Bible in 90 Days

Међе земље

¹³ Овако каже Господ ГОСПОД: »Ово су међе по којима ћете поделити земљу за наследство међу дванаест Израелових племена, са два дела за Јосифа. ¹⁴ Изделићете земљу међу њима на једнаке делове. Зато што сам се заклео дигнуте руке да ћу је дати вашим праоцима, ова земља биће ваше наследство.

¹⁵ »Ово ће бити међе земље:

»На северу ће ићи од Великог мора путем за Хетлон и поред Лево-Хамата до Цедада, ¹⁶ Беероте и Сиврајима, који лежи на граници између Дамаска и Хамата, све до Хацер-Хатихона, који је на граници Хаврана. ¹⁷ Дакле, северна међа ће се протезати од мора до Хацар-Енона, дуж северне границе Дамаска, са границом Хамата северно одатле.

¹⁸ »На истоку ће међа ићи између Хаврана и Дамаска, дуж реке Јордан, која ће бити граница између Гилада и Израела, све до Тамара на Мртвом мору^[a]. То ће бити источна међа.

¹⁹ »На југу ће међа ићи од Тамара, па све до водâ Мерива-Кадеша, а одатле дуж Египатског потока до Великог мора. То ће бити јужна међа.

²⁰ »На западу, Велико море биће међа до преко пута Лево-Хамата. То ће бити западна међа.

²¹ »Разделите ову земљу међу собом према Израеловим племенима. ²² Доделите је у наследство себи и дошљацима који су се населили међу вама и који имају децу. Поступајте с њима као с рођеним Израелцима – нека с вама добију наследство међу Израеловим племенима. ²³ У којем год племену да се дошљак насели, ту му дајте његово наследство«, говори Господ ГОСПОД.

Деоба земље по племенима

48 »Ово су племена по њиховим именима:

»Дан ће имати део на северу, чија ће међа ићи путем за Хетлон до Лево-Хамата, а затим од Хацар-Енана од истока до запада крај северне границе Дамаска са Хаматом.

² »Асир ће имати део уз Даново подручје, од истока до запада.

³ »Нефталим ће имати део уз Асирово подручје, од истока до запада.

⁴ »Манасија ће имати део уз Нефталимово подручје, од истока до запада.

⁵ »Ефрем ће имати део уз Манасијино подручје, од истока до запада.

⁶ »Рувим ће имати део уз Ефремово подручје, од истока до запада.

⁷ »Јуда ће имати део уз Рувимово подручје, од истока до запада.

⁸ »Уз границе Јудиног подручја, од истока до запада, биће део који ћете дати као посебан прилог. Он ће бити двадесет пет хиљада лаката^[b] широк, а дужина ће му, од истока до запада, бити једнака једном од племенских делова. Светилиште ће бити у средишту тога дела.«

Посебни део у средишту земље

⁹ »Посебни део који ћете дати ГОСПОДУ биће двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката^[c] широк. ¹⁰ То ће бити свети део за свештенике. Нека буде двадесет пет хиљада лаката дуг на северној страни, десет хиљада лаката на западној страни, десет хиљада лаката на источној страни и двадесет пет хиљада лаката на јужној страни. У средини нека буде светилиште ГОСПОДЊЕ. ¹¹ Тај део ће бити за освештане свештенике, Садокове потомке, који су ми верно служили и нису кренули странпутицом као други Левити када су Израелци кренули странпутицом. ¹² Нека тај део буде посебан дар њима од светог дела земље, његов најсветији део, који ће се граничити с подручјем Левитâ. ¹³ Уз свештеничко подручје, Левити ће имати део двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката широк. ¹⁴ Ништа од овога не сме да се прода или замени. То је најбољи део земље и не сме да пређе у друге руке, јер је одвојен за ГОСПОДА.

¹⁵ »Преостали део, пет хиљада лаката^[d] широк и двадесет пет хиљада лаката дуг, нека буде за опште потребе града, за куће и чистину око града. Нека град буде у средини ¹⁶ и нека има ове мере: северна страна четири хиљаде пет стотина лаката^[e], јужна страна четири хиљаде пет стотина лаката, источна страна четири хиљаде пет стотина лаката и западна страна четири хиљаде пет стотина лаката. ¹⁷ Нека чистина око града буде две стотине педесет лаката^[f] широка на све четири стране. ¹⁸ Оно што преостане од тога, што се граничи са светим делом и протеже се уз њега, биће десет хиљада лаката на источној страни и десет хиљада лаката на западној страни. Род са те земље нека буде за оне који опслужују град. ¹⁹ Они који опслужују град и обрађују ту земљу нека буду из свих Израелових племена. ²⁰ Цео тај део нека буде четвороугао, двадесет пет хиљада лаката са двадесет пет хиљада лаката. Као посебан дар издвојићете свети део заједно са градским поседом.

²¹ »Оно што преостане са обе стране подручја које чине свети део и градски посед нека припадне владару. Владарев посед ће се протезати источно од двадесет пет хиљада лаката светог дела до источне границе и западно од двадесет пет хиљада лаката до западне границе. Оба ова подручја која иду напоредо с племенским деловима нека припадну владару, а свети део с храмским светилиштем нека буде у средини. ²² Тако ће посед Левитâ и градски посед бити у средини подручја које припада владару, а владарево подручје биће између граница Јуде и граница Венијамина.«

Земља за преостала племена

²³ »Што се тиче осталих племена, Венијамин ће имати део од истока до запада.

