Bible in 90 Days
19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22 Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23 Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара[a]. 24 Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26 Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27 Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
Мана и препелице
16 Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2 У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4 Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5 Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6 Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9 Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10 Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11 Тада Господ рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13 Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14 Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15 Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?[b]“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16 Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер[c] за сваког члана у своме шатору.“
17 Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18 Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19 Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20 Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21 То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. 22 Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. 23 Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“
24 Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. 25 Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. 26 Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“
27 Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28 Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29 Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30 Тако се народ одмарао седмога дана.
31 Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32 Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33 Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34 Арон је положио ману пред Сведочанство[d] на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35 Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
36 (Гомер је десети део ефе.)
Вода на чудесан начин извире из стене
17 Цела израиљска заједница је кренула даље из пустиње Син, путујући од постаје до постаје, како је Господ заповедио. Утаборили су се код Рафидина, али тамо није било воде да народ пије. 2 Тада је народ почео да се свађа с Мојсијем, говорећи: „Дај нам да пијемо воде!“
Мојсије им одговори: „Зашто се са мном свађате? Зашто искушавате Господа?“
3 Народ је био жедан, па је гунђао против Мојсија. Рекли су му: „Зашто си нас извео из Египта? Зар хоћеш да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?“
4 Мојсије завапи Господу: „Шта да радим с овим народом? Још мало па ће да ме каменују!“
5 Господ одговори Мојсију: „Изађи пред народ и поведи са собом неколико израиљских старешина. Затим узми у руку свој штап којим си ударио по Нилу, па пођи. 6 Ево, ја ћу стати пред тобом на стену код Хорива, а ти ћеш ударити по стени и из ње ће потећи вода да народ пије.“ Мојсије учини тако на очи израиљских старешина. 7 То место је назвао Маса и Мерива, јер су се ту Израиљци свађали и искушавали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?“
Битка против Амаличана
8 Тада наиђу Амаличани и завојште против Израиљаца код Рафидина. 9 Мојсије рече Исусу Навину: „Изабери људе, па иди и заметни битку против Амаличана. А ја ћу сутра стати на врх брда с Божијим штапом у својој руци.“
10 Исус Навин учини онако како му је рекао Мојсије, те оде у бој против Амаличана. А Мојсије, Арон и Ор се попну на врх брда. 11 Док су Мојсијеве руке биле уздигнуте, Израиљци би побеђивали, а кад би их спустио, Амаличани би побеђивали. 12 Но, Мојсијеве руке се уморе. Зато су узели камен и ставили га под њега, те је сео, а Арон и Ор су му држали руке, један с једне стране, а други с друге. Тако му руке нису клонуле до заласка сунца. 13 Исус Навин порази Амалика и његов народ оштрицом мача.
14 Тада Господ рече Мојсију: „Запиши ово у књигу да се памти и пренеси ово Исусу Навину: потпуно ћу избрисати сећање на Амалика под небом!“
15 Мојсије подигне жртвеник и назва га – „Господ је моја застава“ – 16 јер је рекао: „Пошто се рука подигла на Господњи престо, Господ ће водити рат против Амалика од нараштаја до нараштаја.“
Јотор посећује Мојсија
18 Мојсијев таст Јотор, мадијански свештеник, је чуо све што је Господ учинио за Мојсија и за цели израиљски народ, и како је извео Израиљце из Египта.
2 Његов таст, Јотор, је повео са собом Мојсијеву жену Сефору, коју је Мојсије био отпустио 3 и њена два сина. Једноме је било име Гирсам, јер је рекао: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“ 4 Другоме је било име Елиезер, јер је рекао: „Бог мога оца ми је био у помоћи, и избавио ме од фараоновог мача.“
5 Мојсијев таст, Јотор, и Мојсијева жена и синови дођу у пустињу, где се Мојсије био утаборио код Божије горе. 6 Он поручи Мојсију: „Ја, твој таст Јотор, долазим к теби с твојом женом и њена два сина.“
7 Мојсије је кренуо у сусрет своме тасту; поклонио му се и пољубио га. Упитали су се за здравље, па су ушли у шатор. 8 Тада је Мојсије испричао своме тасту о свему што је Господ учинио с фараоном и Египћанима због Израиља, и о свим невољама које су их снашле на путу, те како их је Господ избавио.
9 Јотор се радовао свему добру што је Господ учинио Израиљцима и како их је избавио из руку Египћана. 10 Јотор рече: „Нека је благословен Господ, који вас је избавио из руку Египћана и руку фараонових, који је избавио народ из египатских руку. 11 Сад знам да је Господ већи од свих богова; тако им је учинио јер су охоло поступали с Израиљем!“ 12 Тада је Јотор, Мојсијев таст, принео жртву свеспалницу и друге жртве Богу. Затим су дошли Арон и све израиљске старешине да с Мојсијевим тастом приступе обеду у Божијем присуству.
