су биле лоше смокве, толико лоше да нису биле за јело.
3 Тада ме ГОСПОД упита: »Шта видиш, Јеремија?«
А ја рекох: »Смокве. Оне добре су врло добре, а оне лоше су толико лоше да нису за јело.«
4 Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: 5 »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Као што су ове смокве добре, тако ћу и ја добрима сматрати изгнане из Јуде, које сам отерао са овога места у земљу Халдејаца. 6 Моје очи ће пазити на њих ради њиховог добра и ја ћу их вратити у ову земљу. Подићи ћу их, а не срушити; посадићу их, а не ишчупати. 7 Даћу им памети да знају да сам ја ГОСПОД. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, јер они ће ми се вратити свим својим срцем.
8 »Али, као са лошим смоквама, које су толико лоше да се не могу јести«, каже ГОСПОД, »тако ћу поступити са Цидкијом, царем Јуде, његовим службеницима и преживелима из Јерусалима, било да остану у овој земљи, било да живе у Египту. 9 Учинићу их одвратнима и увредљивима за сва царства на земљи, руглом и узречицом, предметом ругања и проклињања куд год их отерам. 10 Послаћу на њих мач, глад и помор док не буду истребљени из земље коју сам дао њима и њиховим праоцима.«
Седамдесет година сужањства
25 Реч која је дошла Јеремији о свем народу Јуде четврте године владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, а прве године владавине Навуходоносора, цара Вавилона.
2 Пророк Јеремија рече свем народу Јуде и свим житељима Јерусалима: 3 Двадесет три године – од тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, до дана данашњег – долазила ми је реч ГОСПОДЊА и ја сам вам је стално говорио, али ви нисте слушали. 4 Иако је ГОСПОД стално слао своје слуге пророке, нисте слушали ни обраћали пажњу. 5 Говорили су: »Окрените се, сваки од вас, од свог злог начина живота и својих злих дела, и остаћете у земљи коју је ГОСПОД дао вама и вашим праоцима довека. 6 Не идите за другим боговима, да им служите и клањате им се, не изазивајте ме на гнев својим делима, и ја вам нећу учинити ништа нажао.«
7 »Али ви ме нисте слушали«, говори ГОСПОД, »и разгневили сте ме својим делима, и сами себи наудили.«
8 Стога ГОСПОД над војскама каже овако: »Зато што нисте слушали моје речи, 9 позваћу све народе севера и свог слугу Навуходоносора, цара Вавилона«, говори ГОСПОД, »и довести их на ову земљу и њене становнике и на све околне народе. Докраја ћу их затрти и учинити их предметом згражавања и презира и вечном рушевином. 10 Затрћу међу њима звуке весеља и радости, гласове младе и младожење, клопарање млинских каменова и светлост светиљке. 11 Сва ова земља постаће гола пустош, а ови народи ће седамдесет година служити цару Вавилона. 12 Али, када се наврши ових седамдесет година, казнићу цара Вавилона и његов народ, земљу Халдејаца, због њихове кривице«, говори ГОСПОД, »и учинити је пустом довека. 13 Довешћу на ту земљу све што сам рекао против ње, све што је записано у овој књизи и што је Јеремија пророковао против свих народа. 14 И они ће служити многим народима и великим царевима. Вратићу им према њиховим поступцима и делима.«
Чаша Божије срџбе
15 Овако ми рече ГОСПОД, Бог Израелов: »Узми из моје руке ову чашу с вином моје срџбе, па нека сви народи којима те пошаљем пију из ње. 16 Када буду пили из ње, затетураће се и полудети због мача који ћу послати међу њих.«
17 И ја узех чашу из руке ГОСПОДЊЕ, па учиних да из ње пију сви народи којима ме је послао:
18 Јерусалим и градови Јуде, његови цареви и службеници – да постану рушевина, предмет згражавања, презира и проклињања, као што су данас –
19 фараон, цар Египта, његови службеници, поглавари и сав народ 20 и сви страни народи међу њима,
сви цареви земље Уц,
сви цареви Филистејаца – Ашкелона, Газе, Екрона и народа преосталог у Ашдоду –
21 Едома, Моава и Амона,
22 сви цареви Тира и Сидона,
цареви обалских земаља на другој страни мора,
23 Дедана, Теме, Буза и сви који су далеко,
24 сви цареви Арабије и сви цареви страних народа који живе у пустињи,
25 сви цареви Зимрија, Елама и Медије,
26 и сви цареви севера, близу и далеко, један за другим –
сва царства на лицу земље.
А после свих њих пиће из ње и цар Шешаха[b].
27 »Онда им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Пијте, опијте се и повраћајте, и падните да више никада не устанете због мача који ћу послати међу вас.‘
28 »А ако одбију да узму чашу из твоје руке и да пију из ње, реци им: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Морате да пијете! 29 Јер, ево, почео сам да доводим велику несрећу на град који носи моје Име, а ви да се извучете без казне? Нећете се извући без казне, јер дозивам мач да сиђе на све становнике земље, говори ГОСПОД над војскама.‘
30 »Пророкуј све ово против њих и реци им:
»‚ГОСПОД ће зарикати са висине,
загрмети из свога светог пребивалишта
и силно зарикати на ову земљу.