²⁴ »Симеон ће имати део уз Венијаминово подручје, од истока до запада.

²⁵ »Исахар ће имати део уз Симеоново подручје, од истока до запада.

²⁶ »Завулон ће имати део уз Исахарово подручје, од истока до запада.

²⁷ »Гад ће имати део уз Завулоново подручје, од истока до запада.

²⁸ »Јужна граница Гада ићи ће јужно од Тамара до водâ Мерива-Кадеша, а онда дуж Египатског потока до Великог мора^[g].

²⁹ »То је земља коју ћете доделити у наследство Израеловим племенима и то ће бити њихови делови«, говори Господ ГОСПОД.

Капије Јерусалима

³⁰ »Ово ће бити градски излази:

»Почев од северне стране, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, ³¹ капије града добиће имена по Израеловим племенима.

»Три капије на северној страни биће Рувимова капија, Јудина капија и Левијева капија.

³² »На источној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Јосифова капија, Венијаминова капија и Данова капија.

³³ »На јужној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Симеонова капија, Исахарова капија и Завулонова капија.

³⁴ »На западној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Гадова капија, Асирова капија и Нефталимова капија.

³⁵ »Укупна дужина зида око града биће осамнаест хиљада лаката^[h].

»А име града од тог времена надаље биће: Тамо је ГОСПОД.«

Данило одведен у Вавилон

1 Треће године владавине Јехојакима, цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опседе га. ² Господ му предаде у руке Јехојакима, цара Јуде, и део предметâ из Божијег дома, које Навуходоносор однесе у храм свога бога у земљи Шинар и стави их у ризницу свога бога.

³ Затим цар Навуходоносор нареди главном евнуху Ашпеназу да из царске породице и виших сталежа доведе неколико Израелаца, ⁴ младићâ без мане, лепих, способних да уче, образованих, паметних и подобних да служе у царевој палати, и да их научи језику и књижевности Халдејаца. ⁵ Цар сваком од њих одреди дневно следовање хране и вина са своје трпезе. Требало је да се обучавају три године, а потом да уђу у цареву службу. ⁶ Међу њима су били и Јудеји Данило, Ананија, Мишаел и Азарја, ⁷ којима главни евнух даде нова имена: Данила назва Валтасар, Ананију Шадрах, Мишаела Мешах, а Азарју Аведнего.

⁸ Али Данило чврсто одлучи да се не укаља царевом храном и вином, па замоли евнуха да му омогући да се не укаља на тај начин. ⁹ Бог даде Данилу да евнух буде милостив и благонаклон према њему.

¹⁰ Евнух рече Данилу: »Бојим се свога господара, цара, који ти је одредио храну и пиће, јер ако види да си мршавији од осталих младића твојих година, због тебе ће ми одрубити главу.«

¹¹ Тада Данило рече чувару кога је њему, Ананији, Мишаелу и Азарји одредио главни евнух: ¹² »Молим те, покушај ово с нама, својим слугама: десет дана нам дај да једемо поврће и пијемо воду, ¹³ а онда наш изглед упореди са изгледом осталих младића, оних који једу цареву храну, па уради с нама, твојим слугама, онако како мислиш да треба.«

¹⁴ И чувар се сложи да тако покушају десет дана. ¹⁵ После десет дана, они су изгледали здравији и ухрањенији од свих младића који су јели цареву храну. ¹⁶ Стога чувар уклони бирану храну и вино које је требало да пију и даде им поврће.

¹⁷ Бог овој четворици младића даде знање и разумевање свих књига и мудрости. А Данило је умео да тумачи и виђења и снове.

¹⁸ Када је прошло време које је цар одредио, главни евнух изведе младиће пред Навуходоносора. ¹⁹ Цар поразговара са сваким од њих и виде да ниједан није раван Данилу, Ананији, Мишаелу и Азарји. Тако они ступише у цареву службу. ²⁰ Из које год их је области мудрости и умности цар испитивао, њихово знање било је десет пута веће од знања чаробњакâ и гаталаца из целог његовог царства.

²¹ Данило остаде у царевој сужби све до прве године владавине цара Кира.

Навуходоносоров сан

2 Друге године своје владавине, Навуходоносор је сањао сан који га је толико узнемирио да није могао да спава. ² Стога он позва чаробњаке, гатаоце, врачаре и звездознанце да му га протумаче.

