Bible in 90 Days
Обнова Израиља
11 Тога ћу дана
подићи пали шатор Давидов,
зазидаћу му пукотине,
саградићу што је у њему срушено,
и обновити га као у давнашње време.
12 Тако ће узети наследство остатка Едома
и све народе који носе моје име
– говори Господ који чини ово.
13 Ево, долазе дани – говори Господ –
када ће ратар стизати жетеоца
и газилац грожђа престићи сејача.
И тада ће горе капати слатким вином
и сви ће се брегови преливати.
14 Вратићу Израиљ, свој народ из изгнанства.
И они ће обновити градове напуштене и живеће у њима.
Садиће винограде и њихово пити вино,
садиће баште и њихов род јести.
15 Засадићу их у земљу њихову
и неће бити ишчупани опет
из своје земље, коју сам им дао“ –
каже Господ, твој Бог.
Авдијина визија
1 Виђење Авдијино:
Овако Господ Бог каже о Едому:
Чули смо вест од Господа
и гласник је послан међу народе:
„Устаните! Дигнимо се у бој против њега!“
2 „Ево, учинио сам те незнатним међу народима
и врло презреним.
3 Дрскост срца твога те је обманула,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Говориш у срцу своме:
’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’
4 Све и да се ко орао винеш,
своје гнездо међу звезде свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
5 Ако ти лопови дођу
и по ноћи затирачи,
зар неће накрасти колико им треба?
Ако ти дођу берачи грожђа,
зар неће оставити за пабирчење?
Али ти ћеш бити похаран!
6 О, како ће Исава да претресу!
Наћи ће му сва скривена блага.
7 Све до границе потерали те сви твоји савезници.
Обманули су те, надвладали те твоји вајни пријатељи.
Ти што твој хлеб једу, испод тебе копају ти јаму,
а ти о томе појма немаш.
8 Нећу ли оног дана – говори Господ –
сатрти мудраце едомске
и учене с горе Исавове?
9 О, Темане, препашће се твоји ратници,
сви са горе Исавове биће побијени.
10 Због насиља над Јаковом, братом твојим,
прекриће те стид
и довека сатрвен ћеш бити.
11 Оног дана када си стајао по страни,
од дана кад су му туђинци благо заробили,
кад незнанци грунуше на врата његова
и за Јерусалим жреб бацаше,
ти си био као један од њих.
12 Ниси смео да посматраш дан брата свога,
дан његове коби;
ниси смео да ликујеш над народом Јуде,
оног дана кад су разорени,
и злурадо да се цериш
на дан њиног јада.
13 Ниси смео да прођеш кроз врата мог народа
у онај дан њихове пропасти.
Ниси смео да посматраш зло њихово
у тај кобни дан,
да се пружаш за њиховим благом
на дан њиног јада.
14 Ниси смео да стојиш на раскршћима,
бегунце његове да убијаш,
да његове издајеш преживеле
у том дану јада.
15 Близу је дан Господњи
свим народима.
Шта си чинио, чиниће се теби.
Обиће ти се о главу дела твоја.
16 Јер, као што сте пили на мојој светој гори
и сви народи ће истрајно пити.
И пиће и гутаће
и биће као да их није било.
17 А на гори Сион спасење ће бити
и биће она светиња,
а дом ће Јаковљев запосести поседе своје.
18 Ватра ће постати дом Јаковљев,
дом Јосифов биће пламен,
а дом Исавов постаће стрњика.
И спалиће их, прогутаће их,
и неће се спасти нико
из дома Исавовог.“
Јер тако каже Господ.
19 Они из Негева ће освојити гору Исавову,
а они из равнице Филистеју.
Освојиће и подручје Јефремово и подручје Самарије,
а Венијамин ће освојити Галад.
20 И изгнаници са бедема народа израиљског
наследиће земљу Хананаца до Сарепте.
А изгнаници из Јерусалима,
који су у Сефарду, запосешће градове Негева.
21 И изаћи ће избављени на гору Сион
да суде гори Исавовој
и Царство ће припадати Господу.
Јона бежи од Бога
1 Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: 2 „Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“
3 Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. 4 Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. 5 Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.
