Bible in 90 Days
Реч о Јерусалиму
29 „Тешко Арилу[a], Арилу,
граду што га опколи Давид.
Нека се година за годином ниже,
нека се празници изређају,
2 онда ћу притиснути Арил:
и биће туга и жалост,
и мени ће бити као Арилу[b];
3 опколићу те унаоколо,
око тебе опкопаћу ровове,
против тебе подићи насипе.
4 Оборен ћеш бити и са земље говорити,
речју пригушеном из прашине казивати,
и глас ће ти бити из земље,
као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.
5 И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах,
и руља насилника као плева развејана;
и биће изненада, одједном,
6 походиће те Господ над војскама
грмљавином и трусом и буком великом,
и олујом и пламеном разбукталим што прождире.
7 Виђење ноћно биће као сан:
мноштво свих народа
што против Арила војују,
и свих оних који на њ завојштише
и на тврђаве његове
и који га притеснише.
8 Биће као кад гладан сања,
и гле, он једе
и пробуди се празна желуца;
и као кад жедан сања,
и гле, он пије,
и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла.
Тако ће се догодити мноштву свих народа
који војују против горе Сион.“
9 Станите и запањите се!
Ослепите и обневидите!
Пијани су, али не од вина;
и посрћу, али не од препеченице.
10 Господ је на вас излио дубоки сан,
и затворио је очи ваше – пророке,
и застро је главе ваше – видеоце.
Покривено откривање
11 Зато ће свако ваше виђење бити као речи у запечаћеном свитку. Дају неком ко зна да чита и кажу: „Хајде, читај ово!“ Он ће одговорити: „Не могу зато што је запечаћено.“ 12 Онда дају неком ко не зна да чита и кажу му: „Хајде, читај то!“ Он ће одговорити: „Не знам да читам.“
Божија претња
13 Господар је рекао:
„Зато што овај народ приступа устима,
и част ми одаје уснама,
а срце му је од мене далеко,
и њихова је побожност научена заповест људска;
14 зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити,
чуда и само чуда;
те ће пропасти мудрост мудраца његових,
и сакриће се умност умника његових.“
Против непоузданих саветника (III)
15 Тешко онима који се по дубинама крију од Господа
да би сакрили намере,
и који у тмини делују и зборе:
„Ко нас види и ко нас познаје?“
16 Колико сте ви наопаки!
Цени ли се глина као грнчар,
па да производ рекне свом произвођачу:
„Није ме он начинио!“?
Или лонац да рекне грнчару:
„Он не разазнаје?“
17 Неће ли се Ливан ускоро у Кармил претворити,
а Кармил као шума рачунати?
18 И глуви ће у онај дан слушати речи из књиге.
И из мрака и таме очи слепих ће прогледати.
19 И опет ће се понизни радовати у Господу,
најбеднији ће клицати Светитељу Израиљеву,
20 јер насилник ће ишчезнути,
и подсмевач ће нестати,
и сви који вребају на зло биће истребљени:
21 који друге на грех речју наводе,
који поротнику код вратница замку постављају,
под лажном оптужбом и без разлога праведника руше.
22 Зато говори Господ, који је откупио Авра̂ма, дому Јаковљевом:
„Од сад Јаков стидети се неће,
и од сад лице његово бледети неће,
23 јер кад види децу своју,
усред себе дело мојих руку,
он ће моје име светковати.
Светковаће Светитеља Јаковљева
и бојаће се Бога Израиљева.
24 Уразумиће се они који духовно лутају,
поуку ће примити они који мрмљају.
Против изасланства у Египат (I)
30 Тешко синовима одметничким!
– говори Господ.
Они проводе намере што нису од мене,
склапају савезе што нису по Духу мом;
и грех на грех гомилају.
2 Кренули су у Египат доле,
а нису питали шта ћу ја рећи;
да утекну у уточиште фараонско,
и да се уздају у сенку египатску.
3 Уточиште фараонско биће им на срамоту,
и уздање у сенку египатску на поругу.
