Bible in 90 Days

Смрт Саула и његових синова

10 Филистејци су ступили у бој против Израиљаца, али су Израиљци побегли пред Филистејцима, па су падали мртви на гори Гелвуји. ² Филистејци су притисли Саула и његове синове и убили Јонатана, Авинадава и Малхи-Сува, Саулове синове. ³ Битка се жестоко водила око Саула. А онда су га стрелци погодили и ранили га.

⁴ Тада Саул рече своме штитоноши: „Извади свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани и наругају ми се.“

Али штитоноша није хтео, јер се веома уплашио. Тада је Саул узео мач и бацио се на њега. ⁵ Кад је његов штитоноша видео да је Саул мртав, и он се бацио на мач и умро.

⁶ Тако су погинули и Саул и његова три сина, и сав његов дом.

⁷ Кад су Израиљци који су били у долини видели да су Израиљци побегли и да су погинули Саул и његови синови, напустили су своје градове и побегли. Тада су дошли Филистејци и населили се у њима.

⁸ Сутрадан, кад су Филистејци дошли да опљачкају мртве, нашли су Саула и његове синове, који су погинули на гори Гелвуји. ⁹ Тада су га свукли, одсекли му главу и скинули оружје с њега, и то су послали по филистејској земљи да разгласе радосну вест својим идолима и народу. ¹⁰ Његово оружје су ставили у храм својих богова, а главу су му обесили у Дагоновом храму.

¹¹ Кад су сви мештани Јавис-Галада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² дигли су се сви храбри људи, па су скинули Саулово тело и тела његових синова и донели их у Јавис. Њихове кости су сахранили под тамариском у Јавису. Затим су постили седам дана.

¹³ Тако је Саул умро због својег неверства које је починио против Господа, јер није држао реч Господњу, и још је тражио савет од призивача духова. ¹⁴ И пошто није тражио савет од Господа, Господ га је убио и пренео царство на Давида, сина Јесејевог.

Давида помазују за цара целог Израиља

11 Тада се сав Израиљ окупио код Давида у Хеврон, па су му рекли: „Ево, ти си наше тело и крв. ² Па и раније, кад је Саул био цар, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ, Бог твој, рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

³ Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон, па су склопили савез са Давидом у Хеврону пред Господом и помазали Давида за цара над Израиљем, по речи коју је Господ рекао преко Самуила.

Јерусалим постаје престоница Израиља

⁴ Давид је са свим Израиљцима кренуо на Јерусалим, то јест, Јевус. Тамо су Јевусејци били становници земље. ⁵ А становници Јевуса су рекли Давиду: „Нећеш ући овамо!“ Но, Давид је, ипак, освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

⁶ Тада је Давид рекао: „Ко први потуче Јевусејце, постаће врховни главар и кнез.“ Јоав, син Серујин, се први успео, те је постао врховни војвода.

⁷ Пошто се Давид настанио у тврђави, прозвали су је Давидовим градом. ⁸ Он је саградио град унаоколо, од Милона унаоколо, а Јоав је обновио остали део града. ⁹ Давид је постајао све моћнији, јер је Господ над војскама био с њим.

Давидови јунаци

¹⁰ А ово су главари Давидових јунака, који су му са свим Израиљем свесрдно помагали да ојача његова владавина и да постане цар над Израиљем, по речи Господњој. ¹¹ Ово је списак Давидових јунака:

Јасовеам, син Ахмонијев, главар тридесеторице; он је замахнуо својим копљем на три стотине, и побио их одједном.

¹² За њим, Додов син Елеазар Ахошанин, један од три јунака. ¹³ Он је био с Давидом у Фас-Дамиму, кад су се Филистејци окупили за битку. На месту где је била њива пуна јечма, народ је побегао од Филистејаца. ¹⁴ Тада су они стали насред поља, одбранили га и потукли Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.

¹⁵ У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у Одоламску пећину, док је филистејска војска била утаборена у рефаимској долини. ¹⁶ Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. ¹⁷ Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ ¹⁸ Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом ¹⁹ и рекао: „Не дај, Боже, да то учиним! Зар да пијем крв ових људи? Они су, наиме, донели воду не марећи за свој живот!“ Зато није хтео да пије.

То су учинила та тројица јунака.

²⁰ Ависај, Јоавов брат, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. ²¹ Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.

