Bible in 90 Days
Време за све
3 Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2 време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3 време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4 време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5 време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6 време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7 време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8 време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9 И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12 Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13 да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14 Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15 И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16 Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17 Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност
4 Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:
И гле, сузе потлачених,
а за њих нема тешитеља!
Нема тешитеља
за оне под силом руке тлачитеља.
2 Хвалио сам мртве,
оне већ преминуле
више него живе,
који су још у животу.
3 И од једних и од других
боље је ономе ко се родио није,
ономе који није видео злодело
које се чини под капом небеском.
4 Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра.
5 Безумник прекрсти своје руке
и онда једе себе самог.
6 Боља је једна пуна шака, а у миру
него обе пуне шаке у муци
и јурењу ветра.
7 Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском:
8 Човек самац, без друга,
без сина и брата поред себе,
али нема краја његовом мукотрпном раду.
Очи му никада нису сите блага, па се вајка:
„За кога ја то радим,
души својој ускраћујем срећу?“
И то је пролазно
и тегобан је задатак.
9 Двојици је боље него једном,
јер имају добру корист од свог труда.
10 Јер, падне ли један,
друг његов ће га подигнути.
И јао оном који падне,
а нема друга да га подигне!
11 Елем, топло им је кад леже удвоје,
а како ће се један угрејати?
12 И ако неко надвлада једнога,
двојица могу тог да надвладају.
Тек, троструко се уже не искида брзо.
И бољитак је пролазан
13 Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. 14 Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. 15 Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. 16 Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.
Испуни завете које си дао Богу
5 Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2 Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3 Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4 А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5 Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6 Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником[a] Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7 Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8 Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9 Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10 Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11 Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12 Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13 Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14 Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15 Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16 И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17 Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18 Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19 Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20 Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокуља радостима његовог срца.
6 Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 2 Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.
3 Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 4 Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 5 Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 6 који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?
7 Сав је човеков труд за његова уста,
али му опет душа није сита.
8 По чему је мудром боље од безумног,
и шта има сиромашак
који уме да се влада пред људима?
9 Боље је оно што очи гледају
него оно за чим душа жуди,
јер је и то пролазно
и јурење ветра.
10 Оно што се збило одређено је и било,
и зна се шта је човек:
не може да се спори
са јачим од себе.
11 Тамо где је много речи
бесмисао бива већи,
и каква је од тога човекова корист?
12 Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
Мудрост
7 Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2 Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3 Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4 Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5 Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6 Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7 Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8 Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9 Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11 Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12 Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13 Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14 У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
праведника који страда у својој праведности
и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16 Не буди претерано праведан
и не чини себе премудрим.
Зашто би се упропастио?
17 Не буди претерано зао
и не буди луд.
Зашто би умро кад ти време није?
18 Добро је да се држиш овог савета,
а и претходни не испуштај из руке.
Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19 Мудрост мудроме пружа више снаге
него десеторици владара што су у граду.
20 Стварно, нема на земљи праведног човека
који чини добро и не греши.
21 Елем, не мари за приче што их људи причају,
да не би чуо како те твој слуга куне.
22 Јер, срце твоје зна
да си често и ти клео друге.
23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
„Бићу мудар!“
Али, то је било далеко од мене.
24 Шта год да се збива је далеко и предубоко.
Ко ће то да докучи?
25 Тако сам срцем настојао да сазнам,
да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
и лудост безумља.
26 И открио сам да је жена,
која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
док грешника она хвата.
27 Гле, то сам открио – говори проповедник –
док сам ствари по ствари тражио смисао,
28 за којим истрајно трагам душом
и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
али жену међу свим овима нашао нисам.
29 Ето, једно сам открио:
Бог је људе створио честитима,
али они којекакве сплетке траже.
8 Ко је попут мудрог човека?
Ко познаје значење ствари?
Мудрост човеку обасјава лице
и тврдоћу му лица омекшава.
Послушност цару
2 Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. 3 Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. 4 Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
5 Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
а мудро срце зна и право време и начин.
6 Јер за све постоји право време и начин,
макар невоља велика притиска човека.
