Bible in 90 Days

Давидове последње речи

23 Ово су последње Давидове речи.

Давидови јунаци

⁸ Ово су имена Давидових јунака: Јосев-Васевет, Тахкемонац, главар тројице. Он је једном приликом завитлао копљем и побио одједном осам стотина.

⁹ За њим је био Елеазар, син Додов, сина Ахошова. Он је био један од тројице јунака који су с Давидом јуришали на Филистејце окупљене за битку. А Израиљци су се повукли. ¹⁰ Тада се он дигао и тукао Филистејце док му се рука није уморила, па се тако укочена стегла око мача. Тог дана је Господ извојевао велику победу. Затим се народ вратио само да покупи плен.

¹¹ За њим је био Сама, син Агејев, Араранин. Филистејци се скупише у Лехији, где је била њива пуна сочива; а народ је побегао од Филистејаца. ¹² Али он стане усред поља, одбрани га и потуче Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.

¹³ У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у одоламску пећину, док су Филистејци били утаборени у рефаимској долини. ¹⁴ Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. ¹⁵ Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ ¹⁶ Тада се она три јунака пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом. ¹⁷ Рече: „Не дај, Господе, да то учиним! Није ли то крв људи који су отишли не марећи за свој живот?“ Зато није хтео да пије.

То су учинила та тројица јунака.

¹⁸ Ависај, Јоавов брат, син Серујин, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. ¹⁹ Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.

²⁰ И Венаја, син Јодајев, из Кавзеела. Он је био храбар ратник, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела, Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. ²¹ Убио је и неког Египћанина, горостаса, који је имао копље у руци. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. ²² Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. ²³ Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

Давидов попис Јуде и Израиља

24 Господњи гнев је поново плануо на Израиља. Господ је подстакао Давида против њих, рекавши: „Иди и изброј Израиљ и Јуду.“

² Цар рече Јоаву, заповеднику војске с њим: „Прођите по свим племенима Израиљевим, од Дана до Вир-Савеје, и избројте народ, да бих знао колико га има.“

³ Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, још умножи народ стопут више, и да мој господар цар може то видети својим очима. Али зашто мој господар цар жели тако нешто?“

⁴ Ипак царева реч је била јача од Јоава и заповедника војске. И тако су Јоав и заповедници војске отишли од цара да изброје израиљски народ.

⁵ Прешли су преко Јордана и утаборили се у Ароиру, на десно од града и потока, а потом су наставили преко Гада до Јазира. ⁶ Затим су дошли у Галад и у подручје Тахтим-Одсије, а онда су отишли у Дан-Јан и околину Сидона. ⁷ Затим су отишли у тирску тврђаву и у све градове Евејаца и Хананаца и у Вир-Савеју у Негеву Јудином.

⁸ Након девет месеци и двадесет дана, пошто су прошли целом земљом, вратили су се у Јерусалим.

⁹ Тада је Јоав известио цара о броју пописаног народа; у Израиљу је било осам стотина хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било пет стотина хиљада. ¹⁰ Међутим, Давида је запекла савест након што је избројио народ.

Давид рече Господу: „Тешко сам згрешио због тога што сам то учинио. А сад, Господе, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

¹¹ Ујутро, кад је Давид устао, дође реч Господња пророку Гаду, Давидовом видеоцу: ¹² „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

¹³ Гад дође Давиду и саопшти му то, рекавши: „Хоћеш ли да на тебе дођу три године глади у твоју земљу, или да бежиш три месеца од својих противника, или да три дана хара пошаст по твојој земљи? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.“

¹⁴ Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднемо у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

¹⁵ Тада је Господ послао помор на Израиљ, почевши од тог јутра до дана који је био одређен. Умрло је седамдесет хиљада људи од Дана до Вир-Савеје. ¹⁶ Али кад је Анђео пружио руку да уништи Јерусалим, Господ је одустао од невоље, па је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ Тада се Анђео Господњи налазио код гумна Орне Јевусејца.

