Bible in 90 Days

Нема одлагања

²¹ И дође ми реч Господња: ²² „Сине човечији, каква је то изрека коју имате за земљу Израиљеву? Јер кажете: ’Дани одмичу, а свако виђење пропада!’ ²³ Стога им реци: ’Говори Господ Бог: ја ћу ућуткати ову изреку и више је неће користити у Израиљу.’ Реци им: ’Примакли су се дани да се свако виђење испуни. ²⁴ И неће више бити лажних виђења ни заводљивих прорицања у дому Израиљеву. ²⁵ Јер кад ја, Господ, изрекнем што изрекнем, реч ће се испунити без одлагања. Наиме, у ваше ћу дане, о, доме одметнички, изрећи реч и испунити је – говори Господ Бог.’“

²⁶ Дође ми реч Господња: ²⁷ „Сине човечији, ево дом Израиљев говори: ’Виђење које он види односи се на далеке дане; он то пророкује за далека времена.’

²⁸ Зато им реци: ’Овако каже Господ Бог: неће се више одлагати ни једна од мојих речи које сам рекао; све што сам рекао, то ће се испунити – говори Господ Бог.’“

Осуда лажних пророка

13 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, пророкуј против израиљских пророка. Пророкуј и реци онима што пророкују по жељи свога срца: ’Чујте реч Господњу: ³ Говори Господ Бог: тешко безумним пророцима који свој дух следе, а ништа не виде! ⁴ Твоји су пророци, Израиљу, као лисице међу рушевинама. ⁵ Нисте дошли на пробијена места да градите зид око дома Израиљевога, да се одржи у рату у дан Господњи. ⁶ Њихова су виђења испразна, а њихова прорицања лажна. Кажу – говори Господ – а Господ их није послао, и још чекају да се реч обистини! ⁷ Зар виђење које имате није испразно, зар прорицање које изричете није лажно кад кажете – говори Господ – а ја нисам говорио?!

⁸ Зато, говори Господ Бог: због ваших испразних речи и лажног прорицања, ево ме против вас – говори Господ Бог. ⁹ Дићи ће се моја рука на пророке који пророкују испразна виђења и проричу лаж. Они неће опстати на сабору мога народа, и у књигу дома Израиљева неће бити уписани, нити ће ући у земљу Израиљеву. Тада ћете знати да сам ја Господ Бог.’

¹⁰ То је због тога што су завели мој народ говорећи ’Мир’, а мира нема. Неко још гради зид, а они га, ево, премазују кречом. ¹¹ Реци онима што премазују кречом да ће пасти. Сручиће се киша поплавна, падаће велики град, беснеће олујни ветрови. ¹² А кад зид падне, неће ли вас питати људи: где је креч којим сте га намазали?’

¹³ Стога, говори Господ Бог: ’Пустићу олујне ветрове у свом гневу, и поплавну кишу у својој јарости, и велики град, да га у гневу затрем. ¹⁴ Разорићу зид који сте намазали кречом, оборићу га на земљу, па ће се показати његов темељ. А кад падне, скончаћете и ви у њему. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹⁵ А кад искалим свој гнев на зиду и на онима који су га намазали кречом, рећи ћу вам: ’Нема више зида, нема више оних који су га окречили, ¹⁶ нема више пророка израиљских који су пророковали Јерусалиму и имали виђења о његовом миру, а мира нигде – говори Господ Бог.’

¹⁷ А ти, сине човечији, окрени своје лице према ћеркама свог народа, које пророкују по жељи свог срца, и пророкуј против њих. ¹⁸ Реци: ’Говори Господ Бог: тешко онима што пришивају врачарске врпце око свих својих зглобова, и праве амајлије за главе свих величина, да улове душе! Можете ли да ловите душе мог народа, а да своје душе сачувате? ¹⁹ Скрнаве ме пред мојим народом за шаку-две јечма, и који комадић хлеба. Лажете мој народ који слуша лажи, те убијате душе које не треба да умру, а остављате у животу оне који не треба да живе.’

²⁰ Зато, говори Господ Бог: ’Ево ме против ваших врачарских врпци којима ловите душе као птице; стргнућу их с ваших руку и ослободићу оне чије душе ловите као птице. ²¹ Покидаћу ваше амајлије за главу и избавићу свој народ из ваших руку, па више неће бити плен у вашим рукама. Тада ћете знати да сам ја Господ. ²² Зато што сте лажју ожалостили срца праведних, која ја нисам ожалостио, и зато што сте охрабрили неправедне да се одврате од свог злог пута како би се спасили, ²³ зато више нећете имати испразна виђења и бавити се прорицањем! Ја ћу избавити мој народ из ваших руку, па ћете знати да сам ја Господ.’“

Оправданост Божије казне

14 Затим су дошли неки од израиљских старешина и сели пред мене. ² И дође ми реч Господња: ³ „Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу и стављају пред себе оно што их наводи на неправду. Зар да им одговорим на оно што ме питају? ⁴ Зато им говори и реци им: ’Говори Господ Бог: сваки човек из израиљског дома, који у срцу носи своје идоле и пред себе ставља оно што га наводи на неправду, па дође к пророку, томе ћу ја, Господ, одговорити према мноштву његових идола, ⁵ да задобијем срце дома Израиљевог које се отуђило од мене због свих њихових идола.’

⁶ Стога, реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: покајте се! Одвратите се од својих идола и окрените леђа свим својим гадостима.