²² Венаја, син Јодајев. Он је био храбар ратник из Кавзеела, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. ²³ А убио је и неког Египћанина, горостаса, пет лаката^[a] високог, који је имао копље као ткалачко вратило. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. ²⁴ Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. ²⁵ Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

Давидови следбеници у изгнанству

12 Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. ² Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:

³ Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, ⁴ Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, ⁵ Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, ⁶ Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, ⁷ и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.

⁸ На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:

¹⁴ Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. ¹⁵ То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.

¹⁶ И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. ¹⁷ Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“

¹⁸ Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:

¹⁹ И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ ²⁰ Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. ²¹ Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. ²² Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.

Давидова војска у Хеврону

²³ Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:

³⁸ Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. ³⁹ Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. ⁴⁰ Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.

Ковчег савеза у Киријат-Јариму

13 Давид је већао са заповедницима над хиљадама и стотинама и са свим војводама. ² Давид рече свем збору Израиљевом: „Ако сматрате да је то добро и ако је по вољи Господа, Бога нашега, хајде да поручимо осталој браћи по целој Израиљевој земљи, и свештеницима и Левитима по градовима са својим пашњацима, да се окупе к нама. ³ Пренесимо к себи Ковчег Бога нашега, јер га нисмо тражили за Сауловог доба.“

⁴ Сав збор се сложио да се тако уради, јер је то било право у очима свега народа. ⁵ Тако је Давид окупио сав Израиљ од Сихора египатског до Лево-Амата, да донесу Ковчег Божији из Киријат-Јарима.

⁶ Давид и сав Израиљ су отишли у Валу, то јест, Киријат-Јарим у Јуди, да донесу оданде Ковчег Бога, Господа, који носи име по Господу који седи над херувимима.

⁷ Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, а Уза и Ахијо су возили запреге. ⁸ Давид и сав Израиљ се веселио пред Господом из све снаге, с песмама, лирама, бубњевима, даирама, и трубама.

⁹ Кад су дошли до Хадоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су их волови нагнули у страну. ¹⁰ Али Господ плану гневом на Узу и удари га на том месту јер је ставио руку на Ковчег. Тако је умро пред Богом.

¹¹ Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза, и тако се зове до данас.

¹² Тог дана се Давид уплашио од Бога, па је рекао: „Како ћу ја онда донети Ковчег Божији к мени?“ ¹³ Давид није однео Ковчег к себи у Давидов град, него га је склонио у кућу Гаћанина Овид-Едома. ¹⁴ Ковчег Божији је остао три месеца у кући Овид-Едома, и Господ је благословио Овид-Едома и све што је имао.

Давид утврђује своју владавину

14 А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.

² Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.

³ Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки. ⁴ Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, ⁵ Јевар, Елисуја, Елфалет, ⁶ Нога, Нефег, Јафија, ⁷ Елисама, Велијада и Елифелет.

Давид поражава Филистејце

⁸ Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих. ⁹ Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.

¹⁰ Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду:

„Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“

¹¹ Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.

¹² Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.

¹³ Али Филистејци поново изврше напад у долини. ¹⁴ Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. ¹⁵ Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“

¹⁶ Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.

¹⁷ Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.

Ковчег савеза доносе у Јерусалим

15 Пошто је сазидао себи куће у граду Давидовом, Давид је припремио место за Ковчег Божији и разапео шатор за њега. ² Тада је Давид рекао: „Ковчег Божији не сме нико други да носи, осим Левита, јер је њих Господ изабрао да носе Ковчег Господњи и да му служе заувек.“

³ Давид је окупио сав Израиљ у Јерусалиму да пренесу Ковчег Господњи на његово место које је припремио за њега. ⁴ Давид је сабрао и потомке Аронове и Левите:

¹¹ Давид је, затим, позвао свештенике Садока и Авијатара, и Левите Урила, Асају, Јоила, Семају, Елила и Аминадава. ¹² Рекао им је: „Ви сте главари левитских родова; посветите се, ви и ваша браћа, и пренесите Ковчег Господа, Бога Израиљевог, на место које сам му припремио. ¹³ Први пут га нисте носили и зато нас је Господ ударио, јер му нисмо приступили како је требало.“

¹⁴ Тако су се свештеници и Левити посветили да пренесу Ковчег Господа, Бога Израиљевог. ¹⁵ Левити су носили Ковчег Божији на својим раменима, о дршкама, као што је заповедио Мојсије по речи Господњој.

¹⁶ Давид је рекао левитским кнезовима да између своје браће поставе певаче с музичким инструментима, с харфама, лирама и цимбалима, да певају гласно и радосно.

