Bible in 90 Days
22 Немој рећи: „Узвратићу злу!“
Чекај Господа да те избави.
23 Господу су мрски неједнаки тегови
и страшне су теразије неједнаке.
24 Од Господа су човекови кораци,
па како би неко докучио свој властити пут?
25 Човеку је замка кад непромишљено каже да је нешто посвећено,
а да после завете разматра.
26 Цар ће мудар развејати зликовце,
вршидбеним точком преко њих ће прећи.
27 Светиљка Господња је човеков дах,
испитује дубине нутрине.
28 Оданост и истина чувају цара,
он оданошћу остаје на престолу своме.
29 Младићу је част у његовој снази
а седа је коса достојанство старих.
30 Ране и маснице чисте од зла,
а шиба чисти дубине нутрине.
21 Ко потоци воде царево је срце у руци Господњој,
он га води како њему годи.
2 У сопственим очима човеку је чист сваки пут,
али Господ проверава намере срца.
3 Да се чини по праву и правди
Господу је милије од жртве.
4 Узносите очи и охоло срце
светиљка су покварених, а то је грех.
5 Намере марљивог једино обиљу воде,
а свих оних што срљају само сиромаштву.
6 Стицање богатства језиком лажљивим
је попут паре лелујаве; у смрт срљају такви.
7 Насилнике ће помести насиље њихово,
јер су одбили да чине по правди.
8 Крив је пут кривца,
а недужно је дело недужнога.
9 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
10 За злом жуди душа злотвора,
самилост му ближњи његов не види у оку.
11 Казни подругљивца, па ће лаковерни постати мудар,
поучи разумног и схватиће поуку.
12 Свеправедни мотри на кућу злога,
он обара зле у пропаст.
13 Ко затвара ухо своје од плача убогог
и са̂м ће плакати, а услишен неће бити.
14 Тајни поклон љутњу утишава
и мито у недрима поголему срџбу.
15 Праведнику је радост да ради по правди,
а језа је за оне што неправду раде.
16 Човек што залута с пута разумнога
завршиће у друштву покојних.
17 Сиромашан човек биће ко воли весеље,
ко вино и уље воли богат бити неће.
18 Злобник је откуп за праведника
и неверник за исправнога.
19 Боље бити и у земљи пустој,
него са женом свадљивом и горопадном.
20 Примамљиво благо и уље су у дому мудрог,
а безумни човек све то проћерда.
21 Ко правди и љубави тежи
налази и живот и правду и част.
22 Мудар се успиње у град јунака
и обара бедем њиховог уздања.
23 Уста своја и језик свој ко чува,
од невоља себе брани.
24 Бахати и охоли – име му подругљивац –
онај је што ради у обести безмерној.
25 Ленштину убија његова жеља,
јер одбија да ради рукама.
26 Он махнито тражи од јутра до сутра,
а праведник дели и не цицијаши.
27 Мрске су жртве злобника,
а још више кад их приноси у злоби!
28 Лажљиви сведок ће настрадати,
а човек који слуша с успехом ће да сведочи.
29 Злобник на лицу показује дрскост,
а честити пут свој разазнаје.
30 Ни мудрости ни знања,
ни савета нема насупрот Господу.
31 За дан боја коњ је спреман,
али победа је од Господа.
22 Боље је изабрати име него богатство големо
и благонаклоност је боља од сребра и злата.
2 И богаташ и сиромах се срећу,
јер све их је Господ саздао.
3 Обазрив човек примети невољу, па се скрије,
а лаковерни иду даље и буду кажњени.
4 Обиље, част и живот су награда
за понизност и богобојазност.
5 Замке су и трње на стази подлаца
а од њих је подалеко онај који чува душу своју.
6 Васпитај дете за пут којим му ваља ићи
па и када остари од њега се одмакнути неће.
7 Богати влада сиромасима,
а ко зајми служи зајмодавцу.
8 Ко неправду сеје невољу ће жети,
сломиће се шиба гнева његовога.
9 Благословен биће дарежљиви,
јер даје сиромаху парче свога хлеба.
10 Отераш ли подругљивца, свађа престаће,
парничење и срамота нестаће.
11 Ко воли чисто срце и милост му је на уснама
има цара за пријатеља.
12 Очи Господње чувају знање,
он обара речи оних што неправду чине.
13 Ленштина говори: „Лав је на улици!
Заклаће ме насред трга!“
14 Јама дубока уста су блуднице,
у њу пашће онај на кога је Господ срдит.