Викаће као они што газе грожђе
на све становнике земље.
31 Поклич ће одјекнути до крајева света,
јер ће ГОСПОД повести парницу против народâ,
судити свем људском роду
и опаке погубити мачем‘«,
говори ГОСПОД.
32 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Ево, велика несрећа већ иде од народа до народа,
силна се олуја диже са крајева света.«
33 А побијених ће тога дана бити од једног краја света до другог. Нико их неће ожалити, ни покупити, ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу.
34 Кукајте, пастири, и плачите,
ваљајте се у прашини, водичи стада,
јер је дошло време вашега клања
– пашћете и разбити се
као драгоцен суд грнчарски.
35 Пастири немају куда да побегну,
водичи стада куда да умакну.
36 Чуј вапај пастирâ,
кукњаву водичâ стада,
јер им ГОСПОД уништава пашњак.
37 Мирне ливаде су опустошене
због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.
38 Он ће изаћи као лав из јазбине,
и земља ће им бити опустошена
због мача тлачитељевог
и због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.
Јеремија у смртној опасности
26 Почетком владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, дође ми ова реч од ГОСПОДА: 2 »Овако каже ГОСПОД: Стани у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и говори свима из градова Јуде који долазе да се поклоне у Дому ГОСПОДЊЕМ. Кажи им све што ти заповедам и немој да изоставиш ниједну реч. 3 Можда ће послушати, па ће се сваки окренути од свога злог начина живота и ја ћу се предомислити и нећу на њих довести велику несрећу коју сам наумио да на њих доведем због њихових злих дела. 4 Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД: Ако ме не будете слушали и држали се мога Закона, који сам ставио пред вас, 5 и ако не будете послушали речи мојих слугу пророка, које сам вам непрестано слао иако их нисте слушали, 6 онда ћу учинити с овим Домом исто што и са Шилом, а овај град ћу учинити клетвом свим народима на земљи.‘«
7 Свештеници, пророци и сав народ чули су Јеремију када је све ово говорио у Дому ГОСПОДЊЕМ.
8 Али, чим је Јеремија изговорио свему народу све што му је ГОСПОД заповедио да каже, свештеници, пророци и сав народ шчепаше га и рекоше: »Мораш да умреш! 9 Зашто си пророковао да ће овај Дом бити као Шило и да ће овај град бити опустошен и да нико у њему неће живети?«
И сав народ се натисну око Јеремије у Дому ГОСПОДЊЕМ.
10 Када су јудејски службеници чули за све ово, попеше се од царске палате до Дома ГОСПОДЊЕГ и седоше у улазу Нове капије Храма.
11 Тада свештеници и пророци рекоше службеницима и свему народу: »Овај човек је заслужио смрт зато што је пророковао против овога града, као што сте својим ушима чули.«
12 Тада Јеремија рече свим службеницима и свему народу: »ГОСПОД ме је послао да пророкујем против овога Дома и овога града све оно што сте чули. 13 Стога промените свој начин живота и своја дела и слушајте ГОСПОДА, свога Бога. Тада ће се ГОСПОД предомислити и неће на вас довести велику несрећу којом вам је запретио. 14 А што се мене тиче – у вашим сам рукама. Учините са мном што год мислите да је добро и исправно. 15 Али будите сигурни: ако ме погубите, ви, овај град и његови житељи бићете криви за проливање недужне крви. Јер, ГОСПОД ме је заиста послао вама да вам све ово кажем.«
16 Тада службеници и сав народ рекоше свештеницима и пророцима: »Овај човек није заслужио смрт, јер нам је говорио у име ГОСПОДА, нашега Бога.«
17 Неки од старешина земље иступише и рекоше свем окупљеном народу: 18 »Михеј из Морешета пророковао је у време Езекије, цара Јуде. Он је рекао свем јудејском народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама:
»‚Сион ће бити преорана њива,
Јерусалим гомила крша,
а храмска гора узвишица обрасла шумом.‘(A)
19 »Да ли га је Езекија погубио, или било ко други у Јуди? Зар се није бојао ГОСПОДА и молио га за милост, па се ГОСПОД предомислио и није на њих довео велику несрећу којом им је запретио? Навући ћемо на себе страшну несрећу!«
20 (А и један други човек, Урија син Шемаје из Кирјат-Јеарима, пророковао је у име ГОСПОДА и пророковао је против овога града и ове земље оно исто што и Јеремија. 21 Када су цар Јехојаким и сва његова телесна стража и службеници чули његове речи, цар хтеде да га погуби. А Урија чу за то и уплаши се, па побеже у Египат. 22 Али цар Јехојаким посла у Египат Елнатана сина Ахборовог са неколико људи, 23 и они доведоше Урију из Египта и одведоше га цару Јехојакиму, који нареди да се погуби мачем, а да му се тело баци у заједничку гробницу.)
24 А и Ахикам син Шафанов подржа Јеремију, па га не предадоше народу у руке да га погуби.
