Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Bible in 90 Days

An intensive Bible reading plan that walks through the entire Bible in 90 days.
Duration: 88 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
1 Мојсијева 28:20-40:11

20 Јаков се ту заветовао, рекавши: „Ако Бог буде са мном и сачува ме на овом путу којим идем, да̂ ми хлеба за јело и одеће да се облачим, 21 и у миру се вратим у дом свога оца и Господ се као Бог мој покаже, 22 онда ће овај камен што сам га поставио као стуб, бити Дом Божији. А од свега што ми будеш дао, теби ћу давати једну десетину.“

Јаков долази у Харан

29 Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара.

Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“

„Из Харана смо“ – одговорише они.

„Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков.

Они одговоре: „Познајемо.“

„Је ли добро?“ – настави Јаков.

„Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“

Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“

Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“

Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. 10 Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. 11 Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. 12 Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца.

13 Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. 14 На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“

Јаков се жени Лијом и Рахиљом

Пошто је Јаков провео с њим цели месец, 15 Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“

16 А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. 17 Лија није имала лепе очи[a], али је Рахиља била стасита и наочита. 18 Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“

19 Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ 20 Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана.

21 Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“

22 Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. 23 Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. 24 Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу.

25 Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“

26 Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије. 27 Заврши са старијом ову свадбену седмицу, па ћемо ти дати и млађу за наредних седам година у мојој служби.“

28 Јаков је пристао. Кад је завршио свадбену седмицу с Лијом, Лаван му даде своју ћерку Рахиљу за жену. 29 Своју слушкињу, Валу, је дао својој ћерки Рахиљи за слушкињу. 30 Јаков је онда легао и с Рахиљом и волео ју је више него Лију. И тако је радио за Лавана наредних седам година.

Јаковљева деца

31 Господ је видео да је Лија невољена, па ју је учинио плодном; Рахиља је, пак, била нероткиња. 32 Лија је затруднела и родила сина. Дала му је име „Рувим“[b], јер је рекла: „Господ је видео моју невољу; сада ће ме мој муж волети.“

33 Поново је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Господ је чуо да сам невољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име „Симеун“.[c]

34 Лија је затруднела и трећи пут и родила сина. Рекла је тада: „Сад ће ми се мој муж приклонити, јер сам му родила три сина.“ Зато му је дала име „Леви“[d].

35 Поново је затруднела и родила сина. Том приликом је рекла: „Сада ћу славити Господа.“ Зато га је назвала „Јуда“[e]. Потом је престала да рађа.

30 Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“

Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“

Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“

Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. Вала затрудни и роди Јакову сина. Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан[f]“.

Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“[g].

Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. 10 Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. 11 Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад[h]“.

12 Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 13 Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир[i]“.

14 Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре[j]. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“

15 А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“

Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“

16 Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.

17 Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. 18 Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар[k]“.

19 Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. 20 Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон[l]“.

21 Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.

22 Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. 23 Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ 24 Дала му је име „Јосиф[m]“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“

Јаков се богати

25 Након што је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: „Пусти ме да одем у своје место у својој земљи 26 Дај ми моје жене за које сам радио код тебе и моју децу, да могу да одем. Ти добро знаш како сам радио за тебе.“

27 А Лаван му рече: „Ако имаш и мало наклоности за мене, не иди! По знамењима сам схватио[n] да ме је Господ благосиљао због тебе. 28 Даћу ти плату коју са̂м одредиш.“

29 Јаков му одговори: „Ти добро знаш како сам ти служио и колико је стока узнапредовала под мојом бригом. 30 Оно мало стоке што си имао пре мене се веома увећало, и Господ те је благословио куд год сам пошао. Није ли сад време да се постарам и за своју кућу?“

31 Лаван му рече: „Колико да ти платим?“

Јаков му одговори: „Немој да ми платиш ништа. Твоја стада ћу гонити на пашу и чувати их само ако ми учиниш ово: 32 Данас ћу проћи кроз сва твоја стада и издвојити сваку овцу црне боје и сваку шарену и пругасту козу. То ће бити моја плата. 33 Кад убудуће будеш својим очима проверавао моју плату, моје поштење ће сведочити за мене: ако се у моме стаду нађе иједна коза која није шарена и пругаста, или јагње које није црно, нека се сматра као украдено.“

34 „Нека буде како си рекао“ – одговори Лаван. 35 Али тог истог дана Лаван издвоји све пругасте и шарене јарце, и све пругасте и шарене козе – сваку која је на себи имала бело, као и сву јагњад црне боје, па их преда својим синовима. 36 Затим се са стадом удаљио на три дана хода од Јакова. Јаков је, пак, остао да чува остатак његовог стада.