Када су ови дошли и стали пред цара, ³ он им рече: »Сањао сам сан који ме мучи и желим да сазнам шта значи.«

⁴ Звездознанци му рекоше на арамејском: »Жив био довека, царе! Испричај нама, твојим слугама, тај сан, и ми ћемо га протумачити.«

⁵ »Моја одлука је неопозива«, одговори им цар. »Ако ми не кажете шта сам сањао и шта тај сан значи, даћу да вас исеку на комаде, а ваше куће претворе у гомиле крша. ⁶ Али, ако ми откријете и шта сам сањао и шта тај сан значи, добићете од мене поклоне, награде и велику част. Дакле, кажите ми шта сам сањао и шта тај сан значи.«

⁷ А они му опет рекоше: »Нека цар исприча свој сан нама, својим слугама, и ми ћемо га протумачити.«

⁸ Цар одговори: »Сигуран сам да хоћете да добијете на времену, јер увиђате да је моја одлука неопозива. ⁹ Ако ми не кажете шта сам сањао, има само једна казна за вас. Договорили сте се да ме лажете и обмањујете чекајући да се нешто промени. Дакле, кажите ми шта сам сањао, па ћу знати да то умете и да протумачите.«

¹⁰ Тада звездознанци рекоше цару: »Нема на свету човека који би могао да учини то што цар тражи. Ниједан цар, ма колико био велик и силан, није тражио тако нешто ни од једног чаробњака, гатаоца или звездознанца. ¹¹ То што цар тражи исувише је тешко и нико му то не може открити, осим богова, а они не живе међу људима.«

¹² Цар се на то толико разгневи и разбесне да нареди да се погубе сви вавилонски мудраци. ¹³ Када је издата наредба да се побију мудраци, потражише и Данила и његове другове, да и њих побију.

¹⁴ Пажљиво бирајући речи, Данило се обрати Ариоху, заповеднику цареве страже, који је кренуо да побије вавилонске мудраце, ¹⁵ и упита га: »Зашто је цар издао тако строгу наредбу?«

И Ариох му све објасни.

¹⁶ Тада Данило уђе код цара и замоли га да му дâ мало времена, па да ће му онда протумачити сан. ¹⁷ Затим се врати кући и све исприча својим друговима Ананији, Мишаелу и Азарји ¹⁸ и затражи од њих да се помоле Богу, који је на небесима, да им се смилује и открије им ову тајну, да њега и његове другове не погубе заједно са осталим вавилонским мудрацима.

¹⁹ Те ноћи Данилу се откри тајна у виђењу, па он благослови Бога, који је на небесима, ²⁰ говорећи:

Данило тумачи царев сан

²⁴ Онда Данило оде Ариоху, кога је цар одредио да погуби вавилонске мудраце, и рече му: »Немој да погубиш вавилонске мудраце. Одведи ме пред цара, и ја ћу му протумачити сан.«

²⁵ Ариох одмах поведе Данила пред цара и рече му: »Нашао сам међу изгнанима из Јудеје човека који може цару да протумачи сан.«

²⁶ Цар упита Данила, који се звао и Валтасар: »Можеш ли да ми кажеш шта сам сањао и шта то значи?«

²⁷ Данило одговори: »Мудраци, врачари, чаробњаци и гатаоци не могу цару да открију тајну за коју је питао, ²⁸ али има Бог на небу који открива тајне и који је цару Навуходоносору обзнанио шта ће се догодити у данима који долазе. Ово је тај сан и виђење које си имао док си лежао на својој постељи: ²⁹ Док си лежао на својој постељи, царе, мисли су ти се окренуле ономе што ће бити и Откривач тајни обзнанио ти је шта ће бити. ³⁰ А што се мене тиче, ова тајна ми није откривена зато што сам мудрији од осталих живих људи, него да бих теби, царе, обзнанио тумачење сна, да разумеш мисли које су ти се јавиле.

³¹ »У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати. ³² Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, ³³ ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине. ³⁴ Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их. ³⁵ У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.

³⁶ »То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.

³⁷ »Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу. ³⁸ Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата. ³⁹ После тебе ће доћи друго царство, слабије од твога, а затим треће, бронзано, које ће владати над целом земљом. ⁴⁰ А четврто царство биће јако као гвожђе, које све мрви и ломи. И као што гвожђе све ломи, тако ће и оно сломити и смрвити сва друга царства. ⁴¹ Али, као што си видео да су стопала и прсти на њима делом од грнчарске глине, а делом од гвожђа, тако ће и то царство бити подељено. Имаће нешто од чврстине гвожђа, јер видео си гвожђе помешано са глином. ⁴² Пошто су прсти стопала делом од гвожђа, а делом од глине, то царство ће бити делом чврсто, а делом крхко. ⁴³ И као што си видео да је гвожђе помешано с глином, тако ће се и они мешати с другим народима, али се неће сјединити, као што ни гвожђе не може да се помеша са глином.

⁴⁴ »У време ових царева, Бог неба успоставиће царство које никада неће пропасти ни бити препуштено другом народу. Оно ће сломити и докрајчити сва ова царства и остати довека – ⁴⁵ као што си видео да се камен сâм од себе одвалио од гòре и разбио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато у парампарчад. Велики Бог обзнанио је цару оно што ће се десити. Тај сан је истинит и његово тумачење је поуздано.«

⁴⁶ Тада цар Навуходоносор паде ничице пред Данилом и поклони му се, па нареди да се Данилу принесе жртва и кâд.

⁴⁷ Цар му рече: »Твој Бог је заиста Бог над боговима, Господар царева и Откривач тајни, јер ти си био у стању да откријеш ову тајну.«

⁴⁸ Потом цар постави Данила на висок положај и обасу га многим поклонима. Учини га поглаваром над целом покрајином Вавилон и главним старешином свих вавилонских мудраца. ⁴⁹ Али Данило замоли цара да одреди Шадраха, Мешаха и Аведнега да воде послове покрајине Вавилон, а он сам остаде на царском двору.