4 Та главари његови већ су у Соану,
посланици његови стигли су у Ханес:
5 сви ће се посрамити
над народом бескорисним,
неће им бити на помоћ ни на корист,
већ на срамоту, па и за укор.“
Против изасланства у Египат (II)
6 Пророштво против животиња негевских:
Кроз земљу невоље и беде,
лавице и лава који ричу,
љуте гује и крилате змије огњене,
носе они блага своја на леђима младих магараца,
и богатства своја на грбама камила –
носе га народу бескорисном.
7 Зато што је египатска помоћ празна и ништавна,
због тога сам их назвао:
„Изнемогла Рава[c].“
Завештање
8 Сад дођи, упиши на плочи пред њима
и забележи у књизи,
те да остане за будућност,
за век векова;
9 јер ово је народ одметнички, синови лажљиви,
синови који неће да слушају Закон Господњи.
10 Они говоре видовитима:
„Оканите се виђења!“,
а видеоцима:
„Не пророкујте нам поштење!
Говорите што је нама угодно!
Пророкујте нам привиде!
11 Застраните с пута,
скрените са стазе,
уклоните нам са очију
Светитеља Израиљева!“
12 Зато Светитељ Израиљев говори:
„Зато што реч ову презирете,
а ослањате се на опакост и превару,
и на њих се подупирете,
13 зато ће вам та кривица бити као пукотина,
што се избочила на зиду високом,
који ће се срушити изненада, у тренутку,
14 и срушиће се као што се руши суд грнчарски,
разбије се и нико га не жали,
те међу крхотинама његовим ни уломак се не нађе,
да се узме жеравица са огњишта
или заграби вода са студенца.“
15 Јер говори Господар Господ, Светитељ Израиљев:
„У покајању и спокојству бићете спасени;
у смирености и ослонцу ваша је сила;
али ви нисте хтели.
16 Рекли сте: ’Не, јер ћемо на коњима побећи.’
Зато ћете бежати.
’Јахаћемо онда у галопу.’
Зато ће ваши гониоци бржи бити:
17 вас хиљаду бежаће
кад један подвикне;
кад подвикну петорица,
трком ћете бежати,
док од вас не остане
као колац на врху горе
или као ознака на брду.“
18 Ипак, Господ чезне да вам се смилује,
и зато чезне да вас облагодати,
јер Господ је Бог праведни.
Благо свима који чезну за њим.
Будуће благостање
19 О, народе сионски, који станујеш у Јерусалиму. Немој никако плакати. Он ће јамачно бити наклоњен гласу вапаја твојега. Чим те чује, одговориће ти. 20 И Господар ће вам дати хлеб патнички и воду невоље, па се више неће крити твоји учитељи, и твоје ће очи гледати учитеље твоје. 21 И уши твоје слушаће реч иза леђа твојих где се говори: „То је пут, њиме идите!“, било да скрећете надесно или налево. 22 Тада ћеш сматрати нечистима своје кумире посребрене и своје идоле златом опточене. Одбацићеш их као излив женски и рећи ћеш: „Напоље!“
23 Тада ће дати кишу твом семену што посејеш на њиви, а хлеб што ће га њива родити биће обилат и хранљив. Стока твоја ће пасти у онај дан, по пространим пашњацима. 24 Волови и магарци који служе за њиву јешће осољену храну, овејану лопатом и решетом. 25 И на свакој гори и на свакој узвишици биће потока и токова, у дан силнога покоља кад се куле буду рушиле. 26 Тада ће месечина бити као сунчева светлост, а сунчева светлост ће бити седам пута јача, као светлост седам дана – у дан кад Господ завије преломе народу своме, и излечи ране удараца његових.
Пропаст Асирије
27 Гле, Господ лично из далека долази,
гнев његов гори, бреме бива отежано.
Усне његове јарости су пуне,
језик му је ватра што прождире,
28 а Дух је његов као поток набујали,
што се до грла попео.
Он долази да светину прорешета решетом погубним,
и да постави узде заводљиве
у чељуст народима.
