Bible in 90 Days
Исус храни пет хиљада људи
6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). 2 Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. 3 Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. 4 Била је близу Пасха, јудејски празник.
5 Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ 6 Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“
8 Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: 9 „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“
10 Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11 Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.
12 Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13 Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.
14 Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ 15 Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.
16 Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. 17 Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. 18 Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. 19 Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. 20 Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ 21 Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.
Исус – хлеб живота
22 Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23 А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.
25 Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“
26 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27 Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“
28 Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“
29 Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“
30 Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? 31 Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“
32 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. 33 Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“
34 Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“
35 Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36 Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37 Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38 Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39 Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. 40 Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“
41 На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ 42 Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“
43 Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! 44 Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан. 45 У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени.
46 Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца.
47 Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. 50 Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. 51 Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“
52 На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да̂ своје тело да једемо?“
53 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га ускрснути у Последњи дан. 55 Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57 Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. 58 Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ 59 Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.
60 Кад су то чули, многи од његових ученика рекоше: „Тешко је усвојити ово учење. Ко може да га прихвати?“ 61 Исус је у себи знао да његови ученици гунђају због његове беседе, те им је рекао: „Зар вас ово наводи да одустанете? 62 А шта ћете рећи када будете гледали Сина Човечијег да се враћа тамо где је пре био?
63 Дух Божији је тај који даје живот. Човек то не може. Речи које сам вам рекао Дух су и живот су. 64 Али, има међу вама оних који не верују.“ Наиме, Исус је од почетка знао да неки неће веровати у њега и ко ће га издати. 65 Тада рече: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени, ако му то Отац не омогући.’“
66 Тада су га многи ученици напустили и нису више ишли за њим.
67 Зато је Исус упитао Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“
68 Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да одемо? Ти имаш речи вечног живота. 69 Ми смо уверени и знамо да си ти свети Божији посланик.“
70 Исус им рече: „Нисам ли баш ја изабрао вас Дванаесторицу? А ипак, један од вас је ђаво.“ 71 Исус је ово рекао мислећи на Јуду, сина Симона Искариота, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
Исус долази у сукоб са религиозним вођама
Исус на празнику Сеница
7 Након овога је Исус ишао по Галилеји. Није хтео да се креће по Јудеји, јер су јудејске вође тражиле прилику да га убију. 2 Ближио се јудејски Празник Сеница. 3 Тада рекоше Исусу његова браћа: „Отпутуј одавде и иди у Јудеју, да би твоји ученици видели дела која чиниш. 4 Нико не крије шта ради ако жели да буде познат у јавности.“ 5 Ипак, ни његова браћа нису веровала у њега.
6 Исус им рече: „Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7 Свет не може да мрзи вас, али мене мрзи, јер му ја износим пред очи његова зла дела. 8 Ви идите на празник. Ја нећу ићи на овај празник, јер моје време још није дошло.“ 9 То им је рекао и остао у Галилеји.
10 Пошто су његова браћа отишла на празник, онда је и са̂м Исус отишао, али не јавно, него тајно. 11 Јудејске вође су га тражиле на празник и распитивале се о њему: „Где је онај?“
12 У народу се много причало о њему. Једни су говорили: „Добар је!“
Други су, опет, говорили: „Није, него заводи народ!“ 13 Нико о њему није говорио јавно због страха од јудејских вођа.
14 Усред празника, Исус је отишао у храм и почео да поучава народ. 15 Тада су се Јевреји зачудили и рекли: „Откуд се овај разуме у свете списе кад се није школовао за то?“
16 Исус им је тада одговорио: „Ово учење не потиче од мене, него од Бога који ме је послао. 17 Ко хоће да чини оно што Бог хоће, знаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим у своје име. 18 Ко говори у своје име, тај тражи славу за себе. А ко тражи славу за оног који га је послао, тај је поштен и у њему нема неправде. 19 Није ли вам Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не поступа по Закону. Зашто хоћете да ме убијете?“
20 Народ му одговори: „Зао дух је ушао у тебе! Ко хоће да те убије?“ 21 Исус им одговори: „Учинио сам једно чудо и сви се дивите томе. 22 Ви обрезујете мушку децу, јер вам је Мојсије тако наложио, а ипак то чините и суботом. У ствари, обрезање сте примили од својих предака, а не од Мојсија. 23 Дакле, ако дечака обрезујете суботом, да се Мојсијев Закон не би нарушио, зашто се онда љутите на мене што сам целог човека исцелио у суботу? 24 Не судите по спољашњости, него судите по правди!“
Да ли је Исус Христос?