13 Сутрадан је Мојсије сео да решава спорове међу народом. Народ је стајао око њега од јутра до вечери. 14 Кад је Мојсијев таст видео шта све Мојсије чини за народ, запитао га је: „Што се ти толико бавиш народом? Зашто ти седиш са̂м, а сав народ стоји око тебе од јутра до вечери?“
15 Мојсије одговори своме тасту: „Зато што народ долази к мени да тражи правду од Бога. 16 Кад имају неки спор, они долазе к мени. Онда ја пресудим између једног и другог, и упутим их у Божије одредбе и законе.“
17 „Није добро то што радиш – рече му његов таст. 18 И ти и овај народ с тобом ћете се потпуно исцрпсти. Претежак је то посао за тебе; са̂м га не можеш обављати. 19 Послушај сад мој савет који ћу ти дати и Бог ће бити с тобом: ти заступај народ пред Богом и износи њихове спорове пред Бога. 20 Објашњавај им уредбе и законе и упућуј их на пут којим треба да иду и на дела која треба да чине. 21 Али издвој од свег народа способне људе, богобојазне и поуздане, који мрзе мито, и постави их за главаре над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет. 22 Нека они суде народу у свако доба, а пред тебе нека износе веће спорове. Мање спорове нека решавају сами. Олакшај себи терет: нека га они с тобом носе. 23 Ако овако учиниш, и Бог ти тако заповеди, моћи ћеш да издржиш, а сав ће овај народ задовољно отићи својој кући.“
24 Мојсије је послушао савет свога таста, па је учинио како је овај рекао. 25 Мојсије је изабрао способне људе од свих Израиљаца, и поставио их за главаре народу: начелнике над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет, 26 да суде народу у свако доба. Теже случајеве су износили пред Мојсија, а све мање спорове су решавали сами.
27 Затим Мојсије отпреми свога таста, те се овај врати у своју земљу.
На Синају
19 Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на са̂м тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. 2 Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.
3 Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: 4 ’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. 5 А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. 6 Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“
7 Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. 8 А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.
9 Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“
Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, 10 Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. 11 Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. 12 Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. 13 Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“
14 Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. 15 Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“
16 А трећега дана, у са̂м освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. 17 Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. 18 Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. 19 Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.
20 И тако је Господ сишао[e] на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. 21 Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. 22 А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“
23 „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти са̂м опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“
24 „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“
25 Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.
Десет заповести
20 И Бог изговори све ове речи:
2 „Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
3 Немој имати друге богове осим мене.
4 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 5 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 6 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
7 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
8 Сећај се дана суботњег и посвећуј га. 9 Шест дана ради и обављај све своје послове. 10 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твоја стока, ни странац који живи у твојим градовима. 11 Па и Господ је за шест дана створио небо, земљу и море и све што је у њима, а у седми дан је починуо. Зато је Господ благословио и посветио дан суботњи.
12 Поштуј свога оца и своју мајку, да би ти се продужили дани на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
13 Не убиј!
14 Не чини прељубе!
15 Не кради!
16 Не сведочи лажно против ближњега свога!
17 Не пожели кућу ближњега свога, ни жену његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.“
18 Сав народ је био сведок грмљавине и севања, сви су чули глас трубе и видели[f] како се гора дими. Дрхтали су и стајали подаље. 19 Онда су рекли Мојсију: „Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Нека нам Бог не говори више, иначе ћемо умрети!“
20 „Не бојте се – одговори Мојсије народу – Бог је дошао да вас испита, те да побуди свој страх у вама, како не бисте грешили.“
21 Тако је народ остао подаље, а Мојсије је приступио густој тами где је био Бог.
О идолима и жртвеницима
22 Господ рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Видели сте да сам говорио с вама с неба. 23 Зато не правите уз мене богове од сребра, нити правите себи богове од злата.
24 Начини ми жртвеник од земље и на њему ми приноси жртве свеспалнице и жртве мира, своју ситну и крупну стоку. На сваком месту где одредим да се моје име спомиње, доћи ћу к теби и благословити те. 25 А ако ми будеш градио жртвеник од камена, не гради га од тесаног камена, јер ако спустиш своје длето на њега, оскрнавићеш га. 26 Не узлази до мог жртвеника по степеницама, да се не покаже твоја голотиња.
21 Ово су прописи које ћеш им изложити:
Закон о робовима
2 Ако купиш Јеврејина за роба, нека ти служи шест година. Седме године нека оде као слободан човек, без икаквог дуга. 3 Ако дође са̂м, нека са̂м и оде. А ако има жену, нека његова жена оде с њим. 4 Ако му његов господар да жену, и она му роди синове или ћерке, жена и њена деца нека припадну господару, а он нека иде са̂м. 5 Али ако роб каже: ’Волим свога господара, своју жену и своју децу, нећу да будем слободан’, 6 нека га његов господар доведе к Богу[g]. Затим нека га његов господар приведе к вратима или довратнику, и пробуши му шилом ухо, па нека му служи заувек.
