Bible in 90 Days

Исусово рођење

2 У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. ² То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. ³ Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла.

⁴ Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, ⁵ да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. ⁶ Док су били тамо, дође време да се Марија породи. ⁷ Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

Пастири и анђели

⁸ А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. ⁹ Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. ¹⁰ Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. ¹¹ Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! ¹² А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“

¹³ Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:

¹⁵ Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“

¹⁶ Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. ¹⁷ Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. ¹⁸ Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. ¹⁹ А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. ²⁰ Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.

Исусово обрезање и посвећење

²¹ Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа.

²² А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, ²³ јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – ²⁴ и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.

²⁵ У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим ²⁶ и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. ²⁷ Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, ²⁸ Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:

³³ Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. ³⁴ Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. ³⁵ А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“

³⁶ А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, ³⁷ а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. ³⁸ И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.

³⁹ Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. ⁴⁰ А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.

Исус као дечак у храму

⁴¹ Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. ⁴² Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник.

⁴³ По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. ⁴⁴ Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. ⁴⁵ Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.

⁴⁶ После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. ⁴⁷ Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. ⁴⁸ Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“

⁴⁹ Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?^[a]“ ⁵⁰ Но, они нису разумели оно што им је рекао.

⁵¹ Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. ⁵² А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.

Проповедање Јована Крститеља

3 Била је петнаеста година владавине цара Тиверија. Тада је Понтије Пилат управљао Јудејом, Ирод је владао Галилејом, а његов брат Филип Итурејом и Трахонитидом, док је Лисанија управљао Авилином. ² Првосвештеници су били Ана и Кајафа. У то време је Бог позвао Јована, Захаријиног сина, који је био у пустињи. ³ Јован је прошао целу област око реке Јордан проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха.

⁴ Овако је, наиме, написано у Књизи пророка Исаије:

⁷ Много народа је долазило к Јовану да их крсти, али он им је говорио: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом Божијим? ⁸ Него, донесите плодове који доказују покајање. И не говорите у себи: ’Авра̂м је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Авра̂му. ⁹ Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.“

¹⁰ Народ га је питао: „Шта онда да чинимо?“

¹¹ Јован им одговори: „Ко има две кошуље, нека да̂ једну ономе ко нема и ко има храну нека чини слично.“

¹² Дошли су и порезници да се крсте, па су и они упитали Јована: „Учитељу, шта ми да чинимо?“

¹³ Јован им рече: „Не узимајте више од онога што је прописано.“

¹⁴ И војници га упитају: „А шта да чинимо ми?“ Јован им одговори: „Не изнуђујте новац ни од кога и никога лажно не оптужујте, него будите задовољни својом платом.“

¹⁵ У народу се пробудила нада, па су се сви питали о Јовану: „Да није он Христос?“

¹⁶ Јован им свима одговори: „Ја вас крштавам водом, али после мене долази неко ко је моћнији од мене. Ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹⁷ У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“ ¹⁸ Јован је и на много других начина подстицао народ и навештавао Радосну вест.

¹⁹ А Јован је јавно прекоревао и тетрарха Ирода, због тога што је овај живео са Иродијадом, женом свога брата, и због свих злодела која је починио. ²⁰ На све то, Ирод је додао још једно злодело: бацио је Јована у тамницу.

Исусово крштење

²¹ Пошто се крстио сав народ, крстио се и Исус. Док се молио, отворе се небеса, ²² те Дух Свети сиђе на њега у облику голуба. Тада се зачуо глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“

Исусови преци

²³ Исус је имао око тридесет година када је почео да делује. Свет је мислио да је он био Јосифов син,

Ђаво искушава Исуса

4 Исус се, испуњен Светим Духом, вратио са Јордана и Дух га је водио по пустињи. ² Тамо га је ђаво искушавао четрдесет дана. Пошто за то време није ништа јео, на крају је огладнео.