15 Дечије је срце свезано безумљем
које шиба опомене надалеко од њега уклања.
16 И ко тлачи сиромаха да за себе згрне
и ко даје богатоме, сигурно им следи немаштина.
Мудре приче
Прва прича
17 Приклони ухо, послушај речи мудрих људи
и срце приклони мом знању.
18 Јер ће ти бити задовољство да их држиш у себи,
да буду спремне на уснама твојим.
19 А да ти у Господу поуздање буде,
ја ти их данас објављујем, баш теби.
20 Нисам ли их за тебе записао
тридесет мудрих прича
кроз савете и знање;
21 да те упознам с истинитошћу поузданих речи,
како би узвратио поузданим речима онима који те шаљу?
Друга прича
22 Не отимај сиромаху јер је сиромах,
не сатири убогога на судским вратима.
23 Јер Господ ће бранити његов случај
и отеће душу онима што њима отимају.
Трећа прича
24 Не дружи се с разјареним,
не иди са бесним човеком;
25 јер ћеш навикнути на путеве његове
и себе ћеш уплести у замку.
Четврта прича
26 Не буди од оних који руку дају
и од оних који јамче за дугове.
27 Ако немаш довољно да платиш,
зашто да ти неко узме и постељу испод тебе?
Пета прича
28 Не помичи древни међаш
што су твоји преци поставили.
Шеста прича
29 Да ли си видео човека вештог у свом послу?
Пред царевима ће он стајати,
а неће стајати пред безначајним.
Седма прича
23 Кад са владаром седаш да једеш
пажљиво размотри шта је пред тобом;
2 нож ћеш ставити под грло своје
ако си алав.
3 Не жуди за његовим ђаконијама,
јер је то варљива храна.
Осма прича
4 Не напињи се да стекнеш богатство
и своје се памети прођи.
5 Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,
јер је себи начинило крила попут орла,
што се вине у небеса.
Девета прича
6 Не једи храну саможивца,
не пожели ђаконије његове.
7 Јер како се он у себи прерачунава,
баш је такав када ти каже –
„Једи и пиј!“ –
а срце му није с тобом.
8 Избљуваћеш залогај који си појео,
проћердаћеш све љубазне речи своје.
Десета прича
9 Не говори ушима безумног,
јер ће презрети поруку твојих речи.
Једанаеста прича
10 Не помичи древни међаш,
не залази у њиве сирочади.
11 Јер је јак њихов Откупитељ,
одбраниће њихов случај од тебе.
Дванаеста прича
12 Срце своје предај опомени,
своје уши поучним речима.
Тринаеста прича
13 Не ускраћуј казну детету,
јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14 Туци га шибом
и душу му од Света мртвих спаси.
Четрнаеста прича
15 О, мој сине, ако ти је срце мудро
и моје се срце радује;
16 радује се нутрина моја,
кад ти усне честито говоре.
Петнаеста прича
17 Нек ти срце грешницима не завиди,
у богобојазности ти поваздан буди.
18 Нема сумње, будућност постоји,
твоја нада неће пропасти.
Шеснаеста прича
19 Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20 Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21 Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Седамнаеста прича
22 Слушај оца свога што те је родио,
мајку своју не презири ни када остари.
23 Истину купуј и не продаји
мудрост, прекор и поуку.
24 Јако се радује отац праведног сина,
ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25 Нека се радују и отац твој и мајка твоја,
нека се весели она која те је родила.
Осамнаеста прича
26 Срце ми своје дај, сине мој,
и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27 Јер блудница је дубока јама,
туђинка је узано ждрело.
28 Она је ко лопов што вреба из потаје
и међу мушкарцима умножава неверне.
Деветнаеста прича
29 Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30 Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31 Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32 Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33 Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34 Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35 И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
Двадесета прича
24 Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2 јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3 Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4 знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5 Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6 јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7 Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8 Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9 Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10 Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11 Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12 Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13 Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14 Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15 Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16 Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17 Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18 да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19 Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20 јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21 Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22 јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23 И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24 Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25 А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26 Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27 Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28 Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29 Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30 Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31 И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32 Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
Остале мудре приче
25 И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2 Божија је слава да сакрива ствари,
а цару је слава да ствар истражује.
3 Небо је високо, земља је дубока,
а и срца царска нико не истражи.
4 Уклони са сребра згуру
и ето га чанак за ковача:
5 уклони злога од цара
и у правди престо његов утврђен ће бити.
