Bible in 90 Days
1 Алилуја!
Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите,
ви слуге ГОСПОДЊЕ,
2 ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ,
у двориштима Дома Бога нашега.
3 Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар,
псалме певајте његовом Имену, јер је мило.
4 Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова,
Израела, да му буде посед драгоцени.
5 Знам да је ГОСПОД велик,
да је наш Господ већи од свих богова.
6 Што год се ГОСПОДУ свиди,
то чини на небу и на земљи,
на морима и свим океанима[a].
7 Он чини да се облаци дижу с крајева земље.
Муње ствара киши
и ветар изводи из својих спремишта.
8 Он поби прворођене Египтове,
првине људи и стоке.
9 Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте,
против фараона и свих његових службеника.
10 Он поби многе народе
и погуби моћне цареве –
11 Сихона, цара Аморејаца,
Ога, цара Башана,
и сва ханаанска царства –
12 и њихову земљу даде у наследство,
у наследство свом народу Израелу.
13 Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека,
спомен на тебе кроз сва поколења.
14 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ,
смиловати се својим слугама.
15 Идоли народâ од сребра су и злата,
дело људских руку.
16 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
17 уши имају а не чују,
нити има даха у њиховим устима.
18 Они што их праве као они ће скончати,
а тако и сви који се у њих уздају.
19 Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов.
Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.
20 Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев.
Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.
21 Нека је благословен са Сиона ГОСПОД,
који борави у Јерусалиму.
Алилуја!
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар
– љубав његова остаје довека.
2 Захваљујте Богу над боговима
– љубав његова остаје довека.
3 Захваљујте Господару над господарима
– љубав његова остаје довека –
4 ономе који једини чини велика чуда
– љубав његова остаје довека –
5 ономе који својом умношћу начини небеса
– љубав његова остаје довека –
6 ономе који земљу разастре над водама
– љубав његова остаје довека –
7 ономе који начини велика светлила
– љубав његова остаје довека –
8 сунце да влада дању
– љубав његова остаје довека –
9 месец и звезде да владају ноћу
– љубав његова остаје довека –
10 ономе који поби прворођене Египтове
– љубав његова остаје довека –
11 и између њих изведе Израела
– љубав његова остаје довека –
12 снажном руком и испруженом десницом
– љубав његова остаје довека –
13 ономе који Црвено море раздвоји
– љубав његова остаје довека –
14 и посред њега проведе Израела
– љубав његова остаје довека –
15 а фараона и његову војску у Црвено море баци
– љубав његова остаје довека –
16 ономе који проведе свој народ кроз пустињу
– љубав његова остаје довека –
17 ономе који поби велике цареве
– љубав његова остаје довека –
18 и погуби славне цареве
– љубав његова остаје довека –
19 Сихона, цара Аморејаца
– љубав његова остаје довека –
20 и Ога, цара Башана
– љубав његова остаје довека –
21 и земљу њихову даде у наследство
– љубав његова остаје довека –
22 у наследство свом слузи Израелу
– љубав његова остаје довека –
23 ономе који нас се сетио у нашем понижењу
– љубав његова остаје довека –
24 и ослободио нас наших душмана
– љубав његова остаје довека –
25 ономе који сваком живом бићу даје храну
– љубав његова остаје довека.
26 Захваљујте Богу небеском
– љубав његова остаје довека.
1 Крај река вавилонских
седели смо и плакали
Сиона се сећајући.
2 Тамо смо своје лире повешали о врбе.
3 Јер, тамо они који су нас засужњили
затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
»Певајте нам неку песму сионску!«
4 Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,
нека моја десница заборави да свира.
6 Нека ми се језик залепи за непце
ако те се не будем сећао,
ако ми Јерусалим не буде радост највећа.
7 Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
едомски народ викао:
»Срушите, до темеља га срушите!«
8 Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
9 благо оном ко твоју одојчад
дограби и смрска је о стену.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[b] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Избави ме од зликовца, ГОСПОДЕ,
од насилника ме заштити.
2 Они у срцу смишљају злодела
и поваздан кавге замећу.
3 Језик оштре да буде као змијски,
гујин отров им под уснама. Села
4 Сачувај ме, ГОСПОДЕ, од руку људи опаких,
од насилника ме заштити.
Они наумише да ме саплету.
5 Охоли ми поставише замку,
мрежу од ужади раширише
и клопке за мене наместише дуж пута. Села
6 Рекох ГОСПОДУ: »Ти си мој Бог.«
Чуј мој вапај за милост, ГОСПОДЕ.