7 Прода ли ко своју ћерку за слушкињу, она неће бити ослобођена као мушки робови. 8 Ако није по вољи своме господару, који ју је одредио за себе, нека јој допусти да се откупи. Страном народу је не сме продавати, јер није поступао с њом по договору. 9 А ако је одреди за свога сина, мора поступати с њом као с ћерком. 10 Уколико се ожени другом женом, не сме првој ускраћивати храну, одећу и брачне односе. 11 А ако јој ускрати ово троје, слободна је да оде без откупнине.
Убиство
12 Ако ко удари човека и убије га, нека се свакако казни смрћу. 13 Али ако то не уради намерно, него Бог допусти да му рука то учини, одредићу ти место где може побећи. 14 Ако ко намерно нападне свога ближњег и на превару га убије, одвуци га и од мога жртвеника, да се погуби.
15 Ко удари свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.
16 Ко отме човека и прода га, или га држи у својој власти, нека се свакако казни смрћу. 17 Ко прокуне свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.
Туча
18 Ако се људи посвађају, па један удари другог каменом или песницом, али овај не умре, него падне у постељу, 19 али се касније опорави и почне да излази уз помоћ штапа, опрашта се ономе који га је ударио. Ипак, тај мора да му плати за губитак времена и да се побрине за његово потпуно оздрављење.
20 Ко удари свога слугу или слушкињу штапом, и они умру од његовог ударца, тај нек се казни. 21 Али ако се слуга опорави након дан-два, онда власник неће бити кажњен, јер је слуга његова својина.
22 Ако се људи потуку и ударе трудну жену, те она побаци, али не буде друге штете, кривац мора да плати одштету коју њен муж затражи, уз одобрење судија. 23 Буде ли какве друге штете, казна нека буде: живот за живот, 24 око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, 25 опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.
26 Ако ко удари свога роба или робињу у око и избије га, нека га ослободи због ока. 27 Ако ко своме робу или робињи избије зуб, нека га ослободи због зуба.
Одштета
28 Ако во убоде човека или жену и усмрти их, заспи вола камењем. Његово месо не сме да се једе. Његов власник ослобађа се кривице. 29 Али ако је во убадао и раније, а његов власник, и поред тога што је био опоменут није пазио на вола, па во усмрти човека или жену, во нека се заспе камењем. Његов власник нека се такође погуби. 30 Међутим, ако се од њега тражи новчана надокнада, он може да откупи свој живот, ако плати све што се од њега тражи. 31 Ако во убоде дечака или девојчицу, на њему ће се применити исти законски поступак. 32 Ако во убоде роба или робињу, његов власник нека исплати тридесет сребрних шекела[h] њиховом господару, а во нека се каменује.
33 Ако неко отвори бунар или ископа бунар, али га не покрије, па у њега упадне во или магарац, 34 власник бунара мора да плати његовом власнику одштету у новцу. Угинула животиња нека припадне њему.
35 Ако нечији во убоде вола који припада неком другом и усмрти га, нека продају живог вола, па нека поделе новац. Мртвог вола нека такође поделе. 36 Међутим, ако се зна да је во убадао и раније, а његов га господар није чувао, он мора да надокнади вола за вола. Мртва животиња нека припадне њему.
Крађа
22 Ако неко украде вола или грло ситне стоке, па их закоље или их прода, мора да их надокнади: пет говеда за једног вола и четири овце за једну овцу.
2 Ако се лопов затекне док проваљује, па му се зада ударац од кога умре, онај који га убије неће одговарати за проливену крв. 3 Али ако се то деси по изласку сунца, одговараће за проливену крв.
Лопов мора да надокнади штету. Ако нема ништа, треба га продати да отплати што је украо. 4 Ако се украдено живинче нађе живо у његовом власништву, било во, магарац или грло ситне стоке, мора да га плати двоструко.
Одштета
5 Ако неко напаса своју стоку у нечијем пољу или винограду и допусти јој да га обрсти, нека надокнади штету најбољим уродом из свога поља или из свога винограда.
6 Ако избије пожар и захвати жбуње, па спали жито у снопу, класу или на целом пољу, онај који је изазвао пожар мора да надокнади штету.
7 Ако неко повери своме ближњему новац или ствари на чување, а неко то украде из куће тог човека, лопов, ако се нађе, мора да плати двоструко. 8 Ако се лопов не пронађе, власник куће нека ступи пред Бога[i], да се утврди да није положио руку на добра свога ближњега. 9 У свим случајевима кршења закона о имовини – радило се о волу, магарцу, ситном грлу стоке, одећи, или било којој изгубљеној ствари за коју се тврди: ’То је моје!’, спор две стране мора да се изнесе пред Бога. Онај кога Бог прогласи за кривца мора да плати двоструко своме ближњему.
10 Ако неко повери своме ближњему магарца, вола, грло ситне стоке или било какво живинче на чување, па оно угине, повреди се, или га неко одведе, а нема сведока, 11 нека се чувар закуне пред Господом да није положио руку на добра свога ближњега. Власник нека пристане на то, а чувар не мора да надокнади ништа. 12 Али ако му је украо живинче, мора да надокнаду штету власнику. 13 Ако дивља звер растргне живинче, нека га донесе као доказ, па неће морати да надокнади штету за растргнуто живинче.
