Bible in 90 Days
Наследство Јудиног племена
15 Јудином племену, по својим породицама, жребом је припао део јужно до границе Едома, и до пустиње Цин на крајњем југу.
2 Јужна граница им се простирала од руба Мртвог мора, од јужног залива; 3 настављала се даље јужно од Акравимске узвишице, пролазила пустињом Цин, и подизала јужно од Кадис-Варније, прелазила преко Есрона, пењала се к Адару и одатле скретала према Карки. 4 Одатле је пролазила Асемоном и излазила на Египатски поток и допирала све до мора. То ће вам бити јужна граница.
5 Источна граница је била Мртво море до ушћа Јордана.
На северу, граница је почињала од залива Мртвог мора до ушћа Јордана. 6 Одатле је граница подизала Вет-Оглом и пролазила северно од Вет-Араве. Граница се, затим, пењала на Камен Воана, сина Рувимова, 7 настављала горе према Давиру, од долине Ахор, и скретала према северу у Галгал, који је насупрот адумимске узвишице јужно од потока. Онда је настављала према водама Ен-Семеса и завршавала код Ен-Рогила. 8 Отуда се преко долине Вен-Еном с југа дизала према граду Јевусејаца, то јест Јерусалиму. Потом се граница дизала западно на гору, насупрот Вен-Еном долини, која је на северном крају рефаимске долине. 9 Граница се, затим, протезала од врха горе до извора вода Нефтоје и избијала на градове у гори Ефрон, а онда скретала према Вали, односно Киријат-Јариму. 10 Од Вале је граница завијала ка западу према гори Сир, и пролазећи северно од горе Јарима, то јест Хасалона, спуштала се у Вет-Семес и ишла према Тимни. 11 Граница је, затим, излазила на Акарон ка северу и дизала се према Сикрону, па је, пролазећи преко горе Вала, излазила на Јавнила и одатле избијала на море.
12 Западна граница је била Средоземно море.
То је била граница која је окруживала синове Јудине, по њиховим породицама.
Подручје које је припало Халеву и његовим потомцима
13 А Халеву, сину Јефонијину, Исус је дао део међу синовима Јудиним, према наредби коју му је дао Господ: Киријат-Арву (Арва је био праотац Енаковаца), то јест, Хеврон. 14 Халев је протерао одатле три Енаковца: Сесаја, Ахимана и Талмаја, потомке Енакове. 15 Оданде је пошао на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“. 16 Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 17 Освојио га је Готонило, син Кенеза, брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.
18 Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“
19 Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Он јој је дао Горње и Доње изворе.
Градови Јудиног племена
20 То је наследство Јудиног племена по својим породицама.
21 Најудаљенији градови племена Јудиних синова, дуж едомске границе на крајњем југу, били су:
Кавзеел, Едер, Јагур; 22 Кина, Димона, Адада; 23 Кедес, Асор, Итнан; 24 Зиф, Телем, Валот; 25 Асор-Адата, Кериот-Есрон (то јест, Асор); 26 Амам, Сема, Молада; 27 Асар-Гада, Есемон, Вет-Фелет; 28 Асар-Суал, Вир-Савеја, Визиотија; 29 Вала, Им, Асем; 30 Елтолад, Хесил, Орма; 31 Сиклаг, Мадмана, Сансана; 32 Леваот, Силеим, Ајин, и Римон: укупно двадесет девет градова са својим селима.
33 У долини:
Естаол, Сараја, Асна; 34 Заноја, Ен-Ганим, Тафуја, Инам; 35 Јармут, Одолам, Сокот, Азека; 36 Сарајим, Адитајим, Гедира и Гедиротајим: четрнаест градова са својим селима;
37 Сенан, Адаса, Мигдал-Гад; 38 Дилан, Миспа, Јоктеил; 39 Лахис, Васкат, Еглон; 40 Хавон, Ламас, Хитлис; 41 Гедирот, Вет-Дагон, Нама и Македа: шеснаест градова са својим селима;
42 Ливна, Етер, Асан; 43 Јефтај, Асна, Несив; 44 Кеила, Ахзив и Мариса: девет градова са својим селима.
45 Акарон са својим насељима и селима; 46 од Акарона према мору, сви градови у близини Азота, са својим селима. 47 Азот са својим насељима и селима, Газа, са својим насељима и селима, све до Египатског потока и руба Средоземног мора.
48 У горју:
Самир, Јатир, Сокот; 49 Дана, Киријат-Сана, то јест, Давир; 50 Анав, Естемон, Аним, 51 Госен, Олон, Гило: једанаест градова са својим селима.
52 Затим, Арав, Дума, Есан, 53 Јанум, Вет-Тафуја, Афека, 54 Хумата, Киријат-Арва, то јест Хеврон, и Сиор: девет градова са својим селима.
55 Маон, Кармил, Зиф, Јута, 56 Језраел, Јокдеам, Заноја, 57 Кајин, Гаваја, и Тимна: десет градова са својим селима.
58 Алул, Вет-Сур, Гедор, 59 Марат, Вет-Анот, и Елтекон: шест градова са својим селима.
60 Киријат-Вал, то јест, Киријат-Јарим, и Рава: два града са својим селима.
61 У пустињи:
Вет-Арава, Мидин, Сехаха, 62 Нивсан, Слани град, и Ен-Геди: шест градова са својим селима.
63 Ипак, Јудејци нису могли да истерају житеље Јерусалима, Јевусејце. Зато Јевусејци живе са Јудејцима у Јерусалиму све до данас.
Посед Јосифовог племена
16 Јосифовим синовима је жребом припало подручје од Јордана, код Јерихона, источно од јерихонских вода, које се одатле пружало пустињом к ветиљској гори. 2 Онда се граница настављала од Ветиља, односно Луза, и пролазила кроз предео Аркијана до Атарота. 3 Затим се спуштала ка мору к подручју Јафлета све до границе Доњег Вет-Орона и до Гезера, и излазила на море.