Јуда ће служити Навуходоносору
27 Почетком владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, Јеремији дође ова реч од ГОСПОДА:
2 ГОСПОД ми овако рече: »Направи јарам од ремења и пречага, па га стави себи на врат. 3 Онда преко гласника који су дошли у Јерусалим код Цидкије, цара Јуде, пошаљи поруку царевима Едома, Моава, Амона, Тира и Сидона. 4 Предај им поруку за њихове господаре и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Овако реците својим господарима: 5 Својом великом силом и испруженом десницом начинио сам земљу и народе и животиње на њој, и дајем је коме ја хоћу. 6 Сада ћу све ваше земље предати у руке мом слузи Навуходоносору, цару Вавилона. А даћу му и дивље животиње да му служе. 7 Сви народи ће служити њему и његовом сину и унуку док не дође време да и његова земља падне. Тада ће га покорити многи народи и велики цареви.
8 »‚Али, ако неки народ или царство неће да служи Навуходоносору, цару Вавилона, или да савије шију под његовим јармом, казнићу тај народ мачем, глађу и помором‘, говори ГОСПОД, ‚док га не уништим његовом руком. 9 Зато не слушајте своје пророке, гатаоце, тумаче снова, своје медијуме и своје врачаре који вам говоре: »Нећете служити цару Вавилона.« 10 Они вам пророкују лажи да би вас удаљили из ваших земаља, јер ћу вас ја прогнати, па ћете пропасти. 11 Али онај народ који хоће да савије шију под јармом цара Вавилона и да му служи пустићу да остане у својој земљи, да је обрађује и живи у њој, говори ГОСПОД.‘«
12 Исту поруку пренех и Цидкији, цару Јуде, рекавши: »Савијте шију под јармом цара Вавилона и служите њему и његовом народу, па ћете живети. 13 Зашто да ти и твој народ погинете од мача, глади и помора којима је ГОСПОД запретио народу који неће да служи цару Вавилона? 14 Зато не слушајте речи пророкâ који вам говоре: ‚Нећете служити цару Вавилона‘, јер они вам пророкују лажи. 15 ‚Нисам их ја послао‘, говори ГОСПОД. ‚Они пророкују лажи у моје име, да бих вас ја прогнао, па да пропаднете и ви и пророци који вам пророкују.‘«
16 Онда рекох свештеницима и свем овом народу: »Овако каже ГОСПОД: ‚Не слушајте пророке који говоре: »Ускоро ће предмети из Дома ГОСПОДЊЕГ бити донети назад из Вавилона.« Они вам пророкују лажи. 17 Не слушајте их. Служите цару Вавилона, и живећете. Зашто да овај град постане рушевина? 18 Ако су пророци и ако имају реч ГОСПОДЊУ, нека моле ГОСПОДА над војскама да и предмети који су још остали у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму не буду однети у Вавилон. 19 Јер, овако ГОСПОД над војскама каже о стубовима, Мору, покретним постољима и другим предметима преосталим у овом граду, 20 које Навуходоносор, цар Вавилона, није однео када је из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон Јоахина[c] сина Јехојакимовог, цара Јуде, и све племиће Јуде и Јерусалима – 21 да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о предметима преосталим у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму: 22 »Биће однети у Вавилон и тамо ће остати све до дана када ћу доћи по њих«, говори ГОСПОД. »Тада ћу их донети назад и вратити их на ово место.«‘«
Лажни пророк Ананија
28 У петом месецу те исте, четврте године, на почетку владавине Цидкије, цара Јуде, Ананија син Азуров, пророк из Гивона, рече ми у Дому ГОСПОДЊЕМ пред свештеницима и свим народом: 2 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Сломићу јарам цара Вавилона. 3 За две године донећу назад на ово место све предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ које је Навуходоносор, цар Вавилона, узео одавде и однео у Вавилон. 4 А вратићу на ово место и Јоахина сина Јехојакимовог и све друге изгнанике из Јуде који су отишли у Вавилон‘, говори ГОСПОД, ‚јер сломићу јарам цара Вавилона.‘«
5 Тада пророк Јеремија одговори пророку Ананији пред свештеницима и свим народом који је стајао у Дому ГОСПОДЊЕМ.
6 Он рече: »Амин! Нека ГОСПОД учини тако! Нека ГОСПОД испуни то што си пророковао тако што ће вратити предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ и све изгнанике из Вавилона на ово место. 7 Али, саслушај шта ћу рећи пред тобом и пред свим овим народом: 8 Од искона су пророци који су били пре мене и тебе пророковали рат, несрећу и помор многим земљама и великим царствима. 9 Али пророку који пророкује мир биће признато да га заиста шаље ГОСПОД само ако се његово пророштво испуни.«
10 Тада пророк Ананија скину јарам с Јеремијиног врата и сломи га, 11 па рече пред свим народом: »Овако каже ГОСПОД: ‚Исто овако ћу ја за две године сломити јарам Навуходоносора, цара Вавилона, који је на врату свих народа.‘«
Тада пророк Јеремија оде својим путем.