29 Песма ће вам бити
као у претпразничким ноћима,
кад су срца весела
као код оног који иде уз звуке фруле
да дође на Гору Господњу,
на Стену Израиљеву,
30 и зачуће се величанствени глас Господњи,
и показаће се удар руке његове
у јаросном гневу, у ватри што прождире,
из провале облака и олује,
и из града који је као туцаник,
31 јер од гласа Господњег препашће се Асирац,
шибом којом он шиба.
32 И кад год удари палица одређена
којом ће се Господ одморити на њему,
с бубњевима и харфама, у борбеним покличима,
против њега он се бори.
33 Већ је приправљен Тофет,
управо је спреман за цара,
много ватре и много дрва.
Он је продубио, проширио ломачу за њега,
повећао ватру и дрва.
Дах Господњи је као поток од сумпора,
разгара се на њему.
Против Египта
31 Тешко онима који силазе у Египат по помоћ,
и наду у коње полажу,
и у кола се уздају многа,
и у коњанике врло јаке,
а не гледају с поуздањем у Светитеља Израиљева,
а не траже Господа.
2 Ипак, он је мудар и навалиће зло,
и неће преиначити што је рекао,
те ће устати против дома зликовачког
и против помоћи од преступника.
3 Египћанин је човек, он није Бог;
коњи његови су месо, они нису дух.
Када Господ испружи руку своју,
посрнуће онај који помаже
и пашће онај коме он помаже
– сви заједно ће пропасти.
Господ се бори против Асирије
4 Ево, Господ ми је овако рекао:
„Као што лав или лавић
над пленом својим режи,
и онда кад на њега повиче пастира мноштво,
он се не плаши од гласова њихових,
нити он стрепи од граје њихове –
тако ће Господ над војскама
сићи да се бори
за гору Сион, за узвишење њено.
5 Како птица крилима,
тако ће Господ над војскама Јерусалим заклањати,
заклон бити, избавити,
поштедети и спасти.“
6 Вратите се ономе против кога су се дубоко побунили, синови Израиљеви. 7 Та, у онај дан ће свако презрети идоле своје сребрне и златне, ликове своје резане, што их себи руке ваше на грех начинише.
8 „Асирац ће пасти од мача што није од људи,
прождераће га мач што није од човека.
Он ће од мача бежати,
а младићи његови ће бити под насиљем.
9 Ужаснут, оставиће своју тврђаву;
његови главари ће се престравити под заставом –
тако је рекао Господ,
његова је ватра на Сиону,
и његова је пећ у Јерусалиму.“
Царска праведност
32 Ево, по правди царује цар,
праведно владају владари.
2 И сваки је као заветрина,
те заклања од олује,
и он је као потоци водени у сушној земљи,
као хладовина иза велике стене у жедној пустињи.
3 И очи оних који виде неће више бити замућене,
и уши оних који чују слушаће пажљиво,
4 и срце брзоплетих схватиће знање,
и муцавци ће пожурити да говоре разговетно.
5 Покварењака више неће звати племићем,
варалицу више неће сматрати угледним.
Ко је покварен, а ко је племенит?
6 Наиме, безумник говори безумно,
и срце његово смишља безакоње,
да почини злодела,
да о Господу охоло говори,
да гладнога остави празна желуца,
да жедноме ускрати пиће.
7 И варалица је наоружан злобом;
он сплетке смишља
да упропасти понизне речима лажљивим,
и сиромаха кад тражи право.
8 А племић смишља племенитости,
и он племенитости остварује.
Опомена и промена
9 Устајте, жене лакомислене,
почујте глас мој;
ћерке лаковерне,
послушајте беседу моју.
10 Кроз годину и нешто дана
дрхтаћете, лаковерне,
јер пропада берба,
не долази жетва.
11 Стрепите, лакомислене!
Дрхћите, лаковерне!
Свуците се и разголитите се,
и опашите се по бедрима.
12 Ударајте се у груди и наричите за пољима љупким,
за виноградима родним.
