Bible in 90 Days
8 Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9 Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
10 Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11 Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12 Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13 Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14 Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
15 с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
16 Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
17 Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
18 Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, 19 из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20 из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
21 Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
22 „Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
23 Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24 Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25 Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26 А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27 Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
28 Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
29 Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
30 И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
31 Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
32 Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33 Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
34 Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
35 Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
Валак позива Валама да прокуне Израиља
22 Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.
2 А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. 3 Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.
4 Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“
Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. 5 Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:
„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. 6 Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“
7 Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.
8 Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.
9 Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“
10 Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: 11 ’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“
12 Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“
13 Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“
14 Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“
15 Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. 16 Дођу они к Валаму и поруче му:
„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, 17 јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“
18 Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. 19 А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“
20 Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“
Валамова магарица
21 Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. 22 Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи 23 Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.
24 Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. 25 Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.
26 Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. 27 Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. 28 Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“
29 Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“
30 Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“
Он одговори: „Ниси.“
31 Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.
32 Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја са̂м изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан[a] преда мном. 33 Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“
34 Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“
35 Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.
36 Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. 37 Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“
38 Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“
39 Валам оде са Валаком. Дошли су у Киријат-Узот. 40 Тада је Валак принео на жртву крупну и ситну стоку, па је од тога послао Валаму и кнезовима, који су били с њим. 41 Следећег јутра је повео Валама и довео га на Вамот-Вал, одакле је могао да види један део народа.
Валамова прва прича
23 Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 2 Валак учини онако како му је Валак рекао. Затим су Валак и Валам принели на жртвенику једног јунца и једног овна.
3 Валам рече Валаку: „Остани код своје свеспалнице, а ја ћу поћи; можда ће се Господ срести са мном, па шта ми каже, то ћу говорити.“ Тако оде он на узвишицу.
4 Господ је срео Валама, и Валам му је рекао: „Припремио сам седам жртвеника и на сваком жртвенику принео једног јунца и једног овна.“
5 Тада Господ стави реч у Валамова уста и рече: „Врати се Валаку и говори тако.“
6 Кад се вратио Валаку, овај је стајао код своје свеспалнице са свим моавским кнезовима. 7 Тада Валам изрече своју причу:
„Из Арама ме Валак доведе,
цар моавски из горја источног:
’Дођи – рече – Јакова ми прокуни,
дођи и Израиљ презри!’
8 Како да прокунем
кога Бог не проклиње,
и презрем
кога Господ не презире?
9 Јер гледам га с планинских врхова,
посматрам га с горских узвишења;
гле народа који живи издвојено,
међу народе он се не рачуна.
10 Ко ће избројити прах Јаковљев,
ко да изброји четвртину Израиља?
О, кад бих умро смрћу праведничком,
кад би и мој крај био као њихов!“
11 Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“
12 Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“
Валамова друга прича
13 Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14 Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.
15 Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“
16 Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“
17 Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“
18 Тада Валам изрече своју причу:
„Устани, Валаче,
послушај ме, сине Сефоров!
19 Бог није човек да би слагао,
или потомак људски да би се кајао.
Зар је шта рекао да није учинио,
изрекао да није испунио?
20 Заповест ми даде да благосиљам,
благослов је дао и нећу га повући.
21 Не назире се несрећа у Јакову,
невоља се не види у Израиљу.
С њим је Господ, Бог његов,
царски му поклик сред њега одзвања!
22 Бог их је из Египта извео,
он је њему као рози биволови.
23 Против Јакова нема врачања,
против Израиља нема гатања.
Нек се сада прича о Јакову,
о Израиљу нек се приповеда:
’Ево, шта је Бог учинио!’
24 Какав ли је то само народ!
Као лавица устаје,
као лав се диже,
не леже док улов не прождере
и крви се жртава не напије.“
25 Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“
26 Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“
Валамова трећа прича
27 Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ 28 Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.
29 Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 30 Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.
24 Кад је Валам видео да је Господу по вољи да благосиља Израиља, није више ишао да тражи знамења као претходна два пута, него се окренуо лицем према пустињи. 2 Кад је Валам погледао, видео је како Израиљ логорује по својим племенима. Тада је Дух Господњи дошао на њега, 3 па је изрекао своју причу. Рекао је:
„Пророштво Валама, сина Веоровог,
пророштво човека, који јасно види,
4 пророштво онога што речи Божије чује.
Он виђење прима од Свемоћнога,
на тло пада очима отвореним.
5 Како су ти дивни шатори, Јакове,
и твоја боравишта, Израиљу!
