Bible in 90 Days

²⁸ Аод им рече: „Крените за мном, јер вам је Господ предао у руке ваше непријатеље, Моавце!“ Они крену за њим и заузму газове на Јордану код Моава. Никога нису пуштали да пређе. ²⁹ Том приликом су побили око десет хиљада Моаваца, све срчаних и храбрих људи. Ниједан од њих није умакао. ³⁰ Тог дана је Моав потпао под власт Израиља, и земља је била мирна осамдесет година.

Самегар

³¹ После њега је био Самегар, син Анатов. Он је побио шест стотина Филистејаца волујским останом и тако избавио Израиља.

Девора

4 Али кад је Аод умро, Израиљци наставише да чине оно што је зло у очима Господњим. ² Тада их је Господ предао у руке Јавина, цара хананског, који је владао у Асору. Заповедник његове војске био је Сисера, који је живео у Аросет-Гојиму. ³ Израиљци завапише Господу, јер је Јавин имао девет стотина гвоздених бојних кола, те је окрутно тлачио Израиљце двадесет година.

⁴ У то време је у Израиљу судила пророчица Девора, жена Лапидотова. ⁵ Она је обичавала да седи под Деворином палмом између Раме и Ветиља у Јефремовој гори. Израиљци су долазили к њој горе, да им дели правду. ⁶ Она је послала по Варака, сина Авиноамовог, из Кедеса Нефталимовог, и рекла му: „Није ли Господ, Бог Израиљев, заповедио: ’Иди, узиђи на гору Тавор, и поведи са собом десет хиљада људи из Нефталимовог и Завулоновог племена? ⁷ Ја ћу да намамим к теби Сисеру, заповедника Јавинове војске, на поток Кисон, с његовим бојним колима и његовим мноштвом, и предаћу га у твоје руке.’“

⁸ Варак јој одговори: „Ићи ћу ако ти пођеш са мном; ако не пођеш са мном, нећу ићи.“

⁹ Она одговори: „Заиста ћу поћи с тобом, али на путу на који идеш, слава неће припасти теби; Господ ће предати Сисеру у руке једне жене.“ Девора устаде и оде са Вараком у Кедес. ¹⁰ Варак позва Завулоново и Нефталимово племе у Кедес. Десет хиљада људи је ишло за њим; и Девора је пошла горе с њим.

¹¹ А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, од синова Ховава, Мојсијевог таста, и разапео себи шатор код храста у Цананиму недалеко од Кедеса.

¹² Сисери је било јављено да се Варак, син Авиноамов, попео на гору Тавор. ¹³ Сисера је сазвао сва своја бојна кола – девет стотина гвоздених кола – и сав народ са њим из Аросет-Гојима код потока Кисона.

¹⁴ Девора рече Вараку: „На ноге! Ово је дан у који је Господ предао Сисеру у твоје руке. Не ступа ли Господ пред тобом?“ Варак сиђе с горе Тавор а за њим десет хиљада људи. ¹⁵ Господ је довео у пометњу Сисеру, сва његова бојна кола и сав његов табор пред Вараковим мачем. Сисера је сишао с бојних кола и дао се пешке у бег.

¹⁶ Варак је гонио бојна кола и војску све до Аросет-Гојима. Сви су Сисерини војници изгинули од оштрице мача; ниједан није преживео. ¹⁷ А Сисера је побегао у шатор Јаиле, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара асорског, и дома Хевера Кенејца владао мир.

¹⁸ Јаила је изашла у сусрет Сисери и рекла му: „Сврати, мој Господару, сврати к мени. Не бој се!“ Сисера сврати к њој у шатор, а она га заогрне покривачем.

¹⁹ Сисера јој рече: „Дај ми да попијем мало воде; жедан сам.“ Она отвори мешину с млеком, да му да̂ пије и покрије га.

²⁰ Он јој рече: „Стани на улаз од шатора; ако неко дође и пита: ’Има ли кога унутра’, ти реци: ’Нема.’“

²¹ Изморен, Сисера заспи. Тада Јаила, жена Хеверова, узе шаторски колац и маљ у руку, тихо му приђе, и заби му клин у слепоочницу. Клин прође све до земље, и Сисера умре.

²² У међувремену, дође Варак гонећи Сисеру. Јаила му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ Он дође к њој, а оно, Сисера лежи мртав, с шаторским коцем у слепоочници.

²³ Тог дана је Господ покорио Јавина, цара хананског, пред Израиљцима. ²⁴ Рука Израиљаца је све теже и теже притискала Јавина, цара хананског, док га није докрајчила.

Деворина песма

5 Тог дана су Девора и Варак, син Авиноамов, испевали песму:

Земља је била мирна четрдесет година.

Гедеон

6 Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Зато их је Господ предао у руке Мадијанаца на седам година. ² Пошто је мадијанска рука тешко притисла Израиљ, Израиљци су пред најездом Мадијанаца правили склоништа, пећине и утврђења у горама. ³ Кад год су Израиљци сејали, тамо би се пењали Мадијанци, Амаличани и источни народи, и нападали их. ⁴ Подигли би себи табор наспрам њих и уништавали урод земље све до Газе. Ништа нису остављали Израиљу да преживи, ни овце, ни вола, ни магарца. ⁵ Јер, кад би се појавили са својим стадима и подизали своје шаторе, стуштили би се као велики рој скакаваца; њима и њиховим камилама није било броја. Улазили су у земљу да је пустоше. ⁶ Тако је Мадијан довео Израиљ до крајње беде. Тада су Израиљци завапили Господу.