¹⁷ Кад је Давид видео како Анђео убија народ, рекао је Господу: „Ево, ја сам згрешио, ја сам учинио опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? Нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца.“

Давид подиже жртвеник

¹⁸ Тог дана је Гад дошао к Давиду и рекао: „Иди и подигни Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца.“ ¹⁹ Давид оде и учини по Гадовој речи, како је Господ заповедио.

²⁰ Кад је Орна погледао доле, угледао је цара и његове слуге како долазе к њему. Орна изађе и поклони се цару лицем до земље. ²¹ Орна рече: „Зашто је мој господар цар дошао к своме слузи?“

Давид одговори: „Да од тебе купим гумно и саградим жртвеник Господу, да се заустави ова пошаст над народом.“

²² Орна рече Давиду: „Нека га мој господар цар узме, па нека принесе на жртву шта год му је по вољи. Ево, овде су волови за жртву свеспалницу, млат и волујски јармови за дрва. ²³ Све то Орна даје цару.“ И још Орна рече цару: „Нека Господ, Бог твој, милостиво погледа на тебе.“

²⁴ Цар одговори Орни: „Не, него ћу их купити од тебе по одређеној цени. Нећу принети свеспалнице Господу, Богу своме, а да ме ништа не кошта.“

Тако је Давид купио гумно и волове за педесет сребрних шекела. ²⁵ Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Господ је услишио молитву за земљу, те је престала пошаст у Израиљу.

Борба за престо

1 Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. ² Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

³ Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. ⁴ Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

⁵ А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. ⁶ Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

⁷ Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. ⁸ Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

⁹ Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. ¹⁰ Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

¹¹ Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? ¹² А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. ¹³ Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ ¹⁴ Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

¹⁵ Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. ¹⁶ Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

¹⁷ Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ ¹⁸ А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. ¹⁹ Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. ²⁰ О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. ²¹ А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

²² Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. ²³ Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

²⁴ Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? ²⁵ Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ ²⁶ Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. ²⁷ Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

²⁸ Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

²⁹ Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, ³⁰ данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

³¹ Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

³² Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ ³³ Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. ³⁴ Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ ³⁵ Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

³⁶ Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. ³⁷ Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

³⁸ Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. ³⁹ Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ ⁴⁰ Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

⁴¹ То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

⁴² Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

⁴³ Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! ⁴⁴ Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, ⁴⁵ а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. ⁴⁶ Соломон већ седи на царском престолу. ⁴⁷ Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. ⁴⁸ Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

⁴⁹ На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. ⁵⁰ А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. ⁵¹ Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

⁵² Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

⁵³ Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“

Давид саветује Соломона

2 Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:

² „Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. ³ Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. ⁴ Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’

⁵ Такође знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, и шта је учинио с двојицом израиљских војних заповедника, Авениром, сином Неровим, и Амасом, сином Јетеровим. Он их је убио проливши крв у миру као у рату, окаљавши опасач око својих бокова и сандале на својим ногама крвљу проливеном у рату. ⁶ Поступи како ти мудрост налаже, али не дозволи да му седа глава с миром сиђе у Свет мртвих^[a].

⁷ А синовима Варзелаја Галађана искажи благонаклоност, јер су били уз мене кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом. Зато нека једу за твојим столом.

⁸ Код тебе је и Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима. Он ме је љуто проклињао оног дана кад сам ишао за Маханајим. Ипак, дошао је да ме дочека на Јордану. Тада сам му се заклео Господом: ’Нећу те погубити мачем.’ ⁹ Зато му не опраштај кривицу, јер ти си мудар човек, и знаш како да поступиш с њим, да пошаљеш његову седу главу с крвљу у Свет мртвих.“

¹⁰ Затим се Давид упокојио са својим прецима; сахранили су га у Давидовом граду. ¹¹ Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.

Соломон учвршћује своју власт

¹² Соломон је сео на Давидов престо, и његово царство се веома учврстило.