6 Као потоци гранају се,
као вртови покрај реке,
као алоје које Господ посади,
као кедрови што су покрај воде.
7 Вода ће потећи из његових ведара,
потомство му бити над многим водама.
Цар ће му се уздићи над Агагом,
и царство се његово узвисити.
8 Из Египта Бог га је извео,
он је њему као рози биволови.
Непријатеље ће своје прождрети,
кости им сломити,
стрелама их пробости.
9 Спустио се као лав,
легао је као лавица;
ко сме њега да изазива?
Блажени да су који тебе благосиљају,
проклети да су који тебе проклињу!“
10 Ту се Валак разгневи на Валама, пљесну дланом о длан, па рече Валаму: „Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље, а ево, ти си их благословио сва ова три пута! 11 Одлази сада у своје место! Рекао сам да ћу те богато наградити, али Господ ти је ускратио награду.“
12 Валам одговори Валаку: „Зар нисам рекао и твојим гласницима које си послао: 13 ’Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господњу, како бих на своју руку учинио било добро, било зло – говорићу оно што ми Господ буде рекао’? 14 А сад, ево, идем своме народу, хајде да ти саопштим шта ће овај народ учинити твом народу у последњим данима.“
Валамова четврта прича
15 Тада Валам изрече своју причу:
„Пророштво Валама, сина Веоровог,
пророштво човека који јасно види,
16 пророштво онога што Божије речи чује,
и познаје мудрост Свевишњега.
Он виђење прима од Свемоћнога,
на тло пада очима отвореним.
17 Видим га, али не у садашњости,
посматрам га, али не из близа.
Звезда ће изаћи од Јакова,
жезло се подићи од Израиља;
он ће сатрти крајеве моавске,
и разбити Ситове потомке.
18 Едом ће постати туђа имовина,
Сир, душман његов запоседнут биће,
кад Израиљ наступи са силом!
19 Владар ће од Јакова изаћи,
и истребити преживеле из града.“
Валамова пета прича
20 Затим је погледао према Амалику и изрекао своју причу:
„Амалик је био први међу народима,
али му је крај у пропасти.“
Валамова шеста прича
21 Онда је погледао према Кенеју и изрекао своју причу:
„Чврсто стоји твоје станиште,
гнездо[b] твоје на стени почива.
22 Но, Кенеј ће бити истребљен,
кад га Асирија у робље одведе.“
Валамова седма прича
23 Поново Валам изрече своју причу:
„Јао! Ко ће преживети кад Бог учини ово?
24 Бродови ће доћи из Китима,
али ће и он пропасти заувек,
кад покори Асирију и Евера.“
25 Потом Валам устане и врати се у своје место, а Валак оде својим путем.
Израиљ се одаје идолопоклонству
25 Док је Израиљ боравио у Ситиму, народ је почео да блудничи с Моавкама. 2 Оне су позивале народ да приноси жртве њиховим боговима, а народ је јео и клањао се њиховим боговима. 3 Тако је Израиљ пристао уз Вал-Фегора. Зато је плануо Господњи гнев на Израиља.
4 Господ рече Мојсију: „Узми све старешине народа и повешај[c] их усред бела дана пред Господом, да се Господњи гнев одврати од Израиља.“
5 Мојсије рече Израиљевим судијама: „Нека свако од вас побије оне своје људе који су пристали уз Вал-Фегора.“
6 Док су они плакали код улаза у Шатор од састанка, дође неки Израиљац и доведе једну Мадијанку својој браћи, на Мојсијеве очи и на очи све Израиљеве заједнице. 7 Кад је то видео Финес, син Елеазара, Ароновог сина, устао је и напустио заједницу. Узме он копље у руку, 8 оде за Израиљцем у шатор и обоје их прободе, и Израиљца и жену, њу кроз стомак. Тако је престала пошаст међу Израиљцима. 9 Од пошасти је изгинуло двадесет четири хиљаде.
10 Господ рече Мојсију: 11 „Финес, син Елеазара, Ароновог сина, је одвратио мој гнев од Израиљаца, јер је својом ревношћу показао моју ревност међу њима, па нисам истребио Израиљце у својој ревности. 12 Зато му реци: ’Ево, с њиме склапам савез мира. 13 То ће њему и његовом потомству после њега бити савез трајног свештенства, због тога што је био ревностан за свога Бога и извршио откупљење за Израиљце.’“
14 Име погубљеног Израиљца, који је био убијен са мадијанском женом, било је Зимрије. Он је био син Салуа, кнеза једног од Симеунових отачких домова. 15 Име Мадијанке која је била убијена било је Хазвија. Она је била ћерка Сура, племенског главара једног рода у Мадијану.