⁷ Кад су Израиљци завапили Господу због Мадијана, ⁸ Господ је послао Израиљцима једног пророка. Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам вас извео из Египта и одвео вас из куће ропства. ⁹ Ја сам вас избавио из руку Египћана и из руку свих ваших тлачитеља. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. ¹⁰ Рекао сам вам: ја сам Господ, Бог ваш. Не служите боговима Аморејаца у чијој земљи живите. Али ви нисте били послушни моме гласу.’“

¹¹ Анђео Господњи дође и седе под храстом код Офре, који припада Јоасу, потомку Авиезерову. Његов син Гедеон је вршио пшеницу у винској муљари да би је сачувао од Мадијанаца. ¹² Анђео Господњи му се указао и рекао: „Господ с тобом, силни ратниче!“

¹³ Гедеон му одговори: „Опрости, господару, али ако је Господ с нама, зашто нас је снашло све ово? И где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши преци? Говорили су: ’Зар нас није Господ извео горе из Египта?’ Зашто нас је онда Господ напустио и предао нас у руке Мадијанаца?“

¹⁴ Господ се окренуо према њему и рекао му: „Иди с том силом у себи и избавићеш Израиља из мадијанских руку. Зар те не шаљем ја?“

¹⁵ Гедеон му одговори: „Опрости, Господе, али како ћу ја да избавим Израиља? Мој род је најнезнатнији у Манасијином племену, а ја сам најмлађи у дому мога оца.“

¹⁶ Господ му рече: „Ја ћу бити с тобом, па ћеш потући Мадијанце као једног човека.“

¹⁷ Гедеон му рече: „Ако сам нашао наклоност у твојим очима, дај ми неки знак да ти говориш са мном. ¹⁸ Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим к теби. Ја ћу донети дар и положити га пред тобом.“

Господ одговори: „Остаћу овде док се не вратиш.“

¹⁹ Гедеон је отишао, зготовио јаре, и испекао бесквасне хлебове од једне ефе^[b] брашна. Месо је ставио у кошару, а супу налио у лонац, па је све то донео под храст и поставио.

²⁰ Анђео Божији му рече: „Узми месо и бесквасне хлебове, стави их на ову стену, а супу пролиј.“ Гедеон учини тако. ²¹ Анђео Господњи испружи штап који му је био у руци и врхом дотаче месо и бесквасне хлебове. Тада из стене плану огањ и спали месо и бесквасне хлебове. Анђео Господњи нестаде пред његовим очима. ²² Када је Гедеон видео да је то био Анђео Господњи, он рече: „Јао мени, Господе Боже, јер сам видео Анђела Господњег лицем у лице!“

²³ Господ му рече: „Мир с тобом! Не бој се, нећеш умрети.“

²⁴ Ту је Гедеон подигао жртвеник Господу и назвао га „Господ-Мир“. Жртвеник и дан данас стоји у Офри Авиезеровој.

²⁵ Исте ноћи Господ рече Гедеону: „Узми вола свога оца, оног вола од седам година и поруши Валов жртвеник који је у власништву твога оца, и посеци Аштартин стуб до њега. ²⁶ На врху те узвишице подигни жртвеник Господу, Богу своме, слажући камење ред по ред. Затим узми оног вола и принеси га на жртву свеспалницу на дрвима од Аштартиног стуба који ћеш посећи.“

²⁷ Гедеон је повео десет људи од својих слугу и урадио како му је рекао Господ. Али како се плашио своје породице и људи из града да то уради дању, урадио је то ноћу.

²⁸ Кад су људи устали ујутру, имали су шта да виде: Валов жртвеник срушен, Аштартин стуб посечен, а во принесен на жртву свеспалницу на новосаграђеном жртвенику.

²⁹ Људи су питали једни друге: „Ко је ово учинио?“

Кад су истражили и испитали, рекли су: „То је учинио Гедеон, Јоасов син.“

³⁰ Грађани рекоше Јоасу: „Изведи свог сина да буде погубљен зато што је срушио Валов жртвеник и посекао Аштартин стуб.“

³¹ Али Јоас рече свима који су устали против њега: „Зар ћете ви бранити Валов случај? Зар ћете га ви избавити? Ко брани Вала биће мртав до следећег јутра. Ако је Вал Бог, нека се са̂м брани, будући да је његов жртвеник срушен.“ ³² Тог дана су Гедеона прозвали Јеровал, што значи: „Нека Вал поведе спор против њега што му је срушио жртвеник.“

³³ Сви Мадијанци, Амаличани и источни народи били су удружили снаге, па су прешли преко Јордана и утаборили се у језраелској долини. ³⁴ Тада се Дух Господњи спусти на Гедеона, те он затруби у рог и позва Авиезеров род да крене за њим. ³⁵ Послао је гласнике и свима из Манасијиног племена, и позвао их да крену за њим. Затим је послао гласнике Асировом, Завулоновом и Нефталимовом племену, па су им они пошли горе у сусрет.

³⁶ Гедеон рече Богу: „Ако хоћеш да мојом руком избавиш Израиљ, као што си обећао, ³⁷ ево, ставићу на гумно овчје руно. Буде ли росе само на руну, а сва земља буде сува, онда ћу знати да ћеш избавити Израиљ мојом руком, као што си обећао.“ ³⁸ Тако је и било. Гедеон устане ујутро и исцеди из руна росу – пуну посуду воде. ³⁹ Гедеон рече Богу: „Немој се гневити на мене што ти се обраћам још једном. Дозволи ми још само једном да покушам с руном: нека само руно буде суво, а по свој земљи нека буде роса.“ ⁴⁰ Бог учини тако исте ноћи: само је руно било суво, док је по свој земљи била роса.

Гедеон поражава Мадијанце

7 Порани Јеровал, то јест, Гедеон, и сав народ који је био с њим утабори се код Ен-Арода. Мадијански табор је био северно од његовог, у долини подно брда Море. ² Господ рече Гедеону: „Сувише је народа с тобом да бих предао Мадијанце у њихове руке; иначе би Израиљ могао да се хвали на мој рачун, говорећи: ’Моја ме је рука спасла.’ ³ Зато објави народу: ’Ко се плаши и дрхти, нека напусти галадску гору и нека се врати.’“ Вратило се двадесет две хиљаде људи. Остало је десет хиљада.

