Bible in 90 Days
Пророштво о Моаву
48 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, за Моав:
»Тешко гори Нево, јер је опустошена.
Кирјатајим је извргнут срамоти и освојен,
високо утврђење извргнуто срамоти и срушено.
2 Више нико неће хвалити Моав.
У Хешбону ће му сковати несрећу:
‚Хајде да докрајчимо тај народ.‘
И ти ћеш умукнути, Мадмене,
и на тебе ће доћи мач.
3 Из Хоронајима се чују повици:
‚Насиље! Пропаст велика!
4 Моав је скршен!‘
Вриште малишани његови.
5 Уз Лухит се пењу,
горко плачући.
Низ пут ка Хоронајиму
разлежу се јауци због пропасти.
6 Бежите! Спасавајте живот!
Трчите као магаре пустињско!
7 Пошто се уздаш у своја дела и богатство,
и ти ћеш бити освојен.
Кемош ће у изгнанство
са својим свештеницима и службеницима.
8 Уништитељ ће доћи на сваки град,
ниједан град му неће измаћи.
Долина ће бити разорена,
висораван опустошена
као што каже ГОСПОД.
9 Дигните надгробни споменик Моаву,
јер ће бити опустошен.
Опустеће му градови,
нико неће становати у њима.
10 »Проклет био ко немарно обавља посао ГОСПОДЊИ! Проклет био ко свој мач не натопи крвљу!
11 »Моав је од своје младости био на миру,
као вино остављено на дрозги,
из бачве у бачву непретакано.
Није ишао у изгнанство,
па му је укус као пре
и мирис му непромењен.
12 »Али, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу послати оне који истачу, и они ће га источити. Испразниће му бачве и поразбијати врчеве. 13 Тада ће се Моав постидети због Кемоша као што се израелски народ постидео што се уздао у Бетел.
14 »Како можете да кажете:
‚Ми смо ратници, храбри у боју‘?
15 Моав ће бити опустошен,
а његови градови освојени.
Његови младићи пашће у покољу«,
говори Цар, чије име је ГОСПОД над војскама.
16 »Примиче се невоља Моавова,
хитро стиже његова несрећа.
17 Жалите за њим, сви његови суседи
и сви који сте чули за њега.
Кажите: ‚Како се поломи моћно жезло,
палица прекрасна!‘
18 »Сиђите са своје славе
и седите на испуцалу земљу,
житељи Кћери дивонске,
јер на вас ће доћи
онај који пустоши Моав
и разорити ваше градове утврђене.
19 Станите крај пута, житељи Ароера,
и гледајте.
Питајте онога који бежи
и ону која је умакла:
‚Шта се десило?‘
20 ‚Моав је извргнут срамоти,
јер је скршен.
Закукајте и заплачите.
Објавите покрај Арнона
да је Моав опустошен.‘
21 »Суд стиже на висораван – Холону, Јахци и Мефаату, 22 Дивону, Неву и Бет-Дивлатајими, 23 Кирјатајиму, Бет-Гамулу и Бет-Меону, 24 Керијоту и Боцри – свим моавским градовима, близу и далеко. 25 Сломљена је Моавова моћ и скршена његова снага«, говори ГОСПОД.
26 »Опијте Моав,
јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.
Нека се ваља у својој бљувотини,
да му се смеју.
27 Зар се ти, Моаве, ниси смејао Израелу?
Зар је Израел затечен међу крадљивцима,
па одмахујеш главом
кад год га поменеш?
28 Оставите своје градове, житељи Моава,
и настаните се међу стенама.
Будите као голуб,
који своје гнездо свија на улазу пећине.
29 »Чули смо за Моавову охолост –
његову охолост превелику и умишљеност,
његову бахату охолост и надменост.
30 Знам његову бахатост,
али на лажи је заснована«,
говори ГОСПОД,
»и лаж су његова хвалисања.
31 Зато над Моавом кукам
и над свим Моавцима плачем,
због људи Кир-Хереса јецам.
32 Плачем због вас, лозе Сивме,
као што плаче Јаазер.
Розге су вам се пружале све до мора,
досезале до мора Јаазера.
Уништитељ се обори
на ваше летње плодове и грожђе.
33 Нестаде радости и клицања
из воћњака и са моавских њива.
Учиних да вино више не тече из муљача.
Никог више нема да гази грожђе
уз радосне повике.
»Повици се чују, али нису радосни.