16 Господ рече Мојсију: 17 „Нападни Мадијанце и побиј их, 18 јер су вас завели у случају Фегора и њихове сестре Хазвије, ћерке мадијанског кнеза, која је била убијена у време пошасти која се догодила због Фегора.“
Попис новог нараштаја
26 Господ рече Мојсију и свештенику Елеазару, сину Ароновом: 2 „Извршите попис све заједнице синова израиљевих, од двадесет година па навише, по њиховим очинским домовима, сваког ко је у Израиљу способан за војску.“ 3 Мојсије и свештеник Елеазар им рекоше на моавским пољанама код Јордана близу Јерихона: 4 „Попишите људе од двадесет година па навише, као што је Господ заповедио Мојсију.“
Ово су били Израиљци који су изашли из Египта:
5 Рувим, Израиљев првенац. Рувимови синови:
од Еноха, породица Енохова;
од Фалуја породица Фалујева.
6 Од Есрона, породица Есронова,
од Хармије породица Хармијина.
7 То су Рувимове породице; било их је пописано четрдесет три хиљаде седам стотина тридесет.
8 Фалујев син био је Елијав. 9 Елијавови синови: Намуило, Датан и Авирон. Датан и Авирон су били заступници заједнице, они који су се побунили против Мојсија и Арона с Корејевим присталицама, када су се побунили против Господа. 10 Тада се земља отворила своје ждрело и прогутала и њих и Кореја. То је било онда када су те присталице изгинуле, а огањ прогутао две стотине педесет људи. Тако су постали опомена. 11 Ипак, Корејеви синови нису изгинули.
12 Симеунови синови по својим породицама:
од Намуила породица Намуилова;
од Јамина породица Јаминова;
од Јакина породица Јакинова;
13 од Заре породица Зарина,
од Саула породица Саулова.
14 То су Симеунове породице, укупно двадесет две хиљаде две стотине.
15 Гадови синови по својим породицама:
од Сифона породица Сифонова;
од Агија породица Агијева;
од Сунија породица Сунијева;
16 од Азена породица Азенова;
од Ирија породица Иријева;
17 од Арода породица Ародова;
од Арилија породица Арилијева.
18 То су породице Гадових синова. Од њих је било пописаних четрдесет хиљада пет стотина.
19 Јудини синови: Ир и Авнан, али Ир и Авнан су умрли у Ханану.
20 Јудини синови по својим породицама су били:
од Силома породица Силомова;
од Фареса породица Фаресова;
од Заре породица Зарина.
21 Фаресови синови су били:
од Есрона породица Есронова;
од Јемуила породица Јемуилова.
22 То су Јудине породице. Од њих је било пописано седамдесет шест хиљада пет стотина.
23 Исахарови синови по својим породицама:
од Толе породица Толина;
од Фуве породица Фувина;
24 Од Јасува породица Јасувова;
од Симрона породица Симронова.
25 То су породице Исахарове. Од њих је било пописано шездесет четири хиљаде три стотине.
26 Завулонови синови по својим породицама:
од Сареда породица Саредова,
од Алона породица Алонова,
од Алила породица Алилова.
27 То су породице Завулонове. Од њих је било пописано шездесет хиљада пет стотина.
28 Јосифови синови по својим породицама: Манасија и Јефрем.
29 Манасијини синови:
од Махира породица Махирова, а Махир роди Галада,
од Галада је породица Галадова.
30 Ово су Галадови синови:
од Ахијезера породица Ахијезерова;
од Хелека породица Хелекова;
31 од Есрила породица Есрилова,
од Сихема породица Сихемова;
32 од Семида породица Семидова;
од Ефера породица Еферова.
33 А Салпад, син Еферов, није имао синове него ћерке. Оне су се звале Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.
34 То су Манасијине породице. Од њих је било пописано педесет две хиљаде седам стотина.
35 Јефремови синови по својим породицама:
од Сутала породица Суталова;
од Вехера породица Вехерова;
од Тахана породица Таханова,
36 синови Суталови:
од Ерана породица Еранова.