7 Господе ГОСПОДЕ, мој силни Спаситељу,
ти ми штитиш главу у дан битке.
8 Не дај да се испуне жеље опакога, ГОСПОДЕ,
не дај да своје зле науме изврши када нападне. Села
9 Нека главе оних који ме опколише
прекрије мука коју су својим уснама изазвали.
10 Нека ужарено угљевље запљушти по њима.
Нека у огањ упадну, у дубоку јаму,
да више не устану.
11 Не дај да клеветник дуго живи на земљи,
нека насилника несрећа улови и уништи.
12 Знам да ГОСПОД брани права потлаченога
и убоге оправдава.
13 Да, праведници ће захваљивати твом Имену,
честити живети пред тобом.
Псалам Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
Саслушај ме кад ти завапим.
2 Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
чувај врата мојих усана.
4 Не дај да ми се срце приклони злоделима,
па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
Не дај да једем њихове посластице.
5 Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
јер моја молитва је против злодела зликоваца.
6 Кад њихове судије баце с литице,
увидеће како су благе биле моје речи:
7 »Као кад неко оре и копа земљу,
тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«
8 А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
у тебе се уздам.
Живот ми не узимај.
9 Чувај ме од замки које ми поставише,
од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
а ја онуда прођем безбедно.
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
Давидов.
1 Благословен ГОСПОД, Стена моја,
који ми руке увежбава за борбу, а прсте за рат.
2 Он је моја љубав и тврђава,
моје утврђење високо и избавитељ,
мој штит иза ког се склањам.
Он ми народе потчињава.
3 Шта је човек, ГОСПОДЕ, да ти је до њега стало,
син човечији, да о њему мислиш?
4 Човек је као дашак,
његови дани као сенка која нестаје.
5 Своја небеса нагни, ГОСПОДЕ, и сиђи,
планине додирни, и задимиће се.
6 Севни муњом и моје непријатеље распрши,
своје стреле одапни и створи пометњу међу њима.
7 Посегни руком са висина,
истргни ме и избави из силних вода,
из руку туђинаца,
8 чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
9 Певаћу ти нову песму, Боже,
свирати ти на харфи од десет жица.
10 Ти царевима дајеш победу,
ти свог слугу Давида истржеш испод мача погубног.
11 Истргни ме и избави из руку туђинаца,
чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
12 Нека нам синови буду као биљке које у својој младости нарасту,
а наше кћери као стубови исклесани да палату украсе.
13 Нека нам амбари буду пуни сваковрсног жита,
нека нам овце испуне ливаде
хиљадама својих јагањаца,
14 нека су нам говеда угојена[c].
Нека нико не проваљује кроз зидине,
нека нико не буде засужњен,
нека не буде кукњаве на нашим улицама.
15 Благо народу коме је тако,
благо народу чији Бог је ГОСПОД.
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[d].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[e],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
Сврха пословица
1 Пословице Соломона сина Давидовог, цара Израела:
2 да се постигну мудрост и стега,
да се схвате умне речи,
3 да се прихвати стега разборитог живота,
да би се чинило оно што је право, праведно и честито,
4 да се дâ разборитости лаковернима,
знања и промишљености младима
5 – нека мудри слушају и увећавају своју ученост
и нека умни добијају смернице –
6 да се схвате пословице и поучне приче,
изреке и загонетке мудрих.
Савети сину
7 Страх од ГОСПОДА почетак је знања,
али безумни презиру мудрост и стегу.
8 Сине мој, слушај поуке свога оца
и не одбаци оно чему те је учила мајка.
9 То ће бити венац који ти краси главу
и огрлица око твога врата.
10 Сине мој, ако те грешници маме,
не попуштај им.
11 Ако ти кажу: »Пођи с нама.
Хајде да вребамо на нечији живот[f],
да неког недужног заскочимо из заседе.
12 Хајде да их прогутамо живе, као Шеол,
и целе, као оне који силазе у јаму.
13 Добићемо свакојаког блага
и своје куће напунити пленом.
14 Придружи нам се,
па ћемо делити једну кесу«
15 – сине мој, не иди с њима,
не ступај ногом на њихове стазе,
16 јер њихове ноге срљају у грех,
они хрле да пролију крв.
17 Узалуд је разапињати мрежу
свим птицама наочиглед!
18 Они на свој живот[g] вребају,
они сами себе заскачу из заседе!
19 Тако заврше сви који се лакоме
на непоштен добитак – он им узме живот.