34 »Запомагање из Хешбона и Елала чује се до Јахаца, од Цоара па све до Хоронајима и Еглат-Шелишије, јер су пресахнуле и воде Нимрима. 35 Учинићу«, говори ГОСПОД, »да се у Моаву више не приносе жртве на узвишицама и пали кâд њиховим боговима.
36 »Срце ми као фрула јечи за Моавом,
као фрула јечи за људима Кир-Харесета.
Нестаде богатство које су стекли.
37 »Свака је глава обријана и свака брада одсечена, по свим рукама урези, око свих бокова кострет. 38 По свим крововима у Моаву и на његовим трговима само оплакивање, јер сам разбио Моав као крчаг који нико неће«, говори ГОСПОД. 39 »Викаће: ‚Како је скршен Моав! Како постиђен окреће леђа!‘ Моав постаде предмет подсмеха и ужасавања свим својим суседима.«
40 Овако каже ГОСПОД:
»Ено, лети као орао
и шири крила над Моавом.
41 Градови ће бити заузети
и тврђаве освојене.
Тога дана ће срце моавских ратника
бити као срце жене у трудовима.
42 Моав ће бити затрт као народ,
јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.
43 Чека те ужас, јама и замка,
народе моавски«,
говори ГОСПОД.
44 »Ко умакне ужасу,
упашће у јаму.
Ко се испентра из јаме,
ухватиће се у замку.
Јер, ја ћу на Моав довести
годину његове казне«,
говори ГОСПОД.
45 »У сенци Хешбона
стоје избеглице, исцрпљене.
Јер, огањ изађе из Хешбона,
пламен из палате Сихонове,
и прождире чела Моаваца
и лобање народа галамџијског.
46 Тешко теби, Моаве!
Нестаде народ Кемошев.
Синове ти одведоше у изгнанство,
кћери у сужањство.
47 Али у будућим данима
вратићу благостање Моаву«,
говори ГОСПОД.
Овде завршава суд над Моавом.
Пророштво о Амону
49 Овако ГОСПОД каже за Амонце:
»Зар Израел нема синова?
Зар нема наследника?
Зашто онда Молох запоседе Гад,
па Молохов народ живи у Гадовим градовима?
2 Али, ево, долазе дани«,
каже ГОСПОД,
»када ћу учинити
да се бојни поклич зачује
у Раби Амонској.
Она ће постати пуста узвишица,
а села око ње спалиће огањ.
Тада ће Израел истерати
оне који истераше њега«,
говори ГОСПОД.
3 »Закукај, Хешбоне,
јер Ај је опустошен!
Зајаучите, жене из Рабе!
У кострет се обуците и наричите.
Трчите тамо-амо међу зидинама[a],
јер Молох ће у изгнанство
са својим свештенцима и службеницима.
4 Зашто се хвалишеш својим долинама,
својим долинама плодним,
кћери одметнута?
У своје богатство се уздаш
и говориш: ‚Ко ће мене напасти?‘
5 Ево на тебе ћу довести ужас одасвуд«,
говори Господ ГОСПОД над војскама.
»Сваки од вас биће отеран
и нико неће сабрати избеглице.
6 Али после ћу опет
вратити благостање Амонцима«,
говори ГОСПОД.
Пророштво о Едому
7 Овако каже ГОСПОД над војскама за Едом:
»Зар више нема мудрости у Теману?
Зар је разборитима понестало савета?
Зар им је мудрост ишчезла?
8 Окрените се и бежите,
у дубоким пећинама се сакријте,
житељи Дедана,
јер довешћу несрећу на Исава,
време његове казне.
9 Да вам дођу берачи грожђа,
зар не би оставили мало грожђа за собом?
Да ноћу дођу крадљивци,
зар не би крали само док им није доста?
10 Али ја ћу Исава сасвим оголити.
Открићу његова скровишта,
да више не може да се сакрије.
Нестаће његова деца, рођаци и суседи,
и више га неће бити.
11 Мени остави своју сирочад,
ја ћу се о њима старати.
А и твоје удовице
могу се поуздати у мене.«
12 Овако каже ГОСПОД: »Ако и они који нису заслужили казну морају да испију чашу казне, зар да ти останеш некажњен? Не, нећеш остати некажњен – мораћеш да испијеш чашу. 13 Самим собом се кунем«, говори ГОСПОД над војскама, »Боцра ће постати пуста рушевина, ругло, предмет згражавања и псовања, а сви њени градови остаће рушевине довека.«
14 Чух вест од ГОСПОДА, гласник је послат да каже народима:
»Окупите се да га нападнете!
