Bible in 90 Days
135 Славите Господа!
Славите име Господње!
Славите, о, слуге Господње;
2 ви што стојите у Господњем Дому,
у двориштима Дома Бога нашег!
3 Славите Господа јер је добар Господ.
Песмом му прослављајте име,
јер је мило.
4 Јер, Јакова је себи изабрао,
Израиља за своју драгоцену својину.
5 Заиста, ја знам да је велик Господ,
наш је Господ већи од свих божанстава.
6 Све што хоће, то Господ и чини –
на небесима и на земљи,
у морима и у свим дубинама.
7 Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
8 Он је побио првенце у Египту,
како људе, тако животиње.
9 Послао је знакове и чудеса усред тебе, Египте,
на фараона и све његове слуге.
10 Побио је народе многе,
погубио је цареве силне –
11 Сихона, аморејског цара;
Ога, васанскога цара
и сва царства у Ханану.
12 Њихову је земљу дао у наследство,
у наследство за свој народ, за Израиљ.
13 О, Господе, вечито је име твоје!
О, Господе, спомињеш се кроз нараштај сваки!
14 Господ ће судити[a] своме народу,
на своје ће се слуге сажалити.
15 Сребро су и злато идоли народа,
људских руку дело.
16 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
17 са ушима – а глуви,
у устима им нема даха.
18 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
19 Благосиљај Господа, о, доме Израиљев!
Благосиљај Господа, о, доме Аронов!
20 Благосиљај Господа, о, доме Левијев!
Благосиљајте Господа, о, сви што стрепите од Господа!
21 Благословен нек је са Сиона Господ,
у Јерусалиму што пребива!
Славите Господа!
136 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Хвалите Бога над боговима,
јер је милост његова довека.
3 Хвалите Господара над господарима,
јер је милост његова довека;
4 оног што ко нико чудеса велика чини,
јер је милост његова довека;
5 оног што умешно начини небеса,
јер је милост његова довека;
6 оног што је земљу разастро на водама,
јер је милост његова довека;
7 оног што начини велика светлећа тела,
јер је милост његова довека:
8 сунце да управља даном,
јер је милост његова довека;
9 месец и звезде да управљају ноћу;
јер је милост његова довека;
10 оног што је побио првенце Египта,
јер је милост његова довека;
11 и из њега извео Израиља,
јер је милост његова довека;
12 моћном руком и испруженом мишицом,
јер је милост његова довека;
13 оног што је разделио Црвено море напола,
јер је милост његова довека;
14 и кроз њега провео Израиља,
јер је милост његова довека;
15 и сручио фараона и његову војску у Црвено море,
јер је милост његова довека;
16 оног што је свој народ по пустињи водио,
јер је милост његова довека;
17 оног што је погубио цареве велике,
јер је милост његова довека;
18 и побио цареве силне,
јер је милост његова довека:
19 Сихона, аморејског цара,
јер је милост његова довека;
20 и Ога, васанскога цара,
јер је милост његова довека;
21 и њихову је земљу дао у наследство,
јер је милост његова довека;
22 у наследство за свог слугу, за Израиљ,
јер је милост његова довека;
23 онога што нас се понижених сетио,
јер је милост његова довека;
24 и од душмана нас избавио наших,
јер је милост његова довека;
25 оног који даје храну створењу сваком,
јер је милост његова довека.
26 Хвалите Бога небеског,
јер је милост његова довека!
137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
и плакали кад би се сетили Сиона.
2 О тамошње смо врбе
повешали харфе своје,
3 јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
мучитељи наши да се веселимо:
„Певајте нам песму о Сиону!“
4 Како да певамо Господњу песму
у туђинској земљи?
5 О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
заборављена била и десница моја!
6 Језик ми се за непце слепио
ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
више него и најбољем своме!
7 О, Господе, сети се Едомаца
што су на дан пада Јерусалима говорили:
„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
8 О, ћерко вавилонска,
што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
онако како си чинила нама.
9 Благо оном ко ти нејач зграби
и о стену смрска!
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
и води ме путем из давнина.
Хоровођи. Давидов Псалам.
140 О, Господе, избави ме од човека злобног,
од човека насилника ти мене заштити;
2 оног што му срце злобу смишља,
оних што поваздан започињу свађе.
3 Попут змије оштре језик,
отров им је змијски под уснама. Села
4 Заштити ме, о, Господе,
од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
и од оних што би да ме са ногу помету.