¹³ А Адонија, син Агитин, дође Витсавеји, мајци Соломоновој. Она упита: „Долазиш ли с миром?“

Он рече: „С миром.“

¹⁴ Он рече: „Имам нешто да ти кажем.“ Она рече: „Кажи.“

¹⁵ Он рече: „Ти знаш да је царство било моје, и да је сав Израиљ очекивао да будем цар. Али испало је другачије, па је припало моме брату, јер га је добио од Господа. ¹⁶ А сад имам нешто што бих те замолио. Немој ме одбити.“

Она рече: „Говори.“

¹⁷ „Питај, молим те, цара Соломона – он те неће одбити – да ми да̂ Ависагу Сунамку за жену.“

¹⁸ „У реду – рече Витсавеја – разговараћу с царем о теби.“

¹⁹ Витсавеја дође цару Соломону да с њим разговара о Адонији. Цар је устао да је поздрави; поклонио јој се, па је сео на престо. Тада су поставили столицу за цареву мајку, те је она села њему с десне стране.

²⁰ Она рече: „Тражила бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити.“

Цар јој рече: „Тражи, мајко, јер те нећу одбити.“

²¹ Она рече: „Нека се да̂ Ависага Сунамка твоме брату Адонији за жену.“

²² Цар Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Што не тражиш и царство за њега, пошто је он мој старији брат?! А још су и свештеник Авијатар и Јоав, син Серујин, уз њега.“

²³ Тада се цар Соломон закле: „Нека ми Господ тако учини, и још више, ако Адонија не плати главом за ове речи! ²⁴ Стога, живога ми Господа, који ме је поставио на престо Давида, оца мога, и подигао ми дом, како је обећао, данас ће Адонија бити погубљен!“ ²⁵ Тада цар Соломон посла Венају, сина Јодајевог, који удари Адонију, те он умре.

²⁶ Затим је цар рекао свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на свој посед. Заслужио си да умреш, али те нећу погубити данас, јер си носио Ковчег Господа Бога пред мојим оцем, и јер си поднео све невоље које је мој отац поднео.“ ²⁷ Тако је Соломон искључио Авијатара из свештенства Господњег, да се испуни реч Господња изречена у Силому за дом Илијев.

²⁸ Кад је ова вест дошла до Јоава, побегао је у Шатор Господњи, и ухватио се за рогове жртвеника, пошто се Јоав приклонио Адонији, иако се није приклонио Авесалому. ²⁹ Тада су јавили цару Соломону: „Јоав је побегао у Шатор Господњи и ено га код жртвеника.“ Цар посла Венају, сина Јодајевог и рече му: „Иди и убиј га.“

³⁰ Венаја уђе у Шатор Господњи и рече Јоаву: „Цар заповеда да изађеш.“

Али он одговори: „Нећу, нека умрем овде!“

Венаја се врати цару с одговором: „Јоав је рекао тако и тако; то је одговор који ми је дао.“

³¹ Цар му рече: „Уради како је рекао. Убиј га, па га сахрани. Тако ће се с мене и с дома мога оца уклонити кривица за невину крв коју је Јоав пролио. ³² Тако ће Господ вратити његово крваво дело на његову главу, јер је убио два праведна човека и то боља од њега; он је, без знања мога оца Давида, убио мачем Авенира, сина Неровог, војводу Израиљевог, и Амасу, сина Јетеровог, војводу Јудиног. ³³ Нека кривица за њихову крв падне на главу Јоаву и његовом семену заувек. А Давиду и његовом семену, његовом дому и његовом престолу, нека довека буде мир од Господа.“

³⁴ Венаја, син Јодајев, оде и удари Јоава, те он умре. Сахранили су га код његове куће у пустињи. ³⁵ Цар Соломон је уместо њега поставио Јодајевог сина Венају над војском, а свештеника Садока је цар поставио уместо Авијатара.

³⁶ Потом цар посла по Семаја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани тамо; никуд не излази оданде. ³⁷ Оног дана кад изађеш и пређеш преко потока Кидрона, знај да ћеш свакако умрети, па ће твоја крв пасти на твоју главу.“

³⁸ Семај одговори цару: „Повољна је реч коју је рекао мој господар цар. Твој слуга ће урадити тако.“ Семај је дуго времена остао у Јерусалиму.