³ Тада му ђаво рече: „Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.“

⁴ Исус му рече: „У Писму је написано: ’Неће човек живети само од хлеба.’“

⁵ Ђаво га одведе на неко високо место и у трену му показа сва светска царства, ⁶ рекавши му: „Даћу ти власт над свим овим царствима и сву њихову славу, јер је то мени предато и ја га дајем коме хоћу. ⁷ Све ће ово бити твоје, само ако се поклониш преда мном.“ ⁸ Исус му одговори: „У Писму је написано:

⁹ Онда га је ђаво одвео у Јерусалим, поставио га на врх храма и рекао му: „Ако си Син Божији, баци се са овога места доле ¹⁰ јер је написано:

¹² Исус му одговори: „И ово пише: ’Не искушавај Господа, Бога свога.’“

¹³ Кад је завршио са сваким искушењем, ђаво га је оставио за неко време.

Исусова служба у Галилеји

Исусов повратак у Галилеју

¹⁴ Исус се вратио у Галилеју у сили Духа, и глас о њему се раширио по целом оном крају. ¹⁵ А Исус је поучавао по њиховим синагогама, и сви су га хвалили.

Исуса одбацују у Назарету

¹⁶ Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. ¹⁷ Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише:

²⁰ Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. ²¹ Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ ²² Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“

²³ А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“

²⁴ Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. ²⁵ Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. ²⁶ Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. ²⁷ А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“

²⁸ Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. ²⁹ Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. ³⁰ Али Исус прође између њих и оде.

Исус истерује злог духа

³¹ Затим је сишао у Кафарнаум, град у Галилеји. Тамо је суботом поучавао народ. ³² Људи су били задивљени његовим учењем, јер је његова порука имала силу.

³³ У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну веома гласно: ³⁴ „Хеј, шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“

³⁵ Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ Зли дух обори човека на земљу пред свима, те изађе из њега не наудивши му.

³⁶ Људи су се нашли у чуду, говорећи један другом: „Какво је ово учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ ³⁷ Глас о Исусу раширио се по целом том крају.

Исус лечи многе болеснике

³⁸ Отишавши из синагоге, дошао је у Симонову кућу. Пошто је Симонову ташту свладала јака грозница, замоле Исуса да јој помогне. ³⁹ Исус се наднео над њом и наредио да грозница престане. Грозница је престала а ташта је затим устала и послуживала их.

⁴⁰ Када је сунце било на заласку, народ је пред њега довео своје немоћне, који су боловали од разних болести. Исус је положио своје руке на свакога од њих и излечио их. ⁴¹ И зли духови су из многих излазили, вичући „Ти си Син Божији!“ Он им је онда строго бранио да ником не говоре, јер су знали да је он Христос.

Исус проповеда по Галилеји

⁴² Када је свануло, Исус оде на неко пусто место. Међутим, народ га је тражио. Дошли су к њему и задржавали га да не оде од њих. ⁴³ Исус им рече: „Треба и другим градовима да проповедам Радосну вест о Царству Божијем, јер сам због тога послат.“ ⁴⁴ И тако је проповедао по јудејским синагогама.

Исус позива прве ученике

5 Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. ² Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. ³ Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.

⁴ Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“

⁵ Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“

⁶ Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. ⁷ Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.

⁸ Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ ⁹ Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. ¹⁰ Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.

Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ ¹¹ Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.

Исус лечи губавца

¹² Једном, док је Исус био у неком граду, дошао је један човек сав у губи. Кад је видео Исуса, пао је пред њим ничице и замолио га: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“

¹³ Исус испружи руку и дотаче га, рекавши: „Хоћу, буди чист!“ Губа са њега нестаде истог тренутка.