37 Јаков је тада узео младе прутове од тополе, бадема и платана; на њима је изрезао пруге тако што је огулио кору и открио белину. 38 Прутове које је огулио поставио је у корита испред стоке која је долазила да пије воду из појила. Стока је долазила да пије и ту би се парила. 39 А пошто су се јарци и козе парили пред прућем, козе би ојариле пругасте, риђасте и шарене јариће. 40 Јаков је још издвојио јагњад на страну, док је остатак оваца окренуо према пругастим и сасвим црним овцама у Лавановом стаду. Тако је стицао себи стада која није мешао с Лавановим стадима. 41 Кад год би се парила напреднија стока, Јаков би стављао оно пруће у појила, баш пред очи стоке како би се парила пред прућем. 42 Међутим, пред кржљаву стоку није стављао пруће. Тако је кржљаву добијао Лаван а добро развијену Јаков. 43 Човек се тако веома обогатио, стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.

Јаков бежи из Харана

31 Чуо је Јаков да Лаванови синови говоре: „Јаков је присвојио све што припада нашем оцу. Све ово богатство је стекао од имовине нашег оца.“ Јаков је приметио и по Лавановом лицу да се овај према њему не држи као раније.

Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу својих отаца, у свој родни крај, и ја ћу бити с тобом.“

Јаков је тада позвао Рахиљу и Лију у поље где је било његово стадо, и рекао им: „Видим по лицу вашег оца да се не држи према мени као раније. Али са мном је био Бог мога оца. Ви и саме знате да сам за вашег оца радио свом својом снагом. Међутим, ваш отац ме је варао и десет пута ми мењао плату. Ипак, Бог му није допустио да ми нанесе штету. Ако би он рекао: ’Свако шарено грло ће ти бити плата’, онда би цело стадо младило шарену младунчад. А ако би рекао: ’Свако пругасто грло ће ти бити плата’, онда би стадо младило пругасту младунчад. Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени.

10 Једном, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, местимично бели и шарени. 11 Тада ме је Анђео Божији позвао у сну: ’Јакове!’ Ја се одазвах: ’Ево ме!’ 12 Анђео ми рече: ’Подигни свој поглед и уочи да су сви јарци који се паре с козама, пругасти, местимично бели и шарени. Видео сам, наиме, све што ти је Лаван учинио. 13 Ја сам Бог који ти се објавио у Ветиљу, где си помазао стуб и где си учинио завет са мном. Зато се сад спреми и напусти ову земљу, па се врати у своју родну земљу.’“

14 Рахиља и Лија му одговоре на то: „Зар ми још имамо икакав део наследства у дому нашег оца? 15 Није ли на нас гледао као на туђинке? Нас је продао, а новац који је за нас добио је потрошио! 16 Све то богатство што га је Бог узео од нашег оца припада нама и нашој деци. Зато учини све што ти је Бог рекао.“

17 Тада се Јаков спреми, те посади своју децу и своје жене на камиле. 18 Затим потера сву своју стоку пред собом, сву своју имовину коју је стекао, стоку коју је сабрао у Падан-Араму, па се запути к своме оцу, Исаку, у хананску земљу.

19 Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахиља је украла кућне идоле који су припадали њеном оцу. 20 Јаков је, пак, заварао Лавана Арамејца тиме што није дао да овај наслути да ће он побећи. 21 Тако је Јаков побегао са свим што је било његово. Прешао је реку Еуфрат и запутио се према галадском горју.