Зов мудрости
20 Мудрост гласно зове на улици,
по трговима диже свој глас,
21 по бучним раскрсницама виче,
пред градским капијама држи беседу:
22 »Докле ћете, ви лаковерни,
лаковерност волети?
Докле ће се ругаоцима милити ругање
и докле ће безумници мрзети знање?
23 Прихватите мој прекор,
и пред вас ћу излити своје срце,
обзнанити вам своје мисли.
24 Али пошто сте ме одбили кад сам звала
и нико није марио кад сам пружала руку,
25 пошто сте остали глуви на све моје савете
и мој прекор нисте хтели да прихватите,
26 ја ћу се смејати вашој несрећи,
ругати се кад вас велика недаћа задеси,
27 кад велика недаћа на вас навали као олуја,
кад на вас несрећа дође као вихор,
кад на вас мука и невоља навале.
28 »Тада ће ме звати, али ја се нећу одазвати,
тражиће ме, али ме неће наћи.
29 Пошто су мрзели знање
и нису изабрали да се боје ГОСПОДА,
30 пошто нису хтели да прихвате мој савет
и пошто су презрели мој прекор,
31 јешће плодове својих поступака
и најести се својих сплетки.
32 Јер, застрањивање ће убити лаковерне,
а безбрижност уништити безумне.
33 А ко мене слуша, у сигурности ће живети
и бити спокојан, без страха од зла.«
Вредност мудрости
2 Сине мој, ако прихватиш моје речи
и похраниш у себи моје заповести,
2 помно слушајући мудрост
и срце предајући умности,
3 будеш ли зазивао мудрост
и вапио за умношћу,
4 будеш ли их тражио као сребро
и трагао за њима као за благом скривеним,
5 тада ћеш разумети страх од ГОСПОДА
и наћи Божије знање.
6 Јер, ГОСПОД даје мудрост
и из његових уста знање и умност долазе –
7 он честитима пружа помоћ,
он штит је онима који живе беспрекорно,
8 јер он штити стазе правде
и чува пут својих верних.
9 Тада ћеш разумети шта је право, праведно и честито
– сваку добру стазу.
10 Јер, мудрост ће ти ући у срце
и знање ће ти обрадовати душу.
11 Промишљеност ће те штитити,
а умност чувати,
12 да те спасу од пута зликоваца,
од људи изопаченог говора,
13 који силазе с равних стаза
да би мрачним путевима ишли,
14 који уживају да чине зло
и радују се изопачености зла,
15 чије су стазе криве
и путеви преварни.
16 То ће те спасти и од прељубнице,
од жене на странпутици, чије су речи умилне,
17 која оставља друга из своје младости
и на свој завет пред Богом заборавља.
18 Јер, кућа њена тоне у смрт
и стазе јој воде к душама умрлих.
19 Ко год к њој уђе, више се не враћа,
нити стазе живота налази.
20 Зато иди путевима добрих људи
и држи се стаза праведникâ.
21 Јер, честити ће живети на земљи
и беспрекорни ће остати на њој,
22 а опаки ће бити уклоњени са земље
и неверни ишчупани из ње.
Савети сину
3 Сине мој, не заборави чему те учим,
већ моје заповести чувај у срцу,
2 јер ће ти за много година продужити живот
и донети ти благостање.
3 Нека те љубав и истина никада не оставе.
Вежи их себи око врата,
упиши их на плочу свога срца.
4 Тада ћеш стећи наклоност и добро име
у очима Бога и људи.
5 Уздај се у ГОСПОДА свим својим срцем,
а на свој разум се не ослањај.
6 Што год чинио, на њега мисли,
и он ће ти поравнати стазе.
7 Не буди мудар у својим очима,
бој се ГОСПОДА и клони се зла.
8 То ће бити лек твоме телу
и окрепа твојим костима.
9 Указуј част ГОСПОДУ својим богатством,
првинама свих својих усева,
10 па ће ти се пресипати амбари
и младо вино преливати из бачви.
11 Сине мој, не презири ГОСПОДЊУ стегу
и нека ти не омрзне његов прекор.
12 Јер, ГОСПОД стегом васпитава оне које воли,
као отац сина којим је задовољан.
13 Благо човеку који нађе мудрост,
човеку који стекне умност.
14 Јер, она доноси већу добит него сребро
и већи принос него злато,
15 она је од рубина драгоценија;
шта год да пожелиш, није јој равно.
16 У десној руци јој је дуг живот,
у левој богатство и част.