7 Тек, он не зна шта ће да се збуде,
и ко да му каже кад ће се шта десити?
8 Нема човека који влада ветром,
који ветар зауздава.
Нико не влада даном смрти,
од боја нема поштеде,
а неправда не спасава
оног над ким влада.
9 Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. 10 А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
11 Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. 12 Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. 13 А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
14 И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 15 Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
16 Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 17 размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
Једнака судбина за све
9 Дакле, свему томе сам се срцем предао, да све то разјасним. Јер, и праведан и мудар су са својим делима у Божијој руци. Вољен или омражен – човек не зна ништа од онога што га чека. 2 Свима је иста судбина: праведном као и неправедном, добром и чистом као и нечистом, ономе који жртвује, као и ономе који не жртвује,
доброме као и грешноме,
ономе који се заклиње,
као и ономе који се боји заклињања.
3 Ово је зло у свему што се чини под капом небеском: свима је иста судбина, а и срце људи је пуно зла. Лудост је у њиховом срцу док год су живи, а након тога умиру. 4 Ко год је међу свим живима има наду, јер је и живом псу боље него угинулом лаву.
5 Живи знају да ће умрети,
а умрли не знају ништа;
награде за њих више нема
јер је ишчезнуо спомен на њих.
6 Одавно су пропале њихове љубави,
мржње и зависти,
немају више удела довека
у свему што се дешава под капом небеском.
7 Хајде, радосно хлеб свој једи, пиј своје вино с милином у срцу, јер је Бог већ прихватио дела твоја! 8 Нека ти одећа увек бела буде и нека ти уља на глави увек буде. 9 Са женом коју волиш уживај кроз све дане свог пролазног живота који ти је дан под капом небеском у свим твојим пролазним данима. Јер ти је то награда у животу за твој труд који улажеш под капом небеском. 10 Чега год ти латиле се руке, чини колико можеш, јер нема деловања и расуђивања, знања и мудрости у Свету мртвих[b] у који идеш.
11 Размишљао сам и видео да под капом небеском:
брзи не побеђује у трци
ни јаки у боју;
мудар не добија хлеба
ни паметан богатство;
најученијем не следује наклоност.
Сваког стигну и време и догађаји.
12 Човек не зна своје време,
попут рибе ухваћене у мрежу зла
и попут птице ухваћене у замку.
Да, попут њих су заробљени људи,
у зао час који се на њих ненадано спушта.
Мудрост је боља од лудости
13 Елем, под капом небеском видео сам и ову мудрост која ми се учинила важном: 14 Мали град, у њему тек нешто житеља, а велики цар га напада, опкољава и против њега диже велике насипе. 15 Тек, у граду се нашао сиромашан, али мудар човек, који је мудрошћу спасао град. Па опет нико не памти тог сиромаха. 16 Зато сам рекао да је мудрост боља од силе, али мудрост сиромаха је презрена и његове речи нису послушали.
17 Боље се чују тихе речи мудрих
од владаревог повика међу безумницима.
18 Мудрост је боља од ратног оружја,
а један грешник може да упропасти много доброг.
10 Од угинуле муве се усмрди и ужегне апотекарско уље.
Тако је и мало глупости теже од много мудрости и од много части.
2 Мудром је срце с десне стране,
а безумнику с леве стране.
3 Чак и када путем иде,
луда је без срца,
па још каже свима да је луда.
4 Ако се гнев владарев на тебе подиже,
не напуштај своје место,
јер смиреност утишава големе грехе.
5 Видео сам да под капом небеском
постоји зло налик греху који долази од владара:
6 Глупаци су устоличени на многим високим местима,
док поштовани заузимају ниже место.
7 Видео сам слуге на коњима
и главаре што пешаче као робље.
8 Ко другоме јаму копа са̂м у њу упада
и ко руши зид ујешће га змија.
9 Камење које се клеше може да повреди клесара,
а дрво које се теше може да угрози тесара.