4 Тако су потомци Јосифови, Манасијини и Јефремови примили своје наследство.
5 Ово је било подручје синова Јефремових по њиховим породицама:
Граница њиховог наследства се протезала са истока од Атарот-Адара до Горњег Вет-Орона, 6 и излазила на море. На северу је граница ишла од Микметата и заокретала на исток на Танат-Сило, и прелазила преко њега у правцу истока до Јанохе. 7 Од Јанохе се спуштала ка Атарот-Нароту, дотицала се Јерихона и избијала на Јордан. 8 Граница је, затим, ишла од Тафује према мору до потока Кане и настављала према мору. То је било наследство племена синова Јефремових по својим породицама.
9 Јефремовци су имали све те градове и села, а уз то и одвојене градове усред наследства синова Манасијиних.
10 Они нису протерали Хананце који су живели у Гезеру. Тако Хананци живе међу Јефремовцима све до дана данашњег. Ипак, био им је наметнут принудни рад.
Наследство Манасијиног племена
17 Жребом је припао део и племену Манасијином, пошто је Манасија био првенац Јосифов. А Махиру, првенцу Манасијином, оцу Галадовом – врсном ратнику – припао је Галад и Васан. 2 По део је припао и осталим синовима Манасијиним по својим породицама: потомцима Авиезеровим, Хелековим, Есриловим, Сихемовим, Еферовим и Семидиним. То су мушки потомци Манасије, сина Јосифовог, по својим породицама.
3 А Салпад, син Еферов, син Галадов, син Махиров, син Манасијин, није имао синове, него је имао ћерке. Ово су имена његових ћерки: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 4 Оне су дошле пред свештеника Елеазара, пред Исуса, сина Навинова, и пред кнезове и рекле: „Господ је заповедио Мојсију да нам даш наследство међу нашом браћом.“ Зато им је на заповест Господњу дато наследство међу браћом њиховог оца. 5 Тако је Манасији припало десет делова, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране Јордана, 6 јер су ћерке Манасијине добиле наследство међу његовим синовима. Осталим синовима Манасијиним је припала галадска земља.
7 Манасијина граница се простирала од Асира до Микметата, који је код Сихема, а затим скретала на десно, к становницима Ен-Тафује. 8 Манасији је припадала област Тафује, али је град Тафуја на Манасијиној граници припадао Јефремовим синовима. 9 Граница се, затим, спуштала до потока Кане. Ови градови јужно од потока, припадали су градовима Манасијиног племена, иако су се налазили међу градовима Јефремовог племена. Манасијина граница иде северном страном потока и излази на море. 10 Јужни део припадао је Јефремовом племену, а северни Манасијином. Море им је била граница. На северу су се граничили са Асировим племеном, а на истоку са Исахаровим.
11 На подручју Исахаровог и Асировог племена, Манасијином племену је припадао: Вет-Сан са својим насељима и Јивлеам са својим насељима, затим становници Дора са својим насељима, становници Ен-Дора са својим насељима, становници Танаха са својим насељима, и становници Мегида са својим насељима; ови сачињавају три подручја.
12 Манасијини синови нису могли да протерају становнике ових градова. Хананци су били решени да живе у тој земљи. 13 Али кад су Израиљци ојачали, притисли су Хананце принудним радом, али их нису могли протерати.
Јосифови синови освајају шумске пределе
14 Синови Јосифови рекоше Исусу: „Зашто си нам доделио наследство према једном жребу, само један део, кад смо многољудан народ, кога је Господ толико благословио?“
15 „Ако сте многољудан народ – одговори им Исус – ви идите горе у шуме, у земљу фережанску и рефаимску, па искрчите себи земљу, кад вам је већ тесна гора Јефремова.“
16 Синови Јосифови на то рекоше: „Гора нам неће бити довољна, а уз то, сви Хананци, становници долине, имају бојна кола од железа, како они у Вет-Сану и његовим насељима, тако и они у језраелској долини.“
17 Тада Исус рече дому Јосифову, Јефремову и Манасијином: „Народ сте многољудан и снага вам је велика и зато нећете више имати само један део. 18 Гора нека буде ваша. Ако је шумовита, искрчите је, па ће вам припасти где год се пружа. А и Хананце ћете протерати, ако и имају бојна кола од железа, ако и јесу јаки.“
Подела земље осталим племенима
18 Цела се заједница Израиљаца окупила у Силому, где су поставили Шатор од састанка. Цела им је земља била покорена. 2 Ипак, остало је међу Израиљцима седам племена која још нису примила своју баштину.
3 Тада Исус рече Израиљцима: „Докле ћете оклевати да кренете и освојите земљу коју вам је дао Господ, Бог ваших отаца? 4 Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да направе попис земље за деобу. Онда нека се врате к мени. 5 Онда нека је поделе на седам делова. Јуда нека остане на свом подручју на југу, а дом Јосифов нека остане на свом подручју на северу.“ 6 А ви препишите земљу на седам делова, па ми донесите овде препис. Ја ћу онда бацити жреб ту, пред Господом, Богом нашим. 7 Левијево племе нема део међу вама, јер је свештенство Господње њихова баштина. Гадово и Рувимово племе, и половина племена Манасијиног, већ су примили своју баштину с друге стране Јордана, на истоку, коју им је дао Мојсије, слуга Господњи.
8 Људи се спремише и кренуше. Исус је заповедио онима који су ишли да попишу земљу, рекавши: „Идите и прођите земљом и попишите је, а онда се вратите к мени, а ја ћу овде у Силому бацити жреб за вас пред Господом.“ 9 Људи су отишли, прошли земљом и пописали је по градовима, подељеним на седам делова. Затим су се вратили к Исусу у табор у Силому. 10 Тада је Исус бацио жреб за њих у Силому пред Господом, и разделио тамо земљу синовима Израиљевим по њиховим племенским деловима.
