Bible in 90 Days
Плаћање пореза цару
20 Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21 Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22 Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23 Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24 „Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“[a]
25 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26 Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
О ускрсењу мртвих
27 Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема ускрсења, и упитају га: 28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29 Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30 Тако и други. 31 И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32 На крају умре и жена. 33 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34 Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35 Али они које Бог удостоји ускрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36 Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37 Па и Мојсије је показао да мртви ускрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Авра̂мовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38 Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39 Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40 Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
Христос – Давидов Син и Господ
41 Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42 Наиме, са̂м Давид каже у књизи Псалама:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
43 док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
44 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45 Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46 „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
Удовичин дар
21 Исус је погледао око себе и видео како богати убацују у храмску благајну своје новчане прилоге. 2 Видео је и неку сиромашну удовицу како убацује онамо два мала бакарна новчића, 3 па је рекао: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица приложила више него сви други. 4 Јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала за живот.“
Пророштво о разорењу храма
5 Неки Исусови ученици су разговарали о храму, како га краси дивно камење и заветни дарови. Исус на то рече: 6 „Доћи ће дани када неће остати ни камен на камену, који се неће порушити.“
Невоље и прогонство
7 Они упиташе: „Учитељу, када ће се, онда, ово догодити и шта ће бити знак да ће се то догодити?“ 8 Исус одговори: „Пазите да вас ко не заведе! Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам тај!’ и: ’Наступило је време!’ Не идите за њима! 9 А када чујете о ратовима и бунама, не плашите се, јер то мора прво да се догоди. Ипак, неће одмах доћи крај.“
10 Исус настави: „Подићи ће се народ на народ и царство на царство; 11 биће великих земљотреса, и глади и пошасти по различитим местима. Биће и застрашујућих виђења, те великих знакова с неба.
12 Али, пре свега тога, затвараће вас и гонити, и предавати у синагоге и тамнице. Одводиће вас пред цареве и намеснике због мог имена. 13 То ће вам бити прилика да сведочите. 14 А ви добро упамтите: не припремајте се унапред како ћете се бранити! 15 Јер ја ћу вам дати речи и мудрост којој ваши противници неће моћи да се супротставе нити да противрече. 16 Предаваће вас родитељи и браћа, рођаци и пријатељи, а неке од вас ће убити. 17 Сви ће вас мрзети ради мог имена. 18 Ипак, нећете изгубити ни длаку с главе. 19 Истрајте, па ћете тако стећи живот.
Разорење Јерусалима
20 Када видите да је војска опколила Јерусалим, знајте да се примакао час његовог опустошења. 21 Тада становници Јудеје нека беже у брда. Они који буду у граду нека га напусте, а који се нађу изван града нека се не враћају у њега. 22 Јер ово су дани Божије казне, када ће се испунити све што је записано у Светом писму. 23 Јао трудницама и дојиљама у те дане! Наступиће велика невоља на земљи и гнев Божији над овим народом. 24 Побиће их мачем и одвести у ропство по свим народима. Многобошци ће газити Јерусалим док се не наврши њихово време.
Долазак Сина Човечијег
25 Појавиће се знаци на сунцу, месецу и звездама. Народи на земљи биће схрвани бригом и неизвесношћу због буке мора и хука таласа. 26 Људи ће премирати од страха и ишчекивања због оног што ће снаћи свет, јер ће се силе небеске уздрмати. 27 Тада ће угледати Сина Човечијег како долази на облаку са силом и великом славом. 28 Кад ово почне да се догађа, устаните и подигните своје главе; ближи се час вашег избављења.“
Поука о смокви
29 Исус им исприча једну причу: „Посматрајте смокву и остала дрвета. 30 Чим приметите да пупе, знате да је лето на прагу. 31 Тако и ви, кад видите да се то дешава, знајте да је Царство Божије близу.
32 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 33 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.
Будите на опрезу!
34 Пазите да вам срца не отупе од банчења, пијанства и брига за живот. Иначе ће онај дан доћи изненада и затећи вас неспремне, 35 као замка. Тај дан ће доћи на све житеље земаљске. 36 Будите на опрезу и увек се молите, да бисте могли да избегнете све ово што ће се догодити, и станете пред Сина Човечијег.“
37 Исус је дању поучавао у храму, а ноћу одлазио на Маслинску гору да преноћи. 38 Сав народ је од раног јутра долазио к њему у храм да га слуша.
Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса
22 Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2 Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3 Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4 Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5 Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6 Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.
Ученици врше припреме за Пасху
7 Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8 Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“
9 Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“
10 Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11 па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’
12 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“
13 Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.