Лаван иде у потеру за Јаковом

22 Трећег дана су јавили Лавану да је Јаков побегао. 23 Овај је тада повео своје рођаке и кренуо у потеру за Јаковом седам дана хода. Стигао га је код брда Галад. 24 Али Бог је дошао к Арамејцу Лавану ноћу, у сну и рекао му: „Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро ни зло.“

25 Лаван је, дакле, стигао Јакова. Јаков је поставио свој шатор на једном брду, а Лаван је са својим рођацима поставио свој шатор на брду Галад. 26 Лаван рече Јакову: „Шта си то урадио? Обмануо си ме и побегао са мојим ћеркама као да су ратне заробљенице. 27 Зашто си тајно побегао и обмануо ме? Да си ми рекао да идеш ја бих те испратио с весељем и песмом, уз бубњеве и лире. 28 А ниси ми дао ни да изљубим своју унучад и своје ћерке. Заиста си лудо поступио. 29 У мојој је моћи да вам наудим. Али Бог твога оца ми је прошле ноћи рекао: ’Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро, ни зло.’ 30 У реду, сад, отишао си јер си чезнуо за очинским домом, али зашто си украо моје богове?“

31 Јаков одговори Лавану: „Био сам се уплашио, јер сам мислио да ћеш отети своје ћерке од мене. 32 А ако код кога нађеш своје богове, тај неће остати на животу. Покажи овде пред нашим рођацима шта ја то имам код себе што је твоје, па носи!“ Јаков, наиме, није знао да је Рахиља украла идоле.

33 Лаван је ушао у Јаковљев шатор, па у шатор Лије, те у шатор двеју слушкиња, али тамо ништа није нашао. Онда је изашао из Лијиног шатора и ушао у Рахиљин. 34 Рахиља је, пак, узела идоле и ставила их у седло своје камиле и села на њих. Лаван је претражио цели шатор, али идоле није нашао.

35 А Рахиља је рекла своме оцу: „Нека се не љути мој господар што не могу да устанем пред њим; снашло ме је, наиме, оно што обичава у жена.“ Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе идоле.

36 Тада је Јаков плануо и стао да се препире с Лаваном: „Које је то моје злодело и која је моја кривица, те ме тако прогањаш? 37 Ево, испреметао си цело моје покућство, па какав си предмет из свога дома пронашао? Стави га овде, пред моју и твоју родбину, па нек они пресуде између нас двојице.

38 За ових двадесет година колико сам био с тобом, твоје овце и козе се нису јаловиле, нити сам јео од овнова из твога стада. 39 Оно што би дивља звер растргла, теби нисам доносио, него бих губитак сам надокнадио. То си захтевао од мене без обзира да ли је грло било украдено дању или ноћу. 40 Дању ме је сатирала жега, а ноћу хладноћа. Сан се није спуштао на моје очи. 41 Од ових двадесет година које сам провео у твојој кући, четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке, а шест година за твоје стадо, иако си ми мењао плату десет пута. 42 Да са мном није био Бог мога оца, Бог Авра̂мов и Страх Исаков, ти би ме отпустио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд мојих руку, те је синоћ пресудио.“

43 Лаван одговори Јакову: „Ћерке су моје ћерке, деца су моја деца, стадо је моје стадо и све што видиш је моје. А ипак, шта данас могу да учиним овим својим ћеркама или деци коју су родиле? 44 Стога, хајде да ја и ти склопимо савез, па да то буде сведок између мене и тебе.“

45 Јаков је тада узео један камен и усправио га као стуб. 46 Онда је рекао својим рођацима: „Сакупите камење.“ Они су узели камење и начинили од њега гомилу. Затим су заједно јели код те гомиле. 47 Лаван ју је назвао Јегар-Сахадута[o], а Јаков је назвао Галед[p].