Спремите се за бој!«
15 »Ево, учинићу те малим међу народима,
презреним међу људима.
16 Завео те ужас који изазиваш
и охолост твога срца,
тебе који живиш у процепима стена,
који држиш висове брда.
Макар своје гнездо свио високо као орао,
ја ћу те и одатле стрмоглавити«,
говори ГОСПОД.
17 »Едом ће постати пустош. Ко год крај њега прође, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле. 18 Као кад су уништени Содома и Гомора и суседни градови«, каже ГОСПОД, »тако ни овде неће нико живети – ниједан човек се неће овде населити.
19 »Као лав који из јорданских честара
излази на сочне пашњаке,
зачас ћу истерати Едомце из њихове земље.
Поставићу над Едомом кога ја изаберем.
Јер, ко је мени раван?
Ко сме мене да изазове?
Који пастир може да ми се супротстави?«
20 Стога чујте шта је ГОСПОД наумио против Едома,
шта је одлучио против житељâ Темана:
Одвући ће младе јагањце,
у пустош им претворити пашњак.
21 Од звука њиховог пада
задрхтаће земља,
крик ће им се чути до Црвеног мора.
22 Ено, као орао се диже и лети
и шири крила над Боцром.
Тога дана ће срце Едомових ратника
бити као срце жене у трудовима.
Пророштво о Дамаску
23 О Дамаску:
»Хамат и Арпад су у пометњи,
јер су чули рђаве вести.
Немир их обузе као море
које се не може смирити.
24 Дамаск занемоћа.
Окрену се да бежи,
али га спопаде страх;
обузе га тескоба и бол
као жену у трудовима.
25 Зашто није напуштен град хваљени,
град моје радости?
26 Зато ће његови младићи
попадати по улицама
и сви његови ратници
погинути тога дана«,
говори ГОСПОД над војскама.
27 »Ватру ћу запалити на зидинама Дамаска,
она ће прогутати Бен-Хададове палате.«
Пророштво о Кедру и Хацору
28 ГОСПОД овако каже за Кедар и царства Хацора, које је поразио Навуходоносор, цар Вавилона:
»Спремите се и нападните Кедар,
затрите тај источни народ.
29 Узмите им шаторе и стада,
однесите шаторске завесе,
њихову опрему и камиле,
и вичите им:
‚Ужас одасвуд!‘
30 »Брзо бежите!
У дубоким пећинама се настаните,
житељи Хацора«,
говори ГОСПОД.
»Навуходоносор, цар Вавилона,
сковао је наум против вас
и одлучио да вас нападне.
31 Спремите се и нападните народ
који живи у миру и спокоју«,
говори ГОСПОД,
»народ који
нема ни капија ни преворница,
народ који живи сам.
32 Њихове камиле биће вам награда,
мноштво њихове стоке плен.
Распршићу на све стране света
народ који брије косу над челом,
несрећу довести на њих одасвуд«,
говори ГОСПОД.
33 »Хацор ће постати станиште шакалима,
пустош довека.
Нико тамо неће живети,
ниједан се човек неће тамо населити.«
Пророштво о Еламу
34 Реч ГОСПОДЊА о Еламу која је дошла пророку Јеремији на почетку владавине Цидкије, цара Јуде:
35 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Ево, сломићу Еламов лук,
ослонац његове моћи.
36 Довешћу на Елам четири ветра
са четири краја неба.
Распршићу Еламце на све стране света,
и неће бити народа
међу који неће доћи изгнаници Еламови.
37 Утераћу Еламцима страх
од њихових душмана,
од оних који хоће да им узму живот.
Несрећу ћу довести на њих,
свој љути гнев«,
говори ГОСПОД.
»Гонићу их мачем
док их не докрајчим.
38 У Еламу ћу поставити свој престо
и уништити његовог цара и службенике«,
говори ГОСПОД.
39 »Али у будућим данима
повратићу благостање Еламово«,
говори ГОСПОД.
Пророштво о Вавилону
50 Реч ГОСПОДЊА преко пророка Јеремије о Вавилону и земљи Халдејаца:
2 »Објавите и разгласите међу народима,
подигните барјак и разгласите,
ништа не прећуткујте, него реците:
‚Вавилон ће бити освојен,
Бел ће бити извргнут срамоти,
Мардук разбијен.