Исус и ученици на последњој вечери
14 Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15 Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16 Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17 Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18 Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19 Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21 Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22 Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23 Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24 Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25 Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26 Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27 Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28 Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29 Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30 Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31 Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32 Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33 Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34 Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35 Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36 Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37 Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38 Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39 Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40 Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41 Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42 говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43 Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44 Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45 Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46 Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47 Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48 али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49 Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50 Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51 Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52 Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53 Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54 Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55 Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56 Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57 Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58 Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59 Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60 Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61 Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62 Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63 Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64 Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65 Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66 Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67 Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68 ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69 Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70 Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71 Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50 А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51 није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52 Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53 Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54 Било је то дан Припреме[b], баш уочи суботе.
55 Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56 Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Ускрсење
24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2 Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3 Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4 Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5 Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6 Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7 ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ 8 Оне су се тада сетиле његових речи.
9 Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10 То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11 А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12 Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13 Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија[c]. 14 Разговарали су о свим овим догађајима. 15 Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16 Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17 Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18 Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19 А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20 Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21 А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22 Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23 али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24 Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25 Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26 Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27 Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28 Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29 Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30 Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31 Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32 Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33 Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34 И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35 А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36 Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37 Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38 Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39 Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40 Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41 Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42 Они му дадоше комад печене рибе. 43 Узео га је и појео пред њима. 44 Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45 Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46 Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47 У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48 Ви сте очевици овога. 49 Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Узнесење
50 Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51 Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52 Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53 Стално су били у храму и прослављали Бога.
Исус – утеловљена реч
1 У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. 2 Он је у почетку био са Богом.
3 Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. 4 У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. 5 Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.
6 Бог је послао човека по имену Јован. 7 Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. 8 Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.
10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.
14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.
15 Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16 Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17 јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.
Сведочанство Јована Крститеља
19 Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ 20 Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“
21 Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“
„Нисам“ – одговори Јован.
„Јеси ли Пророк?“ – питали су га.
„Нисам“ – одговорио је Јован.
22 Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“
23 Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“
24 Тада су га фарисејски посланици 25 упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“
26 Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. 27 Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“
28 То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао.
Исус – Јагње Божије
29 Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. 30 Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ 31 Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“
32 Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. 33 Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ 34 И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“
Исусови први ученици
35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“
37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“
Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“
39 Исус им рече: „Дођите и видите.“
Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[d].
40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).
42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[e]).“
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“
44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“
46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“
Филип му одговори: „Дођи и види.“
47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“
48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“
Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“
49 Натанаил му одговори: „Рави[f], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“
50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“
Свадба у Кани галилејској
2 Трећег дана је била свадба у Кани галилејској. Тамо је била и Исусова мајка. 2 Исус и његови ученици су такође били позвани на свадбу. 3 Када је понестало вина, рече Исусу његова мајка: „Немају више вина.“
4 „Није твоје да ми говориш шта да чиним – рече јој Исус. Мој час још није дошао.“
5 Исусова мајка рече слугама: „Радите све што вам каже.“
6 Тамо је било шест камених посуда за воду, које су по јудејским прописима служиле за обредно прање. У сваку је могло да стане око два или три метрита[g].
7 Исус рече слугама: „Напуните посуде водом.“ Они их напунише до врха.
8 Затим им рече: „Захватите сад и однесите трпезару да окуси.“
Они му однесоше. 9 Трпезар је окусио вино које је постало од воде, али није знао одакле је. То су знале слуге које су захватиле воду. Трпезар је онда позвао младожењу 10 и рекао му: „Сваки домаћин прво износи добро вино, а кад се гости опију, онда слабије. А ти си чувао добро вино све до сада.“
11 У Кани галилејској је Исус учинио свој први знак и тако показао своју славу. Ту су његови ученици поверовали у њега.
12 После овога је Исус са својом мајком, браћом и ученицима отишао у Кафарнаум. Остао је тамо неколико дана.
Исус наилази на веру и неверу код људи
Исус истерује трговце из храма
13 Пошто се ближио јудејски празник Пасха, Исус је отишао горе у Јерусалим. 14 У храму је затекао продавце волова, оваца и голубова и мењаче новца како седе за својим тезгама. 15 Исус је начинио бич од узица и истерао из храма све продавце, овце и волове, а мењачима новца расуо новац и испревртао тезге. 16 Продавцима голубова је рекао: „Носите ово одавде! Не правите тржницу од Дома мога Оца!“
17 Његови ученици се тада сетише да је у Светом писму написано:
„Изједа ме ревност за твој Дом.“
18 Неки од водећих Јевреја су га питали: „Каквим ћеш нам знаком доказати да можеш да чиниш ово?“
19 Исус им одговори: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи.“
20 Јевреји му рекоше: „Требало је четрдесет шест година да се сагради овај храм[h], а ти ћеш за три дана да га саградиш?“
21 Међутим, Исус је говорио о храму, који је његово тело. 22 Тек кад је ускрснуо из мртвих, његови ученици су се сетили да им је о томе говорио. Тада су поверовали Писму и речима које је Исус изрекао.
23 Док је Исус био у Јерусалиму за време празника Пасхе, многи су поверовали у њега, јер су видели знаке које је учинио.
24 Сам Исус се никоме није поверавао, јер их је све познавао. 25 Њему нико није морао да говори о било коме, јер је знао људе у душу.