5 Охоли су ми замку и омче сакрили,
крај пута ми мрежу раширили
и клопке ставили. Села
6 Господу говорим: „Бог мој ти си!“
О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
7 О, Господе Боже, сило мог спасења,
у дан ратни главу моју покриј.
8 О, Господе, не дај злобном по жељама;
злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села
9 Ено глава оних што ме окружују!
Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
у ватру нека их гурне,
у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
насилника нека злоба лови,
нека га надвлада.
12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
Честити ће пред тобом живети!
Псалам Давидов.
141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2 Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3 О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4 Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5 Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6 Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7 Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8 А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9 Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Псалам Давидов.
143 О, Господе, чуј молитву моју
и послушај преклињања моја!
Услиши ме по верности,
по праведности својој.
2 Са слугом својим немој на суд ићи,
јер пред тобом нема живог,
а да је праведан.
3 Јер душманин душу моју гони,
живог ме о земљу ломи;
тера ме да живим по мрачним местима,
као оне што су одавно покојни.
4 Клонуо је дух мој у мени,
срце ми је уцвељено у грудима!
5 Прохујалих дана присећам се,
уносим се у сва твоја дела
и разматрам дело твојих руку.
6 Руке своје к теби ширим,
душа моја те је жедна
као земља сува. Села
7 Пожури се, услиши ме!
О, Господе, дух мој копни!
Лице своје од мене не скривај,
да не будем попут оних што иду у раку.
8 Кад је јутро објави ми своју милост,
јер у тебе уздајем се;
објави ми пут којим ћу поћи
јер је моја душа тебе жељна.
9 О, Господе, избави ме од душмана мојих!
К теби бежим да се скријем.
10 Поучи ме да по твојој вољи чиним,
јер Бог мој ти си;
ти си доброг духа,
поведи ме где је земља равна.
11 О, Господе, због имена свога
сачувај ме живог!
Праведношћу својом душу моју
од невоље спаси.
12 По милости својој
затри противнике моје;
искорени све душмане душе моје,
јер ја сам твој слуга!
Давидов.
144 Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2 милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточишите налазим
и који ми мој народ покорава.
3 О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4 Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5 О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6 Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7 Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме их бујица
и из руку деце туђинаца;
8 оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9 О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10 теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11 Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12 Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13 Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14 Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15 Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[b].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
9 Свакоме је Господ добар,
милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
а злотворе све ће да разори.
21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
Нек све живо благосиља то свето му име,
у веке векова!
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
148 Славите Господа!
Славите Господа са небеса,
славите га на висинама!
2 О, анђели сви његови, славите га,
славите га, све војске његове!
3 Славите га, сунце и месече,
славите га, све блиставе звезде!
4 Славите га, небеса највиша,
и ви, воде врх небеса!
5 Нек Господње име славе,
јер он заповеди и они посташе.
6 За сву вечност њих је поставио,
уредбу је дао која проћи неће.
7 Ви са земље славите Господа –
немани морске и дубино свака;
8 громе и граде, снеже и магло,
олујо што реч његову остварујеш;
9 горе и сва брда, свако стабло родно
и сви кедрови;
10 звери и сва стоко,
гмизавци и птице крилате;
11 земаљски цареви и сви људи,
главари и владари земље;
12 младићи, а и девојке;
стари са младима!
13 Нек Господње име славе,
јер само је његово име узвишено;
величанство му је и над земљом и над небесима!
14 Свом народу он ће рог уздићи –
славу сваког који му је веран –
народу израиљском, народу њему блиском.
Славите Господа!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
150 Славите Господа!
Славите Бога у Светилишту његовом,
славите га под небеским сводом силе његове!
2 Славите га због његових силних дела,
славите га због његове силне величине!
3 Славите га уз јеку труба,
славите га и лиром и харфом!
4 Славите га и бубњем и колом,
славите га струнама и свиралама!
5 Славите га цимбалима громким,
славите га цимбалима звонким!
6 Нек Господа слави све што дише!
Славите Господа!
Сврха и тема
1 Мудре приче[c] Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
2 да се стекну мудрост и укор,
поука разумним речима;
3 да се прими укор,
размишља о правди, о праведности и честитости;
4 да̂ се разборитост лаковернима, знање
и домишљатост младима.
5 Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
нека учени добије мудар савет:
6 да проникне поуку, загонетку,
речи мудрих и њихове приче.
7 Знање отпочиње богобојазношћу,
а мудрост и прекор будале презиру.
Увод: позив на прихватање мудрости
Упозорење на позив грешника
8 Сине мој, послушај поуку оца свога
и мајке своје савет не одбацуј.