48 Онда Лаван рече: „Нека ова гомила данас буде сведок између тебе и мене.“ Зато је названа Галед, 49 али и Миспа, јер је Лаван рекао: „Нека Господ мотри на мене и на тебе кад не будемо видели један другога. 50 Ако будеш злостављао моје ћерке, или ако поред мојих ћерки узмеш себи друге жене, па да и нико не буде био с нама, пази: Господ је сведок између мене и тебе.“

51 Лаван још рече Јакову: „Ево, овде је гомила а овде је стуб који сам усправио да буде међа између мене и тебе. 52 Сведок је ова гомила, а сведок је и овај стуб, да ја нећу прелазити ову гомилу да ти наудим, нити да ћеш ти прелазити овај стуб и ову гомилу да мени наудиш. 53 Нека Бог Авра̂мов и бог Нахоров, и бог њиховог оца, суде међу нама.“

Јаков се тада заклео Страхом свога оца Исака. 54 Затим је Јаков принео жртву на брду и позвао своју родбину на обед. Након обеда су преноћили на брду.

55 У рано јутро Лаван устане, изљуби своје унуке и ћерке и благослови их. Затим крене и врати се у своје место.

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим[q].

Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Авра̂ма! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ 10 Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. 11 Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. 12 А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

13 Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: 14 две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, 15 тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. 16 Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

17 Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, 18 ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

19 Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. 20 Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ 21 Тако је дар отишао пред њим, док је он са̂м преноћио у табору.

Јаков се рве с Богом

22 Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа[r]. 23 Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. 24 Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. 25 Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. 26 Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

27 Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

28 Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’[s], јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

29 Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

30 Јаков је то место назвао „Фануил[t]“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

31 Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. 32 Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.

Сусрет Јакова и Исава

33 Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. А он са̂м је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.

Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.

„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.

Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.

Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“

Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“

Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“

10 „Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. 11 Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.

12 „Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“

13 Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. 14 Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“

15 Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“

Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“

16 Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. 17 Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот[u].

18 Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. 19 Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита[v] купио комад земље, где је поставио свој шатор. 20 Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.

Осрамоћена Дина

34 Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10 Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

11 Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12 Одредите мираз[w] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

13 Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14 „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15 Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16 Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17 А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру[x] и отићи.“

18 Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19 Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20 Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21 „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22 Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23 Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

24 Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

25 Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26 Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27 Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28 Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29 као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

30 Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

31 Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“

Јаков се враћа у Ветиљ

35 Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ[y]“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10 Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

11 Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12 Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13 Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

14 На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15 Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ[z].

Рахиљина смрт

16 Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17 Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18 На самрти, док је издисала, дала му је име Венони[aa], али га је отац назвао „Венијамин“[ab].

19 Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20 Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

21 Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22 Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Јаковљевих синова је било дванаест:

23 Лијини синови су:

Јаковљев првенац Рувим,

Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.

24 Рахиљини синови су:

Јосиф и Венијамин.

25 Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:

Дан и Нефталим.

26 Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:

Гад и Асир.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.[ac]

Исакова смрт

27 Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. 28 Исак је живео стотину осамдесет година. 29 Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.

Исавов родослов

36 Ово је родослов Исава, то јест Едома.

Исав је узео себи за жене две хананске девојке: Аду, ћерку Елона Хетита, и Оливему, ћерку Ане, унуку Севегона Евејца, и Васемату, ћерку Исмаилову, Навајотову сестру.

Ада је Исаву родила Елифаса, а Васемата му је родила Рагуила. Оливема је родила Јеуса, Јеглома и Кореја. То су Исавови синови који су му се родили у Ханану.

Исав је узео своје жене, своје синове, своје ћерке, и све своје људе из свога дома, своју стоку – ситну и крупну, и сву своју имовину коју је стекао у Ханану, те се одвојио од свога брата Јакова. Наиме, њихова имовина је била исувише велика да би могли да живе заједно; земља у којој су живели није их више могла издржавати због њихове стоке. Зато се Исав, то јест Едом, настанио у брдској области Сира.

А ово је родослов Исава, праоца Едомаца, у брдској области Сира.

10 Ово су имена Исавових синова:

Елифас, син Исавове жене Аде, Рагуило, син Исавове жене Васемате.

11 Елифасови синови су били:

Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.

12 Тамна, иноча Исавовог сина Елифаса, је родила Елифасу Амалика. То су потомци Исавове жене Аде.

13 Ово су синови Рагуилови:

Нахат, Зара, Шама и Мозе. То су потомци Исавове жене Васемате.

14 Ово су синови Исавове жене Оливеме, ћерке Анине, унуке Севегонове.