³⁹ На крају треће године, два Семајева роба одбегну к Ахису, сину Махином, цару гатском. Семају су јавили: „Твоји робови су у Гату.“ ⁴⁰ Семај устане, оседла магаре и оде у Гат, к цару Ахису, да тражи своје робове. Семај оде и доведе своје робове из Гата.

⁴¹ Но, Соломону су јавили да је Семај отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио. ⁴² Цар посла по Семаја и рече му: „Нисам ли те заклео Господом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш било где, знај да ћеш свакако умрети?’ Зар ми ниси одговорио: ’Повољна је реч; послушаћу’? ⁴³ Зашто ниси одржао заклетву Господу и заповест коју сам ти дао?“

⁴⁴ Цар је још рекао Семају: „Ти знаш у свом срцу све зло које си учинио моме оцу Давиду. Нека Господ врати твоје зло на твоју главу. ⁴⁵ Нека Соломон буде благословен, а престо Давидов нека заувек буде утврђен пред Господом.“

⁴⁶ Тада је цар дао наредбу Венаји, сину Јодајевом, па је отишао и ударио Семаја, те је овај умро.

Тако се царство утврдило у Соломоновим рукама.

Соломон се моли за мудрост

3 Соломон се спријатељио с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом ћерком. Довео ју је у Давидов град и тамо је остала док није довршио градњу свога двора, Дома Господњег, и зида око Јерусалима. ² Народ је, међутим, приносио жртве на узвишицама, јер у то време још није био саграђен Дом Господњем имену. ³ Соломон је волео Господа, следећи упутства свога оца Давида, само што је приносио жртве и ка̂д на узвишицама.

⁴ Цар оде у Гаваон да тамо принесе жртве, јер је тамо била главна узвишица. Соломон је принео хиљаду свеспалница на том жртвенику. ⁵ Господ се у Гаваону указао Соломону ноћу у сну. Бог рече: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати.“

⁶ Соломон рече: „Ти си исказао велику милост своме слузи, моме оцу Давиду, који је ходио пред тобом у верности, праведности и поштењу срца. Ти си му сачувао ову велику милост и дао му сина да седне на његов престо, како је то данас.

⁷ А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати. ⁸ Слуга је твој усред твог народа, који си изабрао, великог народа који је толико бројан да се не да избројити. ⁹ Дај своме слузи послушно срце да може судити твоме народу, и да може просудити шта је добро а шта зло; јер ко може судити твоме народу који је тако велики?“

¹⁰ Господу је било мило што је Соломон то тражио. ¹¹ Бог му на то рече: „Пошто си тражио ово, а ниси тражио за себе ни дуг живот, ни богатство, ни живот својих непријатеља, него си тражио разум да просудиш шта је право, ¹² ево, учинићу по твојој речи. Дајем ти мудро срце и разум; таквог као што си ти није било пре тебе, а ни после тебе се неће појавити неко као што си ти. ¹³ Дајем ти и оно што ниси тражио: богатство и славу, тако да се нико од царева неће моћи мерити с тобом за свег твога века. ¹⁴ Ако будеш следио моје путеве и држао моје уредбе и заповеди као што је следио твој отац Давид, тада ћу продужити и твој живот.“

¹⁵ Соломон се пробудио, али био је то сан. Кад се вратио у Јерусалим, стао је пред Ковчег савеза Господњег и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је приредио гозбу за све своје слуге.

Соломонова мудра одлука

¹⁶ Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. ¹⁷ Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. ¹⁸ Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући.

¹⁹ Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. ²⁰ Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. ²¹ Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“

²² Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“

На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом.

²³ Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“

²⁴ Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. ²⁵ Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“

²⁶ Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“

А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“

²⁷ Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“

²⁸ Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.