⁴ Господ рече Гедеону: „Још је сувише народа. Сиђи с народом на воду, а ја ћу их искушати тамо за тебе. За кога ти кажем: ’Нека овај пође с тобом’, тај нека пође с тобом. А за кога ти кажем: ’Овај нека не пође са тобом’, тај нека не пође.“

⁵ Гедеон сиђе са народом на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Одвој на једну страну све оне који лапћу воду језиком, као што пас лапће, од оних који клече на коленима док пију.“ ⁶ Оних који су лаптали приносећи воду к устима било је три стотине. Сав остали народ је клечао на коленима док је пио воду.

⁷ Господ рече Гедеону: „Избавићу вас са ових три стотине који су лаптали. Мадијанце ћу предати у твоје руке. Сав остали народ нека се врати, сваки у своје место.“ ⁸ Они што су остали преузели су храну и рогове од народа, а онда је Гедеон послао све Израиљце у њихове шаторе. Задржао је само њих три стотине.

Мадијански табор је био испод њега у долини. ⁹ Те ноћи му Господ рече: „Устани, сиђи у табор, јер сам ти га предао у руке. ¹⁰ Али ако се бојиш да сиђеш у бој, сиђи у табор ти и твој слуга, Фура. ¹¹ Слушај шта говоре. После тога ћеш се охрабрити, те ћеш сићи и напасти табор.“ Гедеон сиђе са својим слугом Фуром до војних редова на ободу табора. ¹² А Мадијанци, Амаличани и сви источни народи били су прекрили долину као велико мноштво скакаваца. Њиховим камилама није било броја; било их је као песка на морској обали.

¹³ Гедеон је стигао тамо баш кад је један човек причао своме другу свој сан. Говорио је: „Ево, ово је сан који сам уснио: видео сам погачу јечменог хлеба како се котрља у мадијански табор. Кад је дошла до једног шатора и ударила га, шатор се преврнуо и пао.“

¹⁴ Његов друг му одговори: „То није ништа друго него ли мач Гедеона, сина Јоасова, Израиљца. Бог је у његове руке предао Мадијанце и сав табор.“

¹⁵ Кад је Гедеон чуо како је онај испричао сан и како га је други протумачио, поклонио се Богу и вратио се у израиљски табор. Онда је рекао: „Устајте, јер је Господ предао у ваше руке мадијански табор!“ ¹⁶ Тих три стотине људи је поделио у три чете и сваком је у руке дао по један рог, празан крчаг и бакљу. Бакље су биле у крчазима.

¹⁷ „Гледајте мене – рече им – и радите што и ја. Кад дођем до руба табора, радите оно што ја радим. ¹⁸ Кад ја затрубим у рог и сви они који буду са мном, онда и ви затрубите у рогове свуда око табора и кличите: ’За Господа и Гедеона!’“

¹⁹ Гедеон је дошао са стотином људи за собом на руб табора, при почетку поноћне страже. Смена страже је тек била извршена. ²⁰ Тада су затрубили у рогове и разбили крчаге које су имали у рукама. Тако су све три чете затрубиле у рогове и разбиле крчаге. Носећи бакље у левој руци, а рогове да трубе у десној, клицали су: „Мач за Господа и Гедеона!“ ²¹ Сваки човек је остао да стоји на свом месту око табора, док се сав табор дао у бег. Мадијанци су вичући стали да беже.

²² Кад су оних три стотине затрубили у рогове, Господ је учинио да Мадијанци у целом табору окрену мачеве једни на друге. Војска побеже све до Вет-Асете, у правцу Серере, до обале Авел-Меоле код Тавата. ²³ Тада су се сабрали Израиљци из Нефталимовог, Асировог и целог Манасијиног племена и кренули у потеру за Мадијанцима. ²⁴ Гедеон је послао гласнике по целој Јефремовој гори поручујући: „Сиђите да пресретнете Мадијанце. Одсеците им газове на Јордану код Витваре.“

Сви су се Јефремовци сабрали и заузели газове на Јордану до Витваре. ²⁵ Они су ухватили два мадијанска кнеза, Орива и Зива. Орива су убили код Оривове стене а Зива код Зивове муљаре. Потом су се дали у потеру за Мадијанцима. А Оривову и Зивову главу су донели Гедеону преко Јордана.

Завеј и Салман

8 Јефремовци рекоше Гедеону: „Зашто си нам то учинио? Зашто нас ниси позвао када си пошао у бој против Мадијанаца?“ Жестоко су га укорили.

² Гедеон им одговори: „Зар се оно што сам ја урадио може мерити са оним што сте ви урадили? Није ли Јефремово пабирчење боље од Авиезерове бербе? ³ Бог је предао у ваше руке мадијанске кнезове, Орива и Зива. Може ли се поредити оно што сам ја учинио са вашим делом?“ Ове речи су стишале њихов гнев према њему.

⁴ Гедеон је дошао до Јордана и прешао га. Још увек су били у потери, али су и он и три стотине људи са њим били уморни. ⁵ Гедеон рече становницима Сокота: „Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни. Ја гоним Зевеја и Салмана, мадијанске цареве.“

⁶ Сокотски главари му одговорише: „Јесу ли Зевеј и Салман већ у твојој руци, па да дамо хлеба твојој војсци?“

⁷ Гедеон им рече: „У реду! Кад ми Господ преда у руке Зевеја и Салмана искидаћу вам месо пустињским трњем и драчем.“

⁸ Одатле је отишао у Фануил, па је и њима рекао исто. Међутим, људи из Фануила су му одговорили као што су му одговорили они из Сокота. ⁹ Гедеон је рекао Фануилцима: „Кад се вратим у миру, срушићу ову кулу.“

¹⁰ А Зевеј и Салман су били у Каркору са својом војском од око петнаест хиљада. То је све што је било остало од све војске источних народа; погинуло је стотину двадесет хиљада људи наоружаних мачем. ¹¹ Гедеон оде горе путем којим пролазе они што живе под шаторима, источно од Новаха и Јогвеје, и нападне табор док је табор био спокојан. ¹² Два мадијанска цара, Зевеј и Салман, побегоше, али их је Гедеон гонио и ухватио. Сву војску им је уплашио.