12 Убрзо након што је пророк Ананија сломио јарам који је био на врату пророка Јеремије, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 13 »Иди и кажи Ананији: ‚Овако каже ГОСПОД: Ти си сломио дрвени јарам, али место њега добићеш гвоздени. 14 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ставићу гвоздени јарам на врат свим овим народима, да би служили Навуходоносору, цару Вавилона, и они ће му служити. А даћу му и власт над дивљим животињама.‘«
15 Тада пророк Јеремија рече пророку Ананији: »Слушај, Ананија. ГОСПОД те није послао, а ти си овај народ убедио да поверује у лаж. 16 Стога овако каже ГОСПОД: ‚Ево, уклонићу те са лица земље. Још ове године ћеш умрети, јер си проповедао побуну против ГОСПОДА.‘«
17 И пророк Ананија умре у седмом месецу те исте године.
Јеремијино писмо изгнанима
29 Ово је писмо које је пророк Јеремија послао из Јерусалима преосталим старешинама међу изгнанима и свештеницима, пророцима и свем народу који је Навуходоносор из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон. 2 (То је било након што су цар Јоахин[d] и царица-мајка, евнуси и поглавари Јуде и Јерусалима, занатлије и ковачи отишли из Јерусалима у изгнанство.) 3 Он повери писмо Еласи сину Шафановом и Гемарји сину Хилкијином, које је Цидкија, цар Јуде, послао цару Навуходоносору у Вавилон. У писму је стајало:
4 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, свима онима који су из Јерусалима одведени у сужањство у Вавилон: 5 ‚Сазидајте куће и настаните се у њима. Засадите вртове и једите плодове из њих. 6 Жените се и имајте синове и кћери. Жените своје синове и удајте кћери, да и они имају синове и кћери. Множите се – не смањујте се. 7 Залажите се за мир и благостање у граду у који сте одведени у сужањство. Молите се ГОСПОДУ за то, јер ако град буде имао мир и благостање, имаћете га и ви.‘
8 »Да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Не дајте пророцима и гатаоцима који су међу вама да вас обмањују. Не обраћајте пажњу на снове које сањају. 9 Јер, они вам пророкују лажи у моје име. Ја их нисам послао‘, говори ГОСПОД.
10 »Овако каже ГОСПОД: ‚Када се Вавилону наврши оних седамдесет година, ја ћу доћи к вама и испунити своје обећање да ћу вас вратити на ово место. 11 Јер, ја знам науме које имам за вас‘, говори ГОСПОД, ‚науме за мир, а не за несрећу, науме да вам донесем будућност којој се надате. 12 Тада ћете ме призивати и долазити и молити ми се, а ја ћу вас услишити. 13 Тражићете ме и наћи ме када ме будете тражили свим срцем. 14 Да, наћи ћете ме‘, говори ГОСПОД. ‚Ја ћу вас вратити из сужањства. Сабраћу вас између свих народа и са свих места на која сам вас прогнао‘, говори ГОСПОД, ‚и довешћу вас назад, на место са ког сам вас одвео у изгнанство.‘
15 »Можда ћете рећи: ‚ГОСПОД нам је у Вавилону подигао пророке.‘
16 »Али ГОСПОД овако каже о цару који седи на Давидовом престолу и о свему народу који је преостао у овом граду, вашој сабраћи која нису отишла у изгнанство с вама – 17 да, овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Послаћу мач, глад и помор на њих и учинити да буду као лоше смокве, толико лоше да се не могу јести. 18 Гонићу их мачем, глађу и помором и учинити их огавнима свим царствима на земљи и предметом проклињања, згражавања и цоктања и срамотом међу свим народима међу које их отерам. 19 Јер, нису послушали моје речи‘, говори ГОСПОД, ‚речи које сам им непрестано слао по мојим слугама пророцима. А ни ви, изгнани, нисте послушали‘, говори ГОСПОД.
20 »‚Стога чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви изгнани, које сам послао из Јерусалима у Вавилон. 21 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о Ахаву сину Колајином и Цидкији сину Маасејином, који вам пророкују лажи у његово име: Предаћу их у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и он ће их погубити вама наочиглед. 22 Због њих ће сви изгнани из Јуде који су у Вавилону говорити ову клетву: »Нека ГОСПОД поступи с тобом као са Цидкијом и Ахавом, које је цар Вавилона спалио.« 23 Јер, они су чинили срамотна дела у Израелу, прељубу са женама својих ближњих и у моје име говорили лажи, што им ја нисам рекао да чине. Ја то знам и сведок сам томе‘, говори ГОСПОД.«
Порука Шемаји
24 »Реци Шемаји Нехеламцу: 25 ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: У своје име си слао писма свем народу у Јерусалиму, свештенику Софонији сину Маасејином и свим другим свештеницима. Софонији си рекао: 26 »ГОСПОД те је поставио за свештеника место Јехојаде, да водиш рачуна о Дому ГОСПОДЊЕМ и да сваког лудака који се представља као пророк бациш у кладе и вежеш му гвозден обруч око врата. 27 Зашто, онда, ниси опоменуо Јеремију Анатотца, који се представља као пророк? 28 Он нам је поручио у Вавилон: ‚Дуго ће још трајати. Стога сазидајте куће и настаните се у њима, засадите вртове и једите плодове из њих.‘«‘«
29 А свештеник Софонија је прочитао ово писмо пророку Јеремији.
