Bible in 90 Days

¹⁸ Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. ¹⁹ Да припадате овом свету, свет би волео своје. Али, пошто не припадате свету, него сам вас ја издвојио из овог света, свет вас због тога мрзи. ²⁰ Сећајте се речи коју сам вам рекао: ’Слуга није већи од свог господара.’ Дакле, ако су мене прогонили, прогониће и вас; ако су послушали моје речи, послушаће и ваше. ²¹ Они ће све то чинити ради мене, јер не познају онога који је послао мене. ²² Да нисам дошао и да им нисам говорио, то им се не би урачунало у грех. Овако немају изговора за свој грех. ²³ Ко мрзи мене, мрзи и мога Оца. ²⁴ Да нисам међу њима чинио дела, која нико други није учинио, грех им се не би урачунао. Сад су видели, па су омрзли и мене и мога Оца. ²⁵ Ипак, то је због тога да би се испунила реч, записана у њиховом Закону: ’Омрзли су ме без разлога.’

²⁶ А када дође Помагач-Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Духа истине, Дух који од Оца исходи – он ће сведочити за мене. ²⁷ И ви ћете сведочити за мене, јер сте од почетка са мном.

16 Ово сам вам рекао да не одустанете. ² Искључиваће вас из синагога, а доћи ће час када ће, ко год вас убије, мислити да тиме служи Богу. ³ Ово ће чинити, јер нису упознали ни Оца ни мене. ⁴ Међутим, ово сам вам рекао да се, када дође тај час, сетите мојих речи. Ово вам нисам говорио на почетку, јер сам био са вама.

⁵ Сада одлазим к ономе који ме је послао, а нико од вас ме не пита: ’Куда одлазиш?’ ⁶ Напротив, вама је жалост обузела срце зато што сам вам то рекао. ⁷ Ја вам говорим истину: за вас је боље да одем, јер ако ја не одем, Помагач-Утешитељ неће доћи к вама. Али ако одем, послаћу га к вама. ⁸ А кад он дође, показаће свету шта је грех, шта је правда и шта је суд. ⁹ Грех је то што не верује у мене. ¹⁰ Правда је то што одлазим к Оцу и што ме нећете више видети. ¹¹ Суд је то што је владар овога света осуђен.

¹² Имам још много шта да вам кажем, али сада би то било превише за вас. ¹³ А када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину, јер неће говорити по своме, него ће говорити оно што чује, и најављиваће вам будуће догађаје. ¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће од мене примити и вама најављивати. ¹⁵ Све што има Отац, припада и мени. Зато сам вам рекао да ће од мене узети и вама најављивати.

¹⁶ Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“

Жалост и радост

¹⁷ Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? ¹⁸ Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“

¹⁹ Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? ²⁰ Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. ²¹ Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. ²² И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. ²³ У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. ²⁴ Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.

²⁵ Ово сам вам рекао сликовито, али доћи ће час када вам више нећу говорити сликовито, него ћу вам отворено говорити о Оцу. ²⁶ У тај дан ви ћете тражити од Оца у моје име. Не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас. ²⁷ Наиме, вас са̂м Отац воли, зато што сте ви заволели мене и зато што сте поверовали да сам дошао од Бога. ²⁸ Од Оца сам изашао и дошао на свет; сада одлазим са света и идем к Оцу.“

²⁹ Његови ученици му рекоше: „Ево, сад нам отворено говориш и не служиш се сликовитим говором. ³⁰ Сада знамо да све знаш и да није потребно да ти неко постави питање, јер ти то унапред знаш. Зато верујемо да си дошао од Бога.“

³¹ „Сада верујете? – упита их Исус. ³² Ево, тек што није наступио час, када ћете се сви разбежати свако на своју страну, а мене оставити самог. Ипак, ја нисам са̂м, јер је Отац са мном.

³³ Ово сам вам рекао да имате мир у мени. У свету ћете имати невољу, али ви будите храбри; ја сам победио свет.“

Исусова првосвештеничка молитва

17 Рекавши ово, Исус је подигао своје очи ка небу, и рекао:

„Оче, дошао је час. Прослави свога Сина, да би Син прославио тебе. ² Јер ти си му дао власт над сваким човеком да подари вечни живот свима које си му дао. ³ А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао. ⁴ Ја сам показао твоју славу на земљи: извршио сам дело које си ми поверио. ⁵ Сада, Оче, подај ми славу у твоме присуству, славу коју сам имао са тобом пре постања света.