6 Пред царем се не величај
и не стој на месту великаша;
7 јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –
него да те понизи пред племићем.
А то[a] што су ти очи виделе
8 не доводи журно на суђење,
јер шта ћеш када те на крају
посрами ближњи твој?
9 Реши спор са ближњем својим
и тајну другога не откривај;
10 да те не би осрамотио онај који слуша
и зао глас остао на теби.
11 Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12 Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
13 Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
14 Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
15 Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16 Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17 Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18 Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19 Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20 Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21 Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22 Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23 Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25 Што је студен вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26 Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27 Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28 Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
26 Као снег лети и киша о жетви,
тако част не стоји безумном.
2 Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,
тако и клетва не стиже без повода.
3 Бич је за коња, ђемови за магарца,
а батина за леђа безумног.
4 Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,
да и са̂м не би био њему налик.
5 Узврати безумноме по безумљу његовоме,
да са̂м себи не би био мудар.
6 Ноге своје са̂м сасеца, насиљем се поднапија
ко поруку шаље рукама безумног.
7 Како ноге висе одузетом,
таква је мудра прича у устима безумнога.
8 Камен у праћку веже
ко безумном почаст даје.
9 Трнова грана у руци пијанца
је мудра прича у устима безумнога.
10 Попут стрелца што рањава кога стигне,
такав је човек што унајмљује безумника
и онај што унајмљује пролазника.
11 Враћа се пас на своју бљувотину
као што се и безумник враћа безумљу своме.
12 Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?
Више је наде за безумника него за њега!
13 Ленштина говори: „Лав је на улици!
Лав је насред трга!“
14 На шаркама окрећу се врата,
а ленштина на кревету своме.
15 Ленштина умаче руку у чанак,
али је преуморан да устима својим је принесе.
16 Самом себи ленштина је мудрији
од седморице што разборито одговарају.
17 Пса за уши хвата
ко се у пролазу љути због туђе расправе.
18 Као махнитави што бакље,
стреле и смрт сеје,
19 такав је човек што вара ближњег свога,
па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“
20 Када нема дрва и ватра се гаси,
када нема клеветника и свађа се стиша.
21 Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,
а човек свађалица да потпали свађу.
22 Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
23 Посребрена грнчарија –
то су усне углађене и зло срце.
24 Онај који мрзи скрива се уснама својим,
а у себи сакупља превару.
25 Не веруј човеку умилног гласа
коме је у срцу седмострука гадост.
26 Он се скрива, мржњу прикрива,
али ће се разоткрити у збору поквареност његова.
27 Ко јаму копа, са̂м у њу пада
и ко камен ваља, на њега се сваља.
28 Лажљив језик мрзи оне које дроби
и уста ласкава рушевине праве.
27 Не хвали се сутрашњим даном,
јер не знаш шта доноси тај дан.
2 Други нек те хвали, а не ти себе самог;
незнанац, а не усне твоје.
3 Тежак је камен и песак је тежак,
али од обоје је тежи безобразлук безочнога.
4 Окрутан је бес, срџба је горопадна
и са љубомором ко да се суочи?
5 Јавни укор је бољи
од тајне љубави.
6 Поузданије су модрице од онога који те воли
од многих пољубаца онога који те мрзи.
7 Сита душа саће меда гази,
а гладној је души слатко и све горко.
8 Попут птице протеране из гнезда,
такав је и човек протеран из свог завичаја.
9 Уље и мирис драги су срцу
и сладак је пријатељ који од срца саветује.
10 Не напуштај пријатеља и пријатеља свог оца;
не одлази у дом свога брата на дан своје невоље;
бољи је сусед који је близу, него брат који је далеко.
11 Мудар буди, сине мој, и срце ми развесели,
па да могу подругљивцу речју да узвратим.
12 Обазрив човек примети невољу, па се скрије,
а лаковерни иду даље и буду кажњени.
13 Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за туђинку.
14 Ко од раног јутра свога ближњег благосиља на сав глас,
то ће му се рачунати као клетва.
15 Жена свадљива је попут сталног прокишњавања
по кишном дану.
16 Ко њу обуздава, ветар обуздава
и као да држи уље у десници.
17 Гвожђе се о гвожђе оштри,
а човек се оштри о човека.
18 Од смоквиног плода јешће ко се за њу брине;
поштован ће бити онај који штити свога господара.
19 Као што се лице одсликава у води
тако се и срце човека у човеку види.