¹⁴ Исус му онда нареди: „Не говори никоме о овоме, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за очишћење, коју је Мојсије прописао, да се њима пружи доказ.“

¹⁵ Ипак, глас о Исусу се пронео још више, тако да је много народа долазило к њему да га слуша и да их он излечи од болести. ¹⁶ Али, Исус се повлачио на усамљена места и молио се.

Исус лечи одузетог човека

¹⁷ Једнога дана је Исус поучавао. Тамо су седели и неки фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих места у Галилеји, Јудеји и из Јерусалима. А Господња сила је била тамо да би он лечио. ¹⁸ Уто неки људи на носилима донеше једног одузетог човека. Хтели су да га унесу и положе пред Исуса, ¹⁹ али то нису могли због мноштва. Међутим, они се попну на кров, уклоне црепове, па га са постељом спусте насред собе, право пред њега.

²⁰ Исус, видевши њихову веру, рече: „Пријатељу, опраштају ти се твоји греси!“ ²¹ Зналци Светог писма и фарисеји почеше да умују у себи, говорећи: „Ко је овај богохулник? Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?“

²² Исус је знао о чему они умују, па им је рекао: „Зашто овако размишљате у срцу? ²³ Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ ²⁴ Али да знате: Син Човечији има власт да на земљи опрашта грехе.“ Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ ²⁵ Човек одмах устаде са своје постеље и оде кући славећи Бога. ²⁶ Сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говорили: „Данас смо видели невероватне ствари!“

Исус позива Левија

²⁷ Касније, када је изашао, видео је порезника по имену Левије како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ ²⁸ Он остави све, устане и пође за њим.

²⁹ Левије је, затим, у својој кући приредио велику гозбу у његову част. Тамо је заједно са њима за трпезом било много порезника и других људи. ³⁰ А фарисеји и зналци Светог писма су приговарали његовим ученицима, говорећи: „Зашто једете и пијете с порезницима и другим грешницима?“

³¹ Исус им одговори: „Лекар не треба здравима него болеснима. ³² Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, већ грешнике.“

О посту

³³ Они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се, а исто чине и фарисејски; ипак, твоји једу и пију.“

³⁴ Исус им рече: „Зар можете силити сватове да посте док је младожења са њима? ³⁵ Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, па ће тада постити.“

³⁶ Исус им још исприча причу: „Нико не прави закрпу од нове одеће да би је ставио на стару, јер тиме цепа нову одећу, а ни старој одећи не пристаје закрпа од нове. ³⁷ Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће мехови попуцати од врења новога вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. ³⁸ Зато се ново вино мора сипати у нове мехове. ³⁹ Али, нико ко је пио старо вино, не жели ново, јер каже: ’Старо је боље.’“

Господар суботе

6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. ² Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

³ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? ⁴ Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ ⁵ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

⁶ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. ⁷ А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. ⁸ Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

⁹ Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

¹⁰ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. ¹¹ А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

¹² У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. ¹³ Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: ¹⁴ Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, ¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

¹⁷ Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, ¹⁸ који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. ¹⁹ Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰ Тада је погледао своје ученике и рекао:

²³ Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

Исус поучава о љубави према непријатељима

²⁷ А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. ²⁸ Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. ²⁹ Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. ³¹ Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

³² Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. ³³ И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. ³⁴ Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? ³⁵ Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

³⁷ И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. ³⁸ Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

³⁹ Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

⁴¹ Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

⁴³ Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. ⁴⁴ Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. ⁴⁵ Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

⁴⁶ Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? ⁴⁷ Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. ⁴⁸ Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. ⁴⁹ А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“

Исус исцељује капетановог слугу

7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. ² Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. ³ Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. ⁴ Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, ⁵ јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“

⁶ Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. ⁷ Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. ⁸ Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“

⁹ Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ ¹⁰ Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.

Исус подиже из мртвих младића из Наина

¹¹ Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. ¹² Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. ¹³ Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“

¹⁴ Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ ¹⁵ Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ ¹⁷ Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

¹⁸ Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика ¹⁹ и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“

²⁰ Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“

²¹ Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. ²² Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. ²³ Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“

²⁴ Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? ²⁵ Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. ²⁶ Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. ²⁷ То је онај о коме је писано:

²⁸ Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“

²⁹ Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. ³⁰ Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.