¹⁷ Тако су Левити поставили Емана, Јоиловог сина; од његове браће Асафа, Варахијиног сина; а од њихове браће Мераријевих синова, Етана, Кушајиног сина; ¹⁸ и с њима њихову браћу другог реда: Захарију, Вена, Јазила, Семирамота, Јехила, Унија, Елијава, Венају, Масију, Мататију, Елифела, Микнеју, и вратаре Овид-Едома и Јеиела.

¹⁹ Певачи Еман и Асаф и Етан су ударали у бронзане цимбале, ²⁰ а Захарија, Озило, Семирамот, Јехило, Уније, Елијав, Масија и Венаја су свирали лиру по аламоту^[b]. ²¹ Мататија, Елифел, Микнеја, Овид-Едом, Јеиел и Азазија су водили на цитрама по шеминиту^[c]. ²² Хенанија је Левитима био вођа певања, јер је био вешт у томе.

²³ Варахија и Елкана су били вратари код Ковчега. ²⁴ Свештеници Севанија, Јосафат, Натанаило, Амасај, Захарија, Венаја и Елиезер, су трубили у трубе пред Ковчегом Божијим. Овид-Едом и Јехија су такође били вратари код Ковчега.

²⁵ И тако су Давид, израиљске старешине и заповедници јединица од хиљаду с весељем ишли да пренесу Ковчег савеза Господњег из куће Овид-Едома. ²⁶ И како је Бог помагао Левитима који су носили Ковчег савеза Господњег, жртвовали су седам јунаца и седам овнова. ²⁷ Давид је био одевен у одору од финог лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Хенанија, хоровођа међу певачима. Давид је носио и ланени ефод. ²⁸ Сав је Израиљ носио Ковчег савеза Господњег уз клицање и уз звуке рогова, труба и цимбала, и уз свирку лира и харфи.

²⁹ Кад је Ковчег савеза Господњег дошао у Давидов град, Михала, Саулова ћерка, је погледала доле с прозора. Видевши цара Давида како скаче и весели се, презрела га је у срцу.

Ковчег савеза у шатору

16 Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. ² Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. ³ Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.

⁴ Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: ⁵ Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. ⁶ Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.

⁷ Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:

И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“

³⁷ Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, ³⁸ а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.

³⁹ Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, ⁴⁰ да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. ⁴¹ С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ ⁴² Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.

⁴³ Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.

Бог склапа савез с Давидом

17 Кад се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану: „Ево, ја живим у двору од кедра, а Ковчег савеза Господњег је под шаторским завесама.“

² Натан рече: „Чини што ти је на срцу, јер је Бог с тобом.“

³ Али исте ноћи реч Божија дође Натану, говорећи:

⁴ „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: нећеш ми ти саградити дом да пребивам у њему, ⁵ јер ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиља из Египта па до овога дана, него сам ишао од Шатора до Шатора и од Пребивалишта до Пребивалишта. ⁶ Где год сам ишао са свим Израиљем, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

⁷ А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. ⁸ Био сам с тобом где год си ишао, и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити као име великаша на земљи. ⁹ Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, ¹⁰ кад сам поставио судије над својим народом Израиљем; и понизићу све твоје непријатеље.

А ја ти објављујем: Господ ће ти сазидати дом.^{[d] 11} Кад се заврше твоји дани и ти одеш к својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, једног од твојих синова, и утврдићу његово царство. ¹² Он ће ми саградити дом, а ја ћу утврдити његов престо довека. ¹³ Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Нећу уклонити своју милост од њега, као што сам је уклонио од твога претходника, ¹⁴ него ћу га довека утврдити у моме дому и у моме царству, па ће његов престо бити утврђен довека.’“

¹⁵ Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

¹⁶ Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? ¹⁷ И не само да је то било мало у твојим очима, него си још говорио за дом свога слуге за далека времена. Ти на мене гледаш као на угледног човека, Господе Боже.

¹⁸ Шта још да ти Давид каже за част коју си указао своме слузи? Ти познајеш свога слугу. ¹⁹ О, Господе, ради свога слуге и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар и обзнанио сва ова велика дела.

²⁰ Господе, нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што смо чули својим ушима. ²¹ И ко је народ као твој народ Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи за себе, и да себи стекне име великим и страшним делима, терајући народе пред својим народом кога си откупио из Египта и народа? ²² Ти си учинио свој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

²³ А сад, Господе, нека се довека обистини обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. ²⁴ Нека се обистини да би се величало твоје име довека речима: ’Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљев; а нека дом Давида, твога слуге, буде утврђен пред тобом.’