⁶ Објавио сам твоје име онима које си ми дао из света. Они су били твоји, а ти си их дао мени и они су послушали твоју реч. ⁷ Сад знају да све што си ми дао долази од тебе, ⁸ јер сам им рекао оно што си ти рекао мени. То су прихватили, те знају да је истина да сам од тебе дошао и верују да си ме ти послао. ⁹ За њих се молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми ти дао, јер су твоји. ¹⁰ Све што припада мени припада и теби, и све што припада теби припада и мени, а моја слава се открила по њима. ¹¹ Ја нисам више на свету, али су они на свету. Сада идем к теби. Оче свети, сачувај их у свом имену, које си ми дао, да и они буду једно као што смо ми једно. ¹² Док сам био с њима, чувао сам их у твом имену, које си ми дао. Ја сам их сачувао и ниједан од њих није изгубљен, осим човека предвиђеног за пропаст^[a], да се испуни што је написано у Писму. ¹³ Сада идем к теби, а ово говорим док сам на свету, да би и њих испунила радост коју ја имам.

¹⁴ Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету. ¹⁵ Не молим те да их узмеш са света, већ да их сачуваш од Злога. ¹⁶ Они не припадају свету, као што ни ја нисам од света. ¹⁷ Посвети их себи истином; твоја реч је истина. ¹⁸ Ја их шаљем у свет, као што си ти мене послао на свет. ¹⁹ Ја себе посвећујем ради њих, да и они буду посвећени истином.

Исус моли за све вернике

²⁰ Не молим се само за њих, него и за све који ће, преко њихове поруке, поверовати у мене, ²¹ да би сви били једно. Као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, тако нека и они буду једно у нама, да свет поверује да си ме ти послао. ²² Ја сам им предао славу, коју си ти предао мени, да буду једно као што смо ми једно: ²³ ја у њима и ти у мени, да буду у потпуном јединству, да би свет знао да си ме ти послао и да си их волео онако како си волео мене.

²⁴ Оче, хоћу да они које си ми ти дао буду са мном и да гледају моју славу, славу коју си ми дао, јер си ме волео пре постања света. ²⁵ Оче праведни, свет те не познаје, али ја те познајем, а и они знају да си ме ти послао. ²⁶ Ја сам им објавио твоје име, а објављиваћу га и даље, да љубав којом си ме волео буде у њима, и ја у њима.“

Исуса хапсе

18 Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.

² А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.

³ Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.

⁴ Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“

⁵ Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“

Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. ⁶ Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.

⁷ Исус их поново упита: „Кога тражите?“

Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“

⁸ Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“

⁹ То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“

¹⁰ Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.

¹¹ Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“

¹² Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. ¹³ Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. ¹⁴ Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.

¹⁵ А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. ¹⁶ Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.

¹⁷ Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“

„Нисам“ – одговори Петар.

¹⁸ Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.

Првосвештеник испитује Исуса

¹⁹ У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.

²⁰ Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. ²¹ Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“

²² Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ ²³ Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ ²⁴ Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.

Петар се поново одриче Исуса

²⁵ Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“

Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“

²⁶ Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ ²⁷ Петар поново порече и уто се огласи петао.

Исус пред Пилатом

²⁸ Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. ²⁹ Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“

³⁰ „Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. ³¹ Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“

Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“

³² Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.

³³ Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“

³⁴ Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“

³⁵ Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“

³⁶ Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“

³⁷ Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“

„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“

³⁸ Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! ³⁹ Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“

⁴⁰ Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)

Исус осуђен на смрт

19 Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. ² Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, ³ па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали.

⁴ Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ ⁵ Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи.

Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“

⁶ Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су:

„Разапни га, разапни!“

Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“

⁷ Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“

⁸ Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. ⁹ Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. ¹⁰ Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ ¹¹ Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“

¹² Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“

¹³ Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата). ¹⁴ То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне^[b].

Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“

¹⁵ Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“

Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“

Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ ¹⁶ Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну.

Распеће

Војници су тада преузели Исуса. ¹⁷ Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота). ¹⁸ Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини.

¹⁹ Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. ²⁰ Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. ²¹ Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“

²² Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ ²³ Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.