13 Над тлом народа мога
трње бодљикаво ће расти,
као и над свим домовима веселим,
насељем раздраганим.
14 Јер двор је напуштен, град бучни запуштен.
Уместо насипа и куле биће пећина довека,
уживање за дивље магарце,
пашњак за стада.
15 Док се на нас не излије Дух с висина,
те претвори пустињу у воћњак,
а воћњак ће се рачунати као шума.
16 Тад ће у пустињи становати право,
а у воћњаку боравити праведност.
17 Из праведности ће се мир родити,
а праведности ће на служби бити
поуздање и спокојство довека.
18 Мој ће народ тада боравити у зградама мирним,
и у становима безбедним,
и у почивалиштима поузданим,
19 иако ће шума бити оборена
и град ниско спуштен.
20 Благо вама,
сејете поред свих вода,
пуштате волове и магарце.
Нада у Господа
33 Тешко теби,
разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
тебе ће издати.
2 Господе, смилуј се нама,
ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
и наше спасење у време невоље.
3 Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
4 И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.
5 Господ је узвишен зато што на висини станује,
и напунио је Сион правом и праведношћу.
6 И твоја безбедна времена
биће спасено богатство, мудрост и знање.
Његова је ризница богобојазност.
Господ ће доћи
7 Гле, делије кукају напољу,
гласници за мир заплакаће горко.
8 Опустели су друмови,
престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
градове одбацио,
човека не поштује.
9 Тугује, клоне земља;
Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
Васан и Кармил су без лишћа.
10 „Сад ћу устати – говори Господ.
Сад ћу бити узвишен.
Сад ћу бити подигнут.
11 Засејали сте сено,
родићете стрњику.
Прождреће вас ваш огњени дах.
12 И биће народи као пећи за креч,
трње посечено у ватри ће изгорети.
13 Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14 стрепе на Сиону грешници,
ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15 Онај који живи праведно
и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
и неће да гледа да се чини зло.
16 Тај ће становати на висинама,
заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
и вода ће му бити обезбеђена.
Будућност у слави
17 Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
посматраће земљу области далеких.
18 Срце ће твоје разматрати ужас:
’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
Где је онај што куле броји?’
19 Нећеш видети народа жестоког,
народа чији се говор тешко слуша,
језика страног што га нико не разуме.“
20 Погледај Сион, град празника наших.
Очи ће твоје Јерусалим видети,
боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
а ниједно уже његово неће се откинути.
21 Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
нити ће продрети заповеднички брод.
22 Јер: наш судија је Господ,
наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
он ће нас спасти.
23 Твоја ужад су попустила,
своје катарке не могу држати,
нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
кљасти ће отимати отимачину,
24 и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
Пропаст земље едомске
34 Приступите, пуци, да чујете;
и народи, слушајте!
Нека чује земља и што је испуњава,
свет и све што по њему расте.
2 Јер се разјарио Господ на све пуке,
расрдио се против све војске њихове;
изручио их је,
предао их је покољу.
3 Њихови побијени леже,
и од лешева њихових смрад се подиже,
и крв њихова горја натапа.
4 И расула се сва војска небеска,
и небеса се савијају као свитак,
и сва војска њихова клоне,
као што клоне лист на лози,
као што клоне на стаблу смоквину.
5 „Јер мач мој се натопио на небесима.
Гле, на Едом он се спушта,
и на народ коме сам одредио да судим.“
6 Мач за Господа напуњен је крвљу,
подмазан је лојем;
крвљу од јагањаца и јараца,
лојем с бубрега овнујских,
јер Господ има жртву у Восори,
и велико клање у земљи едомској.
7 И с њима ће се то спустити
на биволе и на волове с јунцима.
И земља њихова ће се крвљу натопити,
и прашина њихова лојем омастити,
8 јер Господ има дан за одмазду,
годину да се намире рачуни за Сион.
9 И превратиће се потоци њезини у смолу,
и прашина њена у сумпор,
и земља ће њена бити смола у пламену,
10 неће се гасити ни ноћу ни дању,
дим њен ће се дизати довека.