30 Тада реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 31 »Пошаљи ову поруку свим изгнанима: ‚Овако каже ГОСПОД о Шемаји Нехеламцу: Зато што вам је Шемаја пророковао иако га ја нисам послао и навео вас да поверујете у лаж, 32 овако каже ГОСПОД: Ево, казнићу Шемају Нехеламца и његове потомке. Нико му неће остати међу овим народом ни видети добро које ћу учинити своме народу‘, говори ГОСПОД, ‚јер је проповедао побуну против мене.‘«
Најава обнове Израела
30 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Запиши у књигу све што сам ти рекао. 3 Јер, ево долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када ћу довести мој народ, Израел и Јуду, из сужањства и вратити га у земљу коју сам дао његовим праоцима у посед‘, каже ГОСПОД.«
4 Ово су речи које је ГОСПОД изрекао о Израелу и Јуди: 5 Овако каже ГОСПОД:
»Крици страха се чују –
ужас, а не мир.
6 Распитајте се и видите:
може ли мушкарац да роди дете?
Па зашто сваког јаког мушкарца
видим с рукама на трбуху
као да је жена у трудовима,
а сва лица пребледела?
7 Како ће страшан бити тај дан!
Ниједан му неће бити сличан.
Биће то време невоље за Јакова,
али он ће се избавити из ње.
8 »Тога дана«, говори ГОСПОД над војскама, »сломићу јарам који им је на врату и покидати њихове ланце. Неће више служити туђинцима, 9 него ће служити ГОСПОДУ, своме Богу, и Давиду, своме цару, кога ћу им подићи.
10 »Стога, не плаши се, Јакове, мој слуго,
не бој се, Израеле«,
говори ГОСПОД.
»Јер, ево, избавићу те из далеког места,
твоје потомке из земље њиховог изгнанства.
Јаков ће опет живети у миру и спокоју
и нико га више неће плашити.
11 Ја сам с тобом
и ја ћу те избавити«, говори ГОСПОД.
»Докраја ћу затрти све народе
међу које те распрших,
али тебе нећу затрти докраја.
Казнићу те правично –
нећу те оставити сасвим некажњеног.«
12 Овако каже ГОСПОД:
»Рана ти је неисцељива,
твоја повреда не може да се излечи.
13 Никог нема да се заузме за тебе;
нема лека за твоју рану,
нема теби исцељења.
14 Заборавили те сви твоји савезници,
није их за тебе брига.
Ударио сам те као што би непријатељ
и казнио те као што би окрутник,
јер је велика твоја кривица
и много је твојих греха.
15 Зашто кукаш због своје ране,
свога бола за који нема лека?
То сам ти учинио
због твоје велике кривице
и многих греха.
16 »Али сви који те прождиру
биће прождрти.
Сви твоји непријатељи
у изгнанство ће отићи.
Они који те пљачкају
биће опљачкани,
сви који те учинише пленом
плен ће постати.
17 А теби ћу вратити здравље
и исцелити ти ране,
говори ГОСПОД,
јер су те звали одбаченим,
Сионом за који нико не мари.«
18 Овако каже ГОСПОД:
»Повратићу благостање шаторима Јаковљевим
и смиловати се његовим боравиштима.
Град ће опет бити сазидан на својим рушевинама
и палата стајати на свом месту.
19 Из њих ће се чути песме захвалнице
и радосни гласови.
Умножићу народ,
и више се неће смањивати.
Даћу им част,
и више их неће презирати.
20 Деца ће им бити као некад
и њихова заједница чврсто стајати преда мном.
Казнићу све њихове тлачитеље.
21 Вођа ће им бити један од њих,
њихов владар између њих ће изаћи.
Даћу му да ми се примакне,
и он ће ми прићи,
јер ко би сам од себе смео да ми приђе?«
говори ГОСПОД.
22 »Ви ћете бити мој народ,
а ја ћу бити ваш Бог.«
23 Ево, олуја ГОСПОДЊА провалиће срџбом,
силним ветром који се обрушава на главе опаких.
24 Љути гнев ГОСПОДЊИ неће се окренути
док сасвим не изврши науме његовог срца.
Разумећете то у данима који долазе.
31 »У то време«, говори ГОСПОД, »бићу Бог свих Израелових братстава, а они ће бити мој народ.«
2 Овако каже ГОСПОД:
»Народ који преживе мач
нађе милост у пустињи.
Дођох да дам починак Израелу.«
3 ГОСПОД се појави из даљине,
говорећи: »Волим те вечном љубављу,
па ти своју приврженост показујем.
4 Опет ћу те сазидати,
и бићеш сазидана,
Девице Израел.
Опет ћеш узети своје даире
и изаћи да играш с радоснима.