¹³ Након битке се Гедеон, син Јоасов, вратио преко Херешке узвишице. ¹⁴ Ухватио је неког момка из Сокота, па га је испитивао. Момак му је пописао имена сокотских главара и старешина, њих седамдесет седам. ¹⁵ Гедеон је отишао к становницима Сокота и рекао: „Ево Зевеја и Салмона због којих сте ми се наругали, говорећи: ’Јесу ли Зевеј и Салман већ у твојој руци, па да дамо хлеба твојој измореној војсци?’“ ¹⁶ Онда је узео градске старешине, па их је ишибао пустињским трњем и драчем. Тако је научио памети становнике Сокота. ¹⁷ Фануилску кулу је срушио, а становнике града побио.

¹⁸ Затим рече Зевеју и Салману: „Како су изгледали људи које сте побили на Тавору?“ „Били су налик теби – одговорише. Сваки је изгледао као царев син.“

¹⁹ Гедеон рече: „То су била моја браћа, синови моје мајке. Тако ми Господа, да сте им поштедели живот, не бих вас убио.“ ²⁰ Онда рече Јетеру, своме првенцу: „Устани и убиј их!“ Али момчић није потегао мач; плашио се. Био је, наиме, још дечак.

²¹ Зевеј и Салман рекоше: „Устани ти и убиј нас, јер какав је човек, таква му је и снага.“ Гедеон устаде и поби Зевеја и Салмана. Онда је узео месечиће коју су висили око врата њихових камила.

Гедеонов ефод

²² Тада му Израиљци рекоше: „Владај над нама, ти, твој син и твој унук, јер си нас избавио из мадијанске руке!“

²³ Гедеон им одговори: „Ја нећу да владам над вама, а ни мој син неће владати над вама. Господ ће владати над вама.“ ²⁴ Гедеон настави: „Ипак, тражићу од вас једно: нека ми свако од вас да по један прстен од свог плена.“ Поражени су носили златне прстенове, јер су били Исмаиљци.

²⁵ Они одговоре: „Радо ћемо дати!“ Прострли су један огртач, па је сваки човек бацио тамо по један прстен од свога плена. ²⁶ Тежина златних прстенова које је Гедеон тражио износила је хиљаду седам стотина шекела злата^[c], не рачунајући месечиће, ланчиће, скерлетну одећу коју су носили мадијански цареви, и привеске који су висили о вратовима њихових камила. ²⁷ Од њих је Гедеон направио ефод и поставио га у своме граду, Офри. Сав се Израиљ повео за њим, и тако се одао блуду идолопоклонства. То је била замка за Гедеона и његов дом.

Гедеонова смрт

²⁸ Тако су Мадијанци били понижени пред Израиљцима и нису више дизали главу. Земља је била мирна четрдесет година, докле год је Гедеон живео.

²⁹ А Јеровал, син Јоасов, оде да живи у свом дому. ³⁰ Гедеон је имао седамдесет синова који су потекли од њега, јер је имао много жена. ³¹ Он је имао и једну иночу у Сихему, која му је родила сина. Он му је дао име Авимелех.

³² Гедеон, син Јоасов, умре у дубокој старости. Сахранили су га у гробу Јоаса, његовог оца, у Офри Авиезеровој. ³³ Након Гедеонове смрти Израиљци су се поново одали блуду идолопоклонства, служећи Валима, те су прогласили Вал-Верита за бога. ³⁴ Израиљци се више нису сећали Господа, Бога свога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. ³⁵ Нису више поштовали дом Јеровала – Гедеона, за све добро што је учинио за Израиљ.

Авимелех

9 Авимелех, син Јеровалов, оде у Сихем к браћи своје мајке, и рече њима и целом роду своје мајке: ² „Реците становницима Сихема: ’Шта је боље за вас: да над вама влада седамдесет људи, сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваше тело и крв.’“

³ Кад су браћа његове мајке пренела све ове речи свим становницима Сихема, њихово срце се приклонило Авимелеху. Говорили су: „Он је наш брат.“ ⁴ Тада су му дали седамдесет шекела сребра^[d] из храма Вал-Верита; с тим је Авимелех унајмио неке ништарије и пустолове, који су пошли за њим. ⁵ Затим је отишао у дом свога оца у Офру и побио своју браћу, Јеровалове синове, њих седамдесет, на једном камену. Преживео је само Јеровалов најмлађи син, Јотам, који се сакрио. ⁶ После тога су се окупили сви становници Сихема и Вет-Мила и поставили Авимелеха за цара код храста који стоји код Сихема.

⁷ Кад су то јавили Јотаму, он оде, стаде на врх горе Геризима и повика из свег гласа: „Послушајте ме, мештани Сихема, тако вас чуо Бог!

⁸ Пошла једном стабла да помажу цара који ће владати над њима. Рекли су маслини: ’Владај над нама.’

⁹ Маслина им одговори: ’Зар да се одрекнем своје масноће, којом се чини част боговима и људима, да бих се њихала над другим дрвећем?’

¹⁰ Стабла рекоше смокви: ’Дођи и владај над нама.’

¹¹ Смоква им одговори: ’Зар да се одрекнем своје слаткоће и свог изврсног плода, да бих се њихала над другим дрвећем?’