²⁵ Јер ти си, Боже мој, преко виђења открио своме слузи да ћеш му изградити дом, и зато се твој слуга усудио да се помоли пред тобом. ²⁶ А сад, Господе, ти који си Бог; ти си дао своме слузи добро обећање. ²⁷ Сада си хтео да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом. Јер што ти благословиш, Господе, биће благословено довека.“

Ширење Давидовог царства

18 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их, па је од њих узео Гат са његовим селима.

² Затим је поразио Моавце, те су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.

³ Давид је потукао и Адад-Езера, цара Сове, према Амату, који је изашао да утврди своју власт уз реку Еуфрат. ⁴ Давид је од њега заробио хиљаду бојних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине, коју је задржао.

⁵ Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. ⁶ Давид је, потом, поставио постаје у Араму дамашћанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

⁷ Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. ⁸ Из Адад-Езерових градова, Тивата и Хуна, Давид је однео огромну количину бронзе, од које је Соломон направио бронзано море, стубове и бронзано посуђе.

⁹ Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву војску Адад-Езера, цара совског, ¹⁰ послао је свога сина Адорама цару Давиду да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Још је послао и свакојаке предмете од злата, сребра и бронзе.

¹¹ И то је цар Давид посветио Господу, заједно са сребром и златом које је узео од свих народа: од Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амаличана.

¹² Серујин син Ависај је побио осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини. ¹³ Давид је поставио војне таборе по свој Идумеји, тако да су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

Давидови дворани

¹⁴ Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу. ¹⁵ Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник^[e]. ¹⁶ Садок, син Ахитувов, и Авимелех, син Авијатаров, били су свештеници. Шавша је био писар^[f]. ¹⁷ Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били први до цара.

Пораз Амонаца и Арамејаца

19 После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. ² Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.

Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, ³ амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ ⁴ Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.

⁵ Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“

⁶ Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата^[g] сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. ⁷ Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.

⁸ Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. ⁹ Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.

¹⁰ Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. ¹¹ Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. ¹² Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. ¹³ Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“

¹⁴ Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. ¹⁵ Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.

¹⁶ Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.

¹⁷ Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. ¹⁸ Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.

¹⁹ Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.

Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.

Давид заузима Раву

20 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Јоав је извео војску и опустошио земљу Амонаца. Затим је дошао и опколио Раву. Но, Давид је остао у Јерусалиму. Јоав је, пак, напао Раву и разорио је. ² Давид је с Молохове главе скинуо круну, која је била тешка таланат злата, с драгим каменом, који је красио Давидову главу.^[h] Из града је однео и врло велики плен. ³ Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.

Рат са Филистејцима

⁴ После тога је избио рат с Филистејцима у Гезеру. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сифаја, једног од потомака Рефаимаца, а Филистејци су били покорени.

⁵ Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јарин, убио Ламија, брата Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.

⁶ Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. ⁷ Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

⁸ Они су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.

Попис и помор

21 Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. ² Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“

³ Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“

⁴ Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. ⁵ Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.

⁶ Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. ⁷ То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.

⁸ Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

⁹ Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: ¹⁰ „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

¹¹ Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: ¹² хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“

¹³ Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

¹⁴ Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. ¹⁵ Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.

¹⁶ Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.

¹⁷ Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“

Давид подиже жртвеник

¹⁸ Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. ¹⁹ Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.

²⁰ Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. ²¹ А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.

²² Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави ову пошаст над народом.“

²³ Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“

²⁴ Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“

²⁵ Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела^[i]. ²⁶ Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. ²⁷ Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.

²⁸ У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. ²⁹ Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. ³⁰ Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.

Место за Дом Господњи

22 Давид рече: „Овде ће бити Дом Господа Бога, и овде ће бити жртвеник за жртве свеспалнице за Израиљ.“

² Давид је заповедио да се скупе странци, који су били у израиљској земљи. Њих је одредио да буду клесари, да клешу камен за градњу Дома Господњег. ³ Давид је припремио и много гвожђа за клинове на вратним крилима и за споне, и толико бронзе да се није могло измерити. ⁴ Кедровом дрвету није било броја, јер су Сидонци и Тирци донели Давиду много кедровог дрвета.

⁵ Давид је, наиме, мислио: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а Дом који треба сазидати Господу мора бити изванредно величанствен, чувен и славан у свим земљама. Стога, да ја припремим што треба за њега.“ Тако је Давид припремио много ствари пре своје смрти.

