Bible in 90 Days
Порука Моаву
48 Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2 Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3 Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4 Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5 На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6 Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7 Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос[a] ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8 Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9 Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10 Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11 Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12 Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13 Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14 Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15 Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16 Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17 Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18 Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19 На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20 Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21 Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22 на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23 на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24 на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25 Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26 Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27 Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28 Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29 За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30 „Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31 Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32 Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33 Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34 Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35 Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који ка̂ди својим боговима.
36 За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37 Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38 На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39 Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40 Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41 Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42 Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43 Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44 Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45 У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46 Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47 Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
Порука Амону
49 За Амонце овако каже Господ:
„Зар Израиљ нема децу?
Зар Израиљ нема наследника?
Зашто је онда Малхом[b] заузео Гад
и његов народ пребива у тамошњим градовима?
2 Зато, ево, долазе дани
– говори Господ –
узвикнућу Рави
синова Амонових бојни поклич.
Постаће пуста рушевина,
насеља ће јој ватром спалити,
а Израиљ ће да заузме
оно што су њему заузели
– овако каже Господ.
3 Закукај, Есевоне, јер је Гај опустошен;
запомажите, насеља Равина,
опашите кострет, жалите,
тумарајте међу зидинама,
јер ће Малхом у изгнанство.
Отићи ће заједно са својим свештеницима
и својим главарима.
4 Зашто се хвалиш долинама?
Долине су твоје потопљене,
о, ћерко одметничка,
што се хвалиш својим благом:
’Ко ће да удари на мене?’
5 Ево, на тебе пуштам страхоту
од свих око тебе
– говори Господ Бог над војскама –
на све стране све ће протерати,
а бегунце неће имати ко да окупи.
6 Али после овога ћу вратити изгнане синове Амонове
– говори Господ.“
Порука Едому
7 За Едомце овако каже Господ над војскама:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар је ишчезао савет мудраца
и зар су покварили њихову мудрост?
8 Бежите! Окрените се,
у дубине настаните, становници Дедана.
Пропаст на Исава доносим,
време када ћу га казнити.
9 И берачи грожђа да ти дођу,
пабирке зар не би оставили?
Да лопови харају те ноћу,
зар понели не би колико им треба?
10 Али ја ћу да оголим Исава,
да откријем скривена му места,
а он себе да сакрије неће моћи.
Уништићу му потомство, браћу, суседе
и више га неће бити.
11 Остави своју сирочад и ја ћу их сачувати живе;
удовице твоје нека се у мене поуздају.“
12 Јер овако каже Господ: „Ево, из чаше ће зацело пити и они којима није суђено да пију, па зашто би сасвим казне ти поштеђен био? Бићеш кажњен и зацело ћеш и ти пити. 13 Јер собом се заклињем – говори Господ – рушевина и ругло, пустош и клетва постаће Восора; и сви њени градови ће постати руине довека.“
14 Од Господа сам чуо вести
и гласник је послан међу народе:
„Окупите се! Ударите на њега!
Устаните у бој!“
15 „Јер, ево, учинио сам те незнатним међу народима
и презреним међу људима.
16 Страховитост те је твоја обманула
и охолост твога срца,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Све и да као орао своје гнездо у висине свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
17 Едом ће постати пустош,
и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити,
и звиждаће због свих рана његових.
18 Као кад су опустошени Содома и Гомора
и околни градови –
каже Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
19 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу Едом потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
20 Зато чујте намере Господње што их је за Едом намерио,
и његове науме што је за Теманце наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
21 А од праска пада њиховога потрешће се земља;
вапај њиховога гласа ће се чути до Црвеног мора.
22 Гле, као орао се диже и обрушава се,
крила своја шири над Восором!
А срце ће едомских ратника
онога дана бити као срце породиље.
Порука Дамаску
23 О Дамаску:
„Осрамотиће се и Амат и Арфад
због гласова лоших што су чули.
Истопи их стрепња;
на мору је лоше, нема му спокоја!
24 Клонуло је срце у Дамаску.
Окренуо се да бежи.
Ужас га је обузео,
немир и болови су га спопали
као породиљу.
25 Како то да није напуштен град славе,
град радости моје?!
26 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ над војскама.
27 Ја ћу ватром да запалим зидине Дамаска
и она ће да сагори Вен-Ададове дворове.“
Порука Кедру и Асору
28 О Кедру и о царствима Асора које је освојио Навуходоносор, цар Вавилона:
„Овако каже Господ:
Устаните и идите у Кедар
и сатрите источне народе!