37 То су породице Јефремових синова. Од њих је било пописано тридесет две хиљаде пет стотина.
То су синови Јосифови по својим породицама.
38 Венијаминови синови по својим породицама:
од Веле породица Велина;
од Асвила породица Асвилова;
од Ахирама породица Ахирамова;
39 од Шуфама породица Шуфамова;
од Уфама породица Уфамова.
40 Велини синови су били:
Арад и Наман; од Арада породица Арадова;
од Намана породица Наманова.
41 То су Венијаминови синови по својим породицама. Од њих је било пописано четрдесет пет хиљада шест стотина.
42 Ово је Даново потомство по својим породицама:
од Самеја породица Самејева.
То је Даново потомство по својим породицама. 43 Од свих Самејевих породица било је пописаних шездесет четири хиљаде четири стотине.
44 Асирови синови по својим породицама:
Од Јемне породица Јемнина;
од Јесвије породица Јесвијева:
од Верија породица Веријина.
45 Веријини синови:
од Хевера породица Хеверова;
од Мелхила породица Мелхилова.
46 Асирова ћерка звала се Сера.
47 То су породице Асирових синова. Од њих је било пописано педесет три хиљаде четири стотине.
48 Нефталимови синови по својим породицама:
од Јасила породица Јасилова;
од Гунија породица Гунијева;
49 од Јесера породица Јесерова;
од Селима породица Селимова.
50 То је Нефталимов род по својим породицама. Од њих је било пописано четрдесет пет хиљада четири стотине.
51 Пописаних Израиљаца било је укупно шест стотина једна хиљада седам стотина тридесет.
52 Господ рече Мојсију: 53 „Овима нека се подели земља у наследство према броју имена. 54 Већем племену дај веће наследство, а мањем племену дај мање наследство; нека се свакоме да наследство према броју његових пописаних. 55 Нека се земља подели жребом; нека је приме у наследство према именима њихових отачких племена. 56 Наследство нека се сваком племену подели жребом према томе да ли је велико или мало.“
57 А ово су пописани Левити по својим породицама:
од Гирсона породица Гирсонова;
од Ката породица Катова и од Мерарија породица Мераријева.
58 Ово су Левијеве породице:
породица Ловенијева,
породица Хевронова,
породица Молијева,
породица Мусијева, породица Корејева.
А Кату се родио Амрам. 59 Амрамовој жени име је било Јохаведа. Она је била Левијева ћерка, која му се родила у Египту. Она је Амраму родила Арона и Мојсија и њихову сестру Марију. 60 Арону се родио Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар. 61 Али Надав и Авијуд су погинули кад су принели туђи огањ пред Господом.
62 Свих пописаних мушкараца од једног месеца па навише било је двадесет три хиљаде. Они нису били пописани с Израиљцима, пошто им није дано наследство међу Израиљцима.
63 То су они које је пописао Мојсије и свештеник Елеазар, који су пописали Израиљце на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихону. 64 Међу овима није било ниједнога од оних које су пописали Мојсије и Арон, кад су пописивали Израиљце у Синајској пустињи. 65 Господ је, наиме, рекао: „Нека свакако помру у пустињи!“ Од тих ни један није преживео осим Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог.
Салпадове ћерке
27 Тада су приступиле ћерке Салпада, сина Еферовог, сина Галадовог, сина Махировог, сина Манасијиног, сина Јосифовог. Он је био из Манасијине породице. Ћерке су му се звале: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 2 Стале су пред Мојсија и свештеника Елеазара, пред кнезове и сву заједницу, код улаза у Шатор од састанка, и рекле: 3 „Наш отац је умро у пустињи. Он није био међу оним присталицама, Корејевим присталицама, што су се побуниле против Господа, него је умро због свог греха. Није имао синова. 4 Зашто да име нашег оца нестане из његове породице зато што није имао ни једног сина? Дај нам посед међу браћом нашег оца.“
5 Мојсије донесе њихов случај пред Господа. 6 Господ рече Мојсију: 7 „Салпадове ћерке су у праву. Дај им посед у наследство међу браћом њиховог оца; преведи на њих наследство њиховог оца.