14 Ако неко позајми од свог ближњег живинче, али се оно осакати или угине док је власник био одсутан, нека надокнади штету. 15 Уколико је власник био присутан, не мора да плати одштету. Ако је власник унајмио живинче, цена најма покрива губитак.
Друштвени и морални закони
16 Ако неко заведе девојку која није заручена и легне с њом, нека плати мираз за њу, па нека је узме за жену. 17 Ако њен отац одбије да му је да̂, заводник нека плати новчани износ у вредности мираза за девојку.
18 Не остављај врачару на животу.
19 Ко облежи живинче, нека се свакако погуби.
20 Ко принесе жртву другим боговима, осим самом Господу, нека се истреби.
21 Не поступај лоше са дошљаком нити га угњетавај, јер сте и ви били дошљаци у Египту.
22 Не тлачи удовицу или сироче. 23 Јер, ако их будеш тлачио, и они завапе к мени, сигурно ћу услишити њихове вапаје. 24 Мој гнев ће планути, па ћу вас побити мачем. Тада ће ваше жене постати удовице, а ваша деца сирочад.
25 Ако позајмиш новац некоме из мога народа, сиромаху у твојој средини, не поступај с њим као зајмодавац: не захтевај камату од њега. 26 Ако узмеш у залог огртач свога ближњега, врати му га пре него што сунце зађе, 27 јер му је његов огртач једини покривач за тело. У чему ће, иначе, спавати? Међутим, кад завапи к мени, ја ћу га услишити, јер ја сам милосрдан.
28 Не проклињи Бога, нити говори ружно о кнезу свога народа.
29 Не оклевај да ми принесеш од обиља свога жита и од свога младог вина и уља.
Мени ћеш дати првенца од својих синова. 30 Исто ћеш чинити и са крупном и ситном стоком: седам дана нека остане са својом мајком, а осмог дана га донеси к мени.
31 Будите народ посвећен мени: не једите месо животиње коју је растргла дивља звер, него га баците псима.
Закони о праведности и самилости
23 Не шири лажне гласине. Не пристај уз зликовца да сведочиш лажно.
2 Не следи већину да чиниш зло, нити се приклањај већини у извртању правде кад сведочиш у парници. 3 Не буди пристрасан према сиромаху у његовој парници.
4 Ако наиђеш на залуталог вола или магарца свог непријатеља, свакако му га мораш довести натраг. 5 Кад видиш магарца онога који те мрзи да је пао под својим теретом, не остављај га тако; мораш да му помогнеш да се подигне са својим теретом.
6 Не изврћи правду на штету свог сиромаха у његовој парници. 7 Клони се лажних оптужби, не убијај невиног и праведног, јер ја нећу опростити зликовцу.
8 Не примај мито, јер мито заслепљује оне који јасно виде и изврће речи праведника.
9 Не угњетавајте дошљака, јер знате како је дошљаку. Па и сами сте били дошљаци у Египту.
Закони о суботи
10 Шест година засејавај земљу и убири њен род. 11 Седме године је остави да почива необрађена, да се од ње хране сиромаси твога народа. Што остане, нека дивље животиње поједу. Исто тако ћеш чинити са твојим виноградом и твојим маслињаком.
12 Шест дана ради свој посао, а седмога дана престани са радом, да се одмори твој во и твој магарац, и да одахне син твоје слушкиње и дошљак.
13 Добро пазите на све што сам вам рекао. Не призивајте имена других богова. Нека их твоја уста не изусте.
Празници
14 Трипут годишње одржавај празнике у моју част.
15 Слави празник Бесквасних хлебова: седам дана једи бесквасни хлеб, како сам ти и заповедио. Чини то у одређено време у месецу авиву, јер си тог месеца изашао из Египта.
Нека се нико не појављује преда мном празних руку!
16 Слави и празник жетве првим плодовима од урода што га сејеш на пољу.
Такође слави и празник бербе на крају године, кад с поља купиш плодове свога рада.
17 Трипут годишње нека се сви твоји мушки појаве пред Господом Богом.
18 Не приноси ми крв жртве с нечим што садржи квасац.
Сало од жртве принесене за мој празник, нека не остане до јутра.
19 Најбоље првине своје земље донеси у Дом Господа, свога Бога.
Не кувај јаре у млеку његове мајке.
Обећања и упутства
20 Ево, ја шаљем Анђела пред тобом да те чува на путу, док те не доведе до места које сам припремио. 21 Чувај га се и слушај га. Не противи му се; он неће праштати ваше преступе, јер је моје име у њему. 22 Али ако га заиста будете слушали и радили све што вам кажем, ја ћу бити непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима. 23 Јер, мој Анђео ће ићи пред тобом и довести те до Аморејаца, Хетита, Фережана, Хананаца, Евејаца и Јевусејаца, и ја ћу их истребити. 24 Не клањај се њиховим боговима, нити им служи. Не поводи се за оним што они чине, него поруши њихове идоле и поразбијај њихове свете стубове. 25 Служите Господу, своме Богу, па ће благословити твој хлеб и воду. Ја ћу уклањати пошаст од тебе. 26 У твојој земљи неће бити пометкиње нити нероткиње. Ја ћу ти дати пун животни век.