Златни кип и ужарена пећ

3 Цар Навуходоносор направи златан кип шездесет лаката висок и шест лаката широк^[i] и постави га у равници Дури у покрајини Вавилон. ² Он онда позва све сатрапе, управитеље, начелнике, саветнике, ризничаре, више и ниже судије и све друге званичнике покрајина да дођу на освештање кипа који је поставио.

³ Сви сатрапи, управитељи, начелници, саветници, ризничари, више и ниже судије и сви други званичници покрајина окупише се на освештању кипа који је цар Навуходоносор поставио и стадоше пред њега. ⁴ Тада гласник гласно објави: »Народи, народности и људи свих језика, ово вам се наређује: ⁵ чим чујете звук рога, фруле, цитре, лире, харфе, гајди или било ког другог музичког инструмента, падните на земљу и поклоните се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор. ⁶ Ко не падне и не поклони се, одмах ће бити бачен у ужарену пећ.«

⁷ И тако су, кад би чули звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, сви народи, народности и људи свих језика падали на земљу и клањали се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор.

⁸ У то време, звездознанци дођоше и оптужише Јудеје.

⁹ Они рекоше цару Навуходоносору: »Жив био довека, царе! ¹⁰ Ти си, царе, издао наредбу да свако ко зачује звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента падне и поклони се златном кипу, ¹¹ а да свако ко не падне и не поклони се кипу буде бачен у ужарену пећ. ¹² Али неки Јудеји, они које си одредио да воде послове покрајине Вавилон – Шадрах, Мешах и Аведнего – не маре за тебе, царе. Они нити служе твојим боговима, нити се клањају златном кипу који си поставио.«

¹³ Тада Навуходоносор, силно бесан, позва Шадраха, Мешаха и Аведнега, па их доведоше пред цара.

¹⁴ Навуходоносор их упита: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, је ли истина да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном кипу који сам поставио? ¹⁵ Да ли сте спремни, када зачујете звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, да сместа паднете и поклоните се кипу који сам начинио? Ако му се не поклоните, бићете сместа бачени у ужарену пећ. И који бог вас тада може избавити из мојих руку?«

¹⁶ Шадрах, Мешах и Аведнего одговорише цару: »Не морамо да се у овоме бранимо пред тобом, Навуходоносоре. ¹⁷ Јер, ако нас баце у ужарену пећ, Бог коме служимо може да нас спасе од ње и он ће нас избавити из твоје руке. ¹⁸ Али, ако он то и не учини, царе, знај да ми нећемо да служимо твојим боговима ни да се клањамо златном кипу који си поставио.«

¹⁹ На то се Навуходоносор толико разбесне на Шадраха, Мешаха и Аведнега да му се лице изобличи. Он нареди да се пећ ужари седам пута јаче него обично, ²⁰ па заповеди најјачим ратницима из своје војске да вежу Шадраха, Мешаха и Аведнега и баце их у ужарену пећ. ²¹ Тако их везаше, па их онако у огртачима, кошуљама, турбанима и другој одећи бацише у ужарену пећ. ²² Пошто је царева наредба била хитна, а пећ прекомерно ужарена, пламен уби стражаре који су до пећи одвели Шадраха, Мешаха и Аведнега. ²³ А њих тројица, чврсто везани, падоше у ужарену пећ.

²⁴ Тада се Навуходоносор запрепасти, па брзо устаде и упита своје саветнике: »Зар нисмо бацили у пећ само тројицу везаних људи?«

Они одговорише: »Тако је, царе.«

²⁵ А он рече: »Али, ево, ја видим четворицу како одвезани шетају по огњу, и није им ништа! А четврти изгледа као Божији син!«

²⁶ Тада Навуходоносор приђе отвору ужарене пећи и повика: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!«

И Шадрах, Мешах и Аведнего изађоше из огња. ²⁷ Сви сатрапи, управитељи, начелници и цареви саветници окупише се око њих и видеше да ватра није наудила њиховом телу, да им ни коса на глави није опрљена ни одећа прогорена. Нису чак ни мирисали на ватру.

²⁸ Навуходоносор рече: »Благословен Бог Шадраха, Мешаха и Аведнега, који је послао свога анђела да избави своје слуге. Они су се уздали у њега и одбили цареву наредбу, предајући своје тело смрти радије него да служе или се поклоне другом богу осим своме Богу. ²⁹ Стога наређујем да ко год из неког народа, народности или језика увреди Шадраховог, Мешаховог и Аведнеговог Бога буде исечен на комаде и да му се кућа претвори у гомилу крша. Јер, нема ниједног другог Бога који може овако да избави.«

³⁰ После тога, цар постави Шадраха, Мешаха и Аведнега на још више положаје у покрајини Вавилон.

Навуходоносоров сан о дрвету

4 Цар Навуходоносор, људима свих народа, народности и језика, који живе на целом свету:

Мир вам у изобиљу!

² Мило ми је што могу да вам испричам о знамењима и чудима која ми је показао Свевишњи Бог.