20 Као што су и Свет мртвих и трулеж мртвих незасити,
тако су незасите и очи човека.
21 Топионица је за сребро и пећ је за злато,
а човек се искушава похвалама које прима.
22 Истуцаш ли тучком неразумног
са прекрупом у авану,
његова се лудост неће скинути са њега.
23 Своје стадо добро пази,
побрини се добро за крда своја;
24 јер иметак не траје довека,
а ни круна кроз сва поколења.
25 Коси се трава да нова никне,
сакупи се сено по брдима;
26 јагњад те облаче,
а јарцима плаћаш за поља.
27 Тад имаш обиље козјег млека себи за храну,
за храну укућана, за живот слушкиња својих.
28 Неправедник бежи, а нико га не гони,
а праведник је као лавић храбар.
2 Земља због преступа има многе главаре,
али траје дуго са човеком поученим и разумним.
3 Сиромах који убогога тлачи
је као пљусак који носи, а рода не доноси.
4 Злог хвале они који Закон[b] заборављају,
а на њих су кивни они који Закон чувају.
5 Злотвори не схватају правду,
а све разуме онај што Господа тражи.
6 Бољи је и сиромах који часно живи
од богаташа што нечасно живи.
7 Разуман је син који Закон држи,
а свог оца срамоти онај што се дружи с изелицама.
8 Ко иметак себи згрће од камате и зеленаштва,
сакупља ономе који је милостив убогима.
9 Ухо своје ко одврати и не слуша Закон,
његова је молитва одвратна.
10 У своју ће јаму пасти
ко заводи праведне на пут зла,
а добро ће беспрекорни да наследе.
11 Богати је себи самом мудар,
али га разумни сиромах истражује помно.
12 Велика је слава у радости праведника,
а када се зли осиле, човек се сакрива.
13 Ко сакрива сагрешења своја, нема му напретка;
помилован бива ко се због њих каје и одриче их се.
14 Блажен ли је човек што је стално на опрезу,
а у зло ће пасти онај што је срце своје скаменио.
15 Лав што риче, медвед распомамљен,
такав је и злобни владар убогом народу.
16 Големи је изнуђивач неразборит владар,
а ко се гнуша изнуђеног добитка продужава своје дане.
17 Крвопролићем оптерећен човек хрли јами
и нека му нико не помогне.
18 Избављен ће бити онај што беспрекорно живи,
а у трену пашће онај што нечасно живи.
19 Изобиље хране има онај који своју земљу ради,
а изобиље сиромаштва онај који тежи безвредним стварима.
20 Веран ће човек обилно бити благословен,
а некажњено неће проћи ко срља да се обогати.
21 Страхота је кад се гледа ко је ко,
јер ће човек да сагреши и за парче хлеба.
22 Шкртица срља да се обогати,
а и не зна да му стиже оскудица.
23 Већу благонаклоност напослетку налази онај који кори човека
него онај који ласка језиком.
24 Ко поткрада мајку своју и оца својега,
па још каже да ту греха нема,
тај се дружи са џелатом.
25 Бахат човек отпочиње свађу,
а напредује ко се узда у Господа.
26 Безуман је човек што верује срцу своме,
а ко мудро живи избављен ће бити.
27 Нема оскудице ко сиромаху пружа,
а ко са њега скреће поглед препун је проклетства.
28 Када се осиле зликовци, свако се склања,
а када страдају, множе се праведници.
29 Када тврдоглави још више отврдоглави упркос карању,
сломиће се ненадано и неће му бити лека.
2 Кад се множе праведници, народ се радује,
а кад зликовац завлада, народ уздише.
3 Оца свог радује човек који воли мудрост,
а с блудницом ко се дружи, иметак свој ружи.
4 Цар по правди земљу гради,
а грамзиви тлачитељ је разграђује.
5 Човек што ласка ближњем своме
мрежу шири ногама његовим.
6 У греху је замка зликовачка,
а праведник кличе и весели се.
7 Праведник разуме случај сиромаха,
а неправедник за ту ствар не мари.
8 Подсмевачи град разјаре,
а мудри стишавају гнев.
9 Кад се мудар човек суди с човеком немудрим,
љутио се ил’ смејао, починка му нема.
10 Крвници мрзе човека без мане,
а праведни му душу штите.
11 Сву ћуд своју истреса безумник,
а мудар се повлачи и стишава.
12 Владар који слуша лажи
имаће за слуге све саме зликовце.