⁷ Јер, ко год се од дома Израиљева и од странаца који пребивају у Израиљу одврати од мене и постави идола у свом срцу и стави пред себе оно што га наводи на неправду, а онда дође к пророку да тражи савет од мене, томе ћу ја, Господ лично одговорити. ⁸ Окренућу своје лице према том човеку учинићу да буде опомена и поука; истребићу га из свог народа. Тада ћете знати да сам ја Господ.

⁹ А ако би се пророк преварио, па саопштио какву поруку, то сам ја, Господ, завео тог пророка. Ја ћу, онда, испружити руку на њега и истребити га из свог народа Израиља. ¹⁰ Обојица ће примити своју кривицу; кривица ће бити иста и за оног који тражи савет, и за пророка ¹¹ Тако дом Израиљев неће више одступати од мене, и неће се више скрнавити свим преступима. И биће мој народ, а ја ћу им бити Бог – говори Господ Бог.’“

Суд Јерусалима је неизбежан

¹² И дође ми реч Господња: ¹³ „Сине човечији, када ми нека земља згреши тако што учини неверство, и ја дигнем руку на њу и пресечем јој снабдевање хлебом, па пошаљем на њу глад и истребим из ње и људе и стоку, ¹⁴ чак и да су у њој ова тројица: Ноје, Данило и Јов, њихова би праведност спасла само њих – говори Господ Бог.

¹⁵ Или, ако пустим на ту земљу дивље звери да их остављају без деце, па постане пустара где нико не пролази због звери, ¹⁶ живота ми мога, чак и да су ова тројица у њој – говори Господ Бог – ни они не би могли да спасу своје синове и ћерке; само би се они спасли. А земља ће се претворити у пустару.

¹⁷ Или, ако пустим мач на ту земљу и кажем: ’Мачу, прођи земљом и истреби из ње и људе и стоку’, ¹⁸ чак и да су у њој и ова тројица, живота ми мога – говори Господ Бог – не би се спасли ни њихови синови и ћерке; само би се они спасли.

¹⁹ Или, ако пошаљем заразу на ту земљу и излијем на њу свој гнев чинећи крвопролиће, да истребим из ње људе и стоку, ²⁰ чак и да су у њој и ова тројица: Ноје, Данило и Јов, живота ми мога – говори Господ Бог – не би се спасли ни њихови синови и ћерке; они сами би се спасли због своје праведности.

²¹ Јер, говори Господ Бог: ’Чак и да пошаљем на Јерусалим своја четири страшна суда: мач, глад, дивље звери и заразу, да истребим из њега и људе и стоку, ²² у њему ће, ипак, остати преживели; њихови синови и ћерке ће изаћи из њега. Када дођу к вама и кад видите њихове путеве и њихова дела, утешићете се за невоље које сам довео на Јерусалим, за све што сам довео на њега. ²³ Они ће вас утешити кад будете видели њихове путеве и њихова дела. Тада ћете знати да сам ја све то урадио – говори Господ Бог.’“

Јерусалим је некорисна лоза

15 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, по чему је дрво винове лозе боље од било које гране дрвета међу шумским дрвећем? ³ Зар се узима њено дрво да се од њега нешто направи? Да ли се од њега прави клин да се о њега окаче какве посуде? ⁴ Ето, оно се баца у ватру за гориво. Ватра сагорева оба његова краја и нагорева му средину. Ваља ли онда за нешто? ⁵ И кад је здраво, ништа се од њега не да направити, а кад је спаљено и нагорело, шта се још од њега може направити?

⁶ Зато говори Господ Бог: као што сам бацио за гориво дрво винове лозе, које је међу шумским дрвећем, тако ћу поступити са становницима Јерусалима. ⁷ Окренућу своје лице против њих. Побегли су од ватре, али ће их ватра ипак прождрети. И знаћете да сам ја Господ, кад окренем своје лице против њих. ⁸ А земљу ћу обратити у пустош, јер су починили неверство – говори Господ Бог.“

Јерусалим је неверна невеста

16 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гадости. ³ Реци: ’Овако Господ Бог говори Јерусалиму: пореклом и родом из земље си хананске; отац ти је Аморејац, а мајка Хетитка. ⁴ А твоје рођење? На дан твог рођења пупчану ти врпцу нису одсекли, нити су те водом опрали да те очисте; нису те сољу натрљали, нити те пеленама повили. ⁵ Ничије ти се око није сажалило, да ти из самилости учини нешто од тога, него су те с гађењем бацили напоље на дан твог рођења.

⁶ Пролазећи поред тебе видео сам те како се копрцаш у својој крви. И док си лежала у својој крви, ја ти рекох: живи! Живи! – рекох ти – док си лежала у својој крви. ⁷ Учинио сам да порастеш као биљка у пољу. А ти си порасла и развила се, накитом се девојачким окитила: дојке су ти напупеле, длаке ти изникоше, али си била још сасвим нага.

⁸ Пролазећи поред тебе, приметио сам да је дошло твоје време, време за љубав. Тада сам те заогрнуо својим плаштем и покрио твоју голотињу. Заклео сам ти се и склопио савез с тобом – говори Господ Бог – и ти си постала моја.

⁹ Водом сам те опрао, крв сам с тебе спрао и уљем те намазао. ¹⁰ Обукао сам те у везену хаљину, на ноге ти обуо сандале од најбоље коже, опасао те финим ланом и покрио те свилом. ¹¹ Накитом сам те окитио: на руке сам ти ставио наруквице и ланчић око врата. ¹² На нос сам ти ставио прстен, наушнице на твоје уши и красни венац на главу. ¹³ Била си окићена златом и сребром, а одећа ти је била од финог лана, свиле и везеног платна. Хранила си се брашном, медом и уљем. Била си све лепша и лепша, до царске си се части уздигла. ¹⁴ Због твоје лепоте име ти се прочуло међу народима, јер си била савршена у својој лепоти због раскоши моје којом сам те обдарио – говори Господ Бог.