9 Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
и привесци око твога врата.
10 Сине мој, ако ли те грешници заводе,
ти не пристај.
11 Кажу ли: „Хајде с нама,
у заседу да легнемо, крв невиног
и недужног хајде да вребамо!
12 Хајде да их попут Света мртвих[d] прогутамо,
и живе и једре, као оне што у раку иду.
13 Покупимо сва добра, све благо!
Накрцајмо своје куће пленом!
14 Са нама ћеш добитак да делиш,
нек нам свима буде једна кеса.“
15 Сине мој, немој ићи путем с њима,
не дај нози на њихове стазе.
16 Јер им ноге ка злу трче
и срљају да крв лију.
17 Узалуд се шири мрежа
наочиглед птице.
18 Али они чекају у заседи крв своју,
вребају свој живот.
19 Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
живота коштају.
Мудрост прекорева
20 Мудрост по улицама виче,
по трговима диже глас свој;
21 по раскршћима, у највећој вреви објављује,
на улазима градских врата казивања своја даје:
22 „Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23 Обратите се по прекору моме.
Ево, излићу вам духа свога,
објавићу вам своје речи.
24 Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
пружала сам руку, а нико марио није;
25 све моје савете сте занемарили
и прекоре моје нисте прихватили.
26 Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27 кад ваша страхота прође као разарање
и пропаст ваша као олуја када хучи,
када вас задесе мука и невоља.
28 Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29 Зато што су мрзели знање
и нису изабрали богобојазност;
30 мој савет нису послушали
и одбацили су сваки мој прекор.
31 Зато ће јести плод свог пута,
прејешће се савета својих.
32 Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
а будале сатрће лакомисленост.
33 А ко мене слуша живеће спокојно,
сигуран, без бојазни од недаћа.“
Благодати мудрости
2 Сине мој, прихватиш ли моје речи
и у себи сачуваш заповести моје;
2 тад пажљиво слушај мудрост
и срцем тежи да разумеш.
3 Ако призовеш проницљивост
и завапиш разборитости;
4 потражиш ли то као сребро,
трагаш ли за тим као за скривеним благом;
5 онда ћеш знати за богобојазност
и наћи ћеш богопознање.
6 Јер Господ мудрост даје,
знање и разборитост из његових су уста.
7 Он праведнима сабира истинску мудрост,
штит је онима што честито живе,
8 да заштити стазе праведности
и сачува пут верујућих својих.
9 Онда ћеш разумети праведност, правду и честитост,
баш сваку стазу ваљану.
10 Онда ће ти мудрост доћи у срце
и знање биће мило души твојој;
11 домишљатост ће бдети над тобом
и разборитост чуваће те.
12 Избавиће те од пута изопаченог,
од оних што изопачено говоре,
13 од оних који напуштају праведну стазу
да би корачали стазама мрака,
14 од оних који се радују када чине зло
и кличу изопачености зла,
15 којима су стазе покварене,
а богазе искварене.
16 Избавиће те од блуднице,
од успаљенице слаткоречиве,
17 оне што напушта мужа младости своје
и заборавља завет Бога свога.
18 Њена кућа тоне у смрт,
а стазе њене међу покојне.
19 Не враћа се нико ко јој оде,
не домогну се стаза живота.
20 Зато ти иди путем добрих људи,
држи се стаза праведника.
21 Јер ће земљу праведници наследити
и беспрекорни ће у њој пребивати.
22 А зли ће се из земље истребити,
невернике ће почупати из ње.
Благодати мудрости
3 Сине мој, поуку моју не заборављај
и у срцу чувај заповести моје,
2 јер ће ти продужити дане и године живота,
мир ће ти придодати.
3 Милост и истина нека не одлазе од тебе.
Вежи их око врата,
упиши их на плочу срца!
4 И тад ћеш наћи милост и наклоност
и у Божијим и у људским очима.
5 У Господа поуздај се свим срцем својим
и немој се ослањати на мудрост своју.
6 Мисли на њега на својим путевима
да би твоје стазе учинио равним.
7 У очима својим немој бити мудар,
бој се Господа и бежи од зла.
8 То ће ти телу донети здравље,
кости ће ти подмладити.
9 Дај част Господу својим добрима
и првинама свега што си стекао.
10 Тада ће се обилно напунити амбари твоји,
преливаће се широм каце твоје.
11 Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
12 јер Господ кори оног кога воли,
баш као и отац сина у коме му је милина.