27 Ја ћу послати свој ужас пред тобом; бацићу у пометњу сваки народ који сусретнеш, и учинити да твоји непријатељи окрену леђа и побегну од тебе. 28 Стршљене ћу послати пред тобом да нагнају у бег Евејце, Хананце и Хетите испред тебе. 29 Нећу их истерати пред тобом за годину дана, да земља не опусти и да се дивље животиње не размноже на твоју штету. 30 Тераћу их мало по мало пред тобом, док се не умножиш и запоседнеш земљу.
31 Поставићу ти границе: од Црвеног мора[j] до Филистејског мора[k], и од пустиње до Еуфрата. Наиме, ја ћу у ваше руке предати становнике земље, које ћеш истерати пред собом. 32 Не склапај савез са њима и са њиховим боговима. 33 Не дај им да се населе у твојој земљи, да те не наведу да грешиш против мене. Јер ако будеш служио њиховим боговима, они ће ти бити замка.’“
Потврђен савез
24 Бог рече Мојсију: „Попни се к Господу, ти, Арон, Надав и Авијуд, те седамдесет израиљских старешина. Поклоните се издалека. 2 Нека само Мојсије приступи Господу. Остали нека не прилазе. Народ нека се не пење с њим.“
3 Мојсије оде и исприча народу све Господње речи и све уредбе. Народ одговори у један глас: „Вршићемо све речи што их је Господ изрекао.“ 4 Мојсије је написао све речи Господње.
Следећег јутра је поранио и подигао жртвеник у подножју горе и дванаест стубова за дванаест израиљских племена. 5 Затим је послао израиљске младиће да принесу жртве свеспалнице и да жртвују Господу јунце као жртве мира. 6 А Мојсије узме половину крви и улије је у посуде, а другу половину излије на жртвеник. 7 Онда је узео Књигу савеза и гласно је прочитао народу. Они одговорише: „Вршићемо све што је Господ рекао, и покоравати се томе.“
8 Мојсије је, затим, узео крв и њоме пошкропио народ, и рекао: „Ево крви савеза који је Господ склопио са вама на темељу свих ових речи.“
9 После тога се Мојсије попео са Ароном, Надавом, Авијудом и седамдесеторицом израиљских старешина. 10 Они су видели Бога Израиљевог. Под његовим ногама је било нешто као постоље од чистог сафира, јасно као са̂мо небо. 11 Бог није дизао своју руку на главаре Израиљаца. Гледали су Бога, јели и пили.
12 Господ рече Мојсију: „Попни се к мени на гору. Остани тамо, а ја ћу ти дати камене плоче са Законом и заповестима које сам написао за њихову поуку.“
13 Мојсије устане са својим помоћником Исусом Навином, и Мојсије се попне на гору Божију. 14 Старешинама је рекао: „Ви нас чекајте овде, док се не вратимо. Ево, Арон и Ор су са вама. Ко буде имао неки спор, нека се обрати њима.“
15 Мојсије се попне на гору, а облак прекрије гору. 16 Слава Господња се спустила на гору Синај, и облак ју је обавијао шест дана. Седмог дана Господ позове Мојсија из облака. 17 Очима Израиљаца је слава Господња на врху горе изгледала као сажижући огањ. 18 Мојсије је ушао усред облака и попео се на гору. На гори је Мојсије провео четрдесет дана и четрдесет ноћи.
Упутства за грађење светог Шатора
25 Господ рече Мојсију: 2 „Реци Израиљцима да ми прикупе прилог. Примајте прилог од сваког човека који од срца даје прилог за мене.
3 Ово је прилог који ћете примати од њих:
злато, сребро, бронзу;
4 љубичасту, скерлетну и тамно црвену тканину, фини лан и кострет;
5 овнујске коже обојене у црвено, фине коже;
багремово дрво;
6 уље за светло,
зачине за уље помазања и миомирисни ка̂д;
7 оникс и друго драго камење за укивање у оплећак и напрсник.
8 Затим ми саградите Светилиште, па ћу се настанити међу њима. 9 Направи ово Пребивалиште и све посуђе за њега тачно према нацрту који ћу ти показати.
Ковчег савеза
10 Они нека направе Ковчег од багремовог дрвета; два и по лакта дуг, лакат и по широк и лакат и по висок[l]. 11 Обложи га чистим златом, изнутра и споља, и начини око њега златан венац. 12 Затим излиј четири златна колута и прикуј их на његове четири стране; два колута на једну страну и два колута на другу. 13 Онда начини дршке од багремовог дрвета и обложи их златом. 14 Провуци их кроз колутове с обе стране Ковчега да се Ковчег носи о њима. 15 Дршке нека остану у колутима на Ковчегу; нека се из њих не извлаче. 16 У Ковчег стави Сведочанство које ћу ти дати.