17 Њени путеви су путеви удобни
и све су јој стазе пуне спокоја.
18 Она је дрво живота онима који је пригрле,
благо онима који је се домогну.
19 ГОСПОД је мудрошћу положио темеље земље,
умношћу небеса поставио на њихово место.
20 Његовим знањем океани[h] су раздвојени
и облаци пустили кишу.
21 Сине мој, чувај здрав разум и проницљивост,
не пуштај их с очију.
22 Они ће ти бити живот,
украс о твом врату.
23 Тада ћеш спокојно ићи својим путем
и нога ти се неће спотицати.
24 Када на починак легнеш, нећеш се плашити,
када легнеш, слатко ћеш спавати.
25 Не бој се ненадане несреће,
ни пропасти која стиже опаке,
26 јер ГОСПОД ће ти бити узданица
и ногу ти чувати од замке.
27 Не ускрати добро онима који га заслужују
када је у твојој моћи да га учиниш.
28 Не реци ближњему:
»Одлази. Сутра ћу ти дати«,
када то већ сада имаш.
29 Не снуј зла ближњему,
који с поверењем крај тебе живи.
30 Не спори се ни са ким без разлога –
ако ти није учинио зло.
31 Не завиди насилнику,
нити иди његовим путевима,
32 јер ГОСПОДУ је одвратан изопачен човек,
а са честитим је присан.
33 ГОСПОД баца клетву на кућу опакога,
а дом праведников благосиља.
34 Он се руга охолим ругаоцима,
а понизнима дарује милост.
35 Мудри наслеђују част,
а безумни ће понети срамоту.
Вредност мудрости
4 Слушајте, синови, очеву поуку,
пазите и стичите умност.
2 Добар наук вам дајем,
зато не одбацујте моје учење.
3 Када сам био још дечак
у кући свога оца,
нежни јединац у мајке,
4 он ме је учио и овако ми говорио:
»Приони уз моје речи свим својим срцем,
држи се мојих заповести, и живећеш.
5 Стичи мудрост, стичи умност.
Моје речи не заборављај
нити одступај од њих.
6 Не остављај мудрост,
и она ће те чувати.
Воли је, и она ће бдети над тобом.
7 »Мудрост је најважнија – зато стекни мудрост
и свиме што имаш стекни умност.
8 Цени мудрост, и она ће те узвисити,
пригрли је, и она ће ти донети част.
9 Ставиће ти дражестан венац на главу
и подарити ти прекрасну круну.«
10 Послушај, сине мој, прихвати моје речи,
и умножиће се године твога живота.
11 Поучио сам те путу мудрости,
упутио те равним стазама.
12 Кад будеш ходао, кораци ти се неће заплитати,
кад будеш трчао, нећеш се спотицати.
13 Држи се поуке, не пуштај је,
чувај је, јер она ти је живот.
14 Не иди стазом опаких
и не ходај путем зликоваца.
15 Избегавај га, не прелази га,
окрени се од њега и иди својим путем.
16 Јер, они не могу да заспе док зло не учине,
сан им не долази на очи док некога не оборе.
17 Они се опакошћу хране као хлебом
и насиљем се опијају као вином.
18 Стаза праведникова је као сјај зоре –
све јаче сија до пуног дана.
19 А пут опаких је као дубока тмина
– и не знају о шта се спотичу.
20 Сине мој, обрати пажњу на моје речи,
помно саслушај шта ти говорим.
21 Не испуштај их из вида,
чувај их у срцу.
22 Јер оне су живот ономе ко их нађе
и здравље целом човечијем телу.
23 Више од свега чувај срце,
јер оно је врело живота.
24 Уклони изопаченост из својих уста,
нека ти речи преваре буду далеко од усана.
25 Очима гледај право напред,
поглед право пред себе упири.
26 Осмотри стазу на коју крочиш
и нека буду чврсти сви твоји путеви.
27 Не скрећи ни десно ни лево,
ногу склањај од зла.
О прељубници
5 Сине мој, обрати пажњу на моју мудрост,
помно саслушај у шта сам проникнуо,
2 да сачуваш промишљеност,
а речима да исказујеш знање.
3 Јер, с усана прељубнице капље мед,
а непце јој је од уља глађе,
4 али на крају је горка као чемер,
оштра као мач двосекли.
5 Ноге јој силазе у смрт,
кораци јој воде право у Шеол.
6 Она не мисли о путу живота,
стазе су јој криве, а она и не зна.
7 Зато ме послушајте, синови,
не одступајте од овог што вам говорим.
