Bible in 90 Days

Исус пред Великим већем

⁵⁷ Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. ⁵⁸ Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. ⁵⁹ А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. ⁶⁰ И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица ⁶¹ и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“

⁶² Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ ⁶³ Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“

⁶⁴ Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“

⁶⁵ Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! ⁶⁶ Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ ⁶⁷ Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, ⁶⁸ говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“

Петар се одриче Исуса

⁶⁹ А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ ⁷⁰ А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ ⁷¹ Кад је изашао у предворје, видела га је друга слушкиња, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“

⁷² Петар поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ ⁷³ Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ ⁷⁴ Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. ⁷⁵ Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.

Савет верских главара доноси пресуду против Исуса

27 А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. ² Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.

³ А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, ⁴ рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“

А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“

⁵ Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.

⁶ А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ ⁷ Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. ⁸ Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. ⁹ Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:

Пред Пилатом

¹¹ Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. ¹² Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. ¹³ Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ ¹⁴ Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.

Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет

¹⁵ А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. ¹⁶ Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. ¹⁷ Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ ¹⁸ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

¹⁹ Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“

²⁰ Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.

²¹ Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“

²² Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“

²³ Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“

²⁴ Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“

²⁵ А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“

²⁶ Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

²⁷ Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. ²⁸ Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. ²⁹ Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ ³⁰ Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. ³¹ Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.

Исуса спроводе до места погубљења

Распеће

³² Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. ³³ Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, ³⁴ дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.

³⁵ Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. ³⁶ Седели су тамо и чували га. ³⁷ Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“

³⁸ Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. ³⁹ А пролазници су га вређали и климали својим главама, ⁴⁰ говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“

⁴¹ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: ⁴² „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! ⁴³ Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ ⁴⁴ Тако су га вређали и одметници разапети са њим.

Исусова смрт

⁴⁵ А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. ⁴⁶ Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

⁴⁷ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“

⁴⁸ Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. ⁴⁹ Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“

⁵⁰ Исус још једном снажно узвикну и издахну.

⁵¹ Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. ⁵² Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули^[a], ⁵³ и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог ускрсења, дошли у Свети град^[b] и показали се многима.

⁵⁴ А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“

⁵⁵ Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. ⁵⁶ Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.

Исусова сахрана

⁵⁷ Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и са̂м био Исусов следбеник. ⁵⁸ Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. ⁵⁹ Јосиф узе Исусово тело, увијe га у чисто платно, ⁶⁰ те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. ⁶¹ Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.

⁶² Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. ⁶³ Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана ускрснути. ⁶⁴ Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он ускрснуо из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ ⁶⁵ Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ ⁶⁶ Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.

Ускрсење

28 А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да погледају гроб. ² У тај час наста велики потрес, јер је анђео Господњи сишао са неба, приступио, откотрљао гробни камен и сео на њега. ³ Лик му је био као муња, а одећа бела као снег. ⁴ Од страха пред њим, стражари су уздрхтали и постали као мртви.

⁵ Анђео рече женама: „Не бојте се! Знам да тражите разапетог Исуса. ⁶ Он није овде. Ускрснуо је онако како је рекао. Дођите и видите место где је лежао. ⁷ Стога идите и реците његовим ученицима да је ускрснуо из мртвих. Он ево иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекао сам вам.“

⁸ Оне у журби одоше са гроба, те са страхом, али и са великом радошћу, отрчаше да јаве његовим ученицима. ⁹ Уто их сретне Исус, те им рече: „Здраво!“ Оне му приђу, обујме његове ноге и падну ничице пред њим. ¹⁰ Исус им тада рече: „Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју; тамо ће ме видети.“

¹¹ Док су оне одлазиле, неки од стражара оду у град и јаве водећим свештеницима све што се догодило. ¹² Они су се онда састали са старешинама и одлучили да војницима дају много новца. ¹³ Рекли су им: „Реците да су његови ученици дошли ноћу и украли тело док смо ми спавали. ¹⁴ А ако заповедник дочује за ово, ми ћемо га уверити и решити вас бриге.“ ¹⁵ Стражари узму новац и учине како су их упутили. Ова прича се раширила међу Јеврејима све до данашњега дана.