25 Неки Јерусалимљани рекоше: „Зар није то онај кога траже да убију? 26 А ево, он слободно говори и нико му се не супротставља. Да нису можда наши главари схватили да је он Христос? 27 Међутим, ми знамо одакле је овај. Када Христос дође, нико неће знати одакле је.“
28 Док је поучавао у храму, Исус је повикао: „Ви мислите да знате ко сам и одакле сам! Ипак, ја нисам дошао у своје име; Бог истинити ме је послао. Ви га не познајете, 29 а ја га познајем, јер сам од њега дошао и он ме је послао.“
30 Тада су гледали да ухвате Исуса, али нико није подигао руке на њега, јер још није био дошао његов час. 31 Ипак, много људи је поверовало у њега и говорило: „Када дође Христос, хоће ли чинити веће знаке него што их је овај учинио?“
32 Фарисеји су чули да се ово шапуће у народу, па су водећи свештеници и фарисеји послали храмску стражу да ухвате Исуса.
33 Тада Исус рече: „Још мало времена сам са вама, а онда одлазим оном који ме је послао. 34 Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи.“ 35 Јевреји су тада говорили међу собом: „Где он то мисли да иде, а да га ми нећемо наћи? Да неће можда да иде Јеврејима расејаним међу Грке и да учи Грке? 36 Шта је мислио под тим кад је рекао: ’Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи?’“
37 Последњег, највећег дана празника, Исус стаде пред народ и повика: „Ако је ко жедан, нека дође к мени и нека пије! 38 Ко верује у мене, као што каже Писмо: ’Из његове нутрине ће потећи реке живе воде.’“ 39 Ово је рекао мислећи на Духа кога су имали да приме они који верују у Исуса. Дух тада још није био сишао, зато што Исус још није био узнесен у славу.
40 Када су неки људи из мноштва чули ове Исусове речи, рекли су: „Ово је заиста прави Пророк!“
41 Други су говорили: „Ово је Христос!“ Трећи су говорили: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Не каже ли Писмо да ће Христос бити из Давидовог потомства, и да ће доћи из Витлејема, места одакле је био Давид?“ 43 Тада је међу народом дошло до поделе због Исуса. 44 Неки од њих су желели да га ухвате, али нико није ставио руку на њега.
Неверовање јудејских вођа
45 Храмски стражари се врате водећим свештеницима и фарисејима. Ови им рекоше: „Зашто га нисте довели?“
46 Стражари одговорише: „Нико никада није говорио као овај човек.“
47 Фарисеји им рекоше: „Зар је и вас завео? 48 Да није неко од главара или од фарисеја поверовао у њега? 49 А ова светина која не познаје Закон Мојсијев – проклета је!“
50 Један од њих, Никодим, који је раније отишао к Исусу, им рече: 51 „Зар се по нашем Закону суди човеку који није био претходно испитан да би се утврдило шта је учинио?“
52 Они му одговоре: „Да ниси и ти из Галилеје? Проучи Писмо и видећеш да пророк не долази из Галилеје.“
53 Тада сваки оде својој кући.[b]
Жена ухваћена у прељуби
8 Исус, пак, оде на Маслинску гору. 2 Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. 3 А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. 4 Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. 5 Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ 6 То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.
Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. 7 Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ 8 Онда се поново сагнуо и писао по тлу.
9 Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао са̂м са оном женом која је стајала у средини. 10 Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ 11 „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“
Исус – светлост свету
12 Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“
13 Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш са̂м за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“
14 Исус им одговори: „Ако ја и сведочим са̂м за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15 Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16 Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим са̂м; са мном је Отац који ме је послао. 17 Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18 Ја сведочим са̂м за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“
19 Тада су му рекли: „Где је твој отац?“
Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ 20 Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.
Ко је Исус?
21 Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“
22 Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“
23 Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24 Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“
25 „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? 26 Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“
27 Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. 28 Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним са̂м од себе, него говорим како ме је научио Отац. 29 Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ 30 Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.
Шта чини Авра̂мово потомство?