13 Како је благословен човек који је нашао мудрост,
човек који је добио разборитост!
14 Јер је она драгоценија него добит од сребра,
корист је њена од злата већа.
15 Вреднија је од драгуља
и равна јој нису сва уживања твоја.
16 У десници њеној је дуги живот,
а у њеној левици су богатство и углед.
17 Путеви су њени путеви благи
и све њене стазе су мирне.
18 Она је дрво живота онима који је се држе
и благословени су они који су чврсто прионули уз њу.
19 Мудрошћу је Господ утемељио земљу
и разборитошћу је поставио небеса.
20 Знање је његово провалило бездане
и облаци су прокапали росом.
21 Сине мој, не скрећи поглед са тога
и очувај истинску мудрост и домишљатост;
22 биће то живот твојој души
и привезак око твога врата.
23 Тада ћеш спокојно корачати својим путем
и нога се твоја неће спотакнути.
24 Кад починеш, нећеш се бојати,
када легнеш слатко ћеш да спаваш.
25 Нећеш се бојати кад страхота бане,
када зликовачко разарање дође.
26 Јер ће Господ поред тебе бити
и чуваће твој корак од замке.
27 Не ускраћуј помоћ невољницима
када су ти руке кадре да учине.
28 Немој рећи своме ближњем –
„Сутра дођи и даћу ти“ –
када имаш то код себе.
29 Не смишљај злобу ближњему своме,
јер он са тобом спокојно живи.
30 Не свађај се с било киме без разлога
ако ти није нанео зло.
31 Не завиди насилнику
и не бирај било коју од стаза његових.
32 Јер је Господу одуран покварењак,
а близак је с честитима.
33 На кући је зликовачкој Господње проклетство,
а његови благослови на кући праведника.
34 Ругачима Бог се руга,
а понизнима исказује милост.
35 Мудри људи наследиће углед,
а безумнима следује срамота.
Задобиј мудрост по сваку цену
4 Децо, послушајте очев прекор
и будите пажљиви да се научите из поуке.
2 Јер ја вам добар савет дајем,
стога не запостављајте поуку моју.
3 Јер ја сам био очев син
и мили јединац мајке своје.
4 Он ме је учио и говорио ми:
„Нека ти срце прионе чврсто уз речи моје,
држи се мојих заповести и живећеш.
5 Стичи мудрост! Стичи разумевање!
Не заборављај и не отуђуј се од онога што ти казујем.
6 Не напуштај мудрост и она ће те чувати,
воли је и браниће те.
7 Мудрост је најважнија! Стичи мудрост!
Са свом својом стечевином ти стичи разумевање.
8 Уздижи је и уздигнуће те,
величаће те јер си је пригрлио.
9 Прелепи венац ће ти ставити на главу,
даће ти славну круну.“
10 Сине мој, послушај и прихвати речи моје
и много ће година живота твога бити.
11 Упућујем те путем мудрости
и праведним те стазама водим.
12 Ноге ти неће клецати док ходаш
и нећеш посртати док будеш трчао.
13 Држи се опомене и не напуштај је.
Брани је, јер ти је она живот.
14 Не иди стазом покварењака
и не следи пут зликоваца.
15 Клони га се и не иди њиме,
окрени се од њега и иди даље!
16 Јер они не спавају ако зло не нанесу,
сан им је украден ако кога не саплету.
17 Јер они једу хлеб безакоња
и насиља вино пију.
18 А стаза је праведника попут светла зоре које осваја
и светли док дан не осване.
19 Док је стаза покварених мрачна,
па они и не знају о шта се све спотичу.
20 Сине мој, пази на моје речи
и приклони ухо своје казивањима мојим.
21 Нека се не одмичу од очију твојих
и чувај их усред срца свога.
22 Јер су оне живот онима што их нађу
и здравље су целом телу њиховоме.
23 Од свега што се чува ти највише чувај срце своје,
јер су у њему извори живота.
24 Од себе одбаци непоштен говор
и обману усана далеко баци од себе.
25 Очи твоје нек гледају право,
испред себе ти прикуј свој поглед.
26 Поравнај стазу корака свога
и безбедни ће бити сви твоји путеви.
27 Не скрећи ни десно ни лево
и корак свој уклони од зла.
Упозорење против прељубе
5 Сине мој, пази на моју мудрост
и послушај добро разборитост моју,
2 домишљатост да очуваш
и уста да ти очувају знање.
3 Јер са усана блуднице мед цури,
заводљиве речи мекше од уља.