Поклопац
17 Поклопац за Ковчег направи од чистог злата. Нека буде дуг два и по лакта и широк лакат и по[m]. 18 Затим направи два херувима од кованог злата. Прикуј их на оба краја поклопца; 19 једног херувима на један крај, а другог херувима на други крај поклопца. Причврсти их на обе стране поклопца, тако да с њим чине једну целину. 20 Херувими нека имају подигнута крила према горе, тако да заклањају поклопац. Нека стоје лицем окренути један према другоме, тако да им лица буду окренута према поклопцу. 21 Поклопац стави на Ковчег, а у Ковчег стави Сведочанство које ћу ти дати. 22 Састајаћу се с тобом код поклопца, између два херувима што су на Ковчегу сведочанства, и тамо ти саопштавати све заповести за Израиљце.
Сто за посвећене хлебове
23 Направи сто од багремовог дрвета. Нека буде два лакта дуг, један лакат широк и један и по лакат висок[n]. 24 Обложи га чистим златом, и обруби га златним појасом. 25 Направи му и длан[o] широки оквир око њега, и обруби га златним појасом. 26 Затим му направи четири златна колута и постави их на његова четири ножна угла. 27 Колутови нека буду под оквиром да држе дршке за ношење стола. 28 Дршке направи од багремовог дрвета и обложи их златом. О њима ће се носити сто. 29 Направи за њега: тањире, чаше, врчеве и пехаре за изливање приноса. Направи их од чистог злата. 30 На сто постављај хлеб да стално буде преда мном.
Свећњак
31 Свећњак направи од чистог злата. Његово постоље, сталак, чашице, пупољке и латице – искуј из једног комада. 32 Нека се грана у шест кракова: три крака с једне стране сталка и три крака с друге стране сталка. 33 На једном краку нека буду три чашице у облику бадемовог цвета, свака с пупољцима и латицама. На другом краку нека такође буду три чашице у облику бадемовог цвета, свака с пупољцима и латицама. Тако нека буде са свих шест кракова који избијају из свећњака. 34 Са̂м свећњак нека има четири чашице у облику бадемовог цвета, свака с пупољцима и латицама. 35 Један пупољак нека буде испод прва два крака, други пупољак испод друга два крака, и трећи пупољак испод последња два крака. Тако нека буде за свих шест кракова који избијају из свећњака. 36 Пупољци и кракови нека чине једну целину са свећњаком. Све то нека буде исковано од једног комада чистог злата.
37 Направи и седам светиљки и постави их да осветљавају простор испред њега. 38 Машице и пепељаре направи од чистог злата. 39 За све посуђе нека се употреби један талант[p] чистог злата. 40 Гледај да направиш то према нацрту који ти је показан на гори.
Пребивалиште Божијег присуства
26 Пребивалиште направи од десет завеса: од финог лана, те од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине. На њима нека буду вештином уметника извезени херувими. 2 Дужина сваке завесе нека буде двадесет осам лаката, а ширина четири лакта[q]. Све завесе нека буду исте мере. 3 Пет завеса нека буду спојене једна за другу, а тако и других пет завеса нека буду спојене једна за другу. 4 Затим начини петље од љубичасте тканине при рубу последње завесе спојенога дела, а то исто начини при рубу последње завесе у другој половини спојеног дела. 5 Направи педесет петљи на првој завеси и педесет петљи при рубу последње завесе другог спојеног дела. Петље нека буду једна наспрам друге. 6 Затим направи педесет златних копчи. Завесе ћеш копчама саставити једну с другом, тако да Пребивалиште буде једна целина.
7 Потом од козје длаке направи завесе за Шатор поврх Пребивалишта; направи једанаест завеса. 8 Свака завеса нека буде тридесет лаката дуга и четири лакта широка[r]; свих једанаест завеса нека буду исте мере. 9 Првих пет завеса састави посебно, а тако и осталих шест завеса састави посебно. Шесту завесу удвостручи на предњој страни Шатора. 10 Затим направи педесет петљи на рубу првог спојеног дела, и педесет петљи на рубу другог спојеног дела. 11 Онда направи педесет бронзаних копчи, па их прикопчај за петље да спајају Шатор у једну целину. 12 Од преосталих завеса, једном половином покриј задњу страну Пребивалишта. 13 Остатак завеса нека виси по један лакат[s] дуж обе стране Шатора, да га покрива. 14 Затим направи покривач за Шатор од овнујских кожа обојених у црвено, а поврх њега покривач од финих кожа.