Његови ликови биће извргнути срамоти
и његови идоли поразбијани.‘
3 »Напашће га народ са севера
и опустошити му земљу,
па нико неће у њој живети –
побећи ће и човек и животиња.
4 »Тих дана и у то време«, говори ГОСПОД, »народ Израела и народ Јуде заједно ће, у сузама, ићи и тражити ГОСПОДА, свога Бога. 5 Питаће за пут за Сион и окренути лице према њему. Доћи ће и обавезати се ГОСПОДУ вечним савезом, који неће бити заборављен.
6 »Мој народ је био стадо оваца изгубљено.
Њихови пастири одвели их на странпутицу,
па су лутали по горама,
ишли од горе до брда
и своје пландиште заборавили.
7 Ко год их је налазио, прождирао их је.
Њихови непријатељи су говорили:
‚Нисмо ми криви,
јер они су згрешили против ГОСПОДА,
Пашњака праведности,
против ГОСПОДА, Наде њихових праотаца.‘
8 »Бежите из Вавилона!
Идите из земље Халдејаца
и будите као овнови предводници.
9 Јер, ево, подстаћи ћу и довести на Вавилон
савез великих народа из северне земље.
Они ће се против њега сврстати
у бојне редове и освојити га.
Стреле ће им бити као вешти ратници
који се не враћају празних руку.
10 Тако ће Халдеја постати плен.
Сви који је буду пљачкали
узеће што им драго«,
говори ГОСПОД.
11 »Зато што се радујете и ликујете,
ви који пљачкате моје наследство,
зато што поскакујете као јуница када врше
и њиштите као пастуви,
12 ваша мајка силно ће се стидети,
биће осрамоћена она која вас је родила.
Последња ће бити међу народима
– пустиња, осушена земља, пустош.
13 Због гнева ГОСПОДЊЕГ
неће бити настањена,
него сасвим пуста.
Ко год прође крај Вавилона
згражаваће се и цоктати од чуда
због несрећа које су га задесиле.
14 »Сврстајте се у бојне редове око Вавилона.
Гађајте га, стрелци, не штедите стреле,
јер против ГОСПОДА је згрешио.
15 Бојне покличе извикујте
са свих страна.
Предаје се,
стубови му падају,
зидине руше.
Осветите се Вавилону,
јер то је освета ГОСПОДЊА.
Како је он чинио,
тако ви учините њему.
16 Истребите из Вавилона сејача
и онога који српом замахује у време жетве.
Пред угњетачким мачем
нека се свако врати своме народу,
нека побегне у своју земљу.
17 »Израел је стадо раштркано
које су растерали лавови.
Први га је прождро цар Асирије,
а после му Навуходоносор кости поломи.«
18 Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
»Казнићу цара Вавилона и његову земљу
као што казних цара Асирије.
19 А Израел ћу вратити на његов пашњак,
па ће пáсти по Кармелу и Башану
и досита се најести
на брдима Ефрема и Гилада.
20 Тих дана и у то време«,
говори ГОСПОД,
»тражиће Израелову кривицу,
али је неће бити,
и Јудине грехе,
али их неће наћи.
Јер, ја ћу опростити онима које поштедим.
21 »Нападни земљу Мератајим
и житеље Пекода.
Гони их, убијај и докраја затри«,
говори ГОСПОД.
»Учини све што сам ти заповедио.
22 »У земљи се чују звуци битке
и уништења великог.
23 Како је поломљен и скршен
маљ целога света!
Како грозна пустош постаде Вавилон
међу народима!
24 Замку ти поставих, Вавилоне,
и ти се, и не знајући, ухвати у њу.
Нађен си и ухваћен,
јер си се ГОСПОДУ супротстављао.
25 ГОСПОД отвори своју оружарницу
и извади оружје свога гнева,
јер Господ ГОСПОД над војскама,
има посла у земљи Халдејаца.
26 Навалите на њу са свих страна.
Амбаре јој развалите,
као купове жита је наслажите,
докраја је уништите.
Нека од ње ништа не остане.
27 Све јунце јој покољите –
нека сиђу на клање.
Тешко њима,
јер дошао је њихов дан,
време да буду кажњени.
28 Чујте оне што су побегли
и умакли из Вавилона
где говоре на Сиону
како се ГОСПОД, наш Бог, осветио,
осветио за свој Храм.