8 А Израиљцима реци: ’Ако човек умре а нема ниједног сина, преведите наследство на његову ћерку. 9 Ако нема ни ћерку, његово наследство дајте његовој браћи. 10 Ако нема ни браћу, дајте његово наследство браћи његовог оца. 11 Ако његов отац нема браће, његово наследство дајте у посед његовом најближем рођаку из родбине. Нека то Израиљцима буде правна уредба као што је Господ заповедио Мојсију.’“
Исус Навин постављен за Мојсијевог наследника
12 Господ рече Мојсију: „Попни се на ову гору Аварим и погледај земљу коју сам дао Израиљцима. 13 Кад је погледаш, придружићеш се своме народу, као што му се придружио твој брат Арон, 14 јер сте се побунили против моје речи у пустињи Цин када се заједница свађала, уместо да код вода објавите моју светост пред њиховим очима.“ (То су меривске воде код Кадиса у пустињи Цин.)
15 Мојсије рече Господу: 16 „Нека Господ, Бог духова свих створења, постави једног човека над заједницом, 17 који ће их предводити у свему што предузимају, који ће их изводити и доводити. Тако Господња заједница неће бити као стадо без пастира.“
18 Господ рече Мојсију: „Узми Исуса, сина Навиновог, човека у коме је мој Дух, и положи своју руку на њега. 19 Постави га пред свештеника Елеазара и пред сву заједницу, и уведи га у службу у њиховој присутности. 20 Затим му предај део своје власти, да му се покорава сва израиљска заједница. 21 Онда га постави пред свештеника Елеазара, а он ће за њега тражити савет од Господа путем Урима. На његову заповест нека он и сва израиљска заједница полазе и на његову заповест нека долазе.“
22 Мојсије учини како му је Господ заповедио. Узео је Исуса и поставио га пред свештеника Елеазара и пред сву заједницу. 23 Затим је положио своју руку на њега у увео га у службу, као што је Господ рекао преко Мојсија.
Дневни приноси
28 Господ рече Мојсију: 2 „Заповеди Израиљцима и реци им: ’Пазите да приносите мој принос, храну за моју паљену жртву, мој угодни мирис, у време које је одређено за њега.’ 3 Реци им: ’Ово је паљена жртва коју ћете приносити Господу: дневно два јагњета од годину дана, без мане, као трајну жртву свеспалницу. 4 Једно јагње принеси ујутро, а друго принеси увече. 5 Уз то, умешај десетину ефе[d] брашна с четврт хина[e] чистог, свеже исцеђеног уља. 6 То је трајна жртва свеспалница установљена на гори Синај, на угодни мирис – паљену жртву Господу. 7 Жртва изливница ће бити четврт хина жестоког пића за свако јагње. Нека се жртва изливница Господу излије у Светињи. 8 Друго јагње принеси увече. С њим принеси исту житну жртву као ујутро, и жртву изливницу на угодни мирис, паљену жртву Господу.
Суботње жртве
9 На суботњи дан принеси два јагњета од годину дана, без мане, две десетине ефе брашна умешеног са уљем за житну жртву, и жртву изливницу која иде уз њу. 10 То је жртва свеспалница за сваку суботу, поред свакодневне жртве свеспалнице и жртве изливнице која иде уз њу.
Месечне жртве
11 На почетку ваших месеци принесите жртву свеспалницу Господу: два јунца, два овна и седам јагањаца од годину дана без мане. 12 Житна жртва уз сваког јунца биће: три десетине ефе брашна умешеног с уљем. Житна жртва уз сваког овна биће: две десетине брашна умешеног с уљем. 13 Житна жртва уз свако јагње биће: две десетине брашна умешеног с уљем. То је жртва свеспалница – паљена жртва на угодан мирис Господу. 14 Жртва изливница која иде уз њих биће: пола хина[f] вина за сваког јунца, једна трећина хина[g] вина за овна, и једна четвртина хина[h] вина за јагње. То је жртва свеспалница за сваки нови месец током месеци у години. 15 Уз свакодневну свеспалницу, нека се Господу приноси један јарац као жртва за грех, уз жртву изливницу која иде с њом.