10 Ако је секира тупа
и сечиво јој наоштрено није,
човеку голема снага треба.
Значи, мудрост је корисна јер напредак даје.
11 Слаба корист за бајача
пре бајања уједе ли змија.
12 Блажене су речи мудрог,
а безумног његова уста изједају;
13 глупост је на почетку његовог говора,
а сулудо зло на његовом свршетку.
14 Лудак силно брбља,
а човек не зна шта ће да се збуде,
и ко ће да му каже
шта долази након њега?
15 Безумнике труд замара,
па не знају ни у град да уђу.
16 Јао теби, земљо, с неодраслим царем
и са главарима што се од јутра госте!
17 Блажена си, земљо, с царем племенитог рода,
с главарима што се госте кад је томе време,
ко јунаци, а не ко пијанци.
18 Због лењости и кров се угиба,
због немарних руку прокишњава кућа.
19 Ради славља хлеб се меси,
вино живот увесељава,
а новац свему решење пружа.
20 Цара немој клети у себи,
а у одајама где почиваш немој клети богаташа;
јер ће птица небеска однети глас,
одаће ствар власница крила.
Одважи се и делуј
11 Поврх вода хлеб свој баци
и наћи ћеш га после дана многих.
2 Дај иметак седморици, па и осморици,
јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?
3 Ако су облаци пуни кише,
на земљу се изручују;
падне ли дрво на југ или на север,
тамо где падне, тамо и остаје.
4 Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;
ко облаке прати, одустаје од жетве.
5 Као што не знаш путању ветра
ни како настају кости у утроби труднице,
тако и дело Бога
који све чини не познајеш.
6 Од јутра сеј семе
и до вечери не склапај руке своје.
Јер не знаш хоће ли да успе
једно или друго,
или ће обоје испасти добро.
Сећај се свог Створитеља док си млад
7 Слатко ли је светло
и добро ли је када очи у сунце гледају.
8 Јер, ако човек већ и живи многе године,
нека у свима њима радостан буде.
Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани.
А пролазно је све то што долази.
9 О, младићу, радуј се у младости својој!
Нека ти срце ужива док си млад,
следи његове жеље
и хтења очију својих.
Али знај да ће те због свега тога
Бог довести на суд.
10 Одбаци стрепњу из свог срца
и зло од тела свога одбаци,
јер су и младост и црна коса пролазни.
12 Сећај се Створитеља свога
у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
и пристигну године за које ћеш рећи:
„Не миле ми се“;
2 пре него се замрачи сунце,
светло месеца и звезда
и оду облаци након кише;
3 на дан када се заљуљају чувари куће
и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
4 када се затворе улична врата
и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
и прореде се песме;
5 када се човек боји узвишења
и опасности на путу,
када процвета бадем
и скакавац се улењи,
када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
а на улицу излазе ожалошћени.
6 Сећај га се пре него пукне сребрно уже
и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
и скрши се точак на бунару.
7 Тада се прах земљи враћа, где је и био,
а дух се враћа Богу који га је дао.
8 Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
Све је пролазно!
Закључак
9 И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10 Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.
11 Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12 Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.
13 Закључак свега што се чуло је:
Бога се бој
и његове заповести држи.
То је сва човекова дужност.
14 Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
сваку скривену ствар,
било добро или зло.
1 Соломонова песма над песмама.
Она
2 Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3 Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4 Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5 Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6 Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7 Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам[c]
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8 Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9 О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10 Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11 Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12 Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13 Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14 Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15 Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16 Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17 Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
Она
2 Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2 Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3 Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4 Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5 Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6 Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7 Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8 Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9 Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10 А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11 Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12 Земља је процветала,
стиже време орезивања[d],
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14 Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15 Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16 Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17 Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
3 Тражила сам у ноћима на постељи својој
оног кога воли душа моја,
тражила сам
и нисам га нашла.
2 Устаћу, град ћу обиграти,
по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3 Нашли су ме стражари што обилазе град:
„Јесте ли видели онога
кога воли душа моја?“
4 И тек што сам их мало прошла,
нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
све док га нисам довела до куће мајке моје,
до одаје оне што ме је родила.