5 Опет ћеш садити винограде
на брдима Самарије.
Они који их засаде,
јешће од њиховог рода.
6 Доћи ће дан када ће осматрачи
повикати на брдима Ефремовим:
‚Хајдемо, на Сион се попнимо,
к ГОСПОДУ, нашем Богу!‘«
7 Овако каже ГОСПОД:
»Певајте од радости због Јакова,
кличите због првога међу народима.
Нека се чују ваше хвале.
Кажите: ‚ГОСПОДЕ, спаси свој народ,
Остатак Израелов.‘
8 Ево, довешћу их из северне земље
и сабрати их с крајева света.
Међу њима биће слепих и хромих,
трудница и женâ у трудовима.
Силно мноштво ће се вратити.
9 Доћи ће плачући,
молећи се док их будем водио назад.
Водићу их поред водâ текућих,
по равној стази, где неће посрнути,
јер ја сам Отац Израелов,
Ефрем ми је првенац.
10 »Чујте реч ГОСПОДЊУ, народи,
објавите је на далеким обалама:
‚Онај који је распршио Израела,
сабраће га и чувати
као пастир своје стадо.‘
11 Јер, ГОСПОД ће избавити Јакова
и откупити га из руку јачег од њега.
12 Доћи ће и клицати на висовима Сиона,
радовати се обиљу ГОСПОДЊЕМ
– житу, младом вину и уљу,
младунцима ситне и крупне стоке.
Биће као наводњен врт
и више неће туговати.
13 Девојке ће играти и радовати се,
а с њима младићи и старци.
Жалост ћу им преокренути у весеље,
дати им утеху и радост место туге.
14 Свештенике ћу напојити обиљем
и свој народ наситити добрима«,
говори ГОСПОД.
15 Овако каже ГОСПОД:
»У Рами се чује глас,
кукњава и плач велики.
Рахиља оплакује своју децу
и неће да се утеши,
јер јој деце више нема.«
16 Овако каже ГОСПОД:
»Престани да плачеш
и обриши сузе с очију,
јер твоје дело биће награђено«,
говори ГОСПОД.
»Они ће се вратити
из непријатељеве земље.
17 Има наде за твоју будућност«,
говори ГОСПОД.
»Деца ће ти се вратити у своју земљу.
18 »Да, чуо сам јецање Ефремово:
‚Ти си ме стегом доводио у ред,
као теле непокорно,
и ја се научих да слушам.
Врати ме, дај ми да се вратим,
јер ти си ГОСПОД, мој Бог.
19 Кад сам се окренуо од тебе,
покајах се;
кад сам схватио,
поједох се од муке[e].
Постиђен сам био и понижен,
јер сам носио срамоту из своје младости.‘
20 »Зар Ефрем није мој драги син,
моје дете мило?
Иако против њега говорим,
ипак на њега мислим без престанка
и срце ми због њега дрхти.
Смиловаћу му се«,
говори ГОСПОД.
21 »Путоказе постави,
хрпама камења обележи путеве.
Сети се друма, пута којим си отишла,
и врати се, Девице Израел,
врати се у своје градове.
22 Докле ћеш лутати, кћери одметнута?
ГОСПОД ће нешто ново створити на земљи:
жена ће опколити мушкарца.«
23 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Када их вратим из сужањства, народ у јудејској земљи и њеним градовима опет ће овако говорити:
»‚Благословио те ГОСПОД,
боравиште праведности,
света горо!‘
24 »Народ ће живети у Јуди и свим њеним градовима, и биће ратара и оних који иду за стадима. 25 Окрепићу изнурене и нахранити клонуле.«
26 Тада се пробудих и погледах око себе. Сан ми је био сладак.
27 »Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу Израел и Јуду испунити људима и стоком. 28 Као што сам некада будно пазио на њих, да ишчупам и срушим, разорим, затрем и ударим несрећом, тако ћу будно пазити на њих, да изградим и посадим«, говори ГОСПОД.
29 »У то време се више неће говорити: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби.‘ 30 Него, свако ће умрети због свога греха. Ко буде јео кисело грожђе, њему ће трнути зуби.
31 »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. 32 Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта, савез који су раскинули иако сам ја њихов господар[f]. 33 Ово је савез који ћу склопити с израелским народом после тог времена«, говори ГОСПОД: »Ставићу свој закон у нутрину њиховог бића и написати га на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. 34 И нико више неће морати да учи свога ближњега ни свога брата говорећи: ‚Упознај ГОСПОДА‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима«, говори ГОСПОД. »Јер, опростићу им њихова злодела и више се нећу сећати њихових греха.«
35 Овако каже ГОСПОД, који даје да сунце сија дању и одређује месецу и звездама да светле ноћу, који узбуркава море тако да му таласи хуче – ГОСПОД над војскама му је име: 36 »Ако ове уредбе нестану преда мном«, говори ГОСПОД, »онда ће и Израелови потомци престати да буду народ преда мном довека«.
37 Овако каже ГОСПОД: »Ако се небеса могу измерити и темељи земље истражити, одбацићу све Израелове потомке због свега што су учинили«, говори ГОСПОД.