²⁴ Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“

То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:

Војници тако и учине.

²⁵ Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. ²⁶ Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ ²⁷ Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.

²⁸ Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ ²⁹ Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.

Исус умире

³⁰ Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.

³¹ Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. ³² Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. ³³ Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. ³⁴ Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. ³⁵ То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. ³⁶ Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ ³⁷ Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“

Исусов погреб

³⁸ После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. ³⁹ Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. ⁴⁰ Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. ⁴¹ А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазио једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. ⁴² Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.

Празан гроб

20 У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. ² Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“

³ Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. ⁴ Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. ⁵ Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. ⁶ Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје ⁷ и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. ⁸ Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. ⁹ Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да ускрсне из мртвих.

¹⁰ Тада су се ученици вратили кући.

Исус се јавља Марији из Магдале

¹¹ А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб ¹² и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.

¹³ Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“

Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ ¹⁴ Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.

¹⁵ Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“

Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“

¹⁶ Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)

¹⁷ Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“

¹⁸ Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.

Исус се јавља својим ученицима

¹⁹ Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ ²⁰ Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.

²¹ Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ ²² Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. ²³ Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“

Исус се јавља Томи

²⁴ Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. ²⁵ Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“

²⁶ Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ ²⁷ Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“

²⁸ Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“

²⁹ Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“

³⁰ Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. ³¹ А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.

21 После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: ² Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. ³ Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.

⁴ У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.

⁵ Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“

Они му одговорише: „Нисмо.“

⁶ Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.

⁷ Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. ⁸ Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара^[c]. ⁹ Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ ¹¹ Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. ¹² Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. ¹³ Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. ¹⁴ То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.

Исус и Петар

¹⁵ После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“

¹⁶ Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Чувај моје овце!“

¹⁷ Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“

Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје овце! ¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, са̂м си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ ¹⁹ Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“

²⁰ Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ ²¹ Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“

²² Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ ²³ Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“

²⁴ Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. ²⁵ Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.

Оснивање Цркве

1 Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, ² до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. ³ Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем.

Последње Исусове речи

⁴ Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: ⁵ Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“

⁶ Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“

⁷ Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. ⁸ Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“

Исусово узнесење

⁹ Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. ¹⁰ Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. ¹¹ Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“

¹² Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода^[d]. ¹³ Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). ¹⁴ Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа.

Избор Јудиног наследника

¹⁵ Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: ¹⁶ „Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. ¹⁷ Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“

¹⁸ (Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. ¹⁹ Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)

²⁰ „О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:

Исто тако, стоји написано:

²¹ Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, ²² почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био узнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог ускрсења заједно са нама.“

²³ Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. ²⁴ Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао ²⁵ да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ ²⁶ Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.

Долазак Светог Духа

2 На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. ² Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. ³ Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. ⁴ Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.

⁵ Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. ⁶ Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.

⁷ Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? ⁸ Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? ⁹ Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима ¹¹ – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ ¹² Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:

„Шта све ово значи?“

¹³ Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:

„Ма, напили су се они слаткога вина!“

Петров говор

¹⁴ Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. ¹⁵ Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро^[e]. ¹⁶ Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:

²² Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. ²³ Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. ²⁴ Али Бог га је ускрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. ²⁵ Давид је за Исуса рекао следеће:

²⁹ Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. ³⁰ Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. ³¹ Он је то унапред видео, те је навестио Христово ускрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’

³² И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. ³³ И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. ³⁴ Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:

³⁶ Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“

³⁷ Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“

³⁸ Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. ³⁹ Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“

⁴⁰ Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ ⁴¹ Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.

Живот првих хришћана

⁴² Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. ⁴³ Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. ⁴⁴ Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. ⁴⁶ Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца ⁴⁷ хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.

Исцељење хромога

3 Једном су Петар и Јован улазили у храм у време молитве. Било је око три сата поподне. ² Баш тада су уносили неког човека хромог од рођења. Њега су људи свакога дана доносили до храмских врата званих „Дивна“, да проси милостињу од оних који долазе у храм. ³ Кад је видео да су Петар и Јован хтели да уђу у храм, затражио је од њих милостињу. ⁴ Петар и Јован су упрли поглед у њега, а онда Петар рече: „Погледај нас.“ ⁵ Хроми човек их је пажљиво гледао, очекујући да ће му уделити неку милостињу.