Жртве за Пасху
16 Првога месеца, четрнаестог дана у месецу почиње Пасха Господња. 17 А петнаестога дана истог месеца је празник. Једите бесквасне хлебове седам дана. 18 Првога дана одржавајте свети сабор; не радите никаквог свакодневног посла. 19 Као паљену жртву, свеспалницу, принесите Господу два јунца, једног овна и седам јагањаца од годину дана, без мане. 20 Житна жртва која иде уз њих биће: три десетине ефе брашна умешеног с уљем за сваког јунца, две десетине за овна, 21 а једну десетину принеси за сваког од седам јагањаца. 22 Такође, принеси и једног јарца, жртву за грех, да се изврши откупљење за вас. 23 Ово приносите поред јутарње жртве свеспалнице која се свакодневно приноси. 24 Овако ћете чинити сваки дан за седам дана. То је паљена жртва, угодни мирис Господу. Нека се то приноси уз свакодневну жртву свеспалницу и уз жртву изливницу која иде с њом. 25 А седмога дана нека вам буде свети сабор: не радите никакав посао.
Жртве за празник Седмица
26 На дан првина, приликом вашег празника Седмица, кад принесете Господу житну жртву од нове жетве, одржавајте свети сабор. Не радите никакав свакодневни посао! 27 За жртву свеспалницу на угодан мирис Господу принесите два јунца, једног овна и седам јагањаца од годину дана. 28 Житна жртва која иде уз њих биће: три десетине ефе брашна умешеног с уљем за сваког јунца, две десетине за овна, 29 а једну десетину за сваког од седам јагањаца; 30 и једног јарца, да се изврши откупљење за вас. 31 Поред свакодневне жртве свеспалнице, и житне жртве која иде уз њу, принесите уз њу и жртву изливницу. Нека вам буду без мане.
Жртве за празник труба
29 Првог дана седмог месеца одржавајте свети сабор. Не радите никакав свакодневни посао. Нека вам то буде трубни дан. 2 Тада принесите као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу једног јунца, једног овна и седам јагањаца од годину дана, без мане. 3 Житна жртва која иде за њих биће: три десетине ефе брашна умешеног с уљем за јунца, две десетине за овна, 4 и једна десетина за сваког од седам јагањаца; 5 и једног јарца, да се изврши откупљење за вас. 6 Поред месечне жртве свеспалнице и житне жртве која иде уз њу, и свакодневне свеспалнице и житне жртве која иде уз њу, принесите уз њу и прописану жртву изливницу, на угодан мирис Господу.
Жртве за празник откупљења
7 Десетог дана, истог седмог месеца, одржавајте свети сабор. Постите[i] и не радите никакав свакодневни посао. 8 Тада принесите као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу једног јунца, једног овна и седам јагањаца од годину дана. Нека буду без мане. 9 Житна жртва која иде уз њих биће: три десетине ефе брашна умешеног с уљем за јунца, две десетине за овна, 10 а једна десетина за сваког од седам јагањаца; 11 и једног јарца за жртву за грех, поред жртве откупљења за грех, свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њих.
Жртве за празник Сеница
12 Петнаестог дана седмог месеца одржавајте свети сабор. Не радите никакав свакодневни посао. Празник Господу прослављајте седам дана. 13 Као жртву свеспалницу, паљену жртву на угодан мирис Господу, принесите тринаест јунаца, два овна и четрнаест јагањаца од годину дана. Нека буду без мане. 14 Житна жртва која иде уз њих биће: три десетине ефе брашна умешеног с уљем за сваког од тринаест јунаца, две десетине за сваког овна, 15 а једна десетина за сваког од четрнаест јагањаца; 16 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
17 Другог дана принесите: дванаест јунаца, два овна, четрнаест јагањаца без мане, 18 са житном жртвом и жртвом изливницом, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 19 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
20 Трећег дана принесите: једанаест јунаца, два овна и четрнаест јагањаца од годину дана, без мане, 21 са житном жртвом и жртвом изливницом, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 22 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
23 Четвртог дана принесите: десет јунаца, два овна и четрнаест јагањаца од годину дана, без мане, 24 са житном жртвом и жртвом изливницом, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 25 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
26 Петог дана принесите: девет јунаца, два овна и четрнаест јагањаца од годину дана, без мане, 27 са житном жртвом и жртвом изливницом, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 28 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
29 Шестог дана принесите: осам јунаца, два овна и четрнаест јагањаца од годину дана, без мане, 30 са житном жртвом и жртвом изливницом, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 31 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
32 Седмог дана принесите: седам јунаца, два овна и четрнаест јагањаца од годину дана, без мане, 33 са житном жртвом и жртвом изливницом, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 34 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
35 Осмог дана одржавајте свечани сабор. Не радите никакав свакодневни посао. 36 Као жртву свеспалницу, паљену жртву на угодни мирис Господу, принесите једног јунца, једног овна и седам јагањаца без мане; 37 житну жртву и жртву изливницу, према прописаном броју јунаца, овнова и јагањаца; 38 и једног јарца за жртву за грех, поред свакодневне жртве свеспалнице, житне жртве која иде уз њу и жртве изливнице која иде уз њу.