⁶ Давид је позвао свога сина Соломона и заповедио му да изгради Дом за Господа, Бога Израиљевог. ⁷ Давид рече Соломону: „Сине мој, било ми је на срцу да саградим Дом имену Господа Бога, ⁸ али ми је дошла реч Господња говорећи: ’Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти саградити Дом моме имену, јер си пролио много крви на земљу преда мном. ⁹ Ево, родиће ти се син који ће бити човек мира. Ја ћу му дати починак од његових непријатеља унаоколо. Његово име биће Соломон^[j], а ја ћу дати мира и покоја Израиљу у његове дане. ¹⁰ Он ће изградити Дом моме имену. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити Отац, и ја ћу утврдити престо његовог царства над Израиљем заувек.’

¹¹ Стога, сине мој, нека Господ буде с тобом, како би успео да саградиш Дом Господа Бога твога, као што је обећао за тебе. ¹² Нека ти Господ да разборитост и разумност кад те постави над Израиљем да држиш Закон Господа Бога свог. ¹³ Тада ћеш успети, ако будеш држао и извршавао законе и уредбе, које је Господ дао Мојсију за Израиљ. Буди јак и храбар; не бој се и не страхуј!

¹⁴ Ја сам, ево, с муком припремио за Дом Господњи: стотину хиљада таланата^[k] злата и милион таланата^[l] сребра, а бронзе и гвожђа има толико да се не може измерити. Припремио сам и дрва и камење, а ти још додај на то. ¹⁵ Имаш и много радника, клесара, зидара и дрводеља, и све врсте занатлија за сваку врсту посла. ¹⁶ Злата, сребра, бронзе и гвожђа има толико да се не може избројити. Зато устани и ради, а Господ ће бити с тобом.“

¹⁷ Давид је заповедио свим кнезовима Израиља да помогну његовом сину Соломону: ¹⁸ „Није ли с вама Господ, Бог ваш? Није ли вам дао мир унаоколо кад је предао у моје руке становнике земље, тако да је земља покорена пред Господом и његовим народом? ¹⁹ А сад, усмерите своје срце и душу да тражите Господа Бога вашега; устаните и градите Светилиште Господу Богу, да донесете Ковчег савеза Господњег и свето посуђе Божије у Дом који ће се изградити имену Господњем.“

Родови и службе Левита

23 Када је Давид остарео и наситио се живота, поставио је свог сина Соломона за цара над Израиљем.

² Тада је окупио све кнезове Израиља, свештенике и Левите. ³ Били су избројани Левити од тридесет година па навише. Мушких глава је било тридесет осам хиљада. ⁴ Давид рече: „Од ових је било двадесет четири хиљаде оних који су надгледали посао у Дому Господњем, и шест хиљада управитеља и судија. ⁵ Било је четири хиљаде вратара и четири хиљаде који су хвалили Господа уз музичке справе које сам направио за хвалу.“

⁶ Давид их је поделио на редове према Левијевим синовима: Гирсону, Кату и Мерарију.

Гирсонов ред

Катов ред

Мераријев ред

²⁴ То су Левијеви синови по својим отачким домовима, главари отачких домова, који су били уписани према броју имена сваке главе, од двадесет година па навише, који су обављали посао за службу Дома Господњег. ²⁵ Наиме, Давид је рекао: „Господ, Бог Израиљев, дао је починак своме народу и настанио се у Јерусалиму довека. ²⁶ Тако Левити нису више морали да носе Пребивалиште и све посуђе за службу.“ ²⁷ Јер, по последњој Давидовој наредби, били су избројени Левијеви синови од двадесет година па навише.

²⁸ Њихова служба била је да помажу Ароновим синовима у служби Дома Господњег у предворјима и одајама, да чисте све свете ствари, и да врше службу Дома Божијег. ²⁹ Такође су били задужени за постављене хлебове, за брашно за житну жртву, за бесквасне колаче пржене на тигању, умешене с уљем, за мере за количину и дужину, ³⁰ и да стоје сваког јутра и хвале и славе Господа, а тако и увече. ³¹ А кад се год приносе жртве свеспалнице Господу у суботе, на младине и празнике, да редовно служе пред Господом према броју који им је одређен.

³² Они ће се старати за Шатор од састанка и за Светињу, и за своју браћу, синове Аронове, у служби око Дома Господњег.