Разговор с Никодимом
3 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. 2 Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“
3 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново[i] не роди.“
4 Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“
5 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. 6 Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. 7 Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. 8 Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“
9 Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“
10 Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? 11 Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12 Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13 Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. 14 Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, 15 да свако ко поверује у њега има вечни живот.
16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. 17 Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18 Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. 19 Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. 20 Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. 21 Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.[j]“
Сведочанство Јована Крститеља
22 После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. 23 И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. 24 Јован тада још није био бачен у тамницу. 25 Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. 26 Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“
27 Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. 28 Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ 29 Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.“
31 Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. 32 Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. 33 Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. 35 Отац воли Сина и све је предао у његове руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.
Исус и Самарјанка
4 Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. 2 (Уствари, са̂м Исус није крштавао, него његови ученици.) 3 Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.
4 Успут је морао да прође кроз Самарију. 5 Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6 Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне[k].
7 Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ 8 (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)
9 Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају[l] са Самарјанцима.)
10 Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“
11 Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? 12 Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“
13 Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. 14 А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“
15 Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“
16 Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“
17 Жена му рече: „Немам мужа.“
Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. 18 Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“
19 Жена му рече: „Господине, видим да си пророк. 20 Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“
21 Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22 Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. 23 Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. 24 Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“
25 Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“
26 Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“
27 Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“
28 Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: 29 „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ 30 Људи изађу из града и дођу к Исусу.
31 У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“
32 Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“
33 Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ 34 Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! 36 Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. 37 Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“
39 Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ 40 Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, 41 па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.
42 Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“
Исус лечи сина царског чиновника
43 Два дана касније, Исус оде оданде у Галилеју. 44 Сам Исус је, наиме, говорио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је, дакле, дошао у Галилеју, Галилејци су га лепо дочекали, јер су били у Јерусалиму током празника Пасхе и видели све што је Исус тамо учинио.
46 Исус је поново дошао у Кану у Галилеји, где је претворио воду у вино. Тамо је био неки царски чиновник који је имао болесног сина у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и замоли га да дође и исцели његовог сина, јер је био на умору.
48 Исус му рече: „Ако не видите знаке и чуда, ви нећете да верујете!“
49 Чиновник му рече: „Господе, сиђи, док није умрло моје дете!“
50 Исус му рече. „Врати се, твој син живи.“
Човек поверује речи коју му је Исус рекао и оде. 51 Док се враћао, похрле му у сусрет његове слуге и јаве му да му је дете живо. 52 Чиновник се онда распитивао за час када је детету кренуло на боље. Рекли су му да је грозница престала јуче око један сат поподне.[m]
53 Отац је тада схватио да се то догодило оног часа када је Исус рекао: „Твој син живи.“ Тада је поверовао он и сви његови укућани.
54 Ово је био други знак који је Исус учинио, након што је из Јудеје дошао у Галилеју.
Исцељење у бањи Витезди
5 Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2 У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3 Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4 јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5 Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6 Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“
7 Болесник му одговори: „Господине, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“
8 Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9 Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.
Тај дан је био субота. 10 Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11 Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“
12 Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“
13 Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.
14 Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15 Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.
16 Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. 17 Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ 18 Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.
19 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини са̂м од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20 Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што са̂м чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21 Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22 Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23 да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24 Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25 Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26 Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27 Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28 Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29 па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро ускрснути за живот, а они који су чинили зло ускрснуће да приме осуду. 30 Ја са̂м ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
Сведоци Христови
31 Ако ја сведочим са̂м за себе, моје сведочанство није истинито. 32 Неко други сведочи за мене и ја знам да је оно што он сведочи о мени истинито.
33 Ви сте послали Јовану гласнике, а он вам је потврдио истину. 34 Мени не треба сведочанство човека, него вам говорим о Јовану да бисте се ви спасли. 35 Јован је био светиљка која је горела и светлела, а ви сте хтели накратко да уживате у његовој светлости.
36 Ја имам већег сведока од Јована. То су дела која ми је Отац наложио да чиним. Дела која чиним сведоче да ме је Отац послао. 37 И Отац који ме је послао сведочи за мене. Његов глас никад нисте чули, нити сте икада видели лик његов. 38 Његова реч не борави у вама, јер не верујете Оцу који га је послао. 39 Ви истражујете Писма, јер мислите да по њима имате вечни живот, а она сведоче о мени. 40 Ипак, ви нећете да дођете к мени да имате живот.
41 Ја не прихватам славу од људи. 42 Али ја вас познајем и знам да немате у себи љубави према Богу. 43 Ја сам дошао у име свога Оца, али ви ме не прихватате. Ако неко дође у своје име, таквога прихватате. 44 Ви величате један другога, а не трудите се да задобијете славу од јединога Бога. Како ћете онда веровати мени?
45 Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Мојсије, у кога се уздате, је онај који вас оптужује. 46 Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47 Ако не верујете оном што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.