Соломонови државни службеници

4 Цар Соломон је владао над свим Израиљем. ² Ово су били његови главари:

Соломонови намесници

⁷ Соломон је имао дванаест намесника по свем Израиљу, који су цара и његов дом снабдевали храном; сваки је био дужан да снабдева храном по један месец у години. ⁸ Ово су њихова имена:

Соломонова величина

²⁰ Јуда и Израиљ су били многобројни као песак покрај мора. Јели су и пили и веселили се. ²¹ Соломон је владао над свим царствима од Еуфрата до филистејске земље и египатске границе. Они су доносили данак и служили Соломону свег његовог века.

²² Дневна количина хлеба за Соломонов двор била је тридесет кора^[b] једног брашна, и шездесет кора другог брашна^[c]; ²³ десет угојених волова и двадесет волова с пашњака; стотину оваца и коза, осим јелена, срна, срндаћа и угојене живине. ²⁴ Јер он је владао над свим подручјима западно од Еуфрата, од Тапсе до Газе, над свим царевима западно од Еуфрата. Он је уживао мир у свим подручјима унаоколо. ²⁵ Јуда и Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, су спокојно живели, свако под својом лозом и под својом смоквом, у све дане Соломонове.

²⁶ А Соломон је имао четрдесет хиљада коња за јаслама за своја кола, и дванаест хиљада коњаника.

²⁷ А намесници су, сваки свог месеца, снабдевали храном цара Соломона и све који су седели за његовим столом; и нису дозволили да нешто недостаје. ²⁸ Они су, такође, сваки према свом реду, доносили јечам и сламу за коње и коње за вучу на место које је тамо било одређено.

Соломонова мудрост

²⁹ А Господ је Соломону дао веома велику мудрост и разборитост, и разумевање широко као песак на морској обали. ³⁰ Соломон је својом мудрошћу надмашио мудрост свих народа истока и сву мудрост Египта. ³¹ Био је мудрији од сваког човека, мудрији од Етана Езраита, и од Емана, Халкола и Дарде, синова Маолових, па се његово име прочуло по свим народима унаоколо. ³² Саставио је три хиљаде пословица, а његових песама је било хиљаду и пет. ³³ Говорио је о дрвећу, од кедра са Ливана до изопа, који расте из зида; говорио је о животињама и птицама, о гмизавцима и рибама. ³⁴ Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, од свих царева на земљи који су чули за његову мудрост.

Припрема за градњу Дома

5 Хирам, цар тирски, је послао своје слуге Соломону, јер је чуо да је био помазан за цара уместо свога оца, а и зато што су Хирам и Давид били пријатељи свег Давидовог века. ² Соломон је послао поруку Хираму, рекавши:

³ „Ти знаш да мој отац Давид није могао да сагради Дом имену Господа, Бога свога, због ратова које су водили против њега свуда унаоколо, док их Господ није положио под његове ноге. ⁴ Али сада је мени Господ, Бог мој, дао починак са сваке стране, тако да немам ни противника ни зле среће. ⁵ Ево, ја сам наумио да саградим Дом имену Господа Бога свога, као што је Господ обећао моме оцу Давиду, рекавши: ’Твој син, кога ћу уместо тебе поставити на твој престо, он ће подићи Дом моме имену.’

⁶ Стога издај налог да се кедрови с Ливана секу за мене. Моје слуге ће бити с твојим слугама, а ја ћу плаћати надницу твојим слугама колико год ти одредиш. Наиме, ти знаш да међу нама нема таквог човека који уме сећи дрвеће као Сидонци.“

⁷ Кад је Хирам чуо Соломонове речи, веома се обрадовао. Рекао је: „Нека је благословен данас Господ, који је Давиду дао мудрог сина да влада над овим великим народом!“

⁸ Затим је Хирам послао поруку, рекавши:

„Примио сам поруку коју си ми послао; учинићу све што желиш с кедровим и чемпресовим дрветом. ⁹ Моје слуге ће их са Ливана спустити до мора, а ја ћу их повезати у сплавовове и морем их довести до места које ми ти назначиш. Ја ћу их развезати, а ти их одвези, па чини шта ти је воља. А ти снабдевај храном мој дом.“

¹⁰ Тако је Хирам снабдевао Соломона кедровим и чемпресовим дрветом, колико год је хтео. ¹¹ А Соломон је снабдевао Хирама са двадесет хиљада кора^[d] пшенице да се храни његов дом, и двадесет кора^[e] чистог уља. Толико је Соломон давао Хираму годину за годином. ¹² А Господ је дао Соломону мудрост, као што му је обећао. Између Хирама и Соломона је владао мир, па су њих двојица склопили савез.