Венијаминово племе
11 Први жреб је пао на Венијаминово племе по његовим породицама. Њима је у део припало подручје између Јудиног племена и Јосифовог племена.
12 Граница им се протезала од северног руба Јордана, подизала северним боком Јерихона, настављала у горје на западу и излазила на пустињу Вет-Авен. 13 Граница је одатле настављала ка Лузу, јужном страном Луза (данас је то Ветиљ), па се спуштала до Атарот-Адара на гори, јужно од Доњег Вет-Орона.
14 Граница је, затим, заокретала са запада на југ, од горе која се налази јужно од Вет-Орона, и завршавала код Киријат-Вала, то јест, Киријат-Јарима, града који припада Јудином племену. То је западна страна.
15 Јужна страна је почињала од руба Киријат-Јарима на западу, а оданде је граница излазила на извор Нефтоје. 16 Граница се, затим, спуштала до подножја горе насупрот долине Вен-Еном, на северној страни рефаимске долине, настављала ка долини Еном низ јужне обронке Јевусејаца, и спуштала се до Ен-Рогила. 17 Од севера је завијала и ишла ка Ен-Семесу, избијала на Гелилот насупрот адумимске узвишице, и спуштала се до Камен Воана, сина Рувимовог. 18 Затим се настављала према обронку насупрот Вет-Араве у правцу севера, и силазила до Араве. 19 Граница је онда настављала северном страном Вет-Огле и завршавала се на северном заливу Мртвог мора, код јужног краја Јордана. То је јужна граница.
20 Јордан је био граница с источне стране.
То је наследство синова Венијаминових са њиховим границама унаоколо, по њиховим породицама.
Венијаминови градови
21 Градови Венијаминовог племена по својим породицама били су:
Јерихон, Вет-Огла, Емек Кесис; 22 Вет-Арава, Семарајим, Ветиљ; 23 Авин, Фара, Офра; 24 Хефар-Амона, Офнија и Гаваја: дванаест градова са својим селима.
25 Гаваон, Рама, Вирот; 26 Миспа, Кефира и Моса; 27 Рекем, Јерфаил и Тарала; 28 Сила, Елеф, Јевус, то јест, Јерусалим, Гават и Киријат: четрнаест градова са својим селима.
То је наследство синова Венијаминових по њиховим породицама.
Наследство Симеуновог племена
19 Други жреб је изашао за Симеуна, за племе синова Симеунових по њиховим породицама. Њихово наследство било је усред наследства синова Јудиних. 2 Њима је припала у наследство:
Вир-Савеја, Сева и Молада; 3 Асар-Суал, Вала и Асем; 4 Елтолад, Ветул и Орма; 5 Сиклаг, Вет-Маркавот и Асар-Суса; 6 Вет-Леваот и Саруен: тринаест градова са својим селима.
7 Затим Ајин, Римон, Етер, Асан: четири града са својим селима 8 и сва села око ових градова све до Валат-Вира и Рамат-Негева.
То је наследство племена синова Симеунових по својим породицама. 9 Наследство синова Симеунових било је узето од земље Јудиног племена, зато што је део додељен синовима Јудиним био превелики за њих. Тако су синови Симеунови примили свој део у наследство усред њихове баштине.
Наследство Завулоновог племена
10 Трећи жреб је изашао за синове Завулонове, по њиховим породицама.
Подручје њиховог наследства простирало се до Сарида. 11 Граница им се на запад пењала ка Мареали и дотицала Давасет и допирала до Потока насупрот Јокнеама. 12 Онда је заокретала од Сарида према истоку сунца ка граници Кислот-Тавора, излазила на Даврат, и успињала се ка Јафији. 13 Одатле је ишла ка истоку сунца ка Гат-Еферу, Ет-Кацину, излазила на Римон и заокретала ка Неи. 14 Граница је онда скретала на север према Анатону и завршавала у долини Јефтаилу, 15 са Кататом, Налалом, Симроном, Идалом, и Витлејемом: дванаест градова са својим селима.
16 Ови градови са својим селима – то је наследство синова Завулонових по њиховим породицама.
Наследство Исахаровог племена
17 Четврти жреб је изашао за Исахара, за синове Исахарове по њиховим породицама. 18 Њихова граница је обухватала:
Језраел, Кислот, Сунем; 19 Аферајим, Сеон, Анахарат; 20 Равит, Кисон, Авес; 21 Ремет, Ен-Ганим, Ен-Аду и Вет-Фасис.
22 Граница је, затим, дотицала Тавор, Сахасиму, Вет-Семес и завршавала код Јордана:
шеснаест градова са својим селима.
23 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Исахарових по њиховим породицама.
Наследство Асировог племена
24 Пети жреб је изашао за племе синова Асирових по њиховим породицама. 25 Њихова граница обухватала је:
Хелкату, Алију, Ветену, Ахсафу; 26 Аламелеху, Амаду и Мисалу. Граница је дотицала Кармил са запада, и Сихор-Ливнат. 27 Затим је скретала на исток према Вет-Дагону и допирала до Завулона и долине Јефтаила на северу, те до Вет-Емека и Наила, и избијала на Кавул с лева, 28 а онда настављала ка Еврону, Реову, Амону и Кани све до Великог Сидона. 29 Граница је затим завијала ка Рами до утврђеног града Тира, заокретала ка Оси и излазила на море. Обухватала је Мехевел и Ахзив, 30 Уму, Афек и Реов:
двадесет два града са својим селима.
31 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Асирових по својим породицама.
Наследство Нефталимовог племена
32 Шести жреб је изашао за синове Нефталимове по њиховим породицама.
33 Граница им је ишла од Елафа, и од храста у Цананиму, од Адами-Некева, Јавнила до Лакума и завршавала код Јордана. 34 Затим је граница окретала на запад к Азнат-Тавору и одатле излазила на Хукок, и допирала до Завулона с југа, до Асира са запада, и до Јуде на Јордану с истока.