29 »Позовите стрелце на Вавилон,
све који одапињу лук.
Утаборите се свуда око њега,
нека нико из њега не умакне.
Вратите му према његовим делима.
Како је он чинио,
тако ви учините њему.
Јер, пркосио је ГОСПОДУ,
Свецу Израеловом.
30 Зато ће његови младићи
попадати по улицама,
сви његови ратници
погинути тога дана«,
говори ГОСПОД.
31 »Ево ме против тебе, Бахати«,
говори Господ ГОСПОД над војскама,
»јер дошао је твој дан,
време да будеш кажњен.
32 Бахати ће посрнути и пасти,
а никога неће бити да га подигне.
Запалићу ватру у његовим градовима
која ће прогутати све око њега.«
33 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Народ Израелов је потлачен,
а тако и народ Јудин.
Сви који их засужњише,
чврсто их држе
и неће да их пусте.
34 Али јак је њихов Откупитељ,
ГОСПОД над војскама му је име.
Он ће њихову парницу преузети,
да мир донесе њиховој земљи,
а немир житељима Вавилона.
35 »Мач на Халдејце«,
говори ГОСПОД,
»на житеље Вавилона
и његове службенике и мудраце!
36 Мач на његове лажне пророке –
они ће постати безумни.
Мач на његове ратнике –
њих ће обузети ужас.
37 Мач на његове коње и борна кола
и све његове стране плаћенике –
они ће постати жене.
Мач на његове ризнице –
оне ће бити опљачкане.
38 Мач на његове воде –
оне ће пресушити.
Јер, то је земља идолâ,
идолâ који залудеше народ.
39 Зато ће се тамо населити
пустињска створења и хијене
и настанити се нојеви.
Никада више неће бити насељена,
нити ће ко у њој живети
кроз сва поколења.
40 Као што је Бог уништио Содому и Гомору
и суседне градове«,
говори ГОСПОД,
»па тамо нико не живи,
тако ни овде неће живети човек.
41 »Ево, војска стиже са севера –
велик народ и много царева
дигоше се са крајева земље.
42 Стрелама и луковима наоружани,
били су окрутни и немилосрдни.
Чули су се као море које хучи
док су на својим коњима јахали.
У бојном поретку дођоше да те нападну,
Кћери вавилонска.
43 Цар Вавилона чу вест о њима,
па му руке занемоћаше.
Обузе га тескоба,
бол као у жене у трудовима.
44 Као лав који из јорданских честара
излази на сочне пашњаке,
зачас ћу истерати Вавилонце из њихове земље.
Поставићу над Вавилоном кога ја изаберем.
Јер, ко је мени раван?
Ко сме мене да изазове?
Који пастир може да ми се супротстави?«
45 Стога чујте шта је ГОСПОД наумио против Вавилона,
шта је одлучио против земље Халдејаца:
одвући ће младе јагањце,
у пустош претворити њихов пашњак.
46 Од звука освајања Вавилона
земља ће задрхтати;
крик ће му се чути међу народима.
51 Овако каже ГОСПОД:
»Ево, дићи ћу против Вавилона
и житеље Лев-Камаја,
ветар разорни.
2 Послаћу странце у Вавилон
да га развеју и опустоше му земљу.
Опколиће га са свих страна
у дан његове несреће.
3 Нека му стрелац не натегне лук,
нека не навуче оклоп.
Не штедите његове младиће,
војску му докраја затрите.
4 Падаће побијени по земљи Халдејаца,
прободени по њеним улицама.
5 Јер, Израела и Јуду није оставио
њихов Бог, ГОСПОД над војскама,
иако им је земља пуна кривице
пред Свецем Израеловим.
6 »Бежите из Вавилона,
живот спасавајте,
да не погинете због његових греха.
Јер, ово је време освете ГОСПОДЊЕ –
платиће му према његовим заслугама.
7 Вавилон је био
златан пехар у руци ГОСПОДЊОЈ,
пехар који цео свет опи.
Народи су његово вино пили,
па полудели.
8 Вавилон ће изненада пасти
и разбити се.
Закукајте за њим.
Дајте мелем за његове ране,
можда ће се излечити.
9 »‚Лечили бисмо Вавилон,
али он се не може излечити.
Оставимо га,
па хајде да се сваки од нас
у своју земљу врати.