29 Узеће и њихове шаторе и њихова стада,
њихове шаторске засторе и све њихове ствари;
њихове ће камиле узети за себе
и викаће на њих:
’Ужас одасвуд!’
30 Бежите, утеците одмах,
у дубине се настаните, становници Асора
– говори Господ –
јер је за вас осмислио науме,
намерио се на вас Навуходоносор, цар Вавилона.
31 Устаните! Идите кротком народу
што спокојно живи
– говори Господ –
без врата и без крила на њима,
и живе сами.
32 Њихове ће камиле постати плен,
а обиље њихове стоке грабеж;
и ја ћу их развејати сваким ветром, те што избријавају зулуфе;
са свих страна ћу донети пропаст њихову на њих
– говори Господ.
33 Асор ће постати јазбина шакала,
пустош довека.
Тамо нико пребивати неће,
потомака људи неће бити.“
Порука Еламу
34 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Елам, на почетку владавине Седекије, цара Јуде:
35 Овако каже Господ над војскама:
„Ево, ломим лук Еламов,
њихову највећу снагу.
36 На Елам доводим четири ветра,
са четири стране небеске.
Развејаћу их свим овим ветровима
и неће бити народа
у који неће отићи развејани из Елама.
37 Поразићу Елам пред њиховим непријатељима
и пред онима што им раде о глави.
Пропаст доносим на њих,
жар свог гнева
– говори Господ –
послаћу за њима мач
све док их не истребим.
38 Престо свој у Еламу поставићу,
цара тамошњег и главаре истребићу
– говори Господ.
39 Али вратићу изгнанике еламске
у последњим данима
– говори Господ.“
Порука Вавилону
50 Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:
2 „Објавите међу народима и прогласите;
подигните заставу,
прогласите и не сакривајте.
Реците: ’Освојен је Вавилон,
осрамоћен је Вил
и Меродах[c] је скршен.
Осрамоћени су њихови идоли
и сломљени њихове одурни ликови.’
3 Јер против њега долази народ са севера
који ће му опустошити земљу.
Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,
јер ће побећи и отићи.
4 У тим данима и у то време
– говори Господ –
доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.
Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.
5 Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:
Прионимо уз Господа
и вечни савез који се неће заборавити.
6 Мој је народ сад постао стадо изгубљено,
на грех су их заводили њихови пастири.
Заводили су га по горама,
ишли од брда до брда.
Заборавили су своје почивалиште.
7 Прождире их свако ко их нађе,
а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!
Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;
Господу, нади њихових отаца.’
8 Бежите из Вавилона
и из земље халдејске!
Изађите и будите као јарац предводник.
9 Ево, ја подижем и доводим на Вавилон
збор народа великих из северне земље.
Постројиће се према њему
и оданде га заробити.
Стреле су им као у ратника што децу одводи
и који се не враћа без плена.
10 Халдеја ће плен постати,
а они што је плене чиниће то колико им је по вољи
– говори Господ.
11 Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали
док сте пленили моје наследство.
Ритали сте се ко јуница по пропланку,
њиштали сте ко обесни коњи.
12 Ваша је мајка јако посрамљена,
зацрвенела се она што вас роди.
Ево, последња међу народима
је као дивљина, пустош и пустара.
13 Због гнева Господњег тамо се не живи,
сва ће бити опустошена.
И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити
и звиждаће због свих рана његових.
14 Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!
Гађајте га, чето с луковима,
не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15 Покличем сад против њега свуд унаоколо!
Руке диже, куле му падају,
строваљене зидине његове
јер ово је Господња освета.
Осветите се:
као што је он чинио, тако њему учините.
16 Истребите сејача из Вавилона
и онога што о жетви замахује српом.
Нека се од мача тлачитељског
свако у свој народ врати,
нека свако својој земљи бежи.
17 Израиљ је овца отерана
коју су лавови потерали.
Први лав, цар асирски,
га је прождерао;
а овај задњи, Навуходоносор,
цар Вавилона, му је кости оглодао.“
18 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи
као што сам казнио цара Асирије.
19 Вратићу Израиљ на његову пашу,
да пасе по Кармилу, по Васану,
по Јефремовом горју и по Галаду
док му се душа не напасе.
20 У тим данима и у то време
– говори Господ –
неће бити кривице на Израиљу
која се тражи,
и неће бити греха на Јуди
који се тражи;
јер ја опраштам онима који су остатак.
21 На мератајимску земљу[d] изађи
и на становнике Фекода.
Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу
– говори Господ –
и учини све како сам ти заповедио.
22 Бојни поклич и разарање велико
су по земљи!
23 Како је пресечен и сломљен
маљ читаве земље!
Како је Вавилон постао ругло
међу народима!
24 Замку сам ти поставио
и ти си се ухватио, Вавилоне.
Ти и не знаш да си разоткривен
и ухваћен јер си против Господа заратио.“
25 Господ је отворио своју оружарницу
и изнео оружје своје јарости,
јер то у халдејској земљи
је подухват Господа, Бога над војскама.
26 На њу дођите са свих крајева,
отворите њене житнице
и згрните је на гомиле!
Изручите је клетом уништењу
да јој нико не преживи!
27 Покољите све њене насилнике као бикове,
на клање их поведите!
Јао њима, јер стиже њихов дан,
време њихове казне!
28 Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље
јавља по Сиону
о освети Господа, нашег Бога,
о освети за његов Дом.
29 „Окупи стрелце на Вавилон,
утабори чету с луковима
против њих свуда унаоколо.
Нека нико не побегне.
Узврати му по делима његовим,
према свему што је учинио ти му учини,
јер се понео дрско против Господа,
против Свеца Израиљева.
30 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ.
31 Ево, долазим на тебе, о, дрзниче
– говори Господ Бог над војскама –
јер је дошао твој дан
и време да те казним!
32 Посрнуће дрзник, пашће,
а нико га подигнути неће.
Запалићу ватру у његовим градовима
да прогута све унаоколо.“
33 Овако каже Господ над војскама:
„Потлачени су заједно народ Израиља
и народ Јуде.
Сви њихови тлачитељи су их зграбили,
одбијају да их ослободе.
34 Али је јак њихов Откупитељ!
’Господ над војскама’ му је име.
Он ће их бранити у њиховој парници
да земљи да спокој,
а неспокој свим становницима Вавилона.
35 Мач на Халдејце
– говори Господ –
и на све становнике Вавилона,
на његове главаре и мудраце његове!
36 Мач на лажне пророке –
нека буду будале.
Мачем на њихове ратнике –
нека се ужасну.
37 Мач на њихове коње, на њихова кола
и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.
Постаће као жене!
Мач на њихове ризнице –
нека буду оплењене.
38 Суша водама његовим!
Нека пресуше,
јер је то земља идола
од чијег ужаса лудо раде.
39 Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,
и нојеви ће се настанити.
Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
40 Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору
и околне градове
– говори Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
41 Гле, народ долази са севера!
Велики народ и цареви многи
биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.
42 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко вавилонска.
43 Чуо је о њима глас цар Вавилона
и руке су му клонуле,
обузели су га зебња
и бол као породиљу.
44 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу их потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
45 Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,
и његове науме што је за земљу халдејску наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
46 Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља
и вапај ће се чути међу народима.
51 Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[e]
ветар што разара.
2 На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3 Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4 Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5 Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова[f] земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6 Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7 Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8 И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9 Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10 А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11 Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12 Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13 О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14 Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20 „Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21 Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22 Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23 Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24 Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25 Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26 Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27 Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28 Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29 И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30 Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31 Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32 газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34 „Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35 Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36 Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37 Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38 Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39 А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40 Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41 Како је поробљен Сисак[g]
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42 Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43 Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44 Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45 Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46 Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47 Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48 Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49 Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50 Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51 Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52 „Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53 У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54 Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55 Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56 Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57 Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58 Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59 Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60 Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61 А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62 Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63 И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64 А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
Пад Јерусалима
52 Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 2 Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 3 И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
4 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 5 Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
6 Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 7 град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве[h]. 8 Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га.
9 Халдејци су ухватили цара. Одвели су га вавилонском цару у Ривлу, у аматској земљи, који му је изрекао пресуду. 10 Цар Вавилона је Седекијине синове поклао пред њим, а у Ривли је такође поклао и све главаре Јуде. 11 Седекији је ископао очи, па га је везаног ланцима вавилонски цар довео у Вавилон и бацио у затвор све до дана његове смрти.
12 Десетог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже који је служио вавилонском цару. 13 Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 14 Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили све зидине око Јерусалима. 15 Најсиромашније и остатак народа који је остао у граду, оне што су пребегли к вавилонском цару и преостале мајсторе, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 16 Ипак, заповедник телесне страже, Навузардан је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
17 Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели сву њихову бронзу у Вавилон. 18 Однели су и лонце, лопатице, усекаче, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 19 Затим зделе, кадионице, чиније, лонце, свећњаке, тепсије и крчаге. Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра.