¹⁵ Али ти си се ослонила на своју лепоту и блуду се одала због своје славе: својим си блудом обасипала сваког пролазника; била си његова. ¹⁶ Узела си своје хаљине и од њих начинила шарене узвишице, и на њима си блудничила. У њих не треба улазити, нити их треба бити. ¹⁷ Узела си и предивне посуде од мога злата и сребра које сам ти дао, и направила од њих мушке ликове с којима си блудничила. ¹⁸ Онда си узела своје шарене хаљине и обукла их у њих, и принела им моје уље и мој ка̂д. ¹⁹ А храну коју сам дао теби – брашно, уље и мед којима сам те хранио – ти си приносила њима на угодан мирис. Тако је било – говори Господ Бог.

²⁰ Још си узела и своје синове и ћерке које си ми родила, па си их принела на жртву њима за храну. Зар је било мало твога блудничења, ²¹ па си и моју децу клала, и давала их да се спале њима у част? ²² У свим својим гадостима и блудничењима, ниси се сећала дана своје младости, кад си била потпуно нага и копрцала се у својој крви.

²³ Тешко! Тешко теби – говори Господ Бог. Јер, након свега зла свога ²⁴ ти си подигла себи хумке, и направила себи узвишења на сваком тргу. ²⁵ Подигла си себи хумке на сваком раскршћу и поганила своју лепоту; ширила си ноге пред сваким пролазником, те си умножила своје блудничење. ²⁶ Блудничила си са Египћанима, твојим суседима великих удова, множећи своје блудничење да би ме разгневила. ²⁷ Зато сам, ево, дигао руку на тебе и смањио ти оброк хране. Предао сам те на милост и немилост твојим непријатељима, филистејским женама, које се стиде твог срамотног пута. ²⁸ Блудничила си и са Асирцима, не би ли се како задовољила; блудничила си с њима, али се ниси задовољила. ²⁹ Умножила си своје блудничење у Халдеји, земљи трговаца, али ни са њима се ниси задовољила.

³⁰ Како ти је срце посрнуло – говори Господ Бог – кад си чинила сва ова дела као бесрамна блудница! ³¹ А кад си градила своје хумке на сваком раскршћу, и правила своја узвишења на сваком тргу, ти ниси била као обична блудница, него си презрела плату.

³² Прељубнице! Ти туђинце примаш уместо свога мужа! ³³ Свим блудницама се плаћа, а ти си давала дарове свим својим љубавницима, и потплаћивала их да ти долазе одасвуда да блудниче с тобом. ³⁴ У свом блудничењу ти си другачија од других жена; нико не иде за тобом ради твога блудничења. Другачија си, јер дајеш плату за блуд, а сама је не примаш.

³⁵ Стога, послушај, блуднице, реч Господњу: ³⁶ Говори Господ Бог: због тога што си расула своју похоту и открила своју голотињу блудећи са својим љубавницима и са свим својим огавним идолима, и због тога што си им дала крв своје деце, ³⁷ скупићу, ево, све твоје љубавнике са којима си уживала, све које си волела, и све које си мрзела. Скупићу их одасвуд против тебе и открићу пред њима твоју голотињу, и видеће сву твоју голотињу. ³⁸ Судићу ти како се суди прељубницама и онима које су пролиле крв. Изручићу те њиховој љубоморној јарости. ³⁹ Даћу те њима у руке, а они ће оборити твоје хумке и уништити твоја узвишења. Они ће свући с тебе твоје хаљине, узети твој предивни накит, и оставити те сасвим нагу. ⁴⁰ Онда ће довести светину на тебе која ће те засути камењем и исећи те својим мачевима. ⁴¹ Они ће спалити твоје куће и извршити правду на теби, на очи многих жена. Тако ћу стати на крај твоме блудничењу, па нећеш више плаћати за блуд. ⁴² А када утихне мој гнев против тебе, и моја се љубомора одврати од тебе, смирићу се и нећу се више гневити.

⁴³ А зато што ниси призивала у памет дане своје младости, него си ме изазивала свим тим, твоје ћу поступке свалити на твоју главу – говори Господ Бог. Ниси ли на све своје гадости додала и бестидност?

⁴⁴ Ево, ко год се служи изрекама говориће ову изреку о теби: каква мајка, таква ћерка. ⁴⁵ Ти си ћерка своје мајке, која је презрела свога мужа и своју децу. Ти си сестра својих сестара, које су презреле своје мужеве и своју децу, јер мајка је ваша Хетитка, а отац вам је Аморејац. ⁴⁶ Твоја старија сестра је Самарија која са својим ћеркама живи лево од тебе, а твоја млађа сестра је Содома која са својим ћеркама живи десно од тебе. ⁴⁷ Не, ти ниси ишла њиховим стопама, нити си чинила њихове гадости, него си убрзо постала покваренија од њих у свим својим поступцима. ⁴⁸ Живота ми мога – говори Господ Бог – твоја сестра Содома са својим ћеркама није учинила оно што сте ти и твоје ћерке учиниле.