Јер, његова осуда досеже до неба,
високо под облаке се диже.‘
10 »‚ГОСПОД нас је оправдао.
Хајде да на Сиону испричамо
шта је ГОСПОД, наш Бог, учинио.‘
11 »Наоштрите стреле, узмите штитове!
ГОСПОД подстаче цареве Међана,
јер је наумио да затре Вавилон.
То је освета ГОСПОДЊА,
освета за његов Храм.
12 Барјак дигните под зидинама Вавилона!
Појачајте страже!
Разместите осматраче!
Поставите заседу!
ГОСПОД ће извршити свој наум –
све што је изрекао против житељâ Вавилона.
13 Ти који живиш крај многих вода
и имаш блага у изобиљу,
крај ти је дошао,
окончање твог непоштеног добитка.
14 ГОСПОД над војскама самим собом се заклео:
испунићу те људима као скакавцима
и они ће победнички поклич извикивати.
15 »ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небеса.
16 Када он загрми, воде на небесима захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље.
Муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
17 Сваки човек је бесловесна незналица.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха.
18 Ништавни су, смешне творевине;
кад њихова казна стигне, нестаће.
19 А Бог[b] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
20 »Ти си мој маљ, моје бојно оружје;
тобом разбијам народе,
тобом затирем царства,
21 тобом разбијам коња и јахача,
тобом разбијам борна кола и возача,
22 тобом разбијам човека и жену,
тобом разбијам старца и дете,
тобом разбијам младића и девојку,
23 тобом разбијам пастира и стадо,
тобом разбијам ратара и волове,
тобом разбијам управитеље и службенике.
24 »Теби наочиглед
узвратићу Вавилону
и свим житељима Халдеје
за све зло које су учинили на Сиону«,
говори ГОСПОД.
25 »Ево ме против тебе, Горо уништитељска,
која цео свет уништаваш«,
говори ГОСПОД.
»Испружићу руку против тебе,
скотрљати те са литица
и учинити од тебе спаљену гору.
26 Из тебе се више неће узети
ниједан камен да буде угаони,
ниједан камен да буде темељац,
јер ћеш остати пуста довека«,
говори ГОСПОД.
27 »Дигните барјак у земљи!
У овнујски рог дуните међу народима!
Спремите народе против њега,
позовите на њега царства:
Арарат, Мини и Ашкеназ.
Против њега поставите заповедника,
пошаљите коње као рој скакаваца.
28 Спремите народе против њега:
цареве Међана,
њихове управитеље и службенике
и све земље којима управљају.
29 Земља подрхтава и тресе се,
јер се извршавају науми ГОСПОДЊИ:
да земљу вавилонску
претвори у пустош ненастањену.
30 Вавилонски ратници одусташе од борбе,
остадоше у својим тврђавама.
Снага их издаде,
постадоше као жене.
Вавилонски станови су у пламену,
поломљене преворнице капија.
31 Весник стиже весника
и гласник гласника
да јаве цару Вавилона
да му је цео град заузет,
32 газови освојени,
мочваре запаљене,
а војници уплашени.«
33 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
»Кћи вавилонска је као гумно
у време када се по њему гази.
Још мало, и биће време да се жање.«
34 »Прождро нас је Навуходоносор, цар Вавилона,
скршио нас, празан крчаг направио од нас.
Као змија нас је прогутао,
желудац напунио нашим посластицама,
па нас испљунуо.
35 Насиље над нашим телом
нека се врати Вавилону«,
говоре житељи Сиона.
»Нека наша крв падне
на становнике Халдеје«,
говоре житељи Јерусалима.
36 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, одбранићу вас у вашој парници
и осветити вас.
Исушићу му море
и учинити да му пресахну извори.
37 Вавилон ће бити гомила рушевина,
јазбина шакалима,
предмет згражавања и цоктања,
место ненастањено.
38 Као лавићи ричу Вавилонци,
као лављи младунци реже.
39 Док су тако раздражени,
спремићу им гозбу и опити их,
да се провеселе,
па вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
говори ГОСПОД.
40 »Одвешћу их као овце на клање,
као јарце и овнове.
41 »Како ће Шешах[c] бити заузет,
освојен град од целог света хваљен!
Каква грозота ће Вавилон постати
међу народима!
42 Море ће се дићи над Вавилоном,
прекрити га његови хучећи таласи.