⁴ Ја, Навуходоносор, мирно сам живео у својој кући и у благостању у својој палати ⁵ када сам сањао сан који ме уплашио. Док сам лежао на својој постељи, престравиле су ме слике и виђења која су ми прошла кроз главу. ⁶ Стога сам заповедио да пред мене доведу све вавилонске мудраце, да ми они протумаче тај сан. ⁷ Када су чаробњаци, врачеви, звездознанци и гатаоци стигли, испричао сам им шта сам сањао, али они нису умели да ми то протумаче. ⁸ На крају пред мене дође Данило, који се, по мом богу, зове и Валтасар и у коме је дух светих богова, и ја му испричах свој сан:

⁹ »Валтасаре, старешино чаробњакâ, знам да је у теби дух светих богова и да за тебе ниједна тајна није претешка. Ево шта сам видео у сну – кажи ми шта то значи. ¹⁰ Ово су виђења која су ми прошла кроз главу док сам лежао на својој постељи: Погледах, а кад тамо – усред земље дрво, силно високо. ¹¹ Дрво порасте велико и снажно и високо до неба, тако да се видело до накрај земље. ¹² Лишће му је било лепо, плодови обилни. На њему је било хране за све. Дивље животиње су под њим налазиле хлад, птице се гнездиле у његовим гранама и сва створења се хранила од њега.

¹³ »Док сам на својој постељи гледао ова виђења у својој глави, погледах, а кад тамо – свети стражар силази са неба ¹⁴ и силним гласом виче: ‚Посеците дрво и окрешите му гране! Почупајте му лишће и разбацајте плодове! Нека се разбеже животиње испод њега и птице са његових грана! ¹⁵ Али његов пањ са корењем оставите у земљи, у оковима од гвожђа и бронзе, у пољској трави! Нека га кваси роса са неба и нека живи међу животињама и биљем. ¹⁶ Нека му се људски ум промени и нека му се дâ животињски ум, све док не прође седам временâ^[j].‘

¹⁷ »Ову одлуку објављују стражари, ову пресуду износе свети, да би живи знали да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће и над њима поставља најнезнатијега међу људима.

¹⁸ »То је сан који сам сањао, ја, цар Навуходоносор. Сада ми ти, Валтасаре, кажи шта он значи, јер нико од мудраца у мом царству није умео да ми га протумачи. Али ти можеш, јер је у теби дух светих богова.«

Данило тумачи царев сан о дрвету

¹⁹ Данило, који се зове и Валтасар, остаде начас силно сметен, уплашен оним о чему је размишљао.

А цар рече: »Валтасаре, нека те не плаши овај сан или његово значење.«

Тада Валтасар одговори: »Господару, да се бар овај сан односи на твоје непријатеље, а његово значење на твоје душмане. ²⁰ Дрво које си видео, које је израсло велико и снажно и до неба високо, тако да се видело све до накрај земље, ²¹ чије је лишће лепо и плодови обилни, на коме има хране за све и под којим бораве дивље животиње, а у гранама му се гнезде птице – ²² то дрво си ти, царе! Постао си велик и снажан. Толико велик си порастао да си досегао до неба, а твоја власт досеже до накрај земље. ²³ Ти си, царе, видео стражара, светога, како силази са неба и каже: ‚Посеците дрво и уништите га, али оставите његов пањ са корењем у земљи, у оковима од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса са неба и нека живи међу дивљим животињама док му не прође седам временâ.‘ ²⁴ Ево значења, царе. Свевишњи је одредио да ово снађе мога господара цара: ²⁵ Отераће те од људи, па ћеш живети међу дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву и квасиће те роса са неба. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће. ²⁶ А што се тиче заповести да се остави пањ са корењем, то значи да ће ти царство бити враћено када спознаш да Небеса владају. ²⁷ Зато, царе, молим те прихвати мој савет: ослободи се својих греха праведношћу, а своје искварености милошћу према сиромасима, па ће се твоје благостање наставити.«

Испуњење царевог сна о дрвету

²⁸ И све се то догодило цару Навуходоносору.

²⁹ Дванаест месеци касније, док се шетао по крову царске палате у Вавилону, ³⁰ цар рече: »Зар није велик Вавилон, који сам ја изградио својом силном моћи, да ми буде царски дом, на славу мога величанства!«

³¹ Док је он још изговарао ове речи, зачу се глас са неба: »Царе Навуходоносоре, чуј ово: Одузима ти се царство. ³² Бићеш отеран од људи и живећеш са дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће.«

³³ И сместа се испуни све што је речено о Навуходоносору. Отераше га од људи и јео је траву као говедо. Тело му је квасила роса са неба док му коса није порасла као орлово перје, а нокти као птичје канџе.

³⁴ »Када је прошло речено време, ја, Навуходоносор, подигох поглед ка небу и разум ми се поврати, па благослових Свевишњега и дадох хвалу и част Ономе који је довека жив. Његова власт је вечна власт и његово царство кроз сва поколења! ³⁵ Сви житељи земље су као ништа! Он чини како му драго са небеском војском и житељима земље. Нико не може да задржи његову руку ни да му каже: ‚Шта то радиш?‘

³⁶ »Чим ми се повратио разум, вратише ми част и сјај на славу мога царства. Моји саветници и племићи ме потражише, и ја се поново учврстих у своме царству и постадох још већи него пре. ³⁷ Сада ја, Навуходоносор, хвалим, величам и славим Цара неба, јер су сва његова дела истинита и сви његови поступци праведни, и он може да понизи охоле.«

Натпис на зиду

5 Цар Валтасар приреди велику гозбу за хиљаду својих племића, па је с њима пио вино. ² Док је пио вино, заповеди да се донесу златне и сребрне посуде које је његов отац^[k], цар Навуходоносор, био узео из Храма у Јерусалиму, па да из њих пију он, његови племићи, његове жене и његове наложнице. ³ Тако донеше златне посуде узете из Божијег храма у Јерусалиму, па су цар, његови племићи, његове жене и његове наложнице пили из њих.