35 Ово су утврђени градови: Сидим, Сер, Амат, Ракат, Хинерет; 36 Адама, Рама, Асор; 37 Кедес, Едрајин, Ен-Асор; 38 Ирон, Мигдал-Ел, Орем, Вет-Анат, и Вет-Семес:
деветнаест градова са својим селима.
39 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Нефталимових.
Наследство Дановог племена
40 Седми жреб је изашао за племе синова Данових по њиховим породицама. 41 Граница њиховог наследства обухватала је:
Сараја, Естаол, Ир-Семес, 42 Салавин, Ајалон, Јетла, 43 Елон, Тимна, Акарон, 44 Елтекон, Гиветон, Валат, 45 Јуд, Вени-Варак, Гат-Римон, 46 Ме-Јаркон и Ракон с подручјем насупрот Јопе.
47 Али, подручје синова Данових било је претесно за њих; зато се дигну синови Данови, нападну Лесем и освоје га, а становништво побију оштрицом мача. Град запоседну и населе се у њему. Лесем су прозвали Дан, по имену свога оца, Дана.
48 Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Данових по њиховим породицама.
Наследство Исуса Навина
49 Када су завршили деобу земље у наследство по њеним подручјима, Израиљци дадоше Исусу, сину Навиновом, наследство међу собом. 50 По наредби Господњој дали су му град који је тражио: Тимнат-Серах[a] у Јефремовој гори. Он је град обновио и населио се у њему.
51 То су наследства која су свештеник Елеазар, Исус, син Навинов, и родовски главари поделили израиљским племенима, у Силому, пред Господом, на вратима Шатора од састанка. Тако су завршили деобу земље.
Градови-уточишта
20 Господ рече Исусу: 2 „Реци Израиљцима: ’Одредите себи градове-уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија, 3 да онамо утекне убица који случајно убије особу, из нехата. Нека вам они буду уточиште од крвног осветника. 4 А кад побегне у један од ових градова, нека стане код улаза градских врата и нека изнесе свој случај пред старешинама тог града. Они нека га приме у град и нека му дају место у коме ће живети међу њима. 5 Ако га крвни осветник прогони, они не смеју предати убицу у његове руке, јер је нехотице убио свога ближњег, а раније га није мрзео. 6 Нека у том граду борави док не стане пред заједницу ради суда, и све до смрти великог свештеника, који буде у служби у то време. Тада нека се убица врати у свој град и у свој дом – у град из кога је побегао.’“
7 Зато су одредили Кедес у Галилеји, у Нефталимовој гори, Сихем у Јефремовој гори и Киријат-Арву, то јест Хеврон, у Јудиној гори. 8 С друге стране Јордана, источно од Јерихона, одредили су: Восор у пустињи, на висоравни, од Рувимовог племена, Рамот у Галаду, од Гадовог племена и Голан у Васану, од Манасијиног племена. 9 Ово су градови одређени за све Израиљце и дошљаке међу њима, где може да утекне свако ко нехотице убије човека, а да не погине од руке крвног осветника, док не стане пред заједницу.
Левитски градови
21 Затим главари левитских родова дођоше свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом, и главарима родова израиљских племена, 2 па им рекоше у Силому, у земљи хананској: „Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и пашњаци око њих за нашу стоку.“
3 Израиљци су, по речи Господњој, дали Левитима, од свога наследства, ове градове с њиховим пашњацима.
4 Први жреб је изашао за породице Ката. Левитима, потомцима свештеника Арона, жребом је припало тринаест градова, од Јудиног, Симеуновог и Венијаминовог племена.
5 А остатку синова Катових, жребом је припало десет градова од породица Јефремовог и Дановог племена, и од половине Манасијиног племена.
6 Синовима Гирсоновим жребом је припало тринаест градова од породица Исахаровог, Асировог и Нефталимовог племена, и од половине Манасијиног племена у Васану.
7 Синовима Мераријевим по њиховим породицама припало је дванаест градова од племена Рувимовог, Гадовог и Завулоновог.
8 Тако су Израиљци жребом доделили Левитима те градове са њиховим пашњацима, као што је Господ заповедио преко Мојсија.
Градови синова Катових
9 Ови градови од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових, који се наводе по именима, били су дати 10 синовима Ароновим, Левитима из породице Ката, јер је први жреб пао на њих.
11 Дали су им: Киријат-Арву, то јест, Хеврон, у Јудиној гори са околним пашњацима (Арва је био праотац Енаковаца). 12 Али, поља и села око града, била су већ дана у власништво Халеву, сину Јефонијину. 13 Дакле, синовима свештеника Арона дали су Хеврон са пашњацима, да буде град-уточиште за оног ко почини убиство, Ливну са пашњацима, 14 Јатир с пашњацима, Естемоју са пашњацима, 15 Олон с пашњацима, Давир с пашњацима, 16 Ајин с пашњацима, Јуту с пашњацима, Вет-Семес с пашњацима – девет градова од она два племена.
17 Од Венијаминовог племена: Гаваон са пашњацима, Гаваја с пашњацима, 18 Анатот с пашњацима, и Алмон с пашњацима – четири града.
19 Тако је свештеницима, синовима Ароновим, припало све укупно тринаест градова са својим пашњацима.
20 Преосталим породицама синова Катових, Левитима који воде порекло од Ката, жребом су били додељени градови Јефремовог племена.
21 Дали су им Сихем с пашњацима у Јефремовој гори, да буде град-уточиште за оног ко почини убиство, и Гезер с пашњацима, 22 Кивсајим с пашњацима, Вет-Орон с пашњацима – четири града.
23 Од Дановог племена: Елтекон с пашњацима, Гиветон с пашњацима, 24 Ајалон с пашњацима, и Гат-Римон с пашњацима – четири града.