43 Градови ће му постати пустош,
земља сува, пустињска,
у којој ниједан човек не живи
нити кроз њу путује.
44 Казнићу Бела у Вавилону
и учинити да испљуне све што је прогутао.
Народи се више неће сливати у Вавилон.
Пашће његове зидине.
45 »Изађи из њега, мој народе!
Нека свако спасава свој живот
од љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.
46 Не обесхрабрујте се
и не бојте се гласина које ћете чути у земљи.
Једне године гласине овакве,
а друге онакве,
о насиљу у земљи
и о владару који се дигао на другог владара.
47 Јер, ево, доћи ће време
када ћу казнити Вавилонове идоле.
Сва земља ће му бити извргнута срамоти,
а сви побијени попадати по њој.
48 Тада ће небо и земља
и све што је у њима
клицати од радости над Вавилоном,
јер ће га са севера
напасти уништитељи«,
говори ГОСПОД.
49 »Вавилон мора пасти
због побијених Израелових,
као што су због Вавилона
по целом свету падали побијени.
50 Умакли сте мачу;
идите, не оклевајте!
Сећајте се ГОСПОДА у далекој земљи
и на Јерусалим мислите.«
51 »Извргнути смо срамоти,
јер су нас увредили,
и стид нас обузима,
јер су странци ушли
у светиње Дома ГОСПОДЊЕГ.«
52 »Ево долази време«,
говори ГОСПОД,
»када ћу казнити његове идоле,
а по целој ће му земљи јаукати рањеници.
53 Ако се Вавилон и до неба попне
и ојача своје високо утврђење,
уништитеље ћу послати на њега«,
говори ГОСПОД.
54 »Крици се чују из Вавилона,
звук великог уништења из земље Халдејаца.
55 ГОСПОД ће опустошити Вавилон
и ућуткати његову велику буку.
Непријатељ ће надирати у таласима,
хучећи као велике воде;
разлегаће се звук њихових гласова.
56 Уништитељ ће навалити на Вавилон,
заробити му ратнике
и поломити им лукове.
Јер, ГОСПОД је Бог одмазде
и плаћа према заслузи.
57 Опићу му службенике и мудраце,
управитеље, заповеднике и ратнике,
да вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама.
58 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Сравњене ће бити дебеле зидине Вавилона
и запаљене његове високе капије.
Узалуд се народи муче –
труд народâ нестаје у огњу.«
59 Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине. 60 Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон – све што је забележено о Вавилону.
61 Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи, 62 а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘ 63 Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат. 64 Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘«
Овде завршавају Јеремијине речи.
Пад Јерусалима
(2. Цар 24,18-25,17; 2. Лет 36,11-21)
52 Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. 2 Цидкија је чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.
3 Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе.
Цидкија се побуни против вавилонског цара, 4 па Навуходоносор, цар Вавилона, девете године своје владавине, десетог дана десетог месеца, крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле. 5 Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије. 6 До деветог дана четвртог месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе. 7 Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави, 8 али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше, 9 а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, у земљи Хамат, где му изрекоше пресуду. 10 Вавилонски цар поби у Ривли Цидкијине синове пред његовим очима, а тако и све јудејске службенике. 11 Онда Цидкији ископа очи, окова га у бронзане ланце и одведе у Вавилон, где га баци у тамницу у којој овај остаде до смрти.
12 Десетог дана петог месеца деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим. 13 Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду. 14 Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим. 15 Невузарадан одведе у сужањство неке од најсиромашнијег народа који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара. 16 Али неке од најсиромашнијих Невузарадан остави да обрађују винограде и њиве.
17 Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па сву бронзу однеше у Вавилон. 18 Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму. 19 Заповедник царске страже однесе и умиваонике, кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.
20 Бронзе од два стуба, Мора и дванаест бронзаних бикова под њим и покретних постоља, које је цар Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити. 21 Сваки стуб је био осамнаест лаката[d] висок и имао обим од дванаест лаката[e]. И један и други стуб били су четири прста дебели и шупљи. 22 Бронзана главица на врху једног стуба била је три лакта[f] висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својим наровима од бронзе. 23 На странама је било деведесет шест нарова, а свуда унаоколо мрежице било их је укупно стотину.
Народ Јуде одведен у Вавилон
(2. Цар 25,18-21)
24 Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија. 25 Из града одведе заповедника задуженог за војнике и седам царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду. 26 Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу, 27 у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе.
