Bible in 90 Days
Исус исцељује опседнутог дечака
14 Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима. 15 Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави.
16 Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“
17 Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. 18 Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“
19 Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ 20 Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста.
21 Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“
„Још од његовог детињства – одговори отац. 22 Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“
23 Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“
24 Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“
25 Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ 26 На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. 27 Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде.
28 Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“
29 Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“
Исус поново наговештава своју смрт
30 Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, 31 јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана ускрснути.“ 32 Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
33 Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“ 34 Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.
35 Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“
36 Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“
Ко није против нас, са нама је
38 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
39 Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. 40 Јер, ко није против нас, за нас је. 41 Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.
Навођење на грех
42 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. 43 Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 45 И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. 46 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 47 И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. 48 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће свако од ових бити огњем посољен.
50 Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“
Неразрешивост брака
10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2 Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3 Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4 Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5 Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6 Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7 ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8 па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9 Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10 Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11 Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12 И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16 Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
Богати човек
17 Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
18 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим[a]? Нико није добар осим самога Бога. 19 Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“
20 Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“
21 Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22 Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.
23 Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“
24 Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26 Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27 Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“
28 Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“
29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30 који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31 Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
Исус трећи пут најављује своју смрт
32 Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34 који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана ускрснути.“
Неразумни захтев Јакова и Јована
35 Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“
36 „Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.
37 Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“
38 Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“
39 „Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40 Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“
41 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43 Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44 и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45 Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“
Исцељење слепог Вартимеја
46 Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47 Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
48 Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
49 Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“
Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50 Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.
51 Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“
Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“
52 „Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.
Исусова служба у Јерусалиму
Исус улази у Јерусалим на магарцу
11 А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. 2 Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. 3 А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“
4 Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. 5 Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ 6 Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. 7 Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. 8 Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
10 Благословено било наступајуће царство нашега оца Давида!
Осана на висини!“
11 По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.
Исус проклиње смокву
12 Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. 13 Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. 14 Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.
Исус чисти храм
15 Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. 16 Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. 17 Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
18 Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.
19 Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
Поука о смокви
20 Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21 Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“
22 Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23 Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24 Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25 А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. 26 Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“[b]
Исусова власт
27 Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28 па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31 Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32 А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
12 Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 2 У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3 Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. 4 Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. 5 Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.
6 Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’
7 Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 8 Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.
9 Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 Зар не читате у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони;
11 од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?“
12 Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.
Плаћање пореза
13 Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи. 14 Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“
15 Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“ 16 Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“
Они одговоре: „Царев.“[c]
17 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
И дивили су му се.
О ускрсењу мртвих
18 Тада су садукеји, који говоре да нема ускрсења, приступили Исусу са питањем: 19 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 20 Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства. 21 Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом. 22 Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена. 23 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
24 Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију? 25 Јер, кад мртви буду ускрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима. 26 А што се тиче мртвих да ускрсавају, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ 27 Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“
Највећа заповест
28 Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“
29 Исус му одговори: „Најважнија је:
’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.
30 Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’
31 А друга заповест је:
’Воли ближњега свога као самога себе.’
Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“
32 Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, 33 те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“
34 Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.
Христос – Давидов Син и Господ
35 Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? 36 Наиме, са̂м Давид је, посредством Светога Духа, рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду.“’
37 Ако га са̂м Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
Многи народ га је радо слушао.
Упозорење против зналаца Светог писма
38 Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. 39 Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 40 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
Удовичин прилог
41 Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. 42 Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,[d] што је око један динар.
43 Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, 44 јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“
Пророштво о разорењу храма
13 Док је Исус излазио из храма, рече му један од његових ученика: „Учитељу, погледај ово дивно камење! Како су предивне ове грађевине!“
2 Исус му одговори: „Видиш ли ове велике грађевине? Неће овде остати ни камен на камену, који се неће порушити.“
3 Када је Исус седео на Маслинској гори, насупрот храму, упитају га насамо Петар, Јаков, Јован и Андрија: 4 „Реци нам, када ће се ово догодити и шта ће бити знак да је дошао крај свему овоме?“
5 Исус поче да им говори: „Пазите да вас ко не заведе! 6 Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам тај!’ те ће многе завести. 7 А када чујете да се воде ратови и да се шире гласине о предстојећим ратовима, не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. 8 Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће земљотреса по разним местима и глади. Ово је тек почетак невоља.