⁴⁹ А ово је била кривица твоје сестре Содоме: охоло, у обиљу хлеба и безбрижном спокоју је живела са својим ћеркама, а нису помагале сиромаху и убогом. ⁵⁰ У својој узноситости чиниле су што је гадно преда мном, па сам их уклонио кад сам то видео. ⁵¹ Самарија није учинила ни половину греха као ти. Ти си починила више гадости него њих две заједно, те си оправдала своје сестре свим својим гадостима које си учинила. ⁵² Сама сноси своју срамоту пошто си се заложила за своје сестре. Зато што си учинила гадније грехе него оне, оне су праведније од тебе. Сноси дакле своју срамоту, јер си оправдала своје сестре.

⁵³ Ја ћу обновити њихову срећу, срећу Содоме и њених ћерки, и срећу Самарије и њених ћерки, а са њима и твоју срећу, ⁵⁴ да би носила своју срамоту и понижење због свега што си учинила када си им донела утеху. ⁵⁵ Твоје сестре, Содома и њене ћерке, и Самарија и њене ћерке, ће се вратити у првобитно стање, а и ти и твоје ћерке ћете се вратити у првобитно стање. ⁵⁶ Зар ниси говорила презриво о својој сестри Содоми у време своје узноситости, ⁵⁷ пре него што се открила твоја злоћа? А сада си ти постала предмет поруге за арамејске ћерке и све њихове суседе, и за филистејске ћерке – оних око тебе који те презиру. ⁵⁸ Зато ћеш испаштати за своју поквареност и гадости – говори Господ.

⁵⁹ Јер говори Господ Бог: поступићу с тобом као што си ти поступила кад си презрела моју заклетву и раскинула савез. ⁶⁰ Ипак, сетићу се свога савеза који сам склопио с тобом у време твоје младости, и склопићу с тобом вечни савез. ⁶¹ А ти ћеш се сетити својих путева и постидети се када примиш обе своје сестре, старију и млађу од себе. Њих ћу ти дати за ћерке, али неће припадати твом савезу. ⁶² Ја ћу успоставити свој савез с тобом, и знаћеш да сам ја Господ, ⁶³ да се сетиш и постидиш и да више не отвориш уста од срамоте, кад извршим откупљење за све што си учинила – говори Господ Бог.’“

Два орла и лоза

17 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, постави загонетку и изложи причу дому Израиљевом. ³ Реци: ’Говори Господ Бог: велики орао великих крила, дугих пера, пун шароликог перја, дође на Ливан и однесе врх кедра. ⁴ Одломио му је врх од младих грана, однео га у земљу трговаца, и спустио га у граду продаваца.

⁵ Узме он од семена те земље и посади га у плодну њиву. Засадио га је крај обилних вода, поставио га је као врбу. ⁶ Оно је никло и постало бујна лоза, ниска раста, која је пружила грање према орлу. Корен му се развио испод њега и оно постаде лоза. Она је потерала изданке и пружила младо грање.

⁷ Био је још један орао великих крила и пун перја. И гле, чокот пусти к њему своје жиле и пружи к њему своје гране да би га заливао из бразда где је био засађен. ⁸ Био је засађен на плодној њиви крај обилних вода, да би развио гране, донео плод и постао племенита лоза.’

⁹ Реци: ’Говори Господ Бог: хоће ли напредовати? Неће ли му орао ишчупати корен и откинути му плодове, па ће се осушити све лишће које је на њему изникло? Осушиће се и неће требати јака мишица ни много људи да га ишчупају из његовог корена. ¹⁰ Но, иако је засађена, хоће ли напредовати? Неће ли се потпуно осушити кад га захвати ветар источњак? Да, осушиће се на браздама где је посађен.’“

¹¹ И дође ми реч Господња: ¹² „Реци том одметничком дому: ’Зар не знате шта то значи?’ Реци: ’Ето, цар је вавилонски ушао у Јерусалим, узео његовог цара и његове кнезове и довео их у Вавилон. ¹³ А од царског рода је узео једног и са њим склопио савез и везао га заклетвом. Водеће људе у земљи је одвео ¹⁴ да царство буде слабо, да се не би подигло поново, него да држи савез како би опстало. ¹⁵ Међутим, он се побунио против њега и послао гласнике у Египат, да набави себи коње и велику војску. Хоће ли успети? Хоће ли се извући онај који тако нешто уради? Може ли се извући онај ко крши савез?

¹⁶ Живота ми мога, говори Господ Бог: умреће усред Вавилона, у земљи цара који га зацарио, чију је заклетву одбацио и чији је савез прекршио. ¹⁷ Фараон неће моћи да га спасе у бици ни великом војском, ни многобројним људством, кад се подигну насипи и саграде се борбене куле да се истребе многе душе. ¹⁸ Одбацио је заклетву прекршивши савез; дао је обећање, а учинио је све то. Зато се неће извући.’

¹⁹ Стога говори Господ Бог: ’Живота ми мога, он је презрео моју заклетву и прекршио мој савез, и зато ћу то свалити на његову главу. ²⁰ Разапећу над њим своју мрежу и уловиће се у моју замку. Онда ћу га одвести у Вавилон и тамо ћу му судити због неверства које је починио против мене. ²¹ И сви ће његови бегунци са свом његовом војском пасти од мача, а који остану распршиће се на све стране. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, говорио.’

²² Говори Господ Бог: ’Ја ћу узети гранчицу с врха тог високог кедра и посадити је; одломићу гранчицу с врха његових младих грана, и посадићу је на гори високој и узвишеној. ²³ Посадићу је на високој гори Израиљевој, и пустиће гране, и родиће, и постаће предиван кедар. Под њим ће пребивати свакојаке птице, и гнездити се у хладу његових грана. ²⁴ И сва ће стабла пољска знати да ја, Господ, снижавам високо дрво и узвисујем ниско дрво; да сушим зелено дрво и чиним да озелени суво дрво.