Велико послање

¹⁶ А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду. ¹⁷ Када су га угледали, пали су ничице, а неки су посумњали. ¹⁸ Исус им приђе и рече им: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи. ¹⁹ Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. ²⁰ Учите их да држе све што сам вам заповедио. Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.“

Јован Крститељ припрема пут за Исуса

1 Овако почиње Радосна вест о Исусу Христу, Божијем Сину. ² У Књизи пророка Исаије записано је овако:

⁴ И тако се појавио Јован крстећи у пустињи и проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха. ⁵ Људи из целе Јудеје и сви из Јерусалима долазили су к њему, а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе. ⁶ Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. ⁷ Јован је најављивао: „После мене долази неко ко је моћнији од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремење на његовој обући. ⁸ Ја вас крштавам водом, а он ће вас крстити Светим Духом.“

Исусово крштење и искушење

⁹ Тих дана је Исус дошао из Назарета у Галилеји и Јован га је крстио у Јордану. ¹⁰ Док је Исус излазио из воде, угледао је отворено небо и Духа како се у виду голуба спушта на њега. ¹¹ Уто се зачује глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“

Сатана куша Исуса у пустињи

¹² А Дух одмах одведе Исуса у пустињу. ¹³ Тамо је провео четрдесет дана, и био кушан од Сатане. Био је окружен дивљим животињама и анђели су му служили.

Исусова служба у Галилеји

Исус проповеда у Галилеји

¹⁴ А пошто је Јован био утамничен, Исус је дошао у Галилеју и проповедао Радосну вест Божију. ¹⁵ Говорио је: „Наступило је право време! Приближило се Царство Божије! Покајте се и верујте у Радосну вест!“

Четири рибара следе Исуса

¹⁶ Када је Исус једном пролазио покрај Галилејског језера, видео је два рибара; браћу Симона и Андрију, како бацају рибарску мрежу у језеро. ¹⁷ Исус им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ ¹⁸ Они су одмах оставили мреже и кренули за њим.

¹⁹ Пошавши мало даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове. Били су у својој лађици и крпили мреже. ²⁰ Исус их је одмах позвао и они оставише свога оца Заведеја у лађици са најамницима и кренуше за њим.

Исус научава са великим ауторитетом

²¹ Исус је са својим ученицима дошао у Кафарнаум. Одмах у суботу је ушао у синагогу и почео да поучава. ²² Људи су били задивљени његовим учењем, јер их је учио као неко ко има власт, а не као зналци Светога писма.

²³ У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну: ²⁴ „Шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“

²⁵ Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ ²⁶ Нечисти дух спопаде човека силним трзајима и уз врисак га напусти.

²⁷ Задивљени тиме, људи су почели да говоре једни другима: „Шта је ово? Је ли то неко ново учење, будући да има власт да заповеда нечистим духовима, те му се они покоравају?“ ²⁸ Глас о Исусу се брзо проширио по целом подручју Галилеје.

Исус исцељује Симонову ташту и многе друге

²⁹ Када су изашли из синагоге, отишли су у Симонову и Андријину кућу, заједно са Јаковом и Јованом. ³⁰ Симонова ташта је лежала сва у грозници. Чим су стигли, рекли су Исусу за њу. ³¹ Исус јој приђе, узе је за руку и придиже. Грозница је престала, те је она почела да их послужује.

³² Увече, по заласку сунца, народ је доносио пред Исуса све који су били болесни и оне који су били опседнути злим духовима. ³³ Сав град се сјатио пред врата те куће. ³⁴ Исус је исцелио много болесних од свакојаких болести и истерао многе зле духове. Злим духовима је бранио да говоре, јер су они знали ко је он.