15 Направи и даске од багремовог дрвета за Пребивалиште, које ће стајати усправно. 16 Дужина сваке даске биће десет лаката, а ширина један и по лакат[t]. 17 Свака даска нека има два клина, тако да даске стоје усправно једна уз другу. Тако учини са сваком даском за Пребивалиште. 18 Направи даске за Пребивалиште: двадесет дасака за јужну страну, 19 и четрдесет сребрних подножја испод двадесет дасака – два подножја испод једне даске, за њена два клина, и два подножја испод друге даске, за њена два клина. 20 Тако и на северној страни Пребивалишта нека буде двадесет дасака 21 са четрдесет сребрних подножја – два подножја испод једне даске, и по два подножја испод сваке наредне даске. 22 За западну страну Пребивалишта направи шест дасака. 23 За углове на задњој страни Пребивалишта направи две даске. 24 Нека стоје једна уз другу спојене на дну, а на врху нека буду спојене једним обручем. Нека тако обадве чине два угла. 25 Дакле, нека буде укупно осам дасака и шеснаест сребрних подножја; по два подножја за сваку даску.
26 Направи пречаге од багремовог дрвета; пет пречага за даске на једној страни Пребивалишта, 27 пет пречага за даске на другој страни Пребивалишта, и пет пречага за даске на задњој страни Пребивалишта, према западу. 28 Средња пречага нека се пружа средином дасака с једног краја на други. 29 Даске обложи златом, а обруче за пречаге направи од злата. Пречаге обложи златом.
30 Подигни Пребивалиште према нацрту који ти је показан на гори.
Завеса
31 Направи завесу од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и финог лана, а на њој извези херувиме уметничком вештином. 32 Окачи је на четири златом обложена стуба од багремовог дрвета, са кукама од злата. Нека стоје на четири сребрна подножја. 33 Завесу окачи за копче, па донеси тамо, иза завесе, Ковчег сведочанства. Завеса ће вам делити Светињу од Светиње над светињама. 34 Стави поклопац на Ковчег сведочанства у Светињи над светињама. 35 Сто постави изван завесе, а свећњак на јужну страну Пребивалишта, насупрот стола. Сто постави на северну страну.
36 Направи застор за улаз у Шатор од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, те од финог лана – везом извезен. 37 За застор направи пет стубића од багремовог дрвета и обложи их златом. Куке за њих нека буду од злата. Излиј за њих пет бронзаних подножја.
Жртвеник
27 Направи жртвеник од багремовог дрвета. Нека буде четвртастог облика: пет лаката дуг, пет лаката широк, и три лакта висок[u]. 2 На његова четири угла направи рогове, тако да жртвеник и рогови чине једну целину. Жртвеник обложи бронзом. 3 Затим направи лонце за уклањање пепела, лопатице, котлиће и машице. Све посуде начини од бронзе. 4 Направи за жртвеник решетку од бронзе, у облику мреже. На мрежи начини четири бронзана обруча за њена четири угла. 5 Мрежу причврсти за оквир испод жртвеника, тако да досеже до половине жртвеника. 6 Онда направи дршке за жртвеник од багремовог дрвета и обложи их бронзом. 7 Дршке нека се провуку кроз колутове с обе стране жртвеника, ради ношења. 8 Направи га од дасака, и нека буде шупаљ. Како ти је показано на гори, тако нека буде направљен.
Двориште
9 Направи двориште за Пребивалиште. На јужној страни, завесе за двориште нека буду од финог лана, дужине стотину лаката[v] за ту страну. 10 Нека буду окачене о двадесет стубова са двадесет бронзаних подножја. Куке и шипке за стубове нека буду од сребра. 11 Дужина завесе на северној страни такође нека буде стотину лаката. Нека буде двадесет стубова са двадесет бронзаних подножја. Куке и шипке за стубове нека буду од сребра.
12 Ширину дворишта, његову западну страну, нека покрива педесет лаката[w] завесе. И тамо нека буде десет стубова са десет подножја. 13 Ширина дворишта на истоку нека буде педесет лаката[x]. 14 Завесе с једне стране улаза нека су петнаест лаката[y] дуге, са своја три стуба и њихова три подножја. 15 Завесе за другу страну улаза нека су такође петнаест лаката дуге, са своја три стуба и њихова три подножја.
16 За дворишни улаз дај да се везом извезе двадесет лаката[z] дуг застор од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и финог лана. Нека буде на четири стуба и њихова четири подножја. 17 Сви стубови око дворишта нека буду спојени сребрним кукама. Њихова подножја нека буду од бронзе. 18 Дужина дворишта нека буде стотину лаката, ширина педесет лаката, а висина пет лаката[aa], са завесама од финог лана и бронзаним подножјима. 19 Све потрепштине за Пребивалиште, чему год да служе, његови кочићи, као и сви кочићи за двориште, нека буду од бронзе.
Уље за свећњак
20 Заповеди Израиљцима да ти донесу чистог, свеже исцеђеног, маслиновог уља за свећњак, да светло стално гори. 21 Арон и његови синови ће га постављати у Шатору од састанка, изван завесе која је испред Сведочанства, да гори пред Господом, од вечери до јутра. То је трајна уредба за Израиљце, од нараштаја до нараштаја.