А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. 6 Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“
7 Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. 8 Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ 9 Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ 10 Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је са̂м рекао. 11 Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.
12 Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ 13 Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. 14 Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ 15 Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. 16 На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.
Бог шаље рибу да прогута Јону
2 Али Господ посла велику рибу да прогута Јону. Јона је био у утроби рибе три дана и три ноћи.
2 Тада се Јона помолио Господу, своме Богу, из утробе рибе.
Јонина молитва
3 Рекао је:
„Из невоље своје призвах Господа
и он ми је одговорио,
из утробе Света мртвих[a] завапих,
и ти си чуо глас мој.
4 Ти си ме бацио у дубине,
у средиште мора,
бујица ме опколила,
сви таласи твоји и вртлози преплавише ме.
5 Помислих: ’Отеран сам од твојих очију,
но, опет ћу свети Дом твој гледати.’
6 Воде ми дођоше до грла,
бездан ме је окружио,
траве ми се око главе сплетоше,
7 спустих се до темеља горских,
заувек се браве земаљске склопише нада мном,
али ти си подигао из јаме живот мој,
Господе, Боже мој.
8 Кад ми живот на измаку беше,
сетих се Господа,
и молитва ми допре до Господа,
до светога Дома твојега.
9 Они што се држе ништавних идола,
милост Божију себи ускраћују.
10 Гласом хвалоспевним
жртву ћу ти принети,
што заветовах, то ћу извршити.
Спасење је од Господа!“
11 Тада је Господ заповедио риби, те је она избацила Јону на копно.
Покајање становника Ниниве
3 Реч Господња по други пут дође Јони: 2 „Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“
3 Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. 4 Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ 5 Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.
6 Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. 7 Онда је заповедио да вичу по Ниниви:
„По налогу цара и његових великаша:
’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. 8 Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. 9 Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“
10 Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.
Јонин гнев и Божија поука
4 Тада се Јона веома озловољио и наљутио. 2 Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. 3 Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ 4 Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“
5 Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. 6 А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. 7 Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. 8 Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“
9 Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ 10 Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. 11 А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“
1 Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.
2 Чујте, о, народи сви!
Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!
Нека Господ Бог против вас сведок буде,
Господ из храма светости своје.
Суд над Самаријом и Јерусалимом
3 Јер, гле, излази Господ из свог места,
сићи ће да гази висине земаљске.
4 Под њим ће се топити планине,
распукнуће се долине
као восак пред огњем,
биће као када вода низ стрмину тече.
5 Све је то због Јаковљевог преступа
и због греха куће израиљске.
А који је Јаковљев преступ?
Зар то није Самарија?
И које су узвишице Јудине?
Зар то није Јерусалим?
6 „Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,
у поље за засад винограда.
Камење ћу њено да изручим у долину,
оголићу њене темеље.
7 Биће сатрвени сви њени кипови
и у ватри изгореће сви њени добици.
Уништићу све њене идоле
јер их је накупила од добити блудничке,
па ће опет бити блудничка добит.“
Плач и жаљење
8 Жалићу ја због овог, вапићу,
ићи ћу бос и го.
Завијаћу нарицаљку као шакал
и кликтаћу као женка ноја.
9 Јер нема лека за њену рану
која дође све до Јуде,
рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.
10 Не јављајте Гату,
не јецајте, не плачите.
У Вет-Афри у прашини ваљајте се.
11 Бежи, становнице сафирска,
гола и осрамоћена.
Неће изаћи становница сананска
јер због нарицаљке Вет-Езела
тамо нећете заклон наћи.
12 Добро чека забринута становница маротска,
јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.
13 У бојна кола упрегни коње,
становнице Лахиса,
јер си почетак греха ћерко сионска.
У теби су се нашли преступи Израиља.
14 Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,
а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.
15 Ипак ћу ти довести освајача,
становнице мариска,
а до Одолама ће доћи слава Израиља.
16 Оћелави и косу ошишај
за децом својом милом.
Рашири ћелу своју као лешинар,
јер ће од тебе отићи у изгнанство.
Људски планови и Божији планови
2 Јао онима који зло спремају,
који кују неправду на постељама својим!
Кад осване, онда то и чине,
јер је сила у руци њиховој.