13 И сиромаху и тлачитељу једно је заједничко:
обојици Господ просветљује очи.
14 Довека ће стајати престо цара
што убогом суди по истини.
15 Шиба прекора доноси мудрост,
а дете распуштено срамоти своју мајку.
16 Кад се злобници умножавају, умножавају се и греси,
али ће праведници гледати њихову пропаст.
17 Опомени свога сина и донеће ти спокој,
и донеће радост души твојој.
18 Где виђења нема, народ се разузда;
а како је благословен човек што се поуке држи!
19 Речима се не поправља слуга,
јер ако их и разуме, он се не одазива.
20 Видиш ли човека брзоплетог у говору?
Више је наде за безумног него за њега.
21 Ко свом слузи од малена повлађује
за невољу крај му спрема.
22 Разјарени свађу започиње,
горопадни обилује гресима.
23 Бахатост унижава човека,
а понизни завређује част.
24 Ко се дружи са лоповом мрзи душу своју,
јер он чује клетву, али је прећути.
25 Страх човеку замку поставља,
а збринут је онај што се у Господа узда.
26 Многи траже владареву наклоност,
али од Господа је правда за човека.
27 Неправедник је мрзак праведницима,
а злобницима је мрзак човек честитог живота.
Агурове приче
30 Поруке Агура, Јекајевог сина,
пророштво овог човека казано Итилу,
Итилу и Укалу.
2 „Елем, ја сам простији од било кога
и немам памети људске;
3 нисам се поучио мудрости
и знање Светог немам.
4 Ко се то успео на небеса па сишао?
Ко је сабрао ветар у шаке своје?
Ко је то увио воде у плашт?
Ко је поставио све земљине крајеве?
Како му је име
и како му се син зове,
знаш ли?
5 Свака је Божија реч опробана.
Он је штит онима који у њему уточиште налазе.
6 Не додаји речима његовим
да те не би прекорио,
да се не би показало да си лажов.
7 Две ствари од тебе тражим,
не ускрати ми их док сам жив:
8 бескорисну, лажљиву реч од мене удаљи;
не дај ми сиромаштва и богатства,
дај ми хлеба да једем тек да се наједем;
9 да се не бих заситио, па се одрекао
и рекао ’Ко је Господ?’
Или да не бих осиромашио, па крао
и ружио име Бога свога.
10 Не клевећи слугу господару његовом
да те не би проклињао, па би крив био.
11 Неки сој проклиње оца свога
и мајку своју не благосиља.
12 Неки је сој себи самом чист
па од измета свог остаје неопран.
13 О, како неки сој уздиже очи
и како му је поглед надмен!
14 Неком су соју зуби ко мачеви
а вилице ко ножеви,
да са земље прождеру убоге
и несрећнике људског рода.
15 Пијавица има две ћерке –
Дај и Дај.
Три су ствари незасите
и четири никада не кажу ’Доста!’:
16 Свет мртвих,
јалова утроба,
земља воде никад сита
и ватра што не каже ’Доста!’
17 Око што се оцу руга
и презире послушност мајци,
искљуцаће поточни гаврани
и појешће орлићи.
18 Три су ми ствари зачуђујуће
и четири су ми непознате:
19 орлов лет по небесима,
пузање змије по стени,
пловидба лађе посред мора
и пут мушкарца са девојком.
20 А пут жене прељубнице је овакав:
она једе, обрише уста па каже:
’Никакво зло нисам урадила!’
21 Под три ствари земља се потреса
и четири не може да носи:
22 слугу када се зацари,
будалу кад је сита хлеба,
23 невољену, а удату жену,
и слушкињу кад замени газдарицу своју.
24 Четири су створа малена на земљи,
а опет су преко мере учињена мудрим:
25 мрави, нејак народ,
али лети себи припремају храну;
26 дамани, нејак народ,
али дом свој на стенама праве;
27 скакавци, иако без цара,
ал’ сви лете у поретку;
28 гуштер, иако га с обе руке хваташ,
ено га у одајама царским.
29 Три су створа корака поносног
и четири што отмено газе:
30 лав, од свих звери јачи, ни пред чим не узмиче;
31 петао када се шепури,
јарац
и цар са војском поред себе.
32 Ако си будаласт био себе уздижући,
ако ли си сплеткарио,
руку на уста стави.