¹² Стабла рекоше лози: ’Дођи и владај над нама.’

¹³ Али лоза им одговори: ’Зар да се одрекнем свога вина које весели богове и људе, да бих се њихала над дрвећем?’

¹⁴ А сва стабла рекоше трну: ’Дођи и владај над нама.’

¹⁵ Трн одговори стаблима: ’Ако заиста хоћете да ме помажете за цара над вама, дођите и склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека плане огањ из трна и спали кедрове ливанске.’

¹⁶ Јесте ли, дакле, поступили часно и савесно кад сте зацарили Авимелеха? Јесте ли добро поступили према Јеровалу и његовом дому? Јесте ли му право учинили након свега што је учинио за вас? ¹⁷ Мој је отац ратовао за вас довевши свој живот у опасност, те вас избавио из руке мадијанске, ¹⁸ а ви сте данас устали против куће мога оца и побили његове синове, седамдесет људи на једном камену, и поставили Авимелеха, сина слушкиње, за цара над мештанима Сихема, јер вам је брат. ¹⁹ Ако сте поступили часно и савесно према Јеровалу и његовом дому, онда се радујте с Авимелехом, и он нека се радује с вама. ²⁰ А ако нисте, нека плане огањ из Авимелеха и спали мештане Сихема и Вет-Мила, и нека плане огањ из мештана Сихема и Вет-Мила и спали Авимелеха.“

²¹ Тада Јотам побеже. Пошто је утекао, отишао је у Вир и тамо се настанио, како би се склонио од свога брата Авимелеха.

Побуна Сихемљана против Авимелеха

²² Авимелех је владао над Израиљем три године. ²³ Али Бог унесе зао дух између Авимелеха и мештана Сихема, који нису били одани Авимелеху. ²⁴ То је било због тога да се освети злочин почињен над седамдесеторицом Јеровалових синова и да њихова крв падне на Авимелеха, њиховог брата, који их је побио, као и на мештане Сихема који су му помогли да побије своју браћу. ²⁵ Мештани Сихема су ради њега постављали заседе по горским врховима и пљачкали сваког ко је поред њих пролазио путем. То је било јављено Авимелеху.

²⁶ Тада је у Сихем дошао Гал, син Еведов, са својом браћом, који је задобио поверење мештана Сихема. ²⁷ Изађу они у поље и оберу своје винограде. Кад су измуљали грожђе, уприличили су славље; отишли су у храм својих богова, где су јели, пили и проклињали Авимелеха. ²⁸ Тада Гал, син Еведов, рече: „Ко је Авимелех да бисмо му ми, Сихемљани, служили? Зар не би требало да Јеровалов син и његов надгледник Зевул служе људима Емора, оца Сихемова?! Зашто да служимо Авимелеху? ²⁹ Да је овај народ у мојој власти, ја бих свргнуо Авимелеха! Рекао бих му: ’Скупи сву своју војску и изађи у бој!’“

³⁰ Кад је Зевул, градски главар, чуо речи Гала, сина Еведовог, разгневио се. ³¹ Тајно је послао гласнике Авимелеху поручивши: „Ено, Гал, син Еведов, и његова браћа, дошли у Сихем и буне град против тебе. ³² Зато устани ноћу, ти и народ који је с тобом, и постави заседу у пољу. ³³ Ујутро, чим гране сунце, дигни се и навали на град. Кад Гал изађе пред тебе са народом који је с њим, чини с њим шта год хоћеш.“

³⁴ Устане Авимелех ноћу, и сав народ с њим, и поставе заседу око Сихема у четири чете. ³⁵ Чим је Гал, син Еведов, изашао и стао код улаза градских врата, Авимелех устане из заседе са народом који је био с њим.

³⁶ Гал је приметио људе, па је рекао Зевулу: „Гле, неки људи силазе с горских врхова.“

Зевул му рече: „То су сенке са гора, па ти се чини као да су људи.“

³⁷ Гал опет рече: „Ево, људи силазе с виса, а једна чета долази из правца Чаробњаковог храста.“

³⁸ Зевул му рече: „Где ти је сад језик? Говорио си: ’Ко је Авимелех да бисмо му служили?’ Нису ли то људи које си презирао? Хајде сад, изађи и ратуј с њим!“

³⁹ Гал изађе предводећи становнике Сихема и ступи у бој са Авимелехом. ⁴⁰ Међутим, Авимелех је потерао Гала у бег, те је овај побегао. Много људи је изгинуло све до врата. ⁴¹ Авимелех је живео у Аруми, а Зевул је протерао Гала и његову браћу из Сихема.

⁴² Следећег дана је народ изашао у поље, и то је било јављено Авимелеху. ⁴³ Авимелех поведе људе, подели их у три чете и постави заседу у пољу. Видевши да народ излази из града, навалио је на њих и побио их. ⁴⁴ Онда Авимелех и чете које су биле с њим навале на улаз од градских врата, а две чете нападну све који су били у пољу и побију их. ⁴⁵ Авимелех је ратовао против града целог тог дана. Након што је освојио град, побио је људе који су били у њему. А град је разорио и посуо га сољу.

⁴⁶ То су чули сви становници у сихемској кули, па су отишли у склониште храма Ел-Верита. ⁴⁷ Кад су јавили Авимелеху да су сви становници у сихемској кули окупили тамо, ⁴⁸ Авимелех се попне на гору Салмон, он и сви људи с њим, узме секиру у руке и насече грања, па понесе на раменима. Онда рече људима с њим: „Што сте видели да сам ја урадио, брзо урадите и ви.“ ⁴⁹ Сваки човек је одсекао по грану, па су пошли за Авимелехом. Грање су ставили на склониште и запалили ватру над онима унутра. Тако су изгинули сви људи из сихемске куле, око хиљаду мушкараца и жена.