5 Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
6 Шта се то из пустиње диже
ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
и свим мирисним помастима трговачким?
7 Гле, то је лежаљка Соломонова,
а око ње су шездесет делија,
неки од јунака Израиља.
8 Сваки од њих мач је дограбио,
ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
због ноћних страхота.
9 Од стабала ливанских је себи
носиљку начинио цар Соломон.
10 Од сребра јој је начинио мотке,
наслон од злата,
седиште од скерлета,
а унутрашњост су јој кожом[e] обложиле ћерке јерусалимске.
11 Изађите и гледајте,
о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
на дан његовог венчања,
на дан када му се срце радовало!
Он
4 Лепа си, вољена моја, лепа си!
Очи су твоје голубице иза вела твога,
коса ти је попут стада коза
што се спушта низ гору Галад.
2 Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.
Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
3 Усне су ти попут нити скерлета,
а уста су ти љупка.
Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
4 Твој је врат као кула Давидова,
начињена од поређаног камења.
Хиљаду штитова висе на њој,
све штитови од ратника.
5 Груди су твоје као ланад,
близанци срнини
који пасу међу љиљанима.
6 Док дан не мине
и сенке не ишчиле
отићи ћу на брдо смирнино
и на гору од тамјана.
7 Сва си лепа, вољена моја,
и на теби мане нема.
8 Хајде са мном са Ливана, невесто,
хајде са мном са Ливана!
Сиђи са врха Амана,
са врха Сенира и Ермона;
из брлога лавова
и с гора рисових.
9 Срце си ми украла, сестро моја, невесто!
Срце си ми украла
једним погледом очију својих,
једном украсом огрлице своје.
10 Како је лепа љубав твоја,
сестро моја, невесто!
Љубав је твоја од вина боља
и мирис уља твојих од свих зачина.
11 Са усана твојих мед капље, о, невесто!
Мед и млеко под твојим су језиком,
а мирис хаљина твојих
је мирис Ливана.
12 Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;
врело затворено, запечаћен извор.
13 Твоји су изданци царски врт нарова
с најбољим плодовима,
са каном и нардом;
14 са нардом и шафраном,
са мирисном трском и циметом,
са свим стаблима тамјана,
смирне и алоје,
са свим пробраним зачинима.
15 Ти си врело вртовима,
извор воде што жубори
и с Ливана тече.
Она
16 Пробуди се, северни ветре!
Дођи, јужни ветре!
Дуни, вртом мојим,
нек полете његови зачини.
Нека дође мој вољени у свој врт,
нека једе од пробраног воћа.
Он
5 Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!
Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,
појео сам саће моје с медом мојим,
попио сам вино моје са млеком мојим.
Пријатељи
Једите и пијте, о, пријатељи моји!
Опијте се, о, најмилији!
Она
2 Спавам, ал’ срце ми будно.
Чуј! Вољени мој куца:
„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,
голубице без мане!
Глава ми је натопљена росом,
увојке ми ноћ је овлажила.“
3 Одору сам своју свукла
и како да је навучем?
Ноге сам опрала своје
и како да их испрљам?
4 Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју
и за њим је устрептала утроба моја.
5 Устала сам да отворим вољеноме своме
и с руку ми је прокапала смирна,
на резу је с прстију ми
процурила смирна.
6 И отворила сам вољеном свом,
али мој се вољени окренуо и отишао.
Душа ми је клонула што се удаљио.
Тражила сам га и нисам га нашла,
дозивала сам га и није ми се одазвао.
7 Нашли су ме стражари што обилазе град.
Истукли су ме, израњавали,
узели су вео с мене
стражари са зида.
8 Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
ако нађете вољенога мога
шта да му кажете?
Да болујем од љубави.
Пријатељице
9 А што је твој вољени бољи од других вољених,
о, ти најлепша међу женама?
Што је твој вољени бољи од других
па нас заклињеш тако?