33 Јер када се млеко бућка, настаје масло;
и када се нос истрља, крв процури;
а када бес ускипи, то доноси свађу.“
Приче цара Лемуила
31 Поруке цара Лемуила, пророштва којим га је поучила његова мајка:
2 „Чуј, сине мој! Чуј, сине утробе моје!
Чуј, сине завета мојих!
3 Не дај своју снагу женама,
ни путеве своје онима што руше цареве.
4 Није за цареве, Лемуило,
није за цареве да пију вино
и за владаре склоност жестоком пићу.
5 Да не би уз пиће заборавили шта су одредбе,
па онда ускратили право свим ојађенима.
6 Жестоко пиће остави за умирућег
и вино за унесрећену душу.
7 Нека такав пије, нека заборави своју беду
и свог јада нека се не сећа.
8 Говори уместо безгласног
и заступај све људе који умиру.
9 Говори и суди праведно,
одбрани право сиромаха и убогог.“
Честита жена
10 Ко да нађе честиту жену?
Таква вреди много више од драгуља.
11 У њу се поуздаје срце њеног мужа
и неће остати без добитка.
12 Добро, а не зло она му чини
кроз све дане живота свога.
13 Прихвата се вуне и лана
па ужива у раду руку својих.
14 Она је попут трговачких галија,
јер издалека доноси себи хлеба.
15 Диже се док је још мркло,
храну дели укућанима
и послове слушкињама својим.
16 Разгледа њиву па је купи,
од зараде својих руку сади виноград.
17 Одважно се прихвата посла
и мишице своје јача.
18 Увиђа да добро зарађује
и светиљка јој се по ноћи не гаси.
19 Рукама се преслице дохвата,
длановима прихвата вретено.
20 Сиромаху отвара шаку,
руке пружа убогоме.
21 Не страхује за укућане када је снег,
јер сви у дому носе двоструку одећу[c].
22 Покриваче себи шије
и одећу од танкога платна и скерлета.
23 Познаје се њен муж на вратима
када седи са старешинама земље.
24 Она шије ланене кошуље и продаје их,
појасевима снабдева трговце.
25 Облачи се у част и у дику
и смеје се дану што долази.
26 Мудро отвара уста своја,
а на језику су јој поуке истине.
27 Надгледа како јој укућани живе
и не једе хлеб у доколици.
28 Синови њени се дижу и благосиљају је,
а њен је муж хвали:
29 „Честите су многе жене
али ти их све надмашујеш!“
30 Допадљивост је заводљива и лепота је пролазна,
али ће хваљена бити жена која се Господа боји.
31 Подајте јој нешто од плода њених руку
и нека је на вратима града хвале дела њена!
Све је пролазно
1 Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:
2 Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
Све је пролазно!
3 У чему је корист људима од свег њиховог труда
којим се упињу под капом небеском?
4 Поколење долази, поколење одлази,
а земља траје довека.
5 Сунце излази, сунце залази,
жури на своје место одакле излази.
6 Ветар иде на југ
и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
да се поново кружећи врати.
7 Све реке у море теку,
а море није пуно;
и тамо одакле теку реке,
враћају се да опет теку.
8 Све је то заморно
и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
и ухо се није заситило слушања.
9 Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
и шта се радило, опет ће да се ради.
Баш ништа ново нема под капом небеском.
10 Зар има нечег да неко каже:
„Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
пре нас тога је било.
11 Нема сећања на оно прошло,
као што нема сећања
код оних који тек долазе
на оно што још није дошло.
Мудрост је пролазна
12 Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13 Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14 Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!
15 Оно што је криво не може да се исправи
и оно чега нема не може да се изброји.
16 Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17 Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.
18 Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
и муку гомила ко гомила знање.
Уживање је пролазно
2 Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! 2 За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ 3 Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.
4 Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. 5 Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. 6 Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. 7 Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. 8 Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. 9 Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:
10 Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
и то ми је била награда за сав труд мој.
11 А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео власторучно,
о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
без користи под капом небеском!
И мудрост и лудост пролазе
12 Затим сам се посветио размишљању
о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
након оног што је већ урађено?
13 Схватио сам да је мудрост боља од глупости
као што је светлост боља од таме.
14 Мудроме су очи на глави,
а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
обојицу задеси иста судбина.
15 И казао сам у свом срцу:
„Судбина безумника ће и мене задесити,
па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
„И то је пролазно!“
16 Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
баш као и безумник!
Мукотрпан рад је пролазан
17 И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. 18 Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. 19 И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. 20 Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. 21 Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. 22 Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? 23 Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.
24 Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. 25 А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? 26 Јер Господ свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.