Од колена до колена лежаће пустош засвагда.
Никад више нико њоме пролазити неће.
11 Њу ће запосести буљина и јеж,
у њој ће боравити ушара и гавран.
И он ће на њој растегнути
мерну траку за пустош
и висак за празнину.
12 Њено племство тамо неће бити, царством да га зову,
и сви њени заповедници биће уништени.
13 По здањима њеним прорастаће трње,
по тврђавама њеним коприва и чкаљ,
те ће постати јазбина за шакале,
лежај за нојеве женке.
14 Тамо ће се срести дивље мачке с хијенама,
и длакавци ће дозивати један другог;
тамо ће се сместити ноћница-вештица
и наћи ће себи почивалиште;
15 тамо ће се гнездити гуја,
полагаће своја јаја,
лежаће на њима,
излећи ће их у сену свом;
тамо ће такође слетати јастребови
један за другим.
16 Истражујте у Књизи Господњој, и читајте:
Ниједно од њих недостајати неће,
мужјак женки неће зафалити,
зато што су уста моја
тако заповедила,
и Дух његов
тако их је сакупио;
17 зато што је он за њих бацио жреб,
и његова рука им је одмерила земљу:
они ће је поседовати довека,
њу ће настањивати од колена до колена.
Свети пут
35 Нека им се узрадује пустиња,
земља сасушена.
Нека кличе пустара,
нека као шафран процвета.
2 Нека бујно цвати цват,
и нека још кличе од радости и певања.
Њој је дана слава ливанска,
красота кармилска и саронска.
Они ће гледати славу Господњу,
красоту Бога нашега.
3 Руке клонуле укрепите,
и колена клецава учврстите.
4 Реците преплашеним срцима:
„Будите јаки, не бојте се!
Ево Бога вашега,
одмазда долази,
наплата Божија.
Он са̂м хита да вас спасе!“
5 Тада ће се слепима отворити очи
и глувима ће се уши отворити;
6 тада ће хроми као јелен скакати,
и певаће језик у немога;
јер ће вода избијати у пустињи
и потоци у пустари,
7 тле спаљено постаће рит,
а жедна земља водоскоци;
у јазбинама за шакале
сместиће се зеленило за трску и рогоз.
8 Тамо ће пролазити друм и пут,
и он ће се звати „Свети пут“;
нико нечист њиме проћи неће
него ће бити за њих,
за оне који путем иду, а ту луди неће залутати.
9 Тамо лава више бити неће,
нити ће тамо пролазити звер,
нити ће се наћи,
него ће ходати откупљени.
10 Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Сенахеримови напади
36 Четрнаесте године цара Језекије, асирски цар Сенахерив је напао све утврђене јудејске градове и освојио их. 2 Међутим, асирски цар пошаље из Лахиса цару Језекији у Јерусалим Равсака с јаком војском. Овај се зауставио код Горњег језера на путу за Бељарево поље. 3 И пред њега је изашао управник двора Елијаким син Хелкијин, писар Сомна и дворски саветник Јоах син Асафов.
4 Тада им Равсак рече: „Реците Језекији:
’Овако каже велики цар Асирије: у шта се то уздаш? 5 Зар мислиш да су саме речи савет и сила за рат? На кога се ослањаш, да си се побунио против мене? 6 Да се можда не уздаш у Египат, у тај сломљени штап од трске, који убада и пробија шаку ономе ко се на њега наслања? Такав је фараон, египатски цар, свакоме ко се ослони на њега. 7 А ако ми кажеш: „Ми се поуздајемо у Господа, Бога нашег!“ Па није ли баш Језекија срушио његове узвишице и жртвенике, рекавши Јуди и Јерусалиму: клањаћете се једино пред овим жртвеником.