31 Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. 32 Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“
33 Они му одговорише: „Ми смо Авра̂мово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“
34 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. 35 Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. 36 Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. 37 Знам да сте Авра̂мово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. 38 Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“
39 Они му одговорише: „Наш отац је Авра̂м.“
Исус им рече: „Да сте Авра̂мова деца, ви бисте чинили Авра̂мова дела. 40 Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Авра̂м тако шта није чинио. 41 Ви чините оно што ваш отац чини.“
Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“
42 Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. 43 Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. 44 Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. 45 Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. 46 Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“
48 Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“
49 Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. 50 Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. 51 Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“
52 Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Авра̂м је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ 53 Зар си ти већи од оца нашег Авра̂ма који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“
54 Исус одговори: „Кад бих ја са̂м себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. 56 Авра̂м, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“
57 Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Авра̂ма?“
58 Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Авра̂м родио, Ја Јесам.“ 59 На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.
Исцељење слепог од рођења
9 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2 Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3 Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4 Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5 Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6 Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7 Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8 Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9 Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10 Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11 Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12 Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13 Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14 А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15 Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16 Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17 Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
18 Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. 19 Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“
20 Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, 21 али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори са̂м за себе.“ 22 Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. 23 Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“
24 Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“
25 Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“
26 Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“
27 Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“
28 Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! 29 Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“
30 Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. 31 Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. 32 Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. 33 Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“
34 Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.
35 Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“
36 Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господине, да бих могао да верујем у њега!“
37 Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“
38 Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.
39 Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“
40 Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“
41 Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.
Добри Пастир
10 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази у овчији тор на врата, него прескаче на другом месту, тај је лопов и разбојник. 2 Пастир овцама је онај који улази на врата. 3 Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Своје овце зове по имену и изводи их. 4 Када изведе своје овце, он са̂м иде пред њима и овце иду за њим, јер познају његов глас. 5 Оне неће следити странца, јер не препознају глас странца.“ 6 Исус им је испричао ову причу, али они нису разумели о чему им је говорио.
7 Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. 8 Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. 9 Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. 10 Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.
11 Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. 12 Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. 13 Пошто је најамник, њега није брига за овце.
14 Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. 15 Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. 16 Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. 17 Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. 18 Нико га не узима од мене; ја га са̂м полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“
19 Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. 20 Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ 21 Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“
22 У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. 23 Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. 24 Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“
25 Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. 26 Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. 27 Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. 28 Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. 29 Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. 30 Ја и Отац једно смо.“
31 Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32 Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“
33 Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“
34 Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35 Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36 како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37 Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38 Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39 Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.
40 Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41 Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42 Многи су тамо поверовали у Исуса.
Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2 Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3 Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4 Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7 Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8 Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9 Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15 и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16 Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – ускрсење и живот
17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија[c] удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23 Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“
24 Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“
25 Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31 А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32 Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33 Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34 Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35 Исусу навреше сузе.
36 Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37 Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38 Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39 Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40 Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41 Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43 Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44 Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.
54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Исусово помазање у Витанији
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3 Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4 Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5 „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6 Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7 Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9 Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10 Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11 јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12 Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13 Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14 Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15 „Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16 Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18 Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19 А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20 Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21 Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23 Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24 Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25 Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27 Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28 Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29 Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30 Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31 Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32 А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33 Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34 Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35 Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36 Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37 Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38 Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39 Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40 „Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41 Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42 Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43 Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44 Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45 Ко мене види, види онога који ме је послао. 46 Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47 Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48 Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49 Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50 А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
Исус пере ноге ученицима
13 Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.
2 Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3 Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4 Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5 Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.
6 Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“
7 Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“
8 Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“
Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“
9 Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“
10 Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11 Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“
12 Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13 Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14 Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15 Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16 Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17 Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.
Исусов издајник
18 Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се обистини, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19 Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20 Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“
21 Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22 Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. 23 Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. 24 Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“
25 Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“
26 Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. 27 Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ 28 Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. 29 Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да̂ сиромашнима. 30 Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.
Нова заповест
31 Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. 32 Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. 33 Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ 34 Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. 35 Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“
Исус предсказује Петрово одрицање
36 Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“
37 Петар му рече: „Господе, зашто не могу да те следим? Спреман сам да умрем за тебе!“
38 Исус му одговори: „Да ли си заиста спреман да умреш за мене? Заиста, заиста ти кажем: пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.