Ја, Господ, то сам рекао, и то ћу учинити.’“

Свако је одговоран за свој грех

18 И дође ми реч Господња: ² „Шта вам значи пословица којом се служите за Израиљеву земљу:

³ Живота ми мога, говори Господ Бог: нећете се више служити овом пословицом у Израиљу! ⁴ Ево, све живе душе припадају мени; душа оца и душа сина мени припадају. Душа која згреши, она ће умрети.

¹⁰ Али ако има сина насилника, који пролива крв, и он учини једно од овога – ¹¹ иако отац није учинио ништа од овога –

Неће живети! Зато што је починио све те гадости, зато ће свакако умрети. Крв његова на његову главу!

¹⁴ Ако ли он има сина који види све грехе које његов отац чини – али их са̂м не чини, иако их види –

тај неће умрети због кривице свога оца; он ће заиста живети. ¹⁸ А његов отац ће умрети за своју кривицу, због тога што је тлачио друге, пљачкао, и није чинио ништа добро међу својим народом.

¹⁹ А ви кажете: ’Зашто да син не испашта за кривицу свога оца?’ Ако син врши право и правду и држи моје уредбе и врши их, заиста ће живети. ²⁰ Умреће онај који згреши. Син неће испаштати због кривице свога оца, а ни отац неће испаштати због кривице свога сина. Праведнику ће се рачунати његова правда, а опакоме његова опакост.

²¹ Али ако се опаки одврати од свих својих греха које је учинио и буде држао све моје уредбе и вршио право и правду, заиста ће живети, неће умрети. ²² Ниједан од његових преступа неће му се више спомињати; заиста ће живети, неће умрети. ²³ Зар ја уживам да опаки умре – говори Господ Бог – а не да се одврати од својих путева и да живи?

²⁴ Али ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду и гадости које чини опаки, хоће ли живети? Сва његова праведност коју је учинио неће се више спомињати због неверства и греха које је учинио; због њих ће умрети.

²⁵ А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Зато чуј, доме Израиљев: зар је мој пут неправедан? Нису ли ваши путеви неправедни? ²⁶ Ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, па умре због своје неправде, умреће због неправде коју је учинио. ²⁷ Али ако се опаки одврати од своје опакости коју је чинио и почне вршити право и правду, спашће себи живот. ²⁸ Јер је увидео све своје преступе које је учинио и одвратио се од њих, заиста ће живети и неће умрети. ²⁹ А дом Израиљев каже: ’Пут Господњи није праведан.’ Зар моји путеви нису праведни, доме Израиљев? Нису ли ваши путеви неправедни?

³⁰ Зато ћу вам, доме Израиљев, судити према његовим делима – говори Господ Бог. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и више се нећете саплитати о своју кривицу. ³¹ Одбаците од себе све преступе које сте починили и начините себи ново срце и нови дух! Зашто да изгинете, доме Израиљев? ³² Јер ја не уживам у ничијој смрти – говори Господ Бог. Зато се покајте и живећете!

Нарицаљка о Израиљевом паду

19 А ти изреци нарицаљку за израиљским кнезовима. ² Реци:

То је нарицаљка, и тако треба да се нариче.

Израиљево одметничко понашање

20 Седме године, десетог дана петог месеца, дошли су неки од Израиљевих старешина да траже савет од Господа, и сели пред мене.

² Тада ми дође реч Господња: ³ „Сине човечији, говори Израиљевим старешинама. Реци им: ’Говори Господ Бог: да ли сте дошли да ме питате за савет? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити на питање!’

⁴ Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечији? Саопшти им гадости њихових предака. ⁵ Реци им: ’Говори Господ Бог: онога дана кад сам изабрао Израиља, кад сам се заклео Јаковљевим потомцима и објавио им се у Египту, подигао сам руку и рекао: ја сам Господ, Бог ваш! ⁶ Тог дана сам им се заклео да ћу их извести из Египта у земљу коју сам истражио за њих, земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља. ⁷ Рекао сам им: нека свако од вас избаци гадне ликове у које упирете поглед, и не поганите се египатским идолима; ја сам Господ Бог!

⁸ Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Ни један од њих није избацио своје гадне ликове у које су упирали поглед, нити су оставили своје египатске идоле. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих и дати одушка својој јарости на њима усред Египта. ⁹ Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа међу којима су били и пред којима сам им се објавио, кад сам их извео из Египта. ¹⁰ Тако сам их извео из Египта и довео их у пустињу. ¹¹ Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје прописе, јер ће по њима живети онај који их извршава. ¹² Дао сам им и своје суботе да им буду знак између мене и њих, те да знају да их ја, Господ, посвећујем.

¹³ Али дом се Израиљев побунио против мене у пустињи; нису следили моје уредбе, него су одбацили моје прописе, по којима ће живети онај који их извршава, и преко сваке мере скрнавили моје суботе. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих у пустињи да их истребим. ¹⁴ Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео. ¹⁵ Још сам им се заклео у пустињи да их нећу довести у земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља, ¹⁶ зато што су одбацили моје прописе, нису следили моје уредбе, и скрнавили моје суботе, јер им је срце ишло за идолима. ¹⁷ Ипак, сажалио сам се на њих и нисам их уништио, и нисам их затро у пустињи. ¹⁸ Рекао сам њиховој деци у пустињи: ’Не следите уредбе својих предака, не држите њихове прописе, и не поганите се њиховим идолима. ¹⁹ Ја сам Господ, Бог ваш! Следите моје уредбе, држите моје прописе и извршавајте их. ²⁰ Држите светим моје суботе; нека оне буду знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ, Бог ваш.’