⁵⁰ Авимелех оде у Тевес. Тамо се утаборио и заузео град. ⁵¹ Али усред града се налазила јака кула. Тамо су побегли сви мушкарци и жене – сви становници града – затворили се, и попели се на кров куле. ⁵² Авимелех је доспео до куле и напао је. Када се приближио вратима куле да је запали, ⁵³ нека жена баци млински камен Авимелеху на главу и сломи му лобању.

⁵⁴ Он брзо позва момка који му је носио оружје и рече му: „Извади свој мач у убиј ме, да не причају о мени: ’Жена га је убила.’“ Његов момак га је пробо и тако је умро. ⁵⁵ Кад су Израиљци видели да је Авимелех мртав, сваки се вратио у своје место.

⁵⁶ Тако је Бог узвратио Авимелеху за његов злочин који је починио над својим оцем побивши седамдесеторицу своје браће. ⁵⁷ А Бог је свалио сваки злочин људи из Сихема на њихову главу. Тако их је стигла клетва Јотама, сина Јеровалова.

Тола

10 После Авимелеха појавио се Тола, син Фуве, син Додов, из Исахаровог племена, да избави Израиљ. Живео је у Самиру, у Јефремовој гори. ² Он је био судија Израиљу двадесет три године. Кад је умро, сахранили су га у Самиру.

Јаир

³ После њега појавио се Јаир, Галађанин. Он је био судија Израиљу двадесет две године. ⁴ Он је имао тридесет синова који су јахали тридесет магараца и владали над тридесет места. Она се по њима зову Јаирова села све до данас, а налазе се у земљи галадској. ⁵ Кад је Јаир умро, сахранили су га у Камону.

Израиљево отпадништво и покајање

⁶ Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Служили су Валима и Аштартама, и боговима Арама, и боговима Сидона, и боговима Моава, и боговима Амонаца, и боговима Филистејаца. Оставили су Господа и нису му више служили. ⁷ Зато је Господ плануо гневом на Израиља, и предао их у руке Филистејаца и Амонаца, ⁸ који су од оне године сатирали и тлачили Израиљце. Осамнаест година су тлачили све Израиљце с оне стране Јордана, у земљи Аморејаца, која је у Галаду.

⁹ А онда су Амонци прешли преко Јордана да ратују против Јуде и Венијамина, и дома Јефремовог. Израиљ се нашао у великој невољи. ¹⁰ Тада су Израиљци завапили Господу говорећи: „Згрешили смо против тебе, јер смо напустили нашег Бога и служили Валима.“

¹¹ Господ рече Израиљцима: „Нисам ли вас избављао од Египћана, Аморејаца, Амонаца, Филистејаца, ¹² Сидонаца, Амаличана и Маонаца,^[e] који су вас тлачили? Ви сте и тада завапили к мени, а ја сам вас избавио из њихових руку. ¹³ Али ви сте ме оставили и служили другим боговима; зато вас нећу више избављати од њих. ¹⁴ Идите и вапите боговима које сте изабрали себи. Нека вас они избаве у часу ваше невоље!“

¹⁵ Израиљци рекоше Господу: „Згрешили смо! Чини с нама што ти драго, само нас избави данас.“ ¹⁶ Тада су уклонили стране богове из своје средине, па су служили Господу, који није више могао да трпи Израиљеву муку.

¹⁷ Амонци су се сабрали, и утаборили код Галада. А Израиљци су се сабрали и утаборили код Миспе. ¹⁸ Народ и главари галадски рекоше један другом: „Нека човек који први крене у бој против Амонаца буде главар свим становницима Галада.“

Јефтај

11 Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. ² Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ ³ Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале.

⁴ Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. ⁵ Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. ⁶ Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“

⁷ Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“

⁸ Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“

⁹ Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“

¹⁰ Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ ¹¹ Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи.

¹² Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“

¹³ Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“

¹⁴ Јефтај је поново послао гласнике амонском цару ¹⁵ и рекао му:

„Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. ¹⁶ По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. ¹⁷ Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису.

¹⁸ Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву.

¹⁹ Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ ²⁰ Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља.

²¹ Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. ²² Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.

²³ Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? ²⁴ Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. ²⁵ Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? ²⁶ Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? ²⁷ Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“

²⁸ Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.

²⁹ Тада Дух Господњи сиђе на Јефтаја, те он прође преко подручја Галада и Манасије настављајући преко Миспе галадске, и од Миспе галадске дође на Амонце. ³⁰ Ту се Јефтај заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш Амонце у моје руке, ³¹ ко први изађе на врата моје куће да ме дочека кад се вратим у миру од Амонаца, припашће Господу, и тога ћу принети на жртву свеспалницу.“

³² Јефтај оде к Амонцима да ратује против њих и Господ их предаде у његове руке. ³³ Тукао их је од Ароира до Минита, двадесет градова – и до Авел-Керамима. Био је то велики пораз. Тако су Амонци били понижени пред Израиљцима.

³⁴ Кад се Јефтај вратио својој кући у Миспу, у сусрет му изађе његова ћерка играјући уз бубњеве. Она му је била јединица; осим ње није имао других синова и ћерки. ³⁵ Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“

³⁶ Она му одговори: „Оче мој, својим устима си се заветовао Господу; учини са мном како си рекао, јер ти је Господ дао да се осветиш својим непријатељима, Амонцима.“ ³⁷ Она још рече своме оцу: „Нека ми се дозволи ово: пусти ме на два месеца да идем по горама с мојим другарицама, да оплачем своје девичанство.“

³⁸ Он одговори: „Иди!“ Пустио ју је на два месеца. Она је отишла са својим другарицама и оплакивала своје девичанство на горама. ³⁹ Када су се навршила два месеца, вратила се своме оцу, а он је извршио над њом завет којим се заветовао. И никада није упознала човека.

Отуда обичај у Израиљу ⁴⁰ да сваке године Израиљеве девојке одлазе и оплакују ћерку Јефтаја Галађанина, четири дана у години.