14 Нека се не узнемирава ваше срце. Верујте у Бога и верујте у мене. 2 У дому мога Оца има много станова. Иначе, зар бих вам рекао: ’Идем да вам припремим место’? 3 А кад одем и припремим вам место, вратићу се и повести вас са собом, да и ви будете где сам ја. 4 А ви знате пут куда ја идем.“
5 Тома му рече: „Господе, не знамо где идеш. Како можемо да знамо пут?“
6 Исус му рече: „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени. 7 Стога, ако сте упознали мене, упознаћете и мог Оца. Ви га познајете већ сада и видели сте га.“
8 Филип рече: „Господе, покажи нам Оца и биће нам довољно.“
9 Исус му рече: „Толико сам времена са вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је и Оца. Зашто онда кажеш: ’Покажи нам Оца’? 10 Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не долазе од мене; Отац који је у мени чини своја дела. 11 Верујте да сам ја у Оцу и Отац у мени. Ако не због другог, верујте макар због дела која чиним. 12 Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа дела, јер ја одлазим к Оцу. 13 Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити, да би се слава Очева открила у Сину. 14 Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити.
Исус обећава Духа Светога
15 Ако ме волите, извршаваћете моје заповести, 16 а ја ћу измолити од Оца да вам да̂ другог Помагача-Утешитеља да буде са вама довека. 17 Он је Дух истине. Њега свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер са вама борави и биће у вама. 18 Нећу вас оставити као сирочад. Вратићу се к вама. 19 Још мало и свет ме неће видети. Ви ћете ме видети и живећете, јер ја живим. 20 У тај дан ћете сазнати да сам ја у свом Оцу, а да сте ви у мени и ја у вама. 21 Ко прихвата моје заповести и извршава их, тај ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац. И ја ћу га волети и себе му открити.“
22 Јуда (не Искариот) рече: „Господе, како то да ћеш се открити нама, а не свету?“
23 Исус му одговори: „Ако ме неко воли, држаће се мога учења, па ће га и мој Отац волети. Мој Отац и ја ћемо доћи к њему и настанићемо се код њега. 24 А ко ме не воли, тај се не држи мог учења. Учење које слушате није моје, већ потиче од Оца који ме је послао.
25 Ово вам кажем док сам још са вама. 26 А Помагач-Утешитељ, Дух Свети, кога Отац шаље у моје име, поучиће вас свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао. 27 Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје. Не дајте да вам узнемиреност и страх обузму срце.
28 Чули сте да сам вам рекао: ’Одлазим, али се враћам к вама.’ Да ме волите, ви бисте се радовали што одлазим к Оцу, јер је Отац већи од мене. 29 То сам вам сада рекао, пре него што се догоди, да верујете кад се то догоди. 30 Нећу још дуго говорити с вама, јер долази владар овога света. Он нема власти нада мном, 31 али свет треба да зна да ја волим Оца и да чиним онако како ми је заповедио мој Отац.
Устаните, идемо одавде!
Исус – прави чокот
15 Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. 2 Он уклања сваку лозу на мени која не рађа род, а чисти сваку која рађа, да би више рода донела. 3 А вас је већ очистила реч коју сам вам говорио. 4 Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза, сама од себе, не може да доноси род ако не остане на чокоту, тако ни ви не можете да доносите плод ако не останете у мени.
5 Ја сам чокот, а ви сте лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај доноси много плода, јер без мене не можете ништа чинити. 6 Ако неко не остане у мени, тај се избацује као одсечена лоза, те се суши, а као такву је скупљају и бацају у ватру, па је спаљују. 7 Ако останете у мени и ако моје речи остану у вама, тражите што хоћете и добићете. 8 Ово је на славу мога Оца: да доносите многоструки род и да будете моји ученици.
9 Као што је Отац волео мене, тако сам и ја волео вас; останите у мојој љубави. 10 Ако извршавате моје заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам и ја извршио заповести свога Оца, те остајем у његовој љубави. 11 Ово сам вам рекао да би моја радост била у вама и да би ваша радост била потпуна. 12 Ово је моја заповест: волите једни друге, као што сам ја волео вас. 13 Нема веће љубави него кад неко да̂ свој живот за своје пријатеље. 14 А ви сте моји пријатељи ако чините што вам заповедам. 15 Не називам вас више слугама, јер слуга ништа не зна о пословима свога господара. Ја вас називам пријатељима, јер сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца. 16 Нисте ви мене изабрали, него сам ја изабрао вас и поставио вас да идете и доносите род и да ваш род остане, те да вам Отац да̂ све што затражите у моје име. 17 Ово вам заповедам: волите једни друге.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.