Она је родила Исаву Јеуса, Јеглома и Кореја.

15 Ово су кнезови над Исавовим потомцима.

Синови Исавовог првенца Елифаса су кнезови:

Теман, Омар, Софар, Кенез, 16 Кореј, Готом и Амалик. Ови кнезови су Елифасови синови у Едому, и потомци Исавове жене Аде.

17 Ово су потомци Исавовог сина Рагуила.

Кнезови: Нахат, Зара, Шама и Мозе. Ови кнезови су синови Рагуилови у едомској земљи, а унуци Исавове жене Васемате.

18 Ово су синови Исавове жене Оливеме. Кнезови:

Јеус, Јеглом и Кореј. То су потомци Исавове жене Оливеме, Анине ћерке.

19 То су синови Исавови, и то су кнезови у Едому.

20 Ово су синови Сира Хоријца, становника оне земље:

Лотан, Совал, Севегон, Ана, 21 Дисон, Асар и Дисан. Ови Сирови синови су кнезови Хоријаца у едомској земљи.

22 Ово су Лотанови синови:

синови Хорије и Еман. Лотанова сестра је била Тамна.

23 Ово су Совалови синови:

Голам, Манахат, Евал, Шефо и Онам.

24 Ово су Севегонови синови:

Аја и Ана. Ана је онај што је нашао изворе вруће воде у пустари, док је напасао магарце свога оца Севегона.

25 Анина деца су:

Дисон и Анина ћерка Оливема.

26 Дисанови синови су:

Амада, Асван, Итран и Харан.

27 Ово су Асарови синови:

Валан, Заван и Акан.

28 Ово су Дисанови синови:

Уз и Аран.

29 Ово су кнезови Хоријски:

Лотан, Совал, Севегон, Ана, 30 Дисон, Асар и Рисон.

То су кнезови хоријски по њиховим клановима у земљи Сир.

Едомов родослов

31 А ово су цареви који су владали у земљи Едом, пре него што је и један цар завладао над израиљским народом.

32 Над Едомом је владао Валак, Веоров син, чији град се звао Денава.

33 Кад је Валак умро, на његово место се зацарио Јовав, син Зарин из Восоре.

34 Кад је Јовав умро, на његово место се зацарио Асом из земље Теманаца.

35 Кад је Асом умро, на његово место се зацарио Адад, Варадов син, који је потукао Мадијанце на моавском пољу. Његов град се звао Авит.

36 Кад је Адад умро, на његово место се зацарио Самала из Масреке.

37 Кад је Самала умро, на његово место се зацарио Саул из Ровота на Реци[ad].

38 Кад је Саул умро, на његово место се зацарио Валенон, син Ахворов.

39 Кад је Валенон, син Ахворов умро, на његово место се зацарио Адар. Његов град се звао Пау. Његовој жени је било име Метавеила, која је била ћерка Матраиде, ћерке Мезахавове.

40 Ово су имена Исавових кнезова према њиховим породицама и насеобинама:

Тамна, Гола, Јетет,

41 Оливема, Ила, Финон,

42 Кенез, Теман, Мивсар,

43 Магедило и Ирам.

То су били едомски кнезови према својим насеобинама у земљи коју су запосели.

То је Исав, праотац Едомаца.

Јосиф и његова браћа

37 Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.

Ово је извештај о Јаковљевој породици.

Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.

Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима[ae]. Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.

Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“

Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.

Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“

10 Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ 11 Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.

Браћа продају Јосифа

12 Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13 Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“

„Добро“ – одговори Јосиф.

14 Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.

Јосиф је стигао у Сихем. 15 Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“

16 Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“

17 Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“

Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18 Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.

19 Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20 Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу![af] Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“

21 Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22 Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.

23 Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24 па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.

25 Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.

26 Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? 27 Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.

28 И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.

29 Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. 30 Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“

31 Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. 32 Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“

33 Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“

34 Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. 35 Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих[ag].“ Тако је његов отац нарицао за њим.

36 А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.