Сукоб између Јефремоваца и Галађана

12 А Јефремовци се сакупе и дођу на север^[f]. Рекли су Јефтају: „Зашто си ишао да ратујеш против Амонаца а да ниси позвао и нас да идемо с тобом? Запалићемо ти кућу над тобом!“

² Јефтај им одговори: „Ја и мој народ смо имали велики спор са Амонцима. И вас сам позвао, али ви нисте дошли да ме избавите из њихових руку. ³ Кад сам видео да избављење не стиже, ставио сам главу у торбу и пошао на Амонце, а Господ их је предао у моје руке. Зашто сте, дакле, дошли данас да ратујете против мене?“

⁴ Тада је Јефтај сабрао све Галађане и ступио у бој против Јефрема. Галађани су потукли Јефрема, јер су Јефремовци говорили: „Ви сте, Галађани, Јефремови бегунци, који живе усред Јефрема и Манасије.“ ⁵ Галађани су пресекли Јефрему газове на Јордану. Кад би неко од Јефремових бегунаца рекао: „Пустите ме да прођем“ – Галађани би га питали: „Јеси ли Јефремовац?“ Кад би овај одговорио: „Нисам“ – ⁶ они би му рекли: „Реци Шиболет^[g].“ Ако би он рекао: „Сиболет“ – јер није умео да изговори, они би га зграбили и убили на јорданским газовима. Том приликом погинуло је четрдесет две хиљаде Јефремоваца.

⁷ Јефтај је био судија у Израиљу шест година. Кад је Јефтај Галађанин умро, сахранили су га у једном од галадских градова.

Авесан

⁸ После њега је судија у Израиљу био Авесан из Витлејема. ⁹ Он је имао тридесет синова и тридесет ћерки, које је поудавао на разне стране. И синовима је довео жене са стране. Он је био судија у Израиљу седам година.

¹⁰ Кад је Авесан умро, био је сахрањен у Витлејему.

Елон

¹¹ После њега је судија у Израиљу био Елон Завулонац. Он је судио у Израиљу десет година. ¹² Кад је Елон Завулонац умро, сахранили су га у Ајалону, у земљи Завулоновој.

Авдон

¹³ После њега је судија у Израиљу био Авдон, син Елила Пиратоњанина. ¹⁴ Он је имао четрдесет синова и тридесет унука који су јахали седамдесет магараца. Он је био судија у Израиљу осам година. ¹⁵ Кад је Авдон, син Елила Пиратоњанина умро, био је сахрањен у Фаратону у Јефремовој земљи, у амаличком горју.

Самсон

13 Али Израиљци наставише да чине што је зло у Господњим очима. Зато их је Господ предао у руке Филистејцима за четрдесет година.

² А био је један човек из Сараје, из Дановог племена, по имену Маноје. Његова жена је била нероткиња и није имала деце. ³ Анђео Господњи се указао жени и рекао јој: „Ти си нероткиња и немаш деце, али ћеш затруднети и родити сина. ⁴ Од сада се пази: не пиј вина, ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто. ⁵ Види, затруднећеш и родићеш сина. Нека бритва не прелази преко његове главе, јер ће дечак од мајчине утробе бити назиреј, посвећен Богу. Он ће почети да избавља Израиља из филистејских руку.“

⁶ Жена дође и исприча то своме мужу рекавши: „Човек Божији је дошао к мени; изгледао је као Анђео Господњи. Веома сам се уплашила, па га нисам питала одакле је, а он ми није рекао како се зове. ⁷ Рекао ми је: ’Ево, затруднећеш и родићеш сина. Од сада не пиј вина ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто, јер ће дечак бити назиреј Божији од мајчине утробе до смрти.’“

⁸ Маноје се тада овако помолио Господу: „Молим те, Господе! Нека човек Божији кога си послао поново дође к нама, и научи нас шта да чинимо са дечаком кад се роди.“

⁹ Бог је услишио Манојев глас. Анђео Господњи је поново дошао к жени док је она седела у пољу. Њен муж, Маноје, није био с њом. ¹⁰ Жена је брзо отрчала и испричала то свом мужу. Рекла му је: „Ево, указао ми се онај човек који ми је дошао оног дана.“

¹¹ Маноје устаде и оде за својом женом. Кад је дошао к човеку, упитао га је: „Јеси ли ти онај човек који је говорио с мојом женом?“

Он одговори: „Јесам.“

¹² Маноје рече: „Кад се испуне твоје речи, какав ће бити дечаков начин живота? Како треба поступати с њим?“

¹³ Анђео Господњи одговори Маноју: „Жена мора да се уздржава од свега што сам јој рекао. ¹⁴ Нека не једе ништа што долази од винове лозе. Нека не пије вина ни жестока пића, и нека не једе ништа нечисто. Нека држи све што сам јој заповедио.“

¹⁵ Маноје рече Анђелу Господњем: „Радо бисмо те задржали и зготовили ти јаре.“ ¹⁶ Анђео Господњи рече Маноју: „Да ме и задржите, ја не бих јео твоју храну. Али ако хоћеш да принесеш жртву свеспалницу, принеси је Господу.“ Маноје није знао да је то Анђео Господњи.

¹⁷ Маноје тада упита Анђела Господњег: „Како ти је име, да бисмо могли да те частимо кад се испуне твоје речи?“

¹⁸ Анђео Господњи рече: „Зашто ме питаш за моје име; оно је чудесно.“ ¹⁹ Маноје узе јаре и принос, и на стени их принесе као свеспалницу Господу, који чини чудеса. Док су Маноје и његова жена гледали ²⁰ како се пламен са жртвеника диже к небу, Анђео Господњи се узнесе у пламену с жртвеника. Видевши то, Маноје и његова жена падоше ничице. ²¹ Анђео Господњи није се више указивао Маноју и његовој жени. Тада је Маноје схватио да је то био Анђео Господњи.