25 Од половине Манасијиног племена: Танах с пашњацима и Гат-Римон[b] с пашњацима – два града.
26 У свему: десет градова са њиховим пашњацима за преостале синове Катове.
Градови синова Гирсонових
27 Левитским породицама синова Гирсонових је припао:
од половине племена Манасијина град-уточиште Голан у Васану с пашњацима, за оног ко почини убиство, и Вестера[c] с пашњацима – два града.
28 Од Исахаровог племена: Кисон с пашњацима, Даврат с пашњацима, 29 Јармут с пашњацима и Ен-Ганим с пашњацима – четири града.
30 Од Асировог племена: Мисал с пашњацима, Авдон с пашњацима, 31 Хелкат с пашњацима и Реов с пашњацима – четири града.
32 Од Нефталимовог племена: град-уточиште Кедес у Галилеји с пашњацима, за оног ко почини убиство, Амот-Дор с пашњацима, Картан с пашњацима – три града.
33 Свих градова Гирсоноваца по њиховим породицама било је тринаест градова са њиховим пашњацима.
Градови синова Мераријевих
34 А остатку Левита, породицама синова Мераријевих,
припали су од Завулоновог племена:
Јокнеам с пашњацима, Карта с пашњацима, 35 Димна с пашњацима, и Налал с пашњацима – четири града.
36 Од Рувимовог племена:
Восор с пашњацима, Јаса с пашњацима, 37 Кедемот с пашњацима, и Мифат с пашњацима – четири града.
38 Од Гадовог племена:
град-уточиште Рамот у Галаду с пашњацима, за оног ко почини убиство, Маханајим с пашњацима, 39 Есевон с пашњацима, и Јазир с пашњацима – укупно четири града.
40 Свих градова синова Мераријевих по својим породицама, од преосталих Левита, који су им жребом додељени, било је дванаест.
41 Свих левитских градова усред поседа Израиљаца било је четрдесет осам градова с њиховим пашњацима. 42 Сваки од ових градова имао је околне пашњаке; тако је било са свим овим градовима.
43 Господ је дао Израиљу целу земљу за коју се заклео њиховим оцима. Они су је освојили и настанили се у њој. 44 Господ им је дао да отпочину свуда унаоколо, баш како се заклео њиховим оцима. Нико од њихових непријатеља није могао да им се одупре. Господ им је предао у руке све њихове непријатеље. 45 Од свих добрих обећања које је Господ дао дому Израиљеву, ниједно није остало неиспуњено. Свако се испунило.
Исус Навин отпрема прекојорданска племена
22 Тада Исус позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена 2 и рече им: „Извршили сте све што вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, и послушали сте ме у свему што сам вам заповедио. 3 Нисте напустили вашу браћу током ових многих година све до данашњега дана, него сте верно вршили заповест Господа, Бога својега. 4 А сада је Господ, Бог ваш, дао починак вашој браћи као што вам је обећао. Зато се вратите у своје шаторе, у земљу где је ваш посед, који вам је Мојсије, слуга Господњи, дао с друге стране Јордана. 5 Само добро пазите да вршите заповест и Закон који вам је дао Мојсије, слуга Господњи: да волите Господа, Бога свога, да следите све његове путеве, да држите његове заповеди, да прионете уз њега и да му служите свим срцем и свом душом.“
6 Исус их је, затим, благословио и отпремио, и они одоше у своје шаторе. 7 Мојсије је половини Манасијиног племена био дао земљу у Васану, а другој половини је Исус дао земљу западно од Јордана, с њиховом браћом. И њих је Исус послао у њихове шаторе, након што их је благословио. 8 Рекао им је: „Вратите се у своје шаторе са великим благом, са веома бројном стоком, са сребром, златом, бронзом и гвожђем, и веома много одеће. Поделите плен својих непријатеља са својом браћом.“
Подизање жртвеника на обали Јордана
9 Тако су се синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена растали од народа израиљског у Силому у земљи хананској, да се врате у галадску земљу, на свој посед који су заузели на заповест Господњу, преко Мојсија.
10 Кад су дошли у Гелилот јордански, у хананској земљи, синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена подигоше велики и наочит жртвеник на Јордану. 11 Израиљци су чули да се говори: „Ено, подигли синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена, жртвеник према земљи хананској, у Гелилоту јорданском, преко пута Израиљаца.“ 12 Кад су, дакле, Израиљци то чули, скупила се цела заједница Израиљаца у Силому да зарате против њих.
13 Израиљци пошаљу синовима Рувимовим, синовима Гадовим, и половини Манасијиног племена у земљу Галад, свештеника Финеса, сина Елеазаровог 14 и десет кнезова са њим, по једног кнеза за род из сваког Израиљевог племена. Сваки од њих је био главар родова међу хиљадама Израиљевим.
15 Дођу они к синовима Рувимовим, синовима Гадовим и половини Манасијиног племена у земљи Галад и саопште им: 16 „Овако каже цела заједница Господња: ’Шта значи ово неверство које сте починили против Бога Израиљевог? Зар сте се одвратили од Господа изградивши себи жртвеник и одметнувши се данас од Господа? 17 Зар нам није доста кривице фегорске од које се нисмо очистили све до дана данашњег, и ради које је дошао помор на заједницу Господњу? 18 А ви сте се данас одвратили од Господа!
Кад сте се ви данас побунили против Господа, неће ли колико сутра планути његов гнев против целе заједнице Израиљеве? 19 Ако се земља вашег поседа опоганила, а ви пређите у земљу Господњег поседа, где борави Пребивалиште Господње, па делите земљу са нама. Само се не одмећите од Господа и од нас градећи себи жртвеник мимо жртвеника Господа, Бога нашега. 20 Није ли се Ахан, син Зарин, тешко огрешио узевши оно што је забрањено, па је плануо гнев против целе заједнице Израиљеве? Није, дакле, само он умро за своју кривицу.’“
21 Синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена одговоре главарима породица Израиљевих: 22 „Господ, Бог Свевишњи! Господ, Бог Свевишњи! Он зна, а и Израиљ нека зна: ако смо се одметнули од Господа, или ако смо му били неверни, немојте нас поштедети данас. 23 Ако смо подигли жртвеник да се одвратимо од Господа, и ако смо га подигли да приносимо жртве свеспалнице и жртве мира, нека нам Господ суди!