⁴ Док су пили вино, хвалили су богове од злата, сребра, бронзе, гвожђа, дрвета и камена. ⁵ Тада се одједном појавише прсти људске руке и почеше да пишу по малтерисаном зиду царске палате близу великог свећњака. Цар виде руку која је писала, ⁶ и лице му пребледе и мисли га узнемирише. Зглобови у куковима му попустише, а колена почеше да му клецају. ⁷ Он повика да се доведу чаробњаци, звездознанци и гатаоци, па рече вавилонским мудрацима: »Ко прочита ово што пише и каже ми шта значи, биће обучен у пурпур, око врата ће му ставити златан ланац и биће трећи по владарском положају у царству.«

⁸ Тада сви мудраци дођоше пред цара, али ниједан није умео да прочита шта пише ни да каже цару шта то значи. ⁹ Цар Валтасар се још више уплаши и пребледе, а његови племићи се збунише.

¹⁰ А царица је чула буку коју су дигли цар и његови племићи, па уђе у гозбену дворану и рече: »Жив био довека, царе! Не узнемиравај се и не буди тако блед. ¹¹ У твом царству има један човек у коме је дух светих богова. За време владавине твога оца показало се да је оштроуман и обдарен памећу и мудрошћу као богови. Њега је твој отац, цар Навуходоносор, поставио за старешину чаробњакâ, врачева, звездознанаца и гаталаца. ¹² Показало се да тај Данило, кога је твој отац назвао Валтасар, има изузетне способности, знање и памет и вештину да тумачи снове, одгонета загонетке и решава замршене случајеве. Нека га позову, и он ће ти рећи шта ово значи.«

¹³ Тако Данила доведоше пред цара, који га упита: »Јеси ли ти Данило, један од јудејских изгнаника које је мој отац, цар, довео из Јудеје? ¹⁴ Чуо сам за тебе да је у теби дух богова и да си оштроуман и паметан и да поседујеш изузетну мудрост. ¹⁵ Довели су пред мене мудраце и врачеве да прочитају ово што пише и да ми кажу шта значи, али они нису умели да ми објасне ни једну једину реч. ¹⁶ Чуо сам да умеш да тумачиш и решаваш замршене случајеве. Ако успеш да прочиташ ово што пише и кажеш ми шта значи, обући ће те у пурпур, око врата ће ти ставити златан ланац и бићеш трећи по владарском положају у царству.«

¹⁷ Тада Данило одговори цару: »Задржи за себе своје поклоне, а своје награде дај неком другом. А ја ћу цару прочитати ово што пише и рећи му шта значи.

¹⁸ »Царе, Свевишњи Бог је твоме оцу Навуходоносору дао царство, велику моћ, славу и част. ¹⁹ Због велике моћи коју му је Бог дао, бојали су га се људи свих народа, народности и језика и дрхтали пред њим, јер је могао да убије кога је хтео или да поштеди живот коме је хтео, да уздигне или да понизи кога је хтео. ²⁰ Али, када је постао бахат и окорео од охолости, уклоњен је са свога царског престола и одузета му је слава. ²¹ Отеран је од људи и дат му је ум животиње. Живео је међу дивљим магарцима и јео траву као говедо, а тело му је квасила роса са неба све док није спознао да Свевишњи Бог влада над људским царством и поставља над њим кога он хоће.

²² »А ти се, Валтасаре, његов сине^[l], ниси понизио, иако си све то знао, ²³ него си се дигао против Господара неба. Наредио си да ти се донесу судови из његовог Храма, па сте ти, твоји племићи, твоје жене и наложнице пили вино из њих. Хвалио си богове од сребра и злата, бронзе и гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују и не разумеју. А Богу у чијим је рукама цео твој живот и све што чиниш ниси указао част. ²⁴ Зато је он послао руку која је написала овај натпис. ²⁵ Ово је натпис који је написан:

мене, мене, текел уфарсин.

²⁶ »А ево шта те речи значе:

²⁹ Тада Валтасар издаде заповест, и Данила обукоше у пурпур, око врата му ставише златан ланац и прогласише га за трећег по владарском положају у царству.

³⁰ Те исте ноћи убише Валтасара, цара Халдејаца, ³¹ а царство преузе Дарије Међанин, који је имао шездесет две године.

Данило у лављој јами

6 Дарије одлучи да постави сто двадесет сатрапа да владају над целим царством ² и три надгледника, од којих је један био Данило, којима ће сатрапи полагати рачун, да цар не би трпео штету. ³ А Данило се својим изузетним способностима толико истицао међу осталим надгледницима и сатрапима да цар науми да га постави над целим царством. ⁴ Због тога надгледници и сатрапи почеше да траже нешто против Данила у вези са царством, али нису могли. Не нађоше му никакву замерку, јер је Данило био поуздан, а нимало покварен или немаран.