Тако су Јудеји одведени из своје земље.
28 Ово је број људи које је Навуходоносор одвео у сужањство током своје владавине:
седме године – 3.023 Јудеја,
29 осамнаесте године – 832 људи из Јерусалима,
30 двадесет треће године – 745 Јудеја које је Невузарадан, заповедник царске страже, одвео у сужањство.
Укупно: 4.600 људи.
Јоахин ослобођен
(2. Цар 25,27-30)
31 Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет петог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице. 32 Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону. 33 Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом. 34 Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.
Јерусалим оплакује своју судбину
1 Како пуста лежи престоница[g],
некада пуна народа!
Као удовица је она,
некада велика међу народима!
Кнегиња међу покрајинама
сада је кулучарка постала.
2 Ноћу горко плаче, сузе јој на образима.
Од свих њених љубавника
ниједнога нема да је утеши.
Издадоше је сви њени пријатељи,
непријатељи јој постадоше.
3 После невоље и тешког рада,
Јуда оде у изгнанство.
Међу народима борави и не налази починка.
Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.
4 Тугују путеви за Кћер сионску[h],
јер нико не долази на празнике.
Све капије јој опустеле,
њени свештеници јаучу,
њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.
5 Душмани јој постадоше господари,
њени непријатељи живе лагодно.
Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност
због мноштва њених греха:
деца јој одоше у сужањство пред душманином.
6 Сав сјај оде од Кћери сионске.
Поглавари јој као јелени
који не налазе пашу;
немоћни побегоше
пред гонитељем.
7 Сећа се Кћи јерусалимска[i],
у дане своје новоље и лутања,
свих блага која су била њена
у прошлим временима.
Када јој народ паде у душманинове руке,
никога не би да јој помогне.
Душмани су је гледали
и смејали се њеној пропасти.
8 Кћи јерусалимска је тешко згрешила
и тако постала нечиста.
Сви који су је поштовали, сада је презиру,
јер видеше њену голотињу.
А она јеца и окреће лице.
9 Нечист јој је на скутовима.
Није мислила на своју будућност,
па јој је пад био запањујући.
Никога не би да је утеши.
»Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ,
јер непријатељ победи.«
10 Непријатељ се доможе свег њеног блага.
Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци,
они којима си забранио
да уђу у твоју заједницу.
11 Сав њен народ јауче тражећи хлеба;
своје драгоцености дају за храну,
да се у животу одрже.
»Погледај, ГОСПОДЕ, и види,
јер сам презрена.«
12 »Зар вам то ништа не значи,
сви ви који пролазите овуда?
Погледајте и видите:
има ли бола као што је бол
којим сам погођена, којим ме ГОСПОД ударио
у дан свога љутог гнева?
13 »Са висине посла огањ –
посла га у моје кости.
Мрежу ми разапе пред ногама
и назад ме окрену.
Он учини да пуста постанем,
да нејака будем поваздан.
14 »Греси ми свезани у јарам,
његовим рукама уткани заједно,
на врат ми наваљени,
а Господ ми снагу одузео.
Предао ме у руке онима
којима не могу да се одупрем.
15 »Господ одбаци све ратнике усред мене.
Против мене сазва скуп,
да моје младиће сатре.
Господ у својој муљачи
изгази Девицу-Кћер Јудину.
16 »Због тога плачем, очи ми лију сузе.
Јер, далеко је од мене тешитељ,
онај који може да ме врати у живот.
Деца ми без игде ичега,
јер непријатељ надјача.«
17 Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља.
ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани;
међу њима Кћи јерусалимска
постаде нешто нечисто.
18 »ГОСПОД је праведан,
јер се против његове заповести побуних.
Слушајте, сви народи, мој бол гледајте:
моје девојке и младићи одоше у изгнанство.
19 »Позвах своје љубавнике,
али они ме преварише.
Моји свештеници и старешине помреше у граду
тражећи хране да се у животу одрже.
20 »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи.
Утроба ми кључа, срце се у мени грчи,
јер сам се жестоко побунила.
Напољу мач уцвељује, у кући смрт.
21 »Чули су моје јаукање,
али нема за мене тешитеља.
Сви моји непријатељи чули су за моју невољу
и радују се што си то учинио.
Дај да дође дан који си најавио,
да и они постану као ја.
22 »Нека се све њихово зло покаже пред тобом,
па поступи с њима као што си са мном
због свих мојих греха.
Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International