8 Држите се стазе далеко од ње,
не прилазите вратима њене куће,
9 да свој углед не дате другима
и своје године окрутнима,
10 да се вашег блага не домогну туђинци
и плод вашег труда у туђу кућу не оде.
11 На крају свог живота болно ћете јецати,
када вам се тело и мишићи истроше.
12 Казаћете: »Како сам мрзео стегу!
Како ми је срце презирало прекор!
13 Нисам се покоравао својим учитељима,
ни слушао оне који су ме учили.
14 Замало се посве упропастих
пред целом заједницом.«
15 Пиј воду из своје чатрње,
воду текућу из свог студенца.
16 Зар да ти се врела изливају
и да твоји потоци теку улицама?
17 Нека буду само твоји –
не дели их са туђинцима.
18 Нека ти извор буде благословен.
Уживај са женом своје младости,
19 љупком срном, милом кошутом.
Нека те њене дојке увек заносе,
нека те њена љубав увек опија.
20 Зашто да те опија прељубница, сине мој?
Зашто да грлиш груди туђе жене?
21 Јер, ГОСПОД види шта човек чини
и помно посматра све његове поступке.
22 Опакога хватају његова злодела,
узице његовог греха чврсто га сапињу.
23 Погинуће, јер нема стеге,
големо безумље води га на странпутицу.
О лакомисленом обећању
6 Сине мој, ако си јемчио за ближњега,
ако си се руковао за другога се обавезујући,
2 ако си се везао својим речима,
ако си се заробио својим обећањем,
3 пао си у руке свога ближњега.
Стога ово учини, сине мој, да се ослободиш:
иди и понизи се пред својим ближњим
и салећи га молбама.
4 Не дај сна својим очима,
ни починка својим капцима.
5 Ослободи се као газела из ловчеве руке,
као птица из птичареве замке.
Лењивац и мрав
6 Иди мраву, лењивче,
гледај шта он ради и постани мудар.
7 Он нема ни заповедника,
ни надгледника, ни владара,
8 а ипак своје залихе спрема лети
и своју храну скупља у време жетве.
9 Докле ћеш се излежавати, лењивче?
Када ћеш се из сна пробудити?
10 Још мало одспавај,
још мало одремај,
још мало подвиј руке под главу,
11 и сиромаштво ће те заскочити као скитница
и оскудица као ратник са штитом.
Нитков и пропалица
12 Нитков и пропалица луња наоколо
говорећи лажи.
13 Очима намигује, ногама шаље знаке,
прстима показује,
14 зло снује с преваром у срцу,
увек раздор сеје.
15 Зато ће га у магновењу стићи несрећа,
изненада ће бити сатрвен бесповратно.
Седам одвратних појава
16 Има шест појава које ГОСПОД мрзи,
седам које су му одвратне:
17 охол поглед, лажљив језик,
руке које проливају недужну крв,
18 срце које снује опаке сплетке,
ноге које журе да учине зло,
19 лажни сведок који сипа лажи
и човек који сеје раздор међу браћом.
О прељуби
20 Сине мој, држи се заповести свога оца
и не заборави чему те је учила мајка.
21 Привежи их себи за срце заувек,
окачи их око свога врата.
22 Када ходаш, оне ће те водити,
када спаваш, оне ће те чувати,
када се пробудиш, оне ће ти говорити.
23 Јер, заповести су светиљка,
учење светлост,
а прекори стеге пут у живот.
24 Они те чувају од зле жене,
од умилног језика жене на странпутици.
25 Не жуди у срцу за њеном лепотом
и не дај јој да те својим очима опчини.
26 Јер, блудници је цена векна хлеба,
а прељубница драгоцени живот лови.
27 Може ли човек да скупи жар у крило
а да одећу не прогори?
28 Може ли да хода по ужареном угљевљу
а ноге да не опрљи?
29 Тако је и с оним ко с туђом женом спава;
ко год је дотакне, неће проћи некажњено.
30 Крадљивца не презиру ако је гладан украо
да утоли своју глад,
31 али, ако га ухвате, платиће седмоструко,
макар га стајало свега што има у кући.
32 Али, ко почини прељубу, нема памети,
ко је почини, свој живот затире.
33 Снаћи ће га батине и стид
и са себе неће спрати срамоту.
34 Јер, јаросна је мужевљева љубомора
и он за милост не зна кад крене да се свети.
35 Никакву накнаду неће прихватити
и одбиће дарове ма колико их било.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International