⁵ Они рекоше: »Нећемо наћи ништа против овог Данила, осим ако не нађемо нешто у вези са законом његовог бога.«

⁶ Стога надгледници и сатрапи одоше заједно пред цара и рекоше: »Царе Дарије, жив био довека! ⁷ Сви надгледици царства, управитељи, сатрапи, саветници и начелници сложили су се да би требало да цар изда указ, који ће се строго примењивати, да се свако ко се следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму. ⁸ Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«

⁹ И цар Дарије потписа наредбу.

¹⁰ Када је сазнао да је ова наредба објављена, Данило оде кући, у своју горњу собу, чији су прозори гледали према Јерусалиму. Три пута сваког дана он се на коленима молио и захваљивао своме Богу, као што је чинио и до тада. ¹¹ Они људи дођоше заједно и затекоше Данила како се моли Богу и тражи његову милост, ¹² па одоше цару и рекоше му: »Зар ти ниси потписао наредбу да се свако ко се у следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму?«

Цар одговори: »То је истина. У складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«

¹³ Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.«

¹⁴ Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио. ¹⁵ Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.«

¹⁶ Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму.

Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!«

¹⁷ Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза. ¹⁸ Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи.

¹⁹ Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме. ²⁰ Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?«

²¹ А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе! ²² Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.«

²³ Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога.

²⁴ Тада цар нареди да доведу оне људе који су оптужили Данила и баце их у јаму, заједно са њиховим женама и децом. Они само што дотакоше дно јаме, а лавови их савладаше и смрвише им све кости.

²⁵ Цар Дарије написа свим народима, народностима и људима свих језика који су живели у целој земљи:

»Мир вам у изобиљу!

²⁶ »Наређујем да људи у свим покрајинама мога царства дрхте од страха од Даниловог Бога. Јер, он је живи Бог и остаје довека. Његово царство неће пропасти, његовој власти нема краја. ²⁷ Он спасава и избавља, чини знамења и чуда на небу и на земљи. Он је Данила спасао од лавова.«

²⁸ Тако је Данило имао успеха у царству Дарија Међанина и царству Кира Персијанца.

Данилов сан о четири звери

7 Прве године владавине Валтасара, цара Вавилона, Данило је сањао сан и виђења су му пролазила кроз главу док је лежао на својој постељи. Он одмах сажето записа шта је сањао.

² Овако рече: »Ноћу, у виђењу, погледах, а кад тамо – четири небеска ветра узбуркаше велико море! ³ Тада из мора изађоше четири велике звери, свака другачија од осталих. ⁴ Прва је била као лав и имала је орловска крила. Док сам је гледао, ишчупаше јој се крила и она би подигнута са земље тако да је стајала на ногама као човек. А даде јој се и људски ум. ⁵ Онда видех другу звер. Била је као медвед и била је постављена на бок, а у чељустима је, међу зубима, имала три ребра. Њој рекоше: ‚Устани и наждери се меса.‘

⁶ »После тога погледах, а кад тамо – још једна звер! Била је као леопард, а на леђима је имала четири крила, као птичја. Имала је четири главе и била јој је дата власт.

⁷ »После тога погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – четврта звер! Била је страшна, ужасна и веома моћна и имала је велике гвоздене зубе. Прождирала је своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. Била је различита од свих пређашњих звери, а имала је десет рогова. ⁸ Док сам размишљао о њеним роговима, а кад тамо – један мали рог израсте међу њима, а три од пређашњих рогова ишчупаше се пред њим. Овај рог је имао очи као људске и уста која су хвалисаво говорила.

⁹ »Док сам то гледао, поставише престоле и Прадавни седе. Одећа му је била бела као снег, коса на глави као чиста вуна. Престо су му били пламенови, а његови точкови распаљени огањ. ¹⁰ Пред њим је извирала и текла огњена река. Хиљаде хиљада су му служиле, миријаде миријада^[m] стајале су пред њим. Суд поче да заседа и књиге се отворише.

¹¹ »И даље сам гледао ону звер због хвалисавих речи које је мали рог изговарао, и док сам гледао, звер убише и њено тело уништише и бацише у пламтећи огањ. ¹² Осталим зверима одузеше власт, али их пустише да живе још неко време.

¹³ »Погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – један као Син човечији^[n] долази на небеским облацима! Он приђе Прадавноме, па га доведоше пред њега. ¹⁴ Њему би дата власт, слава и царство. Служиће му сви народи, народности и језици. Његова власт је вечна власт, а његово царство неће никад бити уништено.«

Тумачење сна

¹⁵ »Ја, Данило, силно се потресох у духу, а виђења у мојој глави узнемирише ме. ¹⁶ Приђох једноме који је тамо стајао и замолих га да ми каже право значење свега овог. И он ми рече и обзнани шта то значи: ¹⁷ ‚Оне четири велике звери четири су цара који ће се уздићи на земљи. ¹⁸ Али, свети Свевишњега преузеће царство и оно ће бити њихово довека – заувек и довека.‘

¹⁹ »Затим хтедох да сазнам истину о четвртој звери, која је била различита од других и најужаснија, са својим гвозденим зубима и бронзаним канџама, која је прождирала своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. ²⁰ Хтео сам да сазнам и шта значи оних десет рогова на њеној глави и онај рог који је израстао, пред којим су три рога пала – рог са очима и устима која су хвалисаво говорила, и који је изгледао силнији од осталих рогова. ²¹ Док сам гледао, тај рог је ратовао против светих и побеђивао их ²² све док Прадавни није дошао и пресудио у корист светих Свевишњега и док није дошло време да свети преузму царство.