¹³ Цар Соломон је подигао људе из свега Израиља да кулуче. Било је тридесет хиљада кулучара. ¹⁴ Он их је слао на Ливан у сменама од по десет хиљада. На Ливану су остајали месец дана, а два месеца кући. Адонирам је био над принудним радом. ¹⁵ Соломон је имао седамдесет хиљада носача и осамдесет хиљада клесара у гори, ¹⁶ осим три хиљаде и три стотине Соломонових надгледника надлежних за рад, који су надзирали народ који је обављао посао. ¹⁷ Цар је заповедио да се извади велико и скупоцено камење, да би се исклесано камење положило за темељ Дома. ¹⁸ Хирамови и Соломонови зидари и људи из Гивлија су клесали камен и тесали дрво за градњу Дома.

Соломон гради Дом

6 Четири стотине и осамдесете године по изласку Израиљаца из Египта, а четврте године владавине цара Соломона над Израиљем, месеца Зива – а то је други месец – он је почео да гради Дом Господњи.

² Дом који је цар Соломон саградио Господу био је шездесет лаката дуг, двадесет лаката широк и тридесет лаката висок^[f]. ³ Трем испред главне дворане Дома био је двадесет лаката дуг, према ширини Дома, и десет лаката^[g] широк, према дужини Дома. ⁴ За Дом је начинио уске прозоре с решеткама. ⁵ Уз зид Дома је подигао грађевину на спратове, која се простирала око зидова Дома, и око Светилишта и Светиње над светињама; у њој је направио бочне одаје. ⁶ Доњи спрат грађевине је био широк пет лаката, средњи спрат шест лаката, а трећи седам лаката^[h]; јер је поставио потпорне греде споља око Дома, да се греде не би уметале у зидове Дома.

⁷ Док се Дом зидао, градили су га каменом који је већ био обрађен у каменолому, па се у Дому није чуо ни чекић, ни секира нити икакво гвоздено оруђе за време његове изградње.

⁸ Улаз доњег спрата био је на јужној страни Дома; степенице су завијале горе на средњи спрат, а са средњег на трећи. ⁹ Кад је довршио градњу Дома, покрио га је гредама и кедровим даскама. ¹⁰ Саградио је грађевину око целог Дома. Висина сваког спрата је била пет лаката^[i]; они су са Домом били спојени кедровим гредама.

¹¹ Реч Господња дође Соломону: ¹² „Што се тиче Дома који градиш, ако будеш следио моје прописе и слушао моје уредбе, ако будеш држао све моје заповести живећи по њима, преко тебе ћу испунити своје обећање, које сам дао твом оцу Давиду за тебе. ¹³ А ја ћу се настанити међу Израиљцима и нећу оставити свој народ Израиљ.“

¹⁴ Тако је Соломон изградио Дом и довршио га. ¹⁵ Унутрашње зидове Дома је обложио кедровим даскама. Зидове Дома је обложио дрветом, од пода до таванице. Под је обложио чемпресовом даском. ¹⁶ На задњој страни Дома је начинио преграду од двадесет лаката^[j] од кедрове даске, од пода до зидова; то је саградио као унутрашње Светилиште – Светињу над светињама. ¹⁷ Светилиште у Дому испред Светиње над светињама било је четрдесет лаката.^{[k] 18} А на кедровини унутар Дома су били урезани пупољци и растворени цветови. Све је било од кедровине, тако да се камен нигде није видео.