8 А сад, хајде, опклади се са мојим господарем, асирским царем: даћу ти две хиљаде коња, ако си у стању да нађеш јахаче да их јашу. 9 Како ћеш онда одбити и једног војводу који је међу најмањим слугама мога господара? Но, ти се уздаш у Египат да ће ти дати коње и коњанике. 10 Коначно, јесам ли ја без одобрења Господњег пошао против ове земље да је разорим? Господ је мени рекао: „Дигни се на ту земљу и разори је!“’“
11 Тада су Елијаким, Сомна, и Јоах рекли Равсаку: „Говори својим слугама арамејски, јер ми разумемо; не разговарај са нама јудејски да те слуша народ на зидинама.“
12 Али Равсак им је рекао: „Зар ме је мој господар послао да само вашем господару и вама кажем ове речи, а не баш онима који седе на зидинама, који ће с вама морати да једу свој измет и пију своју мокраћу?“
13 Равсак, затим, устаде и повика снажним гласом на јудејском: „Чујте речи великог цара, асирског цара: овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер он вас не може избавити из моје руке.’ 14 Овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер вас не може избавити. 15 Не дајте да вам Језекија улива поуздање у Господа говорећи: „Господ ће вас сигурно избавити; овај град неће пасти у руке асирском цару.“’
16 Не слушајте Језекију, јер овако каже асирски цар: ’Склопите мир са мном и изађите к мени, па ће сваки од вас јести своје грожђе и своје смокве и пити воду из свога студенца, 17 док не дођем и не одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда.’
18 Не дајте да вас Језекија убеђује говорећи: ’Господ ће вас избавити.’ Да ли је који бог избавио своју земљу из руке асирског цара? 19 Где су богови аматски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? 20 Који су међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке? Како ће онда Господ избавити Јерусалим из моје руке?“
21 А они су ћутали и нису одговарали ни реч, јер је цар био заповедио: „Не одговарајте му!“
22 Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.
Посланство пророку Исаији
37 Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2 Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3 Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4 Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака, кога је његов господар, асирски цар, послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5 Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6 Исаија им је рекао: „Овако реците своме господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7 Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
Повратак великог пехарника
8 Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
9 Чуо је, наиме, да Тирака, кушки цар, говори: „Изашао је да ратује с тобом.“
Други покушај цара Сенахерива
Кад је то чуо, послао је гласнике Језекији говорећи: 10 „Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11 Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12 Јесу ли богови народа спасли оне што су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13 Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14 Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15 Онда се Језекија овако помолио Господу: 16 „Господе над војскама, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 17 Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј све Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
18 Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски све народе и њихове земље, 19 побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили 20 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, да си само ти, Господ.“
Исаијино пророштво
21 Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, 22 ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
23 Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
24 Преко слугу својих вређао си мог Господа.
Рекао си: коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
25 Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.
26 Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
27 Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што порасте.
28 Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
29 Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти ђемове ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
30 А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј,
жањи и сади винограде и једи њихов род.
31 А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
32 Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
33 Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
34 него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
35 Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеривов пораз и смрт
36 Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 37 Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.
38 И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
Језекијина болест и оздрављење
38 У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2 Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3 „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4 И дође реч Господња Исаији говорећи: 5 „Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6 и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7 И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8 Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9 Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10 Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11 Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12 Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13 Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14 Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15 Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16 Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17 Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18 Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19 Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20 Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21 А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22 А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
Посланици из Вавилона
39 У оно време је вавилонски цар Меродах-Валадан[d], син Валаданов, послао писма с даром за Језекију. Чуо је, наиме, да се овај разболео и да је оздравио. 2 Језекија им се обрадовао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, целу оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
3 Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“ Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
4 „Шта су видели у твојој кући?“ – упита он. Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
5 Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господа над војскама: 6 ’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 7 А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
8 Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
Утеха од Господа
40 „Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2 Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3 Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4 Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5 Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6 Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7 Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8 Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9 На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10 Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11 Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12 Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13 Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14 С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15 Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16 Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17 Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18 Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19 Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20 Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22 Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23 Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24 Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Владар са истока – опомена од Господа
41 „Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
2 Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
3 Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
4 Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5 Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
6 Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
7 Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
8 „А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Авра̂ма, мог љубимца!
9 Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10 Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
11 Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
12 Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
13 Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
14 Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
15 Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
16 Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
17 Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18 Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.