4 Али на крају је као пелен горка
и оштра као мач двосекли.
5 Ноге јој силазе у смрт,
до Света мртвих ноге јој допиру.
6 Она не мари за пут живота,
стазе јој врлудају, а она то не зна.
7 Зато ме послушајте, децо,
и не одступајте од онога што вам казујем.
8 Заобиђи је надалеко
и не примичи се улазу њене куће,
9 да не би другима дао образ свој
и окрутном човеку године своје;
10 да туђинци не би испили ти снагу
и труд ти остао у кући туђина;
11 да не би кукао на своме свршетку
када ти пропадну и тело и здравље.
12 И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену,
док ми је срце презирало укор.
13 Нисам слушао глас свога учитеља,
нисам послушао васпитаче своје.
14 Умало нисам пао у свакојако зло
усред збора и усред заједнице.“
15 Пиј воду са свога бунара,
жубор воду са извора свога.
16 Зар ће се разливати извори твоји по пољима
и потоци воде по трговима?
17 Нека они буду само твоји,
а не туђинаца што су са тобом.
18 Да је благословен извор твој!
Радовао се ти са женом младости своје!
19 Она ти је кошута вољена и срна мила.
Наслађуј се увек грудима њеним,
љубављу њеном се опијај стално.
20 Зашто би се опијао, сине мој,
са прељубницом и грлио недра туђе жене?
21 Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима
и он их одмерава.
22 Покварењака ће поробити кривице његове,
биће спутан везама његовог греха.
23 И умреће, јер није имао одгој,
застраниће због величине своје будалаштине.
Упозорење против безумља
6 Сине мој, ако јамчиш за ближњега свога
и руку си пружио туђинцу;
2 везан си речима уста својих,
обавезан својим обећањем.
3 Ти онда учини ово, сине мој, да слободан будеш,
јер си допао рукама свог ближњег:
Иди, понизи се
и салећи ближњег свог!
4 Не дај сна очима својим
и својим капцима да дремају.
5 Отми се као срна ловцу,
као птица из руку птичара.
6 О, лењивче, иди мраву,
сагледај његове путеве и постани мудар!
7 Он нема ни војводу,
ни заповедника, ни владара,
8 али спрема себи храну током лета,
током жетве скупља себи јело.
9 О, лењивче, докле ћеш да пландујеш,
када ћеш од сна да се пренеш?
10 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
11 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
12 Ништарија и покварењак се скита
и непоштено говори;
13 намигује својим очима,
подгуркује ногама,
упире прстима;
14 изопачености су му у срцу,
сваког часа смишља зло и уноси раздор.
15 Зато ће ненадано стићи његова пропаст,
у трену ће бити сломљен, а лека му неће бити.
16 Шест је ствари које Господ мрзи
и седам му се души огадило:
17 очи узносите,
језик лажљив,
руке које лију невину крв;
18 срце што смишља опаке науме,
ноге што срљају и на зло су брзе;
19 Лажљив сведок што лаже чим зине
и ко сеје раздор међу браћом.
Упозорење против прељубе
20 Сине мој, држи заповест оца свога
и не заборављај поуку мајке своје.
21 Везуј их истрајно за срце своје
и обмотај око свога врата.
22 Водиће те док будеш ходао,
чуваће те док будеш спавао
и говориће ти када се пробудиш.
23 Јер је заповест светиљка и поука је светло,
а прекори одгоја стаза су живота.
24 Чуваће те од опаке жене,
од ласкавог језика жене прељубнице.
25 Не пожели у свом срцу њену лепоту,
не дај да те погледом опчини;
26 јер због блуднице човек спадне на комад хлеба
и туђа жена лови драгоцену душу.
27 Може ли човек да у недра жеравицу стави,
а да му се одећа не запали?
28 Може ли човек да хода по угљу врелом,
а да не опече стопала своја?
29 Тако је и са оним ко одлази жени свога ближњег,
неће проћи некажњено сваки који је се дотиче.
30 Људи не срамоте лопова када краде
да насити своју душу, јер је гладан;
31 али кад ухваћен буде, надокнадиће седмоструко,
даће свако добро из куће своје.
32 Безуман је ко са женом прељубу чини,
а то ради онај ко сатире самог себе.
33 Такав допада и рана и срама,
његова се брука неће избрисати.
34 Због љубоморе је муж гневан
и нема милости у дану освете.
35 Он не гледа ни на какав откуп,
не пристаје ни на велик мито.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.