Исус проповеда по Галилеји

³⁵ Следећег јутра, док још није свануло, Исус је устао, изашао изван града, те отишао на једно пусто место, да се моли. ³⁶ Али Симон и они који су били са њим кренули су да га траже. ³⁷ Када су га нашли, рекли су му: „Сви те траже!“

³⁸ Али он им је одговорио: „Пођимо и у друга места у околини, да и њима проповедам, јер сам зато дошао.“ ³⁹ И тако је прошао целом Галилејом: проповедао је по тамошњим синагогама и изгонио зле духове.

Исус исцељује губавца

⁴⁰ Једном приликом, пришао му је неки губавац и клекнуо пред њим молећи га: „Ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“

⁴¹ Исус се сажали над човеком, испружи руку, дотакну га и рече му: „Хоћу, буди чист!“ ⁴² Губа је истог трена нестала са њега и човек је био чист од губе.

⁴³ Исус га тада отпусти уз строгу напомену: ⁴⁴ „Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику, па затим принеси жртву за очишћење коју је прописао Мојсије, да се пред њима потврди да си здрав.“ ⁴⁵ Али овај чим оде, поче свима говорити и разглашавати о ономе што му се догодило, тако да Исус није више могао да уђе непримећен у место. Зато је боравио на пустим местима, а народ је са свих страна хрлио к њему.

Исус исцељује одузетог човека

2 После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, ² па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. ³ Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. ⁴ Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. ⁵ Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“

⁶ Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: ⁷ „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“

⁸ Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? ⁹ Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ ¹⁰ Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: ¹¹ „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ ¹² Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“

Исус једе са грешницима у Матејевој кући

¹³ Исус је поново отишао до обале Галилејског језера. Велико мноштво људи је кренуло за њим и он их је тада поучавао. ¹⁴ Једном је у пролазу опазио Левија, Алфејевог сина, порезника, како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.

¹⁵ Касније је Исус обедовао у Левијевој кући. Ту је било и много порезника и других грешника који су обедовали заједно са Исусом и његовим ученицима. Наиме, било је много оних који су га следили. ¹⁶ Неки од зналаца Светог писма који су били фарисеји, видевши да Исус обедује са грешницима и порезницима, упиташе његове ученике: „Зар он једе са порезницима и другим грешницима?“ ¹⁷ Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“

Религиозне вође питају Исуса о посту

¹⁸ Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“

¹⁹ Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. ²⁰ Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.

²¹ Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. ²² Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“

Тргање класја у суботу

²³ Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су идући тргали класје. ²⁴ Фарисеји упиташе Исуса: „Погледај! Зашто твоји ученици чине оно што не сме да се чини суботом?“

²⁵ Исус узврати: „Зар никада нисте читали шта је Давид учинио када се нашао у оскудици и када је огладнео, он и његови пратиоци? ²⁶ Он је за време Првосвештеника Авијатара ушао у Дом Божији и јео постављене хлебове. По Закону, нико не сме да једе овај хлеб осим свештеника̂, а Давид га је дао чак и својим пратиоцима.

²⁷ Човек није створен да би служио суботи, већ је субота установљена да би служила човеку. ²⁸ Дакле, Син Човечији је Господар и суботе.“

Исус лечи у суботу

3 Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. ² Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. ³ Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!“

⁴ Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?“ Нико није рекао ни реч. ⁵ Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава. ⁶ Тада фарисеји изађоше из синагоге и одмах са иродовцима сковаше заверу како да убију Исуса.

Народ следи Исуса

⁷ Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, ⁸ Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. ⁹ Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. ¹⁰ Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. ¹¹ Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ ¹² Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.