²¹ Али деца су се побунила против мене: нису следили моје уредбе, нису држали моје прописе како би их вршили, које вршећи их, сваки човек има живот; скрнавили су моје суботе. Тада сам одлучио да излијем свој гнев на њих и да дам одушка својој јарости у пустињи. ²² Али задржао сам своју руку. Учинио сам то ради свог имена да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео из Египта. ²³ Још сам им се уз подигнуту руку заклео у пустињи да ћу их распршити међу народе и расејати их по земљама, ²⁴ зато што нису вршили моје прописе, него су одбацили моје одредбе, скрнавили моје суботе, и упирали поглед у идоле својих предака. ²⁵ А дао сам им и одредбе које нису добре и прописе по којима не могу да живе. ²⁶ Ја сам их оскрнавио њиховим даровима, кад су одвајали сваког првенца мајчине утробе, како бих на њих свалио пропаст, да би знали да сам ја Господ.’

²⁷ Стога, сине човечији, говори дому Израиљевом. Реци им: ’Овако Говори Господ Бог: ваши преци су ме увредили и овим: учинили су неверство против мене. ²⁸ Кад сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, и кад су видели сваку велику узвишицу и свако гранато дрво, тамо су приносили своје жртве. Изазивали су ме приносећи тамо своје приносе, палећи мирисни ка̂д, и изливајући своје жртве изливнице. ²⁹ Тада им рекох: каква је то узвишица^[a] на коју идете? Тако је остало име Бама – узвишица – све до данас.’

Израиљ поново греши

³⁰ Зато реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: зар ћете да се скрнавите као ваши преци, и да се упуштате у блуд с њиховим гадним идолима? ³¹ Кад приносите своје дарове, кад спаљујете своју децу у огњу, ви се и даље скрнавите са свим вашим идолима до овог дана. Па како онда да вам одговорим, доме Израиљев? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити!

³² Што замишљате неће се остварити. Ви говорите: бићемо као народи, као племена земаљска која служе дрвету и камену. ³³ Живота ми мога – говори Господ Бог – владаћу над вама моћном руком, испруженом мишицом, и изливом свог гнева. ³⁴ Извешћу вас из народа и скупити вас из земаља по којима сте били расејани, моћном руком, испруженом мишицом и изливом свога гнева. ³⁵ Одвешћу вас у пустињу народа и судићу вам тамо лицем у лице. ³⁶ Како сам судио вашим прецима у египатској пустињи, тако ћу судити вама – говори Господ Бог. ³⁷ Ја ћу вас провести испод мог штапа и довести вас да се покоравате савезу. ³⁸ Уклонићу оне што се буне против мене; одвешћу их из места њиховог боравка, али неће ући у земљу израиљску. Тада ћете знати да сам ја Господ.

³⁹ А ти, доме Израиљев, говори Господ Бог: идите, сваки од вас, и служите својим идолима, али пазите се ако ме после не послушате! Нећете више скрнавити моје свето име вашим даровима и вашим идолима! ⁴⁰ Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израиљевој – говори Господ Бог – тамо у земљи служиће ми сав дом Израиљев. Тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше приносе, ваше најбоље дарове, и ваше свете жртве. ⁴¹ Прихватићу вас као угодни мирис, када вас изведем из народа и сакупим вас из земаља где сте били расејани, и показаћу своју светост међу вама пред очима народа. ⁴² Тада ћете знати да сам ја Господ, када вас уведем у земљу израиљску за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу је дати вашим оцима. ⁴³ Сетићете се тамо својих путева и својих идола којима сте се скрнавили, па ћете се самих себе гадити због свих зала које сте починили. ⁴⁴ Знаћете, доме Израиљев, да сам ја Господ, кад тако поступим са вама ради свог имена, а не према вашим злим путевима и вашим изопаченим делима – говори Господ Бог.’“

Против Јерусалима и околних народа

21 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, окрени се лицем према југу; изреци реч против југа, пророкуј против шумског краја у Негеву. ³ Реци шуми негевској: ’Чуј реч Господњу! Говори Господ Бог: ево, разбуктаћу у теби огањ, који ће прогутати свако дрво, зелено и суво. Разбуктали пламен неће се угасити, и свако ће лице бити спаљено од југа до севера. ⁴ Тада ће свако видети да сам га ја, Господ, запалио; и неће се угасити.’“ ⁵ А ја рекох: „Јао, Господе Боже, они говоре за мене: ’Није ли то онај што испреда приче?’“

⁶ Тада ми дође реч Господња: ⁷ „Сине човечији, окрени се лицем према Јерусалиму и проповедај против Светилишта, и пророкуј против земље Израиљеве.

⁸ Реци земљи Израиљевој: ’Говори Господ: ево, ја сам против тебе; исукаћу свој мач из корица и истребићу из тебе и праведног и опаког. ⁹ И пошто ћу истребити из тебе и праведног и опаког, зато ћу исукати мач из корица на свакога од југа до севера. ¹⁰ Тада ће сви људи знати да сам ја, Господ, исукао свој мач из корица, и да се тамо неће више вратити.’

¹¹ А ти, сине човечији, уздиши као да су ти поломљена бедра, горко уздиши на њихове очи. ¹² Када те буду питали: ’Зашто уздишеш?’, одговори им: ’Због вести која ће доћи. Тада ће свако срце изгубити одважност и све ће руке клонути, сваки ће дух замрети и сва ће колена бити одузета.’ Ево, долази и испуниће се – говори Господ Бог.“

¹³ И дође ми реч Господња: ¹⁴ „Сине човечији, пророкуј и реци: ’Господ каже:

¹⁸ То ће бити кушање. А ако владарског штапа, за кога мач не мари, не буде више? – говори Господ Бог.