Јуда и Тамара

38 У то време се Јуда одселио од своје браће и настанио код Одоламејца по имену Хира. Ту је Јуда запазио ћерку неког Хананца који се звао Шуа, па ју је узео за жену и легао с њом. Она је затруднела и родила сина, коме је Јуда дао име Ир. Поново је затруднела и родила сина, коме је дала име Авнан. Још једном је родила сина и дала му име Силом. Јуда је био у Хезиву када га је родила.

Јуда је оженио свога првенца Ира девојком по имену Тамара. Али Ир је учинио зло пред Господом, те га је Господ погубио.

Тада Јуда рече Авнану: „Лези с женом свога брата и изврши према њој деверску дужност и подигни потомство своме брату.“ Знајући да се потомство неће рачунати као његово, Авнан је испуштао семе на земљу кад год би легао са женом свога брата, да не би дао потомство своме брату. 10 То што је учинио било је зло пред Господом и зато је Господ и њега погубио.

11 Јуда рече својој снахи Тамари: „Остани као удовица у дому свога оца док не одрасте мој син Силом.“ Мислио је, наиме: „Само да не умре и он као његова браћа.“ Зато је Тамара отишла да живи у дому свога оца.

12 Након много времена умре Јудина жена, ћерка Шуина. Кад су прошли дани жалости, Јуда оде горе у Тимну да стриже овце са својим пријатељем Одоламејцем Хиром.

13 Тамари јаве: „Ено ти свекар оде у Тимну да стриже овце.“ 14 Тада Тамара скине удовичко рухо, покрије лице копреном и умота се, те седне на улазу у Енајим што је на путу за Тимну. Видела је, наиме, да је Силом одрастао, али да му је нису дали за жену.

15 Кад ју је Јуда угледао, помислио је да је блудница, јер је била покрила лице. 16 Сврати он к њој с пута и рече: „Дај да легнем с тобом.“ Није знао, наиме, да му је то снаха.

Она му рече: „Шта ћеш ми дати ако легнеш са мном?“

17 „Послаћу ти једно јаре из стада“ – одговори Јуда.

Она му рече: „Може, ако оставиш залог док га не пошаљеш.“

18 „Какав залог да ти оставим?“ – упита он.

Она рече: „Твој печат, врпцу и штап што ти је у руци.“ Дао јој је и једно и друго. Потом легне с њом и она затрудни. 19 Онда је устала и вратила се; скинула је копрену с лица и поново обукла своје удовичко рухо.

20 Јуда пошаље јаре преко свог пријатеља Одоламејца да откупи залог од оне жене. Но, овај је није нашао. 21 Питао је људе из тог места: „Где је храмска блудница што је била ту код пута за Енајим?“

„Овде није било храмске блуднице“ – рекоше му.

22 Одоламејац се врати к Јуди и рече: „Нисам је нашао. Шта више, људи тог места су ми рекли да тамо није било храмске блуднице.“

23 Јуда рече: „Да се не обрукамо, нек она задржи то што има. Ето, ја сам јој послао јаре, али је ти ниси нашао.“

24 Око три месеца касније, јаве Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блудничењу, па је чак и затруднела у блудничењу.“

„Изведите је – нареди Јуда – па нека се спали!“

25 Док су је изводили, она поручи своме свекру: „Ово припада човеку с којим сам затруднела. Погледај, молим те, да ли препознајеш чији је овај печатњак на врпци и овај штап.“

26 Јуда их препозна, па рече: „Она је праведнија него ја, који је нисам дао своме сину Силому.“ И више јој није приступао.

27 Кад је дошло време да роди, испостави се да носи близанце. 28 Док се порађала, један од њих истури руку. Бабица узме његову руку и привеже му црвени конац око руке, рекавши: „Овај је изашао први.“ 29 Али баш тада он увуче руку, па изађе његов брат. Бабица рече: „Како ли се само проби?!“ Зато су му дали име „Фарес“[ah]. 30 Потом је изашао његов брат који је на руци имао црвени конац. Њега су назвали „Зара“[ai].

Јосиф и Петефријева жена

39 Јосифа су довели у Египат, где га је од Исмаиљаца, који су га тамо одвели, купио Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник његове телесне страже.