Она
10 Мој вољени блиста, румен је,
наочитији од десет хиљада!
11 Глава му је од злата злаћаног,
коса увојита
и ко гавран црна.
12 Очи су његове голубице
на воденим брзацима,
млеком умивене,
складно угнеждене.
13 Образи му ко леје зачина
и куле миришњавих трава;
усне су му љиљани
са који се цеди смирна.
14 Руке су му ко палице златне
пуне хрисолита,
стомак му је плоча слоноваче
покривена сафирима.
15 Његове су ноге мермерни стубови
положени на темеље од сувога злата;
стасит је ко Ливан,
као пробрани кедрови.
16 Уста су му заслађена
и сав је пожељан;
такав је вољени мој, такав је драган мој,
о, ћерке јерусалимске!
Пријатељице
6 Где је отишао вољени твој,
о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
да га тражимо са тобом?
Она
2 Вољени је мој сишао у врт свој,
на леје зачина,
да пасе по вртовима
и љиљане бере.
3 Ја припадам моме вољеноме
и мени припада мој вољени
који пасе међу љиљанима.
Он
4 Лепа си, вољена моја,
као Терса љупка и као Јерусалим,
страховита као војска с барјацима.
5 Очи своје с мене скрени
јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
што се спушта низ Галад.
6 Зуби су ти као стадо оваца
што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
и јалове међу њима нема.
7 Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
8 Нека је шездесет царица,
осамдесет иноча
и небројено младих жена;
9 ал’ је једна голубица моја без мане.
Она је љубимица мајке своје,
миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
а царице и иноче су је хвалиле.
Пријатељице
10 Ко је она што се јавља као зора,
лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
страховита као војска с барјацима?
Он
11 Сишао сам у орашњак,
прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
и нар да процвета.
12 Ал’ ме душа, а да нисам знао,
посади на кола мојих великаша.
Пријатељице
13 Врати се! Врати се, о, Суламко!
Врати се, врати да те погледамо!
Он
Зашто да гледате у Суламку
као у игру два табора.
7 Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2 Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3 Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4 Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5 Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6 Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7 Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8 Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9 Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10 Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11 Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12 Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13 Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!
8 О, да си ми као брат био
што је груди мајке моје сисао!
Нашла бих те на пољу
и пољубила те
и нико ме презирао не би.
2 Водила бих те
и довела у дом мајке своје,
која ме је подигла.
Дала бих ти да попијеш вино зачињено
и сок од мога нара.
3 Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
4 Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Пријатељице
5 Ко је она што долази из пустиње,
наслоњена на вољеног свога?
Она
Под јабуком сам те пробудила,
тамо где те је мајка твоја родила,
тамо где те родила у мукама.
6 Стави ме као жиг на срце своје,
као прстен на руку своју.
Јер љубав је ко смрт јака,
а љубомора страшна попут Света мртвих[f].
Њен горући пламен
је моћна ватра.
7 Силне воде нису кадре да угасе љубав
и реке је згаснути не могу.
Ако неко за љубав даје
све богатство своје куће,
људи би то презрели.
Пријатељи
8 Наша је сестра мала
и још нема груди.
Шта за њу да урадимо
на дан када о њој буде речи?
9 Ако као зид буде,
на њој ћемо дићи грудобран од сребра;
ако буде као врата,
заградићемо их кедровим даскама.
Она
10 Ја сам зид!
Моје су груди као куле.
Тако сам постала она
што је нашла наклоност у његовим очима.
11 У Вал-Амону Соломон је виноград имао.
Виноград је дао чуварима,
да му сваки од тог плода
доноси по хиљаду сребрника.
12 Преда мном је мој виноград,
моје је власништво.
Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,
а две стотине онима који му плод чувају.
Он
13 О, ти која пребиваш у виноградима!
Глас твој ти другови помно ослушкују,
па дај да га и ја чујем.
Она
14 Пожури, о, вољени мој!
Буди као јелен
или ко јеленче
на брдима што миришу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.