¹⁹ Светињу над светињама је саградио унутар Дома да тамо постави Ковчег савеза Господњег. ²⁰ Испред Светиње над светињама, која је била двадесет лаката дуга, двадесет лаката широка, двадесет лаката^[l] висока и обложена чистим златом, био је жртвеник од кедровине који је такође обложио. ²¹ Соломон је унутрашњост Дома обложио чистим златом, а испред Светиње над светињама је развукао ланац и обложио га златом. ²² Сав Дом је обложио златом, а златом је обложио и сав жртвеник код Светиње над светињама.

²³ У Светињи над светињама је начинио херувиме од маслиновог дрвета; сваки је био висок десет лаката^[m]. ²⁴ Једно крило херувима је имало пет лаката, а тако је и друго крило херувима имало пет лаката. Од врха једног крила до врха другог је било десет лаката.^{[n] 25} И други херувим је био десет лаката; оба херувима су имала исту меру и исти облик. ²⁶ Висина сваког херувима је била десет лаката^[o]. ²⁷ Херувиме је поставио усред унутрашњег Светилишта. Крила херувима су била раширена, тако да је крило једног додиривало један зид, а крило другог додиривало други зид. Друга крила су им се додиривала у средини Светилишта. ²⁸ И херувиме је обложио златом.

²⁹ По свим зидовима Дома, изнутра и споља, урезао је ликове херувима, палми, и растворених цветова. ³⁰ Тако је и под у Дому обложио златом споља и изнутра.

³¹ За улаз у Светињу над светињама направио је двокрилна врата од маслиновог дрвета; стуб и довратници су били на пет углова^[p]. ³² На тим двокрилним вратима од маслиновог дрвета је урезао ликове херувима, палми и растворених цветова, и обложио их златом; херувиме и палме је обложио листићима злата. ³³ Исто је учинио и са улазом у Светилиште, са довратницима од маслиновог дрвета на четири угла, ³⁴ и са двокрилним вратима од чемпресовог дрвета; свако крило је било направљено од два дела који су се склапали и расклапали. ³⁵ На њих је урезао херувиме, палме и растворене цветове, па је изрезбарено равномерно обложио златом.

³⁶ Саградио је и унутрашње предворје од три реда тесаног камења и једног реда кедрових греда.

³⁷ Темељи Дома Господњег су били положени четврте године у месецу Зиву. ³⁸ Једанаесте године месеца Вула, који је осми месец, Дом је био завршен са свим својим деловима и према свему што је било одређено за њега. Соломон га је изградио за седам година.

Соломонов двор и остале зграде

7 Соломон је зидао себи двор тринаест година и довршио га. ² Сазидао је и дом у Ливанској шуми, стотину лаката дуг, педесет лаката широк и тридесет лаката^[q] висок, на четири кедрова стуба, с кедровим гредама изнад стубова. ³ Дом је био покривен кедровим дрветом преко греда, које су биле на четрдесет пет стубова, по петнаест у сваком реду. ⁴ Било је три реда прозора, један наспрам другог у три реда. ⁵ Сва врата и прагови су били на четири угла, с прозорима који су стајали један наспрам другог у три реда.

⁶ Начинио је и трем од стубова, педесет лаката дуг и тридесет лаката^[r] широк. Трем је био с предње стране а испред њега су били стубови с надстрешницом.

⁷ Затим је начинио престони трем, то јест, судски трем где је делио правду; био је обложен кедровином од пода до крова. ⁸ У његовој кући где је пребивао, био је други трем иза оног трема. Он је направио дом као тај трем за фараонову ћерку којом се оженио.

⁹ Све ово је било од скупоценог камена, тесаног на меру и сеченог тестером, и изнутра и споља, од пода до крова, и споља до великог дворишта. ¹⁰ Темељ је био од великог и скупоценог камења, величине од осам и десет лаката^[s]. ¹¹ Одозго је било скупоцено камење тесано по мери, и кедрове даске. ¹² Велики трем је имао унаоколо три реда тесаног камења и један ред кедрових балвана, као унутрашње двориште Дома Господњег и храмски трем.