²³ Дође ми реч Господња: ²⁴ „Сине човечији, означи два пута којим ће доћи мач цара вавилонског. Нека оба излазе из исте земље. Затим начини знак и постави га на почетак пута који води у град. ²⁵ Означи пут којим ће мач доћи у Раву амонску, и у Јуду, у јерусалимску тврђаву. ²⁶ Наиме, цар вавилонски ће се зауставити на раскршћу, где почињу два пута, да гата: трешће стреле, питаће идоле и гледати у јетру. ²⁷ У десној ће руци држати гатарски жреб за Јерусалим, да постави пробојне справе, да нареди покољ, да подигне бојни поклик, да намести пробојне справе према вратима, да подигне насип, и да сагради опсадне куле. ²⁸ То ће изгледати као испразно гатање онима који су положили заклетву, али он ће им дозвати у памет њихову кривицу, па ће их заробити.“

²⁹ Зато говори Господ Бог: „Зато што дозивате у памет своју кривицу јавно чинећи своје преступе, те износите на видело ваше грехе – сва ваша дела – зато ћете бити похватани његовом руком. ³⁰ А ти, нечисти, опаки кнеже Израиљев, дошло ти је време; куцнуо је час да се стане на крај твом безакоњу!“ ³¹ Говори Господ Бог: „Скини турбан и одложи круну. Неће више бити као пре: нека се ниски узвиси, а узвишени снизи. ³² Пропаст! Пропаст! Довешћу такву пропаст какве још није било, док не дође онај коме припада суд; њему ћу га дати.“

³³ „А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ Бог Амонцима за њихово ругање:

Греси Јерусалима

22 Дође ми реч Господња:

² „А ти, сине човечији, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити том граду што пролива крв? Затим му обзнани све његове гадости. ³ Реци: ’Говори Господ Бог: ево, ближи се час граду у коме се пролива крв, и који прави идоле да се њима оскрнављује. ⁴ Навукао си на себе кривицу зато што си проливао крв, и зато што си се оскрнавио идолима које си направио. Скратио си себи дане, и дошао је крај твојим годинама. Зато ћу учинити да те народи презиру и да ти се све земље ругају. ⁵ Ругаће ти се и они који су близу и који су далеко, граде осрамоћеног имена, који си пун нереда.

⁶ Гле, израиљски кнезови у теби, сваки од њих, користе своју власт да проливају крв. ⁷ У теби понижавају очеве и мајке, у теби злостављају странце, и тлаче сирочад и удовице. ⁸ Ти презиреш моје светиње и скрнавиш моје суботе. ⁹ У теби су клеветници који гледају да пролију крв, у теби једу на горама и чине што је срамота. ¹⁰ У теби деца откривају очеву голотињу, у теби обешчашћују жене док су обредно нечисте. ¹¹ Један чини гадост са женом свога ближњег, други срамотно скрнави своју снаху, а трећи опет обешчашћује своју сестру, ћерку свога оца. ¹² У теби примају мито да проливају крв, позајмљујеш ради користи и с каматом, и непоштено зарађујеш на своме ближњем изнуђујући од њега, а мене си заборавио – говори Господ Бог.’

¹³ Ево, ударићу дланом о длан због непоштеног добитка који си стекао, и крвопролића које се чини у теби. ¹⁴ Хоће ли ти срце остати мирно и хоће ли остати снаге у твојим рукама у дан када будем поступао с тобом? То сам ја, Господ, рекао и то ћу учинити. ¹⁵ Јер, расејаћу те међу народе и расути те по земљама, и докрајчићу твоју нечистоту. ¹⁶ А кад оскрнавиш себе у очима народа, знаћеш да сам ја Господ Бог.“

¹⁷ Дође ми реч Господња: ¹⁸ „Сине човечији, дом Израиљев ми је постао шљака; сви су бронза, калај, гвожђе и олово у пећи, а постали су шљака од сребра. ¹⁹ Стога говори Господ Бог: ’Зато што сте сви постали шљака, ево, скупићу вас усред Јерусалима. ²⁰ И као што се скупља бронза, гвожђе, олово и калај у пећи, па се око тога распири огањ да се истопи, тако ћу вас скупити у свом гневу и јарости, положити вас и растопити. ²¹ А кад вас скупим, дунућу на вас огањ мога гнева и растопити вас у њему. ²² Као што се сребро топи у пећи, тако ћете и ви бити растопљени у њему. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, излио свој гнев на вас.’“

²³ Дође ми реч Господња: ²⁴ „Сине човечији, реци јој: ’Ти си земља која није очишћена, на коју још није пала киша у дан гнева.’ ²⁵ Удружили су се њени пророци у њој као лавови што ричу и раздиру плен. Они прождиру душе, узимају благо и драгоцености, и умножавају удовице усред ње. ²⁶ Свештеници њени крше мој Закон и скрнаве моје светиње; не праве разлику између светог и несветог, и не поучавају да се прави разлика између нечистог и чистог. Они затварају очи кад се крше моје суботе, те сам и ја без части међу њима. ²⁷ Кнезови су њени у њој као вуци који раздиру плен; проливају крв и упропашћују душе ради непоштеног добитка. ²⁸ Пророци њени крече у бело; замазују им очи доносећи празна виђења и проричући им лаж. Они говоре: говори Господ Бог, а Господ није говорио. ²⁹ Народ земље одао се насилништву и пљачки; тлаче сиромаха и убогога и бесправно злостављају странца.