9 Али ви пазите: предаваће вас судовима и тући по синагогама. Изводиће вас пред намеснике и цареве ради мене, да сведочите. 10 Прво треба да се Радосна вест објави свим народима. 11 А кад вас одведу и предају на суд, немојте се унапред бринути шта ћете рећи, него говорите оно што ће вам се тог часа дати, јер нећете ви говорити него Свети Дух кроз вас.
12 Брат ће брата предати да се погуби и отац своје дете, устаће деца на своје родитеље и убијаће их. 13 Сви ће вас мрзети ради мог имена, али ко истраје до краја, биће спасен.
14 А кад видите да ’страшно богохулство’ стоји где не треба – ко чита нека разуме! – тада становници Јудеје нека беже у брда. 15 Ко се нађе на крову нека не силази и не улази у кућу да узме што из куће, 16 и ко се нађе у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. 17 Јао трудницама и дојиљама у те дане! 18 Молите се да се то не догоди у зиму, 19 јер ће у те дане настати таква невоља какве није било од почетка створења, које је Бог створио, па до данас, нити ће је више бити.
20 И да Господ није одлучио да скрати број тих дана, нико се не би спасао; али због изабраних, оних које је изабрао, он ће скратити број тих дана. 21 Ако вам тада неко каже: ’Ево, Христос је овде!’ или ’Ено га тамо!’, не верујте! 22 Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци и учиниће знакове и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. 23 Али ви пазите; све сам вам унапред казао.
Долазак Сина Човечијег
24 Али у те дане после те невоље:
’сунце ће потамнети,
а месец неће више светлети;
25 звезде ће са неба падати,
и силе се небеске уздрмати.’
26 Тада ће угледати Сина Човечијег како долази на облацима са великом силом и славом. 27 Он ће онда послати анђеле и сабраће изабране са четири стране света, са краја земље до накрај неба.
Поука о смокви
28 Поучите се на примеру смокве. Када њена грана омекша и лишће потера, тада знате да је лето на прагу. 29 Тако и ви, кад видите да се то дешава, знајте да је он близу, пред вратима. 30 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 31 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.
Незнани дан и час
32 А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни са̂м Син, већ само Отац. 33 Пазите и бдите, јер не знате када је то време. 34 То је као када неки човек крене на пут, а кућу преда на управу слугама. Затим свакоме одреди његово задужење, а вратару заповеди да чува стражу.
35 Бдите, стога, јер не знате када Господар куће долази: да ли увече или у поноћ; да ли кад први петлови закукуричу или ујутро, 36 да вас, ако изненада дође, не затекне да спавате. 37 А што вама говорим, свима говорим: бдите!“
Верске вође планирају да убију Исуса
14 Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. 2 Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“
Жена помазује Исуса миришљавим уљем
3 Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.
4 Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? 5 То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да̂ сиромасима.“ Зато су је прекорили.
6 Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 7 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. 8 Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. 9 Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
10 Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. 11 Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.
Пасхална вечера
12 А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“
13 Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, 14 па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ 15 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“
16 Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.
Вечера Господња
17 Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. 18 Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“
19 Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“
20 А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. 21 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
22 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“
23 Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.
24 Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. 25 Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“
26 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Наговештај Петровог одрицања
27 Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати.’
28 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
29 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“
30 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“
31 Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33 Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“
35 Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36 Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
37 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
39 Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.
41 Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
43 Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“
45 Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46 Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47 Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.
48 Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49 Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“
50 Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51 Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52 Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.
Пред Великим већем
53 Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.
55 Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56 Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.
57 Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58 „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59 Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.
60 Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61 Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.
Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“
62 „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
63 На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64 Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“
Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65 Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.
Петар се одриче Христа
66 Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67 Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:
„И ти си био са Исусом из Назарета!“
68 Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.
69 Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70 Али Петар је и даље то порицао.
Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“
71 Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“
72 Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.