Опрема Дома

¹³ Цар Соломон је послао поруку Хираму из Тира и позвао га. ¹⁴ Он је био син једне удовице из Нефталимовог племена, коме је отац био из Тира. Он је био уметник бронзарски. Хирам је био веома вешт и уман, па је свашта умео да направи од бронзе. Он је дошао к цару Соломону и урадио му сав посао.

¹⁵ Салио је два стуба од бронзе; један стуб је био осамнаест лаката висок, а дванаест лаката^[t] му је био обим унаоколо. Други стуб је био једнак првом. ¹⁶ Затим је начинио два оглавља саливена од бронзе да се ставе одозго на стубове. Једно оглавље је било високо пет лаката, а друго оглавље је такође било високо пет лаката^[u]. ¹⁷ На оглављима, која су била на врху стубова, начинио је преплетене плетенице и врпце у облику ланаца; седам на једном оглављу и седам на другом оглављу. ¹⁸ На та два оглавља је направио и два реда нарова око једне плетенице да покривају оглавље на врху стубова; исто је направио и на другом оглављу. ¹⁹ На та два оглавља на врху стубова у трему, били су направљени љиљани од четири лакта^[v]. ²⁰ На оглављима оба стуба, изнад и испод плетеница, било је две стотине нарова у два реда свуда око оба оглавља.

²¹ Такве стубове је поставио на трему Дома; десни стуб је назвао Јакин, а леви стуб је назвао Воаз. ²² На врху стубова били су вешто израђени љиљани. Тако је рад на стубовима био завршен.

²³ Затим је израдио море од искованог метала. Било је сасвим округло и имало је десет лаката од једног краја до другог; било је пет лаката високо, а у обиму је било тридесет лаката^[w], мерено ужетом. ²⁴ Испод руба су му били украси у облику цветних латица свуда око њега, по десет на сваки лакат, којима је било опточено море унаоколо; два је реда латица било саливено с њим.

²⁵ Море је стајало на дванаест волова; три су гледала на север, три су гледала на запад, три су гледала на југ, а три су гледала на исток. Море је стајало на њима одозго, а њихова задња страна је била унутра. ²⁶ Дебљина му је била један педаљ^[x], а руб му је био као руб чаше, као цвет љиљана, и примало је две хиљаде вата^[y].

²⁷ Затим је начинио десет подножја од бронзе; свако подножје је било по четири лакта у дужину, четири лакта у ширину, и три лакта^[z] у висину. ²⁸ А подножја су била овако направљена: оквири су били причвршћени између углова. ²⁹ На оквирима мећу угловима били су лавови, волови и херувими, а одозго на угловима су били стубићи. Испод и изнад лавова и волова био је искован венац. ³⁰ Испод сваког подножја била су по четири бронзана точка с бронзаним осовинама, а на четири угла били су држачи. Држачи под сваком умиваоницом били су сливени са сваким венцем. ³¹ Отвор унутар подножја, био је један педаљ^[aa]. Отвор је био округао, а са својим постољем био је педаљ и по^[ab]. На отвору су били урезани украси; али оплате нису биле округле, него четвртасте.

³² Четири точка су била испод оплата, а осовине точкова су биле причвршћене на постоље. Висина сваког точка била је лакат и по^[ac]. ³³ Точкови су били направљени као точкови за кола; њихове осовине, главњаче, наплаци и паоци, све је било ливено. ³⁴ Била су четири држача на четири угла; држачи су били спојени с постољем. ³⁵ На врху постоља био је округли ремен пола лакта^[ad] висине. Држачи и оплате су били причвршћени за врх постоља. ³⁶ На његовим угловима и оплатама изрезао је херувиме, лавове и палме, где год је било места, и венце свуда унаоколо. ³⁷ На тај је начин начинио десет подножја; сви су били једнако саливени, једнаке мере и облика.