38 »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ће овај град бити поново сазидан за мене, од Хананелове куле до Угаоне капије. 39 Мерничко уже растегнуће се оданде право до брда Гарева, а онда ће скренути према Гои. 40 Цела она долина где се бацају лешине и пепео и сва поља изнад долине Кидрон на истоку, па све до угла Коњске капије биће свети ГОСПОДУ. Никада више неће овај град бити сатрвен ни разорен.«
Јеремија купује њиву
32 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА десете године владавине Цидкије, цара Јуде, односно осамнаесте године Навуходоносорове владавине.
2 У то време је војска вавилонског цара опседала Јерусалим, а пророк Јеремија био затворен у дворишној тамници у палати јудејског цара. 3 Тамо га је затворио Цидкија, цар Јуде, говорећи: »Зашто тако пророкујеш и говориш: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке цару Вавилона, и он ће га заузети. 4 Цидкија, цар Јуде, неће умаћи Вавилонцима, него ће бити предат у руке цару Вавилона и говорити с њим лицем у лице и гледати га својим очима. 5 Он ће одвести Цидкију у Вавилон, где ће овај остати док га ја не походим, говори ГОСПОД. Ако се будеш борио против Вавилонаца, нећеш успети.‘«
6 Јеремија рече: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: 7 ‚Ханамел, син твога стрица Шалума, доћи ће ти и рећи: »Купи моју њиву у Анатоту, јер је твоје право да је купиш пошто си рођак-откупитељ.«‘
8 »Тада, баш као што је ГОСПОД рекао, мој брат од стрица Ханамел дође к мени у дворишну тамницу и рече: ‚Купи моју њиву у Анатоту, на Венијаминовом подручју. Пошто је твоје право да је откупиш и да је поседујеш, купи је за себе.‘
»Пошто сам знао да је то реч ГОСПОДЊА, 9 купих њиву у Анатоту од свог брата од стрица Ханамела и измерих му седамнаест шекела[g] сребра. 10 Написах уговор и ударих печат, узех сведоке и измерих седамнаест шекела сребра на ваги. 11 Потом узех купопродајни уговор – онај примерак са печатом и условима купопродаје и један без печата – 12 и дадох уговор Баруху сину Нерије сина Махсејиног пред својим братом од стрица Ханамелом и пред сведоцима који су се потписали на уговор и пред свим Јудејима који су седели у дворишној тамници.
13 »Пред њима овако заповедих Баруху: 14 ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Узми ове исправе – и купопродајни уговор са печатом и онај без печата – па их стави у глинену посуду, да могу дуго да се сачувају. 15 Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Опет ће се у овој земљи куповати куће, њиве и виногради.‘
16 »Када сам дао купопродајни уговор Баруху сину Неријином, помолих се ГОСПОДУ:
17 »‚Господе ГОСПОДЕ, ти си својом великом силом и испруженом руком створио небеса и земљу. За тебе ништа није сувише тешко. 18 Ти показујеш љубав хиљадама, а за грехе очева кажњаваш њихову децу после њих. Велики и силни Боже, чије име је ГОСПОД над војскама, 19 велики су твоји науми и силна су твоја дела. Твоје очи мотре на све људске путеве: сваком узвраћаш према његовом начину живота и како његова дела заслужују. 20 Ти си чинио знамења и чуда у Египту и до дана данашњег их чиниш у Израелу и међу свим људима. Стекао си за себе славу која траје и данас. 21 Извео си свој народ Израел из Египта знамењима и чудима, моћном руком и испруженом десницом и уз велике страхоте. 22 Дао си им ову земљу за коју си се заклео да ћеш је дати њиховим праоцима, земљу којом тече мед и млеко. 23 Ушли су у њу и запосели је, али те нису слушали ни држали се твога Закона. Нису чинили оно што си им заповедио да чине. Зато си на њих довео сву ову несрећу.
24 »‚Погледај како се дижу опсадни насипи за освајање града. Због мача, глади и помора град ће бити предат у руке Халдејцима који га нападају. Као што видиш, догодило се баш оно што си рекао. 25 Али, иако ће град бити предат у руке Халдејцима, ти ми, Господе ГОСПОДЕ, кажеш: »Купи њиву сребром и узми сведоке.«‘«
26 Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 27 »Ја сам ГОСПОД, Бог свих људи. Зар је нешто сувише тешко за мене? 28 Стога овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке Халдејцима и Навуходоносору, цару Вавилона, који ће га заузети. 29 Халдејци који нападају овај град ући ће у њега и запалити га. Спалиће га заједно с кућама у којима су ме људи изазивали на гнев по крововима палећи кâд Ваалу и изливајући жртве леванице другим боговима. 30 Народ Израела и Јуде од своје младости чини само оно што је зло преда мном. Да, израелски народ ме само изазива на гнев својим делима, говори ГОСПОД. 31 Од дана када је саграђен, па све до дана данашњег, овај град ме само изазива на гнев и срџбу, па морам да га уклоним испред свога лица. 32 Народ Израела и народ Јуде – они, њихови цареви и службеници, њихови свештеници и пророци, Јудеји и житељи Јерусалима – изазивају ме на гнев свим злом које су учинили. 33 Окренули су ми леђа, а не лице. Иако сам их стално изнова учио, нису хтели да слушају ни да приме поуку. 34 Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и опоганили га. 35 Подигли су узвишице за Ваала у долини Бен Хином да би жртвовали своје синове и кћери Молоху, иако им никада нисам заповедио, нити ми је икада пало на памет да им заповедим да чине такве гнусобе и наведем Јуду на грех.