39 То приносите Господу на своје одређене празнике, поред својих завета и добровољних прилога, било да су то ваше жртве свеспалнице, житне жртве, жртве изливнице или жртве мира.’“
40 Тако је Мојсије рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио.
Завети жена
30 Мојсије рече главарима племена израиљског народа: „Ово је Господ заповедио: 2 ’Ако неки човек учини завет Господу, или положи заклетву којом се обавеже, нека не погази своју реч; нека учини оно што изађе из његових уста.
3 Ако жена учини завет Господу у својој младости, или се обавеже заклетвом док је у кући свога оца, 4 па њен отац сазна за њен завет или заклетву којом се обавезала, али јој не приговори, тада сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала остају на снази. 5 Али ако јој отац то забрани истог дана кад сазна, сви њени завети и заклетве којима се обавезала више не важе. Господ ће јој опростити, јер јој је отац забранио.
6 Ако се уда док је под заветом, или се обавезала непромишљеном изјавом, 7 па њен муж сазна за то, али јој не приговори истог дана кад сазна, тада сви њени завети и обећања којима се обавезала остају на снази. 8 Ако јој се муж успротиви истог дана кад сазна, он тиме поништава завет, или непромишљену изјаву којом се обавезала. А Господ ће јој опростити.
9 Завет удовице или разведене, све чиме се обавезала, и даље је обавезује.
10 Ако жена учини завет док је у кући свог мужа, или се обавеже обећањем уз заклетву, 11 па њен муж сазна за то, али јој не приговори и не забрани јој, тада сви њени завети и свако обећање којим се обавезала остају на снази. 12 Али ако их муж поништи истог дана кад сазна за њих, ништа што је прешло преко њених усана не важи. Пошто их је њен муж поништио, Господ ће јој опростити. 13 Сваки завет и сваку заклетву којом се жена обавеже на неко самоодрицање, њен муж може да потврди или поништи. 14 Ако дани пролазе, а муж јој не приговара, он потврђује све њене завете, или сва обећања којима се обавезала. Он их је потврдио, јер јој није приговорио истог дана кад је сазнао за њих. 15 Али ако их поништи касније, пошто је већ сазнао за њих, са̂м ће носити њену кривицу.’“
16 То су одредбе које је Господ дао Мојсију за мужа и његову жену, и за оца и његову ћерку у њеној младости, док је у кући свога оца.
Рат против Мадијанаца
31 Господ рече Мојсију: 2 „Изврши освету над Мадијанцима због Израиљаца. Потом ћеш се придружити своме народу.“
3 Мојсије рече народу: „Наоружај људе међу вама за рат, па нека иду на Мадијанце да изврше над њима Господњу освету. 4 Пошаљи у битку по хиљаду људи из сваког израиљског племена.“ 5 Тако је од Израиљевих хиљада било окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена. 6 Мојсије их је послао у рат, по хиљаду из сваког племена, заједно са Финесом, сином свештеника Елеазара, који је понео са собом посвећено посуђе и ратне трубе.
7 Они су заратили против Мадијана, баш како је Господ заповедио Мојсију и побили му све мушкарце. 8 Поред осталих побили су и мадијанске цареве Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву – пет мадијанских царева. Мачем су погубили и Валама, сина Веоровог. 9 Израиљци су са собом повели мадијанске жене и децу, и запленили сву њихову стоку, сва њихова стада и сва њихова добра, 10 а све њихове градове по којима су живели спалили огњем. 11 Онда су узели плен и све што је било одузето, и људе и стоку, 12 па су робље, одузето и плен довели Мојсију, свештенику Елеазару и свој Израиљевој заједници у табор на моавским пољанама, код Јордана, насупрот Јерихону.