Исус поставља Дванаесторицу

¹³ Затим се Исус попео на гору и позвао оне које је хтео. Они су дошли к њему. ¹⁴ Издвојио је Дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим. Њих је послао да проповедају ¹⁵ и дао им моћ да истерују зле духове. ¹⁶ Ово су имена изабране Дванаесторице: Симон, кога је Исус прозвао Петар, ¹⁷ Заведејеви синови Јаков и његов брат Јован, које је Исус прозвао Воанергес, што значи „синови грома“, ¹⁸ Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Хананејац, ¹⁹ и Јуда Искариот који је издао Исуса.

Верске вође оптужују Исуса да је под влашћу Сатане

²⁰ Исус се вратио кући. Опет се слегло толико света, да он и његови ученици ни залогај хлеба нису могли да поједу. ²¹ Када је то чула његова породица, дошли су да га одвуку, јер су говорили да није при чистој свести.

²² А зналци Светог писма, који су дошли из Јерусалима, говорили су: „Он је опседнут Веелзевулом!“ и: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

²³ Исус их је онда позвао к себи и говорио им служећи се причама: „Како Сатана може да изгони Сатану? ²⁴ Ако се неко царство разједини, то царство се неће одржати. ²⁵ И ако у породици дође до поделе, та породица неће опстати. ²⁶ Ако се Сатана окренуо против себе самог, па се разделио, онда му нема опстанка, него му је дошао крај. ²⁷ Јер, нико не може ући у кућу снажног човека и опљачкати његово покућство, ако га прво не свеже. Тек онда ће опљачкати његову кућу. ²⁸ Заиста вам кажем: људима се могу опростити сви греси и сва богохулства која изговоре, ²⁹ али ко изговори богохулство против Духа Светога, то му се никада неће опростити, него ће му се овај грех рачунати довека.“

³⁰ Исус је то рекао јер су говорили за њега да има нечистог духа.

Исус описује своју праву породицу

³¹ Онда је дошла Исусова мајка са његовом браћом. Послали су некога да позове Исуса, а сами су остали да стоје напољу. ³² Исус је седео окружен мноштвом народа. Рекли су му: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа, и траже те.“

³³ Исус им одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“

³⁴ И осврнувши се на оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће! ³⁵ Јер онај ко врши вољу Божју, тај ми је брат и сестра и мајка.“

Прича о сејачу

4 Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. ² Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: ³ „Слушајте! Изађе сејач да сеје. ⁴ Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. ⁵ Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. ⁶ Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. ⁷ Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. ⁸ Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“

⁹ Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“

Исус тумачи причу о сејачу

¹⁰ Када је Исус остао са̂м, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. ¹¹ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:

¹³ Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ ¹⁴ Сејач сеје Божију реч. ¹⁵ Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. ¹⁶ Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, ¹⁷ али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. ¹⁸ Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, ¹⁹ али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. ²⁰ А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.

Исуса одбацују у Назарету

²¹ Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? ²² Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. ²³ Ко има уши, нека слуша!“

²⁴ Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. ²⁵ Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“

Прича о семену које расте

²⁶ Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. ²⁷ Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни са̂м не зна како. ²⁸ Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. ²⁹ А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“

Прича о горушичином зрну

³⁰ Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. ³² Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“

³³ Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. ³⁴ Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.

Исус стишава буру

³⁵ Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ ³⁶ Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. ³⁷ Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. ³⁸ А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“

³⁹ Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.

⁴⁰ Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“

⁴¹ Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“

Исус шаље нечисте духове у крдо свиња

5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. ² Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. ³ Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. ⁴ Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. ⁵ Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. ⁷ Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ ⁸ (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)

⁹ Исус га упита: „Како ти је име?“

Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ ¹⁰ Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.

¹¹ А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. ¹² „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. ¹³ Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.

¹⁴ На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. ¹⁵ Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. ¹⁶ Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. ¹⁷ Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. ¹⁹ Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ ²⁰ Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.