²³ »Он овако рече: ‚Четврта звер је четврто царство које ће се појавити на земљи. Оно ће бити различито од свих осталих царстава и прождреће целу земљу, згазити је и смрвити. ²⁴ Њених десет рогова десет је царева који ће доћи из тог царства. После њих ће се појавити цар који ће бити различит од ових пре њега и покориће три цара. ²⁵ Говориће против Свевишњега, тлачити његове свете и хтети да промени утврђена времена и законе. Свети ће бити предати у његове руке на једно време, два времена и пола времена. ²⁶ Али, суд ће заседати и одузети му власт, уништити је и затрти довека^[o]. ²⁷ Тада ће царство и власт и слава свих царстава под небом бити дати светима – народу Свевишњега. Његово царство је вечно и сви владари ће му служити и покоравати му се.‘

²⁸ »Овде је крај извештаја. Ја, Данило, силно се потресох због својих мисли и пребледех, али све то задржах за себе.«

Данилово виђење о овну и јарцу

8 »Треће године владавине цара Валтасара, ја, Данило, имао сам још једно виђење после оног које сам имао раније. ² У том виђењу видех себе у тврђави града Сузе, у покрајини Елам, и у виђењу сам био крај прокопа Улаја. ³ Подигох поглед, а кад тамо – ован стоји крај прокопа. Имао је два рога, оба дугачка, али је један био дужи од другог, а израстао је касније. ⁴ Видех овна како боде на запад, на север и на југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре ни да се отргне од његове власти. Радио је шта год је хтео и осилио се.

⁵ »Док сам размишљао о томе, а оно – са запада дође јарац. Прешао је преко целе земље не додирујући тле, а међу очима је имао силан рог. ⁶ Он стиже до дворогог овна ког сам видео како стоји крај прокопа и свом жестином јурну на њега. ⁷ Видех како дође до овна и бесно навали на њега, удари га и поломи му оба рога. Ован није имао снаге да му се одупре, па га јарац обори на земљу и изгази. И нико није могао да избави овна из јарчеве власти.

⁸ »Јарац постаде веома силан, али када је био на врхунцу моћи, поломи му се онај велики рог, а место њега четири силна рога израстоше према све четири стране света^[p]. ⁹ Из једног од њих израсте мали рог, који силно порасте према југу и према истоку, према Лепој земљи^[q]. ¹⁰ Он порасте све до небеске војске и баци неке од њих и неке звезде на земљу и изгази их. ¹¹ Постави се као да је велик исто колико и Заповедник небеске војске, одузе му свакодневну жртву и разори његово светилиште. ¹² Војска и свакодневна жртва дате су му у побуни. Он обори истину на земљу и би успешан у свему што је чинио.

¹³ »Тада чух једног светога како говори, а један други свети га упита: ‚Докле ће трајати све ово из овог виђења о свакодневној жртви, о побуни која пустоши и о гажењу светилишта и војске?‘

¹⁴ »Он ми рече: ‚Још две хиљаде триста вечери и јутара, па ће светилиште бити освештано.‘«

Тумачење виђења о овну и јарцу

¹⁵ »Док сам ја, Данило, гледао ово виђење и покушавао да га разумем, а оно – пред мене стаде неко као човек.

¹⁶ »Зачух људски глас са прокопа Улаја како довикује: ‚Гаврило, објасни овоме виђење!‘

¹⁷ »Тако онај дође до места где сам стајао. А док је прилазио, обузе ме страх и ја падох ничице.

»Он ми рече: ‚Сине човечији, схвати да је ово виђење за време краја.‘

¹⁸ »А док ми је он говорио, ја сам био у дубоком сну, лицем према земљи.

»Он ме дотаче и подиже на ноге, ¹⁹ па рече: ‚Ево, рећи ћу ти шта ће се догодити касније, у време срџбе, јер ће крај бити у одређено време. ²⁰ Двороги ован кога си видео представља цареве Медије и Персије. ²¹ Рутави јарац је цар Грчке, а онај велики рог међу његовим очима је први цар. ²² Четири рога која су израсла на месту оног поломљеног рога представљају четири царства која ће настати из његовог народа, али неће имати његову снагу. ²³ Пред крај њиховог царства, када се ти бунтовници потпуно изопаче, појавиће се један окрутан цар, вешт у сплеткама. ²⁴ Постаће силно моћан, али не својом снагом. Изазваће запањујуће уништење и успевати у свему што предузме. Уништиће моћне и свети народ. ²⁵ Својом лукавошћу учиниће да превара напредује. Узохолиће се и уништити многе у време мира, а супротставиће се и Кнезу над кнежевима. Али биће скршен, и то не људском руком.

²⁶ »‚Ово виђење о вечерима и јутрима које ти је дато истинито је. Али ти га запечати, јер је оно за далеку будућност.‘

²⁷ »Ја, Данило, занемоћах, па сам био болестан неколико дана. Потом устадох и наставих да обављам послове за цара. Оно виђење ме је сасвим збунило и нисам га разумео.«