36 »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о овом граду за који ти кажеш: ‚Мачем, глађу и помором биће предат у руке вавилонском цару‘: 37 Ево, сабраћу их из свих земаља у које их протерујем у свом љутом гневу и силној срџби. Довешћу их назад на ово место и дати им да живе спокојно. 38 Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 39 Даћу им једнодушност у срцу и делима, да ме се увек боје за своје добро и добро своје деце. 40 Склопићу вечан савез с њима: никада нећу престати да им чиним добро и ставићу им у срце страх од мене да се никада од мене не окрену. 41 Радоваћу се чинећи им добро и чврсто их, свим својим срцем и душом, посадити у овој земљи. 42 Овако каже ГОСПОД: Као што сам довео ову велику несрећу на овај народ, тако ћу им дати и све благостање које сам им обећао. 43 Опет ће се куповати њиве у овој земљи за коју кажеш: ‚Она је голетна пустош, без човека и животиње, јер је предата у руке Халдејцима.‘ 44 Њиве ће се куповати сребром, уговори писати и печатити, сведоци узимати на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима, у градовима Јуде и у градовима у Горју, Шефели и Негеву, јер ја ћу оне који су засужњени вратити у њихову земљу, говори ГОСПОД.«
Најава избављења
33 Док је Јеремија још био затворен у дворишној тамници, дође му реч ГОСПОДЊА други пут: 2 »Овако каже ГОСПОД, који је начинио земљу, обликовао је и учврстио – ГОСПОД му је име: 3 Позови ме, и ја ћу ти се одазвати и обзнанити ти велике и неистраживе ствари, о којима ништа не знаш. 4 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о кућама у овом граду и палатама царева Јуде које су срушене због опсадних насипа и мача 5 у борби против Халдејаца: Испуниће се лешевима људи које ћу побити у свом гневу и срџби. Сакрио сам своје лице од овога града због све његове опакости.
6 »Али ипак ћу му донети здравље и исцељење. Исцелићу свој народ и дати му мира и спокоја у изобиљу. 7 Вратићу Јуду и Израел из сужањства и поново их изградити да буду као пре. 8 Очистићу их од свега греха који су починили против мене и опростити све њихове грехе побуне против мене. 9 Тада ће ми овај град бити на радост, хвалу и част пред свим народима на земљи, који ће се уплашити и задрхтати када чују за све добро које чиним за њега и за благостање које му дајем.
10 »Овако каже ГОСПОД: На овом месту, за које говорите да је пустош без човека и животиње – у градовима Јуде и на опустелим улицама Јерусалима – опет ће се чути 11 звуци весеља и радости, гласови младожење и младе и гласови оних који у Дом ГОСПОДЊИ доносе жртве захвалнице, говорећи: ‚Захваљујте ГОСПОДУ над војскама, јер ГОСПОД је добар; љубав његова остаје довека.‘ Јер, ја ћу обновити благостање ове земље, да буде као пре, каже ГОСПОД.
12 »Овако каже ГОСПОД над војскама: На овом месту, опустелом и без човека и животиње – у свим његовим градовима – опет ће бити пашњака за пастире да одморе своја стада. 13 У градовима у Горју, Шефели и Негеву, на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима опет ће овце пролазити испод руке онога који их броји, каже ГОСПОД.
14 »Долазе дани, говори ГОСПОД, када ћу испунити све оно добро што сам обећао народу Израела и народу Јуде. 15 У те дане и у то време учинићу да Давиду израсте Изданак праведни. Он ће чинити што је право и праведно у земљи. 16 У те дане Јуда ће бити спасена и Јерусалим живети спокојно, а зваће се: ГОСПОД, наша праведност.
17 »Јер, овако каже ГОСПОД: Увек ће један од Давидових потомака седети на престолу израелског народа 18 и увек ће свештеници, који су Левити, имати потомка који ће стално стајати преда мном и приносити жртве паљенице, палити житне жртве и припремати клане жртве.«
19 Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 20 »Овако каже ГОСПОД: Ако можете да раскинете мој савез са даном и мој савез са ноћи, да дан и ноћ више не долазе у време које им је одређено, 21 онда се може раскинути и мој савез са мојим слугом Давидом и Левитима који су свештеници и врше службу преда мном, па Давид више неће имати потомка који би владао на његовом престолу. 22 Као што се звезде на небу не могу избројати, ни морски песак измерити, тако ћу и ја умножити потомке мога слуге Давида и Левите који врше службу преда мном.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International