24 Учинили смо ово од бриге. Рекли смо: ’Данас-сутра ће ваши синови рећи нашим: „Шта ви имате с Господом, Богом Израиљевим? 25 Господ је одредио Јордан за границу између нас и вас, синова Рувимових и синова Гадових. Ви немате дела са Господом.“’ Тако би ваши синови могли да учине да наши синови престану да служе Господу.
26 Зато смо рекли: ’Хајде да подигнемо себи жртвеник, али не за свеспалнице и кланице’, 27 него да он буде сведочанство између вас и нас, и између наших нараштаја после нас, да ћемо служити Господу у његовом присуству са нашим жртвама свеспалницама, кланицама и жртвама мира. Тако ваши синови неће моћи да кажу једног дана нашим синовима: ’Ви немате дела са Господом.’
28 Рекосмо: ’Ако то једног дана буду рекли нама или нашим потомцима, ми ћемо им рећи: „Погледајте ову грађевину – верну представу жртвеника Господњег! Њега су наши преци подигли, не за свеспалнице и за кланице, него за сведочанство између нас и вас.“’
29 Далеко било од нас да се одмећемо од Господа и да се одвраћамо од њега градећи жртвеник за свеспалнице и кланице мимо жртвеник Господа, Бога нашега, који је пред његовим Пребивалиштем.“
30 Кад су Финес свештеник, кнезови заједнице и главари породица Израиљевих, који су били с њим, чули речи које су изговорили синови Рувимови, синови Гадови и синови Манасијини, било им је по вољи. 31 Тада рече Финес свештеник, син Елеазаров, синовима Рувимовим, синовима Гадовим и синовима Манасијиним: „Данас смо познали да је Господ међу нама, јер нисте починили ово неверство против Господа. Тако сте избавили Израиљце од руке Господње.“
32 Затим су се Финес свештеник, син Елеазаров, и кнезови вратили од синова Рувимових и синова Гадових из земље Галад у земљу хананску к Израиљцима, и поднели им извештај. 33 Одговор се свидео Израиљцима, па су благосиљали Бога. Нису више говорили о томе да крену у рат против њих да униште земљу у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
34 Синови Рувимови и синови Гадови назваше жртвеник „Сведочанство“, јер рекоше: „Ово је сведочанство међу нама да је Господ наш Бог.“
Исусов опроштајни говор
23 Прошло је много времена од како је Господ дао починак Израиљу од свих њихових непријатеља унаоколо. Исус је остарео и зашао у године. 2 Исус је позвао све Израиљце, старешине, главаре, судије и управитеље и рекао им: „Остарео сам и зашао у године. 3 Видели сте све што је Господ, Бог ваш, учинио свим овим народима ради вас, јер се Господ, Бог ваш, борио за вас. 4 Видите, дао сам у наследство вашим племенима земљу ових народа који су преостали, и земљу свих оних народа које сам истребио од Јордана до Медитеранског мора на западу. 5 Господ, Бог ваш, ће их гонити и истерати пред вама, а ви ћете заузети њихову земљу, баш као што вам је обећао Господ, Бог ваш.
6 Будите сасвим одлучни у томе да држите и вршите све што је написано у књизи Закона Мојсијевог, како не бисте одступали од њега ни десно ни лево. 7 Не мешајте се са овим народима који су остали међу вама; не спомињите имена њихових богова, не куните се њима, не служите им, нити им се клањајте, 8 него прионите уз Господа, Бога вашега, као што сте чинили до данас.
9 Господ је изгнао пред вама народе велике и многобројне, и нико вам се није одупрео до овога дана. 10 Један је од вас гонио хиљаду, јер се Господ, Бог ваш, борио за вас, као што је обећао. 11 Зато се помно старајте да волите Господа, Бога свога.
12 Јер, ако се одвратите и прионете уз ове народе који су остали међу вама, ако се ородите с њима и помешате се с њима, 13 знајте да Господ, Бог ваш, неће више терати ове народе пред вама; они ће вам постати замка и мрежа, биће бич вашим боковима и трње вашим очима, док не будете били истребљени из добре земље коју вам је дао Господ, Бог ваш.
14 Ја, ево, крећем данас на пут којим цео свет иде. Ви знате свим срцем и свом душом да ниједно од ових добрих обећања које је обећао Господ, Бог ваш, није остало неиспуњено. Свако се испунило ради вас; ниједно се обећање није изјаловило. 15 И као што се ради вас испунило свако добро обећање које вам је дао Господ, Бог ваш, тако ће Господ довести на вас свако зло док вас не истреби са ове добре земље, коју вам је дао Господ, Бог ваш. 16 Ако прекршите савез Господа, Бога вашега, који вам је он одредио, и одете да служите другим боговима, и почнете им се клањати, плануће Божији гнев на вас, те ћете брзо бити истребљени са добре земље коју вам је он дао.“
Савез у Сихему
24 Исус је сабрао сва племена Израиљева у Сихему и позвао старешине Израиљеве, њихове главаре, судије и старешине, па су стали пред Бога.
2 Исус рече целом народу: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ваши преци – попут Таре, оца Авра̂мовог и Нахоровог – живели су у давна времена с друге стране Еуфрата, и служили другим боговима. 3 Али ја сам одвео претка вашег Авра̂ма оданде, с друге стране Еуфрата, и провео га кроз целу хананску земљу. Умножио сам његово потомство и дао му Исака. 4 Исаку сам дао Јакова и Исава. Исаву сам дао гору Сир у посед, док је Јаков са својим синовима сишао у Египат.