Али Господ је био с Јосифом, те му је све полазило за руком. Зато је живео у дому свога господара Египћанина. Његов господар је видео да је Господ с Јосифом и да му Господ даје успех у свему што ради. Тако је Јосиф задобио његову наклоност, па га је поставио за управитеља свога дома и поверио му сву своју имовину. Од како га је поставио за надгледника свога дома и све своје имовине, Господ је због Јосифа благословио Египћанинов дом. Господњи благослов је био над свим што је Петефрије имао у кући и на пољу. Тако је све што је имао препустио Јосифовој бризи, тако да није бринуо ни за шта, осим за храну коју је јео.

А Јосиф је био стасит и наочит младић. После неког времена, жена његовог господара баци око на Јосифа, па му рече: „Лези са мном!“

Али он то одби и рече жени свога господара: „Види, од како сам ја овде, мој се господар не брине ни о чему у кући, него је све препустио мени. Он у овој кући нема више власти од мене; ништа ми није ускратио осим тебе, јер си његова жена. Па како бих могао да учиним тако велико зло и згрешим против Бога?“ 10 Тако је наговарала Јосифа из дана у дан, али он није пристајао ни да легне с њом ни да буде близу ње.

11 Једног дана Јосиф уђе у кућу да ради свој посао. У кући није било никога од слугу. 12 Она тада зграби његов огртач и рече му: „Лези са мном!“ Но, Јосиф остави огртач у њеној руци, те побегне изјуривши напоље.

13 Кад је видела да је оставио огртач у њеној руци и да је изјурио из куће, 14 она позва слуге и рече им: „Гледајте! Јеврејина нам је довео да нас исмева. Дошао је ту да легне са мном, али сам ја почела да вичем из свег гласа. 15 Кад је чуо да сам повисила глас и почела да вичем, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.“

16 Његов огртач је држала уз себе док се његов господар није вратио кући. 17 Онда је и њему испричала исту причу: „Онај роб Јеврејин кога си нам довео, дошао је к мени да ме исмева. 18 Али кад сам повисила глас и почела да вичем, он је оставио свој огртач код мене и побегао напоље.“

19 Кад је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: „Ето, тако је са мном поступио твој роб“, разгневио се. 20 Тада господар зграби Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били затворени царски затвореници.

Јосиф је остао у тамници. 21 Ипак, Господ је био с њим и смиловао му се, учинивши да Јосиф стекне наклоност управитеља тамнице. 22 Управитељ тамнице је поверио Јосифу управу над свим затвореницима који су били у тамници. 23 Управитељ тамнице није надгледао ништа што је поверио Јосифу, јер је с овим био Господ који му је давао успех у свему што би предузео.

Јосиф тумачи снове фараоновим слугама

40 После извесног времена, десило се да су пехарник и пекар египатског цара згрешили нешто против свога господара, египатског цара. Фараон се разљути на своја два дворанина, на главног пехарника и на главног пекара, па их стави у притвор, у зграду заповедника телесне страже, у исту тамницу где је Јосиф био затворен. Заповедник телесне страже је одредио Јосифа да их послужује. У притвору су провели неко време.

Једне ноћи обојица – пехарник и пекар египатског цара, који су били затворени у тамници – усну сан. Сваки човек је уснио свој сан и сваки сан је имао своје значење. Кад је Јосиф ујутро дошао к њима, приметио је да су лоше воље. Упитао је ту двојицу дворанина који су били с њим у притвору, у згради његовог господара: „Зашто су вам лица смркнута?“ Они му одговоре: „Уснули смо снове, али нема никога да нам их протумачи.“ Јосиф им на то рече: „Није ли Бог тај који даје тумачење снова? Хајде, испричајте ми их.“ Главни пехарник исприча свој сан Јосифу: „У своме сам сну видео чокот лозе пред собом. 10 На чокоту су биле три младице. Тек што је на њима потерало лишће, младице се расцветају и на њиховим гроздовима дозру зрна. 11 Ја сам, пак, у руци држао фараонов пехар. Онда сам узео оно грожђе, исцедио га у фараонов пехар, и ставио пехар у фараонову руку.“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.