³⁰ Тражио сам међу њима човека који ће поправити зид и стати у процеп преда мном ради земље, да је не бих уништио. И нисам га нашао. ³¹ Зато ћу излити на њих свој гнев, истребићу их огњем своје јарости, и свалићу им на главу њихова дела – говори Господ Бог.“

Ола и Олива

23 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, биле су две жене, ћерке једне мајке. ³ Блудничиле су у Египту, блудничиле су од младости своје. Тамо су им груди стискали, девојачке им дојке дирали. ⁴ Старија се звала ’Ола’^[d], а ’Олива’^[e] јој је била сестра. Биле су моје, и родиле су синове и ћерке. Ола је Самарија, а Олива је Јерусалим. То су им имена.

⁵ Ола се одала блуду док је била моја; вукла ју је похота за њеним љубавницима, Асирцима, ратницима ⁶ у пурпур обученима, управитељима и намесницима, све згодним момцима, коњаницима што језде на коњима. ⁷ Нудила им је свој блуд, све најврснијима од Асираца, и свима за којима ју је вукла похота, те се оскрнавила свим својим идолима. ⁸ Од Египта није остављала своје блудничење, јер су са њом легали у њеној младости и дирали јој девојачке дојке, а она их је засипала својим блудом.

⁹ Зато сам је предао у руке њеним љубавницима, Асирцима, за којима ју је вукла похота. ¹⁰ Они су открили њену голотињу: похватали су њене синове и ћерке и побили их мачем. Тако је дошла на лош глас међу женама, кад је на њој извршен суд.

¹¹ Видела то њена сестра Олива, па је у својој похоти постала још покваренија од ње; у својим је блудничењима постала гора од своје сестре. ¹² Вукла ју је похота за Асирцима, управитељима и намесницима, ратницима, раскошно обученим коњаницима што језде на коњима, све згодним момцима. ¹³ И видео сам да се оскрнавила; обе су пошле истим путем.

¹⁴ У својим је блудничењима постала још гора. Видела је на зиду нацртане ликове мушкараца, слике Халдејаца насликане црвеном бојом, ¹⁵ опасане опасачима око бедара, с набраним турбанима на главама, с изгледом војних заповедника, налик Вавилонцима, којима је родна земља Халдеја. ¹⁶ И како их је угледала, похота је обузела, па им је послала гласнике у Халдеју. ¹⁷ Вавилоњани су дошли к њој на постељу љубавничку и оскрнавили је њиховим блудом. А кад се с њима оскрнавила, згадили су јој се. ¹⁸ Кад је јавно починила своја блудничења и открила своју голотињу, душа се моја од ње одвратила, као што ми се душа одвратила од њене сестре. ¹⁹ Али она је још више блудничила сећајући се дана свога девојаштва, кад је чинила блуд у Египту. ²⁰ Вукла ју је похота за њеним љубавницима којима је мушкост као у магарца, а излив као у коња. ²¹ Ти си се вратила на развратност своје младости, кад су ти у Египту дирали дојке и миловали ти девојачке груди.

²² Зато, Оливо, говори Господ Бог: ево, окренућу против тебе твоје љубавнике који су ти се згадили, и довешћу их на тебе са свих страна: ²³ Вавилоњане, све Халдејце, Фекођане, Сојане и Којане, све Асирце с њима, згодне младиће, све саме управитеље и намеснике, војне заповеднике и ратнике што јашу на коњима. ²⁴ Они ће навалити на тебе с оружјем, бојним колима на точковима и здруженим снагама. Поставиће се против тебе са свих страна са штитовима, штитићима и шлемовима. Ја ћу им предати суд, па ће ти судити по својим законима. ²⁵ Окренућу против тебе своју љубомору и гневно ће поступати с тобом: одсећи ће ти нос и уши, а ти што ти преостану, ти ће пасти од мача; одвешће ти синове и ћерке, а те што ти преостану, њих ће прождрети огањ. ²⁶ И стргнуће с тебе твоје хаљине и однети твој накит. ²⁷ Тако ћу одстранити од тебе твоју развратност и твој блуд који си почела у Египту. И нећеш више жудети за њима, нити се сећати Египта.

²⁸ Јер говори Господ Бог: ево, даћу те у руке оних које мрзиш, од којих ти се душа гади. ²⁹ Душмански ће поступати с тобом: узеће плод твоје муке и оставити те потпуно голу, па ће се показати голотиња твојих блудничења, твоја развратност и твоја блудничења. ³⁰ То ће ти се догодити зато што си блудничила с народима и оскрнавила се њиховим идолима. ³¹ Пошто си ишла стопама своје сестре, даћу ти у руку њену чашу.

³² Говори Господ Бог:

То сам ја рекао – говори Господ Бог.

³⁵ Зато, говори Господ Бог: зато што си ме заборавила и окренула ми леђа, испаштаћеш због свог разврата и својих блудничења.“

³⁶ Господ ми рече: „Сине човечији, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Објави им њихове гадости, ³⁷ јер су починиле прељубу, и крв је на њиховим рукама. Починиле су прељубу са својим идолима, а синове које су ми родиле жртвовала је њима за храну. ³⁸ Још су ми учиниле и ово: истога су дана оскрнавиле моја Светилишта и окаљале моје суботе. ³⁹ Тога су дана поклале своје синове за своје идоле и дошле у моје Светилиште да га окаљају. Ето, то су учиниле у моме дому.