Јудејско веће осуђује Исуса
15 А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.
Исус пред Пилатом
2 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:
„Ти то кажеш.“
3 Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4 Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“
5 Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.
Исуса осуђују на смрт
6 Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7 У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8 Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.
9 Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10 Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11 Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12 Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13 А они повикаше: „Разапни га!“
14 Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“
15 Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
16 Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17 Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18 Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19 Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20 Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.
Исуса одводе
21 Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22 Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23 Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24 Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.
Исус је разапет на крст
25 Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26 Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27 Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28 Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“[e] 29 Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30 спаси самога себе, па сиђи с крста!“
31 Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32 Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Исусова смрт
33 У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34 Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
35 А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“
36 Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37 А Исус врло гласно повика и издахну.
38 Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39 А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“
40 Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41 Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42 Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43 Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44 Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45 Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46 Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47 Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
Исусово ускрсење
16 Кад је прошла субота, Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева, и Салома, купише мирисе да би отишле и помазале Исусово тело. 2 А у недељу, рано ујутро, чим је изашло сунце, дођоше до гроба, 3 па рекоше једна другој: „Ко ће нам откотрљати камен с врата гроба?“
4 Када су погледале, виделе су да је камен већ откотрљан. А камен је био веома велики. 5 Ушавши у гроб, угледале су неког младића обученог у белу одећу, како седи с десне стране. Жене претрнуше.
6 Али он им рече: „Не бојте се! Ви тражите Исуса Назарећанина кога су разапели. Он није овде, ускрснуо је. Ево, ово је место где је био положен. 7 Него, идите и реците његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, баш као што вам је рекао.“ 8 Оне изађоше из гроба и побегоше, јер су биле ван себе од страха. Никоме нису ништа рекле, јер су биле уплашене.
Исус се јавља Марији из Магдале
9 Рано у недељу, када је Исус ускрснуо, јавио се прво Марији из Магдале, из које је био истерао седам злих духова. 10 Она је отишла и рекла то онима који су некад били са њим, а сада су туговали и оплакивали га. 11 Кад су чули да је жив и да га је она видела, нису поверовали.
Исус се јавља двојици ученика на путу
12 После тога, Исус се јави у другом обличју двојици ученика на путу према селу. 13 Они оду, те јаве осталима, али ни њима нису веровали.
Исус се јавља ученицима међу којима је и Тома
14 Касније се јавио и Једанаесторици, док су били на обеду. Укорио их је због њиховог неверовања и тврдоглавости, зато што нису поверовали онима који су га видели ускрслог.
Велико послање
15 Онда им рече: „Идите по свему свету и објавите Радосну вест свим људима. 16 Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. 17 Ово су знаци који ће пратити оне који верују: у моје име изгониће зле духове; говориће новим језицима; 18 змије ће подизати рукама, а ако попију што смртоносно, неће им нашкодити; полагаће руке на болеснике и они ће оздрављати.“
Исусово узнесење
19 Кад је све то изрекао, Господ Исус је био узнет на небо, где је сео Богу с десне стране. 20 А они су отишли и проповедали свуда. Господ им је помагао и преко њих потврђивао своју реч знацима који су је пратили.
Сврха Лукиног писања
1 Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2 онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3 стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4 да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.
Рођење Јована Крститеља
5 У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6 Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7 Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.
8 Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9 Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10 Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.
11 Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12 Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.
13 Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14 Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.
16 Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17 Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“
18 Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“
19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20 Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“
21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.
23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“
Наговештај Исусовог рођења
26 А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27 девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28 Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“
29 Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30 Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31 И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32 Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33 Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“
34 Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“
35 Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36 А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37 Богу ништа није немогуће.“
38 Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.
Сусрет Марије и Јелисавете
39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“
46 Онда Марија рече:
„Велича душа моја Господа,
47 весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
Авра̂му и његовом потомству довека.“
56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.
Рођење Јована Крститеља
57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.
59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“
61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“
62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.
67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:
68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
пред њим у све дане наше.
76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
јер ћеш ићи пред Господом
да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
од којег ће нам доћи[f] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“
80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.