5 Затим сам послао Мојсија и Арона, па сам ударио Египат пошастима које сам учинио усред њега, и онда вас извео оданде. 6 Ваше оце сам извео из Египта, па сте стигли на море. Али Египћани су прогонили ваше оце бојним колима и коњаницима све до Црвеног мора. 7 Они су завапили Господу, и он је поставио облак између њих и Египћана. Затим је довео море на њих и преплавио их. Својим су очима видели шта сам учинио против Египћана. Потом сте дуго времена живели у пустињи.
8 Затим сам вас довео у земљу Аморејаца, који су живели с друге стране Јордана. Они су ратовали с вама, али ја сам их предао у ваше руке; истребио сам их пред вама, те сте запосели њихову земљу. 9 Међутим, дигао се Валак, син Сефоров, цар моавски, и заратио са Израиљем. Он је позвао Валама, сина Веоровог, да вас прокуне. 10 Али ја нисам хтео да послушам Валама, па вас је обилно благословио. Тако сам вас избавио из његове руке.
11 Након тога сте прешли преко Јордана и дошли до Јерихона. Тада су ступили у рат с вама житељи Јерихона, заједно са Аморејцима, Фережанима, Хананцима, Хетитима, Гергешанима, Евејцима и Јевусејцима, али сам их ја предао у ваше руке. 12 Пред вама сам послао стршљене, па су они терали пред вама два аморејска цара; ниси то учинио својим мачем и луком. 13 Дао сам вам земљу за коју се нисте трудили, градове које нисте градили, али у којима живите, винограде и маслињаке које нисте садили, али од којих се храните.’
14 Зато се бојте Господа и служите му одано и беспрекорно; одбаците богове којима су служили ваши преци с оне стране Еуфрата и у Египту, те служите Господу. 15 А ако вам не одговара да служите Господу, изаберите данас коме ћете служити: боговима којима су служили ваши преци с оне стране Еуфрата, или боговима аморејским у чијој земљи живите. А ја и дом мој служићемо Господу.“
16 Народ одговори: „Далеко било од нас да оставимо Господа да бисмо служили другим боговима! 17 Јер Господ, Бог наш, је тај који је извео нас и наше оце из Египта, куће ропства, он је учинио на наше очи оне велике знакове, и он нас је чувао целим путем којим смо путовали, и међу свим народима кроз које смо пролазили. 18 Господ је тај који је протерао пред нама све народе, Аморејце које су живели у земљи. Зато ћемо и ми служити Господу, јер је он Бог наш.“
19 Исус рече народу: „Ви не можете да служите Господу, јер он је свети Бог, љубоморни Бог који вам неће опростити преступе и грехе. 20 Ако оставите Господа да бисте служили страним боговима, он ће се окренути и довести пропаст на вас, па ће вас докрајчити, након што вам је чинио добро.“
21 Народ одговори Исусу: „Не, ми ћемо служити Господу!“
22 Исус рече народу: „Ви сте сведоци против себе да сте изабрали да служите Господу.“
Народ одговори: „Сведоци смо.“
23 „Стога, уклоните стране богове из ваше средине и приклоните се срцем ка Господу, Богу Израиљеву.“
24 Народ одговори Исусу: „Служићемо Господу, Богу нашем, и слушаћемо његов глас.“
25 Тако је Исус тог дана у Сихему склопио савез са народом, и дао им уредбе и пропис. 26 Исус је уписао ове речи у књигу Божијег Закона. Затим је узео велики камен и поставио га тамо испод храста, код Светилишта Господњег.
27 Исус рече целом народу: „Ево, овај ће камен бити сведок против нас, јер је чуо све речи које нам је Господ рекао. Он ће бити сведок против вас ако се изневерите своме Богу.“
28 Тада Исус отпреми народ, свакога на његово наследство.
Исусова смрт
29 Након ових догађаја, умре Исус, син Навинов, слуга Господњи. Било му је стотину десет година. 30 Сахранили су га у крају који му је припао у наследство у Тимнат-Сераху, који је Јефремовој гори северно од горе Гас.
31 Израиљ је служио Господу током свег Исусовог века, и током свег века старешина који су надживели Исуса, и који су знали за сва дела која је Господ учинио за Израиљ.
32 А Јосифове кости, које су Израиљци понели из Египта, сахранили су у Сихему, на делу поља које је Јаков купио од синова Емора, оца Сихемовог, за стотину кесита.[d] Тако је Сихем припао у наследство синова Јосифових.
33 Умро је и Елеазар, син Аронов. Сахранили су га у Гаваји, граду његовога сина Финеса, који му је припао у Јефремовој гори.
Освајање остатка земље
1 Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“
2 Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“
3 Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.
4 Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. 5 У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. 6 Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.
7 Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.
8 Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.
9 После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. 10 Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11 Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.
12 Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 13 Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.
14 Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“
15 Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.
16 А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.
17 Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма[e]. 18 Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.
19 Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. 20 Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. 21 Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.
22 Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. 23 Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. 24 Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ 25 Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. 26 Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.
27 Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. 28 Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. 29 Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. 30 Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. 31 Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. 32 Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. 33 Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. 34 Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. 35 Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. 36 Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.
Анђео Господњи у Вокиму
2 Анђео Господњи дође горе из Галгала у Воким и рече: „Извео сам вас горе из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим. Рекао сам: ’Никада нећу раскинути свој савез с вама. 2 Не склапајте савеза са становницима ове земље, него уништавајте њихове жртвенике.’ Али ви нисте послушали мој глас. Шта сте то учинили? 3 Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама; они ће бити трње вашим боковима, а њихови богови биће вам замка.“
4 Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач. 5 Зато се то место прозвало Воким. Тамо су принели жртву Господу.