13 Мојсије, свештеник Елеазар и сви кнезови заједнице пођу им у сусрет изван табора. 14 Мојсије се разбеснео на војводе, на заповеднике хиљада и стотина, који су се враћали из рата. 15 Мојсије им рече: „Зар сте оставили у животу све жене? 16 А баш су оне, на Валамов наговор, навеле Израиљце да се изневере Господу у случају Фегора, па је Господњу заједницу погодила пошаст! 17 Стога сад побијте сву мушку децу и сваку жену која је спавала са мушкарцем. 18 Ипак, поштедите за себе сваку младу девојку која није спавала са мушкарцем.
19 Сваки од вас који је убио некога или је дотакао убијеног, нека логорује седам дана изван табора. Очистите себе и своје робове трећега и седмога дана. 20 Нека се очисти и свако рухо, сваки кожни предмет, сваки предмет начињен од козје длаке, и сваки предмет од дрвета.“
21 А свештеник Елеазар рече ратницима који су ишли у битку: „Ово је одредба Закона који је Господ дао Мојсију: 22 злато, сребро, бронзу, гвожђе, калај и олово, 23 све што је отпорно на ватру, нека се пропусти кроз ватру и биће чисто. Ипак, нека се очисти и водом очишћења. А све што није отпорно на ватру пропустите кроз воду. 24 Седмога дана оперите своју одећу и бићете чисти. Потом се вратите у табор.“
Подела плена
25 Господ рече Мојсију: 26 „Ти, свештеник Елеазар и главари отачких домова заједнице, извршите попис плена, људи и стоке. 27 Затим подели плен између ратника који су ишли у битку и целе заједнице. 28 Од ратника који су ишли у битку одвој део за Господа: једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца и оваца. 29 Узмите то од њихове половине и дајте то свештенику Елеазару за принос Господу. 30 А од половине плена Израиљаца узми једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца, оваца – од сваке стоке – и дај их Левитима, који су задужени за службу у Пребивалишту Господњем.“ 31 Мојсије и Елеазар учине као што је Господ заповедио Мојсију.
32 Плена што је остао од одузетог које је запленила војска било је: шест стотина седамдесет пет хиљада оваца, 33 седамдесет две хиљаде грла говеда, 34 шездесет једна хиљада магараца, 35 и тридесет две хиљаде људских душа – жена које нису спавале са мушкарцем.
36 Дакле, половина дела војске која је ишла у битку била је:
три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке. 37 Део за Господа од ситне стоке био је шест стотина седамдесет пет оваца.
38 Било је тридесет шест хиљада говеда, од којих је Господњи део био седамдесет два грла;
39 магараца је било тридесет хиљада пет стотина, од којих је Господњи део био шездесет једно грло;
40 и шеснаест хиљада људских душа, од којих је Господњи део био тридесет две душе.
41 Мојсије је предао свештенику Елеазару део, принос за Господа, као што је Господ заповедио Мојсију.
42 Половина дела Израиљаца коју је Мојсије одвојио од људи који су ратовали – 43 половина која је припала заједници, износила је: три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке, 44 тридесет шест хиљада говеда, 45 тридесет хиљада пет стотина магараца, 46 и шеснаест хиљада људских душа. 47 Од те половине, која је припала Израиљцима, Мојсије је узео по једно од педесет, и од људи и од стоке, и дао Левитима који су били задужени за службу у Пребивалишту Господњем, као што му је Господ заповедио.
48 Тада су Мојсију приступили војни заповедници над хиљадама, кнезови над хиљадама и стотинама, 49 и рекли му: „Твоје слуге су извршиле попис ратника који су били под нашим водством, и ниједан од нас не недостаје. 50 А ми смо донели принос Господу, шта је већ ко нашао, предмете од злата, наруквице и гривне, прстење, наушнице и огрлице, да се изврши откупљење за нас пред Господом.“
51 Мојсије и Свештеник Елеазар су узели од њих злато, сав тај накит. 52 Свега злата, жртве дизанице коју су принели Господу било је шеснаест хиљада седам стотина педесет шекела[j]. 53 А војници су задржали за себе што су запленили. 54 Потом су Мојсије и свештеник Елеазар узели злато од кнезова над хиљадама и стотинама и донели га у Шатор од састанка, као спомен Израиљцима пред Господом.
Освајање и подела области источно од Јордана
32 А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, 2 дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: 3 „Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, 4 земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ 5 Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“
6 Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? 7 Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? 8 Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. 9 И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. 10 Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: 11 ’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Авра̂му, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, 12 осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ 13 Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом.
14 А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. 15 Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“
16 А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, 17 али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. 18 Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. 19 Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.