²² Маноје рече својој жени: „Јамачно ћемо умрети јер смо видели Бога!“

²³ Његова жена му рече: „Да је Господ хтео да нас усмрти, не би прихватио свеспалницу и принос из наших руку, не би нам дозволио да видимо све ово, нити би нам обзнанио тако нешто.“

²⁴ Жена роди сина и даде му име „Самсон“. Дечак је одрастао а Господ га је благословио. ²⁵ Дух Господњи је почео да делује у њему у Дановом табору, између Сараје и Естаола.

Самсонова женидба

14 Једном Самсон сиђе у Тимну и запази тамо филистејску девојку. ² Кад се вратио горе испричао је то оцу и мајци. Рекао је: „Видео сам филистејску девојку у Тимни. Зато ми је сада узмите за жену.“

³ Његови отац и мајка му рекоше: „Зар нема девојака у твоме братству и у целом нашем народу, да мораш ићи да узмеш себи жену од необрезаних Филистејаца?“

Самсон одговори оцу и мајци: „Њу ми узмите, јер она је за мене она права.“ ⁴ Његов отац и његова мајка нису знали да то долази од Господа, који је тражио задевицу с Филистејцима. У то време су Филистејци владали над Израиљем.

⁵ Самсон је сишао у Тимну са својим оцем и својом мајком. Кад су дошли до тимњанских винограда, млади лав ричући крене према њему. ⁶ Дух Господњи сиђе на њега, и он голим рукама растрже лава као јаре. Ипак, оцу и мајци није рекао шта је урадио. ⁷ Онда је отишао к оној девојци и причао са њом; она је за Самсона била она права.

⁸ Кад се после извесног времена вратио да је одведе, скренуо је да погледа мртвог лава, а оно, у мртвом лаву рој пчела и мед. ⁹ Захватио је мед шаком, па га је идући јео. Онда је отишао своме оцу и својој мајци, и дао меда и њима, те су и они јели. Међутим, није им рекао да га је узео из мртвог лава.

¹⁰ Његов отац оде к девојци и Самсон направи тамо гозбу, како су то обичавали млади људи. ¹¹ Чим су га видели одредили су му тридесет пратилаца да буду уз њега.

¹² Тада им је Самсон рекао: „Дозволите ми да вам поставим загонетку. Ако је одгонетнете за седам дана гозбе, даћу вам тридесет ланених кошуља и тридесет свечаних хаљина. ¹³ А ако не будете могли да је одгонетнете, ви ћете мени дати тридесет ланених кошуља и тридесет свечаних хаљина.“

Они рекоше: „Реци своју загонетку, ми те слушамо.“

¹⁴ Самсон им рече:

Три дана нису могли да одгонетну загонетку.

¹⁵ Четвртог дана рекоше његовој жени: „Измами од свог мужа решење загонетке, или ћемо спалити и тебе и кућу твога оца. Зар сте нас позвали овде да нас опљачкате?“

¹⁶ Самсонова жена је дошла пред њега плачући и говорећи: „Ти ме свакако мрзиш и не волиш ме. Поставио си загонетку мојим сународницима, а мени је ниси растумачио?“

Он јој одговори: „Нисам је растумачио своме оцу и својој мајци, а теби да је растумачим?“ ¹⁷ Она је тако плакала пред њим седам дана, колико је трајала њихова гозба. Седмога дана јој је растумачио загонетку, јер је толико наваљивала на њега. Она је онда одала загонетку својим сународницима.

¹⁸ Седмога дана, пре заласка сунца, мештани града му рекоше:

Самсон им рече:

¹⁹ Тада Дух Господњи сиђе на њега, те он оде у Аскалон и поби тридесет људи. Скинуо је с њих одећу и дао свечане хаљине онима што су одгонетнули загонетку. Тако разјарен вратио се горе очевој кући. ²⁰ А Самсонову жену су дали једном од његових свадбених пратилаца који је био уз њега.

Самсон пали Филистејцима летину

15 После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон дође да посети своју жену носећи јој јаре. Рекао је: „Хоћу да уђем к својој жени у собу.“ Али њен отац му није дао да уђе.

² Њен отац му рече: „Био сам уверен да је мрзиш, па сам је дао једном од твојих пратилаца. Није ли њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу уместо оне.“

³ Самсон им рече: „Овај пут нећу бити крив Филистејцима кад им учиним неко зло.“ ⁴ Самсон оде, ухвати три стотине лисица, окрене их репом према репу и свеже им по једну бакљу између два репа. ⁵ Онда запали бакље и пусти лисице међу филистејску летину. Тако је спалио пожњевену и непожњевену летину, винограде и маслинике.

⁶ Филистејци су се питали: „Ко је ово учинио?“ Рекли су им: „То је био Самсон, зет једног Тимњанина, зато што је овај узео његову жену и дао је једном од његових пратилаца.“

Тада се Филистејци дигну и спале и њу и њеног оца. ⁷ Самсон им је на то рекао: „Кад сте то урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.“ ⁸ Истукао их је уздуж и попреко наневши им велики пораз. Онда је отишао, настанио се у пећину Етамске стене.

⁹ Али Филистејци се дигну и утаборе се у Јуди. Били су се раширили до Лехије. ¹⁰ Јудејци им рекоше: „Зашто сте се устали против нас?“

Они им одговорише: „Устали смо да свежемо Самсона и учинимо му како је он учинио нама.“

¹¹ Тада је три хиљаде људи из Јудиног племена отишло до руба Етамске пећине и рекло Самсону: „Зар ти није познато да Филистејци владају над нама? Шта си нам то учинио?“

Он им одговори: „Како су они мени учинили, тако сам ја учинио њима.“

¹² Они му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и предамо Филистејцима у руке.“ Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви сами нећете убити!“