⁶ Петар му, међутим, рече: „Немам ни сребра ни злата, али оно што имам – то ти дајем: у име Исуса Христа из Назарета, устани и ходај!“ ⁷ Петар затим прихвати хромог за десну руку и подиже га. Истог трена су му очврснули стопала и глежњи, ⁸ па је скочио на своје ноге и почео да хода. Затим је са апостолима ушао у храм скачући и хвалећи Бога. ⁹ Сви људи који су га видели како хода и хвали Бога, ¹⁰ препознали су оног истог човека кога су виђали како седи крај Дивних врата и проси. Зато су били преко сваке мере зачуђени и задивљени због онога што се догодило са њим.

Петар говори народу

¹¹ Сав народ који се тамо налазио похрлио је ка месту званом „Соломонов трем“, где су се налазили Петар, Јован и исцељени, који се није одвајао од њих. ¹² Када је то Петар видео, обратио се народу: „Израиљци, зашто сте тако изненађени овим што се догодило и зашто гледате у нас као да смо ми својом сопственом снагом или побожношћу учинили да овај човек прохода? ¹³ Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, Бог наших отаца, прославио је свог слугу Исуса, кога сте ви предали и одрекли га се пред Пилатом, када је овај решио да га ослободи. ¹⁴ Ви сте одбацили Светога и Праведнога, а измолили сте да вам у замену ослободе убицу. ¹⁵ Ви сте убили Створитеља живота, али га је Бог ускрснуо из мртвих, чему смо ми сведоци. ¹⁶ Вером у Исусово име је овај човек, кога познајете и гледате, био ојачан. Вера у Исуса је учинила овог човека потпуно здравим, као што сте и сами могли да видите.

¹⁷ Браћо, знам да сте ви, као и ваше вође, урадили то из незнања. ¹⁸ Међутим, Бог је на овај начин испунио оно што је преко свих својих пророка унапред најавио, рекавши да ће његов Христос претрпети страдање.

¹⁹ Стога, браћо, покајте се и окрените се Богу да би вам се избрисали греси, ²⁰ како би вам Господ дао времена починка, и послао вам Христа Исуса, кога је вама унапред наменио. ²¹ Њега небо треба да задржи све до времена свеопште обнове коју је Бог одавно најавио преко својих светих пророка. ²² Мојсије је, на пример, рекао:

²⁴ Тако су и сви остали пророци, који су вам од Самуила редом говорили, најављивали ове дане. ²⁵ Ви сте наследници обећања које је Бог дао преко пророка и учесници у савезу који је Бог склопио са вашим прецима, јер је Бог рекао Авра̂му:

²⁶ Бог је најпре вама подигао свога слугу и послао га да сваког од вас благослови и одврати од ваших злих дела.“

Петар и Јован пред судом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. ³ Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. ⁴ Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.

⁵ Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, ⁶ затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. ⁷ Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“

⁸ Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, ¹⁰ онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. ¹¹ Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’

¹² Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“

¹³ Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. ¹⁴ Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. ¹⁵ Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: ¹⁶ „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. ¹⁷ Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“

¹⁸ Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. ¹⁹ Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, ²⁰ јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“

²¹ Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. ²² Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.

Молитва за храброст апостола

²³ Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. ²⁴ Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. ²⁵ Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:

²⁷ Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. ²⁸ Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. ²⁹ А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. ³⁰ Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“

³¹ Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.

Јединство прве Цркве

³² А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко.

³³ Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом ускрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. ³⁴ Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, ³⁵ а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама.

³⁶ Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), ³⁷ продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.

Ананија и Сафира

5 И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. ² Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.

³ Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? ⁴ Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“

⁵ Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. ⁶ Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.

⁷ Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. ⁸ Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.

⁹ Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“

¹⁰ Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. ¹¹ Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.

Раст Цркве

¹² Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. ¹³ Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. ¹⁴ Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. ¹⁵ Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. ¹⁶ Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.

Поновно прогонство апостола

¹⁷ Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, ¹⁸ ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. ¹⁹ Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: ²⁰ „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“

²¹ Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.

У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. ²² Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: ²³ „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ ²⁴ Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.

²⁵ Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“

Пред Великим већем

²⁶ Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.

²⁷ Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: ²⁸ „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“

²⁹ Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. ³⁰ Бог наших отаца је ускрснуо из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. ³¹ Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. ³² Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“

Гамалилова мудрост

³³ Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. ³⁴ Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. ³⁵ Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. ³⁶ Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. ³⁷ После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. ³⁸ Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. ³⁹ Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“

Они су се сложили с њим, ⁴⁰ и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.

⁴¹ Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. ⁴² Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.

Избор седморице ђакона

6 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. ² Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. ³ Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“

⁵ Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. ⁶ Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.

⁷ Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.