Непослушност и пораз
6 Исус отпусти народ, и Израиљци оду сваки на своје наследство, да запоседну земљу. 7 Народ је служио Господу свега века Исусовог и свега века старешина које су надживеле Исуса, и које су виделе сва велика дела која је Господ учинио за Израиља.
8 Исус, син Навинов, слуга Господњи, умре. Било му је стотину десет година. 9 Сахранили су га на делу његовог наследства у Тимнат-Аресу, у Јефремовој гори, северно од горе Гас.
10 А када се сав тај нараштај придружио својим прецима, дошао је нови нараштај који није познавао Господа и дела која је учинио за Израиљ. 11 Израиљци су почели да чине оно што је зло у очима Господњим, и да служе Валима. 12 Оставили су Господа, Бога својих отаца, који их је извео из земље египатске, и пошли за другим боговима, боговима народа око њих, па су им се клањали. Тако су разгневили Господа. 13 Оставили су Господа и служили Валу и Аштарти. 14 Тада је плануо гнев Господњи на Израиља, па их је предао у руке пљачкаша који су их пљачкали. Господ их је продао њиховим непријатељима, тако да више нису могли да им се одупру. 15 Кад год су излазили у бој, рука Господња се дизала против њих, на њихову штету, како им је Господ обећао, и како им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.
Господ подиже судије
16 Тада је Господ почео да им подиже судије да их избављају из руку њихових пљачкаша. 17 Али они ни судије нису слушали, него су се изневерили с другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су њихови преци ишли слушајући Господње заповести; они нису тако чинили. 18 Кад им је подизао судије, Господ је био са судијом и избављао их из руку њихових непријатеља за свега века судије, јер му је било жао њиховог роптања под јармом њихових тлачитеља и угњетача. 19 Али када би судија умро, они би се поново враћали на старо и чинили и горе од својих отаца. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се не одустајући од својих опаких дела и поступака.
20 Господ се разгневио на Израиља, па им је рекао: „Зато што је овај народ прекршио мој савез који сам наложио њиховим оцима, и није послушао мој глас, 21 нећу више терати пред њима ниједан од народа које је Исус оставио кад је умро, 22 како бих њима искушао Израиља, да видим хоће ли се држати пута Господњег и ходати њиме као што су га се држали њихови преци, или неће.“ 23 Зато их је Господ оставио; није их одмах изагнао, ни предао у Исусове руке.
Преостали народи
3 Ово су народи које је Господ оставио да њима куша Израиљце, то јест, све оне који нису искусили ни један од хананских ратова. 2 Оставио их је да би наредни нараштаји Израиљаца научили да ратују – они који нису искусили пређашње ратовање: 3 пет филистејских кнезова и сви Хананци, Сидонци и Евејци који живе у ливанском горју, од горе Вал-Ермона до Лево-Амата. 4 Они су остављени да би кроз њих Израиљ био кушан, да би се видело хоће ли слушати заповести Господње које је дао њиховим оцима преко Мојсија.
5 Израиљци су остали да живе усред Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 6 Узимали су њихове ћерке за жене, удавали своје ћерке за њихове синове, и служили њиховим боговима.
Готонило
7 Израиљци су чинили оно што је зло у очима Господњим; заборавили су Господа, Бога свога, и служили Валима и Аштартама. 8 Тада је плануо гнев Господњи на Израиља и Господ их је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара Арам-Нахарајима. Израиљци су служили Хусан-Рисатајиму осам година. 9 Израиљци завапише Господу, и Господ им подиже избавитеља да их избави – Готонила, сина Кенезовог, млађег брата Халевовог. 10 Дух Господњи се спустио на њега, па је постао судија Израиљу. Отишао је у бој и Господ му је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара арамског. 11 Тако је земља била мирна четрдесет година.
Аод
Кад је Готонило, син Кенезов, умро, 12 Израиљци су поново почели да чине оно што је зло у очима Господњим. Зато је Господ дозволио Еглону, цару моавском да надјача Израиља, због тога што су чинили оно што је зло у очима Господњим. 13 Он је сабрао Амонце и Амаличане, па је ударио на Израиљ и заузео Град палми[f]. 14 Израиљци су служили Еглону, цару моавском, осамнаест година.
15 Израиљци завапише Господу и он им подиже избавитеља, Аода, сина Гире, Венијаминовца, левака. Израиљци пошаљу по њему данак Еглону, цару моавском. 16 Аод начини себи двосекли бодеж, лакат дужине, припаше га уз десни бок под свој огртач, 17 и донесе данак Еглону, цару моавском. А Еглон је био веома дебео човек. 18 Кад је предао данак, Аод је отпремио људе који су носили данак, 19 а он са̂м се вратио од кипова што су код Галгала. Рекао је: „Имам за тебе тајну поруку, о, царе.“
Цар рече: „Тише!“ Сви се дворани који су били с њим повукоше.
20 Кад је Аод дошао пред њега, Еглон је седео са̂м у горњој, хладовитој соби. Аод рече: „Имам поруку од Бога за тебе.“ Еглон на то устаде са столице. 21 Тада Аод посегну левом руком и потеже бодеж с десног бока, па га зари у Еглонов стомак. 22 Дршка уђе у сало заједно са сечивом, а сало се склопи над дршком. Аод није извукао бодеж из сала, тако да је нечист излазила из стомака. 23 Аод изађе кроз трем, затвори за собом врата горње собе и закључа их.
24 Кад је отишао, дошле су Еглонове слуге. Видевши да су врата горње собе закључана, рекли су: „Он је јамачно у хладовитој соби ради нужде.“ 25 Дуго су чекали, а онда су се забринули видевши да не отвара врата. Отворе они врата, а оно, њихов господар лежи мртав на земљи.
26 Док су они били у недоумици, Аод је побегао; прошао је кипове и побегао у Сеират. 27 Чим је дошао, затрубио је у рог на Јефремовој гори. Израиљци сиђу с горе, с њим на челу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.