³¹ Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? ³² Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:

³³ Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ ³⁴ Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ ³⁵ Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“^[b]

Исус у кући Симона фарисеја

³⁶ Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. ³⁷ А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, ³⁸ па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.

³⁹ А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“

⁴⁰ Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“

„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:

⁴¹ „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. ⁴² Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“

⁴³ Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“

⁴⁴ Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. ⁴⁵ Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.

⁴⁷ Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“

⁴⁸ А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ ⁴⁹ Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“

⁵⁰ Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“

Исусове следбенице

8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, ² и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, ³ Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.

Прича о сејачу

⁴ Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: ⁵ „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. ⁶ Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. ⁷ Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. ⁸ Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

⁹ Његови ученици су га питали за значење приче. ¹⁰ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

¹¹ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. ¹² Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. ¹³ Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. ¹⁴ Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. ¹⁵ А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.

Прича о лампи

¹⁶ Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. ¹⁷ Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. ¹⁸ Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“

Исусова мајка и браћа

¹⁹ Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. ²⁰ Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ ²¹ Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“

Исус смирује буру

²² Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. ²³ Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.

²⁴ Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. ²⁵ Онда им рече: „Где вам је вера?“

А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“

Исус исцељује опседнутог

²⁶ Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. ²⁷ Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. ²⁸ Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ ²⁹ Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.

³⁰ Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. ³¹ Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.

³² А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. ³³ Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.

³⁴ Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. ³⁵ Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. ³⁶ Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. ³⁷ Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.

³⁸ А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: ³⁹ „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.

Исус враћа Јаирову ћерку у живот

⁴⁰ Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. ⁴¹ Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. ⁴² Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. ⁴³ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. ⁴⁴ Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

⁴⁵ Исус упита: „Ко ме је дотакао?“

Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“

⁴⁶ Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“

⁴⁷ Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. ⁴⁸ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“

⁴⁹ Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“

⁵⁰ Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ ⁵¹ Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. ⁵² Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“

⁵³ Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. ⁵⁴ Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ ⁵⁵ Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. ⁵⁶ Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.

Исус шаље Дванаесторицу

9 Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. ² Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. ³ Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. ⁴ У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. ⁵ А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ ⁶ Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.

⁷ Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. ⁸ Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. ⁹ Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.

Исус храни пет хиљада људи

¹⁰ Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. ¹¹ Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.

¹² Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“

¹³ Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“

Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ ¹⁴ (Било је око пет хиљада мушкараца.)

Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ ¹⁵ Они тако учинише, те сви поседаше. ¹⁶ Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. ¹⁷ Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.

Петрово исповедање

¹⁸ Једном приликом, када се Исус са̂м молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“

¹⁹ Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“

²⁰ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“

²¹ Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. ²² Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана.“

Цена следбеништва

²³ Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. ²⁴ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. ²⁵ Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? ²⁶ А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. ²⁷ Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“

Преображење

²⁸ А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. ²⁹ Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. ³⁰ Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, ³¹ који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти^[c], коју је требало да поднесе у Јерусалиму. ³² Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. ³³ Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.

³⁴ Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. ³⁵ Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ ³⁶ Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.

Исус исцељује опседнутог младића

³⁷ Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. ³⁸ Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. ³⁹ Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. ⁴⁰ Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“

⁴¹ Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“

⁴² Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. ⁴³ Сви су били задивљени Божијим величанством.

Исус поново говори о својој смрти

Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: ⁴⁴ „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ ⁴⁵ Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.

Ко је највећи?

⁴⁶ Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. ⁴⁷ Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, ⁴⁸ па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“

⁴⁹ Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“

⁵⁰ Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“

Исусова служба на путу за Јерусалим

Самарјанско село не прихвата Исуса

⁵¹ Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. ⁵² Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. ⁵³ Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. ⁵⁴ Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ ⁵⁵ Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! ⁵⁶ Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.

Захтеви следбеништва

⁵⁷ Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ ⁵⁸ Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ ⁵⁹ Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“^{[d] 60} „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ ⁶¹ Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ ⁶² А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“