20 Бронзи од два стуба, једног мора, дванаест бронзаних волова који су били под њим и подножја, а које је цар Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 21 У погледу стубова, сваки стуб је био висок осамнаест лаката[i] и био је обмотан ужетом од дванаест лаката[j]. Био је шупаљ и дебљине четири прста[k], 22 а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо пет лаката[l]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом и наровима је био исти. 23 Било је деведесет шест нарова са страна; укупно стотину нарова у плетеници.
24 Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 25 Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и седморицу царских свештеника које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 26 Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 27 Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље. 28 Ово је народ који је Навуходоносор повео у изгнанство:
седме године:
три хиљаде двадесет троје Јудејаца;
29 осамнаесте године Навуходоносор је повео из Јерусалима
осам стотина тридесет двоје људи;
30 Навуходоносорове двадесет треће године, заповедник телесне страже, Навузардан, повео је у изгнанство седам стотина четрдесет пет Јудејаца.
Укупно четири хиљаде шест стотина људи.
Јоахин ослобођен
31 Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет петог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 32 Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 33 Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 34 Цар Вавилона му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота, све до дана његове смрти.
Несрећни град
1 Како седи престоница усамљена!
А некад је пуна људи била.
Град постаде као удовица,
а некад је свет га поштовао.
Та царица међу градовима
робиња је сада потлачена.
2 Грозним плачем сву ноћ плаче,
низ образе сузе рони.
Никог нема да је теши сада,
а некада сви јој пријатељи беху.
Савезници сви је издадоше,
постали су њени непријатељи.
3 Народ Јудин, робље беспомоћно,
у невољи, у тешком прогонству,
по туђинским сад живе земљама.
Нема места где би да почину.
Одасвуд их окружују гонитељи,
из теснаца никуд да побегну.
4 Тужни су путеви ка сионском Дому,
на празнике не долази нико.
Сва су врата разваљена,
свештеници уздишу једнако,
уплакане су девојке које су некад певале.
Сион је у горком ропцу.
5 Над њим сада господаре тлачитељи,
због победе ликују непријатељи.
Многобројни су греси сионски,
зато га је Господ изложио патњама.
Насилници заробише децу са Сиона
и одведоше их у изгнанство.
6 Повукла се од ћерке сионске,
повукла се сва слава његова.
Кнезови му постадоше као срне
исцрпене од глади,
у бежању изгубише снагу
испред ловаца који их гоне.
7 Јерусалим, рушевина усамљена,
свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
смеју му се зато што је пао.
Тешки греси и страдања тешка
8 Тешки ли су овог града греси!
Гадан ли је, нечист ли је!
Ценише га, а сад га презиру:
Град без части, го је у срамоти.
Само јечи, лице крије,
осврће се, иза себе гледа.
9 Види му се да је нечист јако,
али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
јер непријатељи ликују ли, ликују.
10 Непријатељ граби, пљачка,
све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
да ступају где ти збор ступа.
11 Цвили народ, како да не тугује!
Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
„Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
јер падох у беду.“
Јерусалим у тузи
12 Погледајте ме, сви што пролазите
– град довикује тужно –
Има ли бола сличног овом болу
што погоди мене?
Како ме је Господ ударио
у дан кад се на ме разгневио.
13 Послао је огањ са висине,
разгоре га по мојим костима.
Разапео мрежу испред мојих ногу
и на земљу оборио.
Уцвилио ме је и ожалостио
у мукама за сва времена.
14 Све моје грехе на мене навалио,
руком их својом у бреме свезао,
на мој га је врат натоварио.
Ослабих од овог терета.
Господ ме је предао мојим душманима,
ја им се пак не могу супротставити.
15 Свим мојим јунацима
Господ се наругао.
Дигао је ратнике против мене,
да побије моје узданице младе.
Као грожђе у муљари
изгазио је Господ лепу земљу Јудину.
16 Зато из мојих очију као поток лију сузе.
Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.
17 Сион руке своје пружа,
али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
као да је гадост међу њима.
Реч о праведном Богу
18 Господ ме је праведно казнио,
јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
у прогонство отераше.
19 Позвах своје савезнике,
а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
не би ли у животу остали.
20 На мој ропац погледај, Господе,
на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
а унутра, по кућама, смрт коси.
21 Како цвилим, чуј ме.
Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
Нека слично мени и душмани пате.
22 Прокуни њихове опачине све,
рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
у мом је срцу туга.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.