Јаирова ћерка и исцељење болесне жене

²¹ Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, ²² приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. ²³ Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ ²⁴ Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. ²⁵ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. ²⁶ Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. ²⁷ Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. ²⁸ Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ ²⁹ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. ³⁰ Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

³¹ Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ ³² Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. ³³ Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. ³⁴ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

³⁵ Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

³⁶ Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ ³⁷ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. ³⁸ Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. ³⁹ Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ ⁴⁰ Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. ⁴¹ Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) ⁴² Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. ⁴³ Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.

Исус у Назарету

6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. ² Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? ³ Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.

⁴ Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ ⁵ Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. ⁶ Био је зачуђен њиховим неверовањем.

Исус шаље Дванаесторицу

Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. ⁷ Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.

⁸ Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: ⁹ „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ ¹⁰ Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. ¹¹ А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“

¹² Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. ¹³ Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.

Смрт Јована Крститеља

¹⁴ И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“

¹⁵ Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.

¹⁶ Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“

¹⁷ Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. ¹⁸ Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ ¹⁹ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. ²⁰ Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.

²¹ Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. ²² Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.

Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ ²³ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“

²⁴ Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“

Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“

²⁵ Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“

²⁶ Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. ²⁷ Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, ²⁸ те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. ²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.

Исус храни више од пет хиљада људи

³⁰ А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. ³¹ Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.

³² Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. ³³ Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. ³⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. ³⁵ Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. ³⁶ Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“

³⁷ „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.

„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. ³⁸ Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“

Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“

³⁹ Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. ⁴⁰ Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. ⁴¹ Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. ⁴² Сви су јели и наситили се. ⁴³ Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. ⁴⁴ Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.

Исус хода по води

⁴⁵ Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. ⁴⁶ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.

⁴⁷ Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. ⁴⁸ Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. ⁴⁹ Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. ⁵⁰ Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“

⁵¹ Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, ⁵² јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.

Исус исцељује све који га дотакну

⁵³ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ⁵⁴ Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. ⁵⁵ Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. ⁵⁶ По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.

Чисто и нечисто

7 Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. ² Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. ³ Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. ⁴ Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.

⁵ Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“

⁶ Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:

⁸ Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“

⁹ Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. ¹⁰ Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ ¹¹ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); ¹² онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. ¹³ Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“

¹⁴ Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! ¹⁵ Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. ¹⁶ Ко има уши, нека слуша!“

¹⁷ Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. ¹⁸ А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, ¹⁹ јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)

²⁰ Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. ²¹ Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, ²² прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. ²³ Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“

Исусова служба ван Галилеје

Вера Сирофеничанке

²⁴ Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. ²⁵ Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. ²⁶ Ова жена је била Гркиња^[c], родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.

²⁷ Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁸ А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“

²⁹ Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“

³⁰ Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.

Исцељење глувонемог човека

³¹ Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. ³² Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. ³³ Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. ³⁴ Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ ³⁵ Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.

³⁶ Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. ³⁷ Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“

Исус храни преко четири хиљаде људи

8 Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: ² „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. ³ Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“

⁴ Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“

⁵ Исус их упита: „Колико хлебова имате?“

Они му рекоше: „Седам.“

⁶ Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. ⁷ А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. ⁸ Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. ⁹ Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. ¹⁰ Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.

Фарисеји траже доказ

¹¹ Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. ¹² Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ ¹³ Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.

Квасац фарисејски и иродовски

¹⁴ Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. ¹⁵ Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“

¹⁶ А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ ¹⁷ А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? ¹⁸ Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? ¹⁹ Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“

„Дванаест“ – одговорише му.

²⁰ „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.

„Седам“ – одговорише му.

²¹ Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“

Исцељење слепог човека у Витсаиди

²² Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. ²³ Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“

²⁴ Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ ²⁵ Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. ²⁶ Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“

Петрова изјава о Исусу

²⁷ Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“

²⁸ Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“

²⁹ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“

³⁰ Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.

Исус говори о својој патњи и смрти

³¹ Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“ ³² Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.

³³ Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“

Цена следбеништва

³⁴ Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. ³⁵ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. ³⁶ Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? ³⁷ Шта може човек дати у замену за свој живот? ³⁸ А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“

9 Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“

Преображење

² После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. ³ Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.

⁵ Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ ⁶ Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.

⁷ Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“

⁸ У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не ускрсне из мртвих. ¹⁰ Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „ускрснути из мртвих.“

¹¹ Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ ¹² Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? ¹³ Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“