Свештеничка одора
28 Издвој од Израиљаца свог брата Арона и његове синове: Надава, Авијуда, Елеазара и Итамара, па их доведи к себи, да ми служе као свештеници. 2 Направи свету одору за свог брата Арона на част и украс. 3 Реци свим вештим људима које сам обдарио мудрошћу да направе одору за његово посвећење, да би ми служио као свештеник. 4 Овакву ће одору направити: напрсник, оплећак, плашт, везену кошуљу, турбан и појас. Такву ће одору направити за твог брата Арона и за његове синове, да ми служе као свештеници. 5 Нека употребе за њу злато, љубичасту, скерлетну и тамно црвену тканину и фини лан.
Оплећак – Ефод
6 Оплећак нека направе од злата, љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и од финог лана – вешто извезен. 7 Нека на њему буду две нараменице да причвршћују оба његова краја. 8 Појас којим ће се оплећак опасивати нека такође буде од злата, љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине и финог лана, тако да с њим сачињава један комад.
9 Затим узми два драга камена оникса и у њих урежи имена Израиљевих синова: 10 шест имена на једном камену и шест осталих имена на другом камену, према реду њиховог рођења. 11 Урежи имена синова Израиљевих у два камена као што златар урезује печате на прстење, и опточи их златним оквиром. 12 Уметни та два драга камена у нараменице оплећка у сећање на синове Израиљеве. Арон ће их носити на раменима пред Господом као потсетник. 13 Онда направи два колута од злата, 14 и два ланчића од чистог злата у облику уплетене узице, па их причврсти за колутове.
Напрсник за пресуђивање
15 Напрсник за пресуђивање направи уметничком вештином. Направићеш га на исти начин као оплећак: од злата, љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и финог лана. 16 Нека буде у облику четвороугла, удвојен; педаљ[ab] дуг и педаљ широк. 17 Поређај на њему четири реда драгог камења. У првом реду: рубин, топаз и смарагд; 18 у другом реду: малахит, сафир и дијамант; 19 у трећем реду: хијацинт, ахат и аметист; 20 а у четвртом реду: хрисолит, оникс и јаспис.
Нека буду опточени златним оквиром. 21 То драго камење представљаће имена дванаест синова Израиљевих; на сваком ће бити урезано, као на печату на прстењу, по једно име за свако од дванаест племена. 22 Направи за напрсник ланчиће од чистог злата у облику уплетене узице. 23 Затим направи за напрсник два златна колутића и причврсти их на два горња угла напрсника. 24 Златне ланчиће привежи за два колутића на угловима напрсника. 25 Оба краја ланчића привежи за два оквира, па их причврсти за две нараменице с предње стране оплећка. 26 Онда направи два колутића од злата и причврсти их за два доња угла напрсника, при рубу унутрашње стране до оплећка. 27 Надаље, направи два колутића од злата и причврсти их за доњи крај нараменице оплећка, на његовој предњој страни, код шава изнад појаса оплећка. 28 Нека се колутићи напрсника привежу за колутиће оплећка узицом од пурпура, тако да напрсник стоји изнад појаса, како не би спадао с оплећка.
29 Арон ће носити имена синова Израиљевих на напрснику за пресуђивање, на свом срцу, кад год буде улазио у Светињу, као стални потсетник пред Господом. 30 У напрсник за пресуђивање стави Урим и Тумим, да буду на Ароновом срцу, кад год буде ступао пред Господа. Арон ће их носити на срцу, те увек доносити пресуде међу Израиљцима пред Господом.
Плашт
31 Плашт за оплећак направи од љубичасте тканине. 32 У његовој средини нека буде прорез за главу. Руб око прореза нека се опшије везеним оковратником, да се плашт не би цепао. 33 Затим свуда око руба плашта направи нарове од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, а између њих звончиће од злата: 34 звонце од злата па нар, звонце од злата па нар, и тако свуда около уз руб плашта. 35 Нека га Арон има на себи кад врши службу, да се чује кад улази у Светињу пред Господа и кад излази – да не би умро.
36 Направи плочицу од чистог злата и на њој урежи, као на печату: ’Посвећен Господу’. 37 Привежи је љубичастом врпцом и постави је на врх турбана, с предње стране. 38 Нека буде на Ароновом челу. Арон ће, пак, преузети на себе кривице које Израиљци почине при приношењу свих својих посвећених приноса. Плочица ће увек стајати на Ароновом челу, како би нашли смиловање пред Господом. 39 Затим исткај кошуљу од лана, и направи турбан од лана, и везом извезени опасач.
40 Ароновим синовима направи кошуље са опасачима и турбане, њима на част и украс, 41 па у њих обуци свог брата Арона и његове синове с њим. Затим их помажи, уведи у службу и посвети их, да ми служе као свештеници.
42 Направи им и гаће од лана да им покривају голи део тела, од струка до бедара. 43 Нека их Арон и његови синови носе кад год улазе у Шатор од састанка, или кад приступају жртвенику да врше богослужење у Светињи над светињама, да не навуку кривицу на себе и умру.
Ово је трајна уредба за њега и његово потомство после њега.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.