2 Зажеле њиве – отимају их;
и куће – одузимају их.
Они тлаче човека и дом његов,
човека и његово наследство.
3 Зато овако каже Господ:
„Ево, роду овом спремам зло.
Из њега нећете своје вратове извући
и нећете надмено ићи,
јер ће доћи време зла.
4 Тога ће дана о вама с подсмехом причати,
нарицаће нарицаљку:
’Збило се – рећи ће. Сатрвени смо сасвим.
Мењао је део народа мога.
Како га је отргнуо од мене!
Наша је поља дао отпадницима.’“
5 Зато нећеш имати никога ко би ти жребом
мерио ужетом земљу у збору Господњем.
Лажни пророци
6 „Не балите пророштвима“ – пророкују они –
„Не пророкујте о тим стварима!
Неће се на нас обрушити.“
7 Кажеш ли ти, о, доме Јаковљев:
„Је ли Дух Господњи нестрпљив?
То ли су његова дела?“
„Не чине ли моје речи добро
ономе који исправно живи?
8 Колико јуче мој се народ подигао
као непријатељ.
Скидате са хаљине плашт
онима који спокојно пролазе,
као они који се из битке враћају.
9 Жене мог народа терате
из њихових вољених кућа,
од њихове деце славу моју
довека узимате.
10 Устаните и идите
јер ово није место починка.
Зато што је нечисто,
биће разорено и биће то страховито разарање.
11 Ако човек лажов, што иде низ ветар, слаже –
пророковаћу ти о вину и жестоком пићу –
тај ће бити пророк овом народу.
Обећање избављења
12 Заиста, окупићу, Јакове, све вас.
Заиста, заједно ћу окупити остатак Израиљев.
Учинићу их попут оваца у тору,
попут стада посред паше његове,
да од људи буде ларма.
13 Пред њима ће ићи онај што продире,
па ће и они продрти, проћи кроз врата и изаћи кроз њих.
Њихов ће цар ићи пред њима
и Господ на њиховом челу.“
Прекор вођама и пророцима
3 Зато сам рекао:
„Чујте, о, Јакова главари
и војводе дома Израиљевог!
Није ли на вама да знате шта је правда?
2 А ви мрзите добро и волите зло!
Кожу са њих гулите
и месо са њихових костију.
3 Једете месо мог народа
и кожу са њих дерете;
ломите им кости на комаде;
касапите их као за лонац,
као месо усред тигања.“
4 Тада ће они Господу да завапе,
а он им се одазвати неће.
Сакриће од њих лице своје у оно време,
јер су починили злодела.
5 „Овако каже Господ
против пророка који заводе мој народ,
који гризу зубима и објављују мир,
а рат најављују ономе
ко им у уста ништа не ставља.
6 Зато ће вам ноћ пасти без виђења
и тама ће вас обавити без гатања;
сунце ће над пророцима заћи
и биће оног дана мрак над њима.
7 И посрамиће се видеоци,
и застидеће се гатари.
Затиснуће уста своја сви до једног
јер нема Божијег одговора.“
8 А ја сам пун снаге Господњег Духа,
правде и силе,
да објавим Јакову преступ његов
и Израиљу његов грех.
9 Чујте, о, главари Јаковљевог дома
и војводе дома Израиљевог,
ви што се гадите на правду
и изврћете све што је право;
10 који крвљу Сион градите
и Јерусалим неправдом.
11 Његови главари за мито суде,
за плату свештеници његови уче.
Пророци гатају за сребро,
а на Господа се позивају говорећи:
„Није ли Господ међу нама?
Неће нас зло задесити!“
12 Зато ће због вас
преоран бити Сион,
Јерусалим у рушевине претворен,
а брдо овог Дома у зараслу шуму.
Гора Господња
4 Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Пуци према њој ће се стицати.
2 Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу
и у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
3 Па ће он бити судија међу многим народима,
и он ће бити меродаван за народе моћне и далеке;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
4 Свако ће да пребива под својом лозом
и под својом смоквом,
а неће бити никог да их плаши,
јер су тако казала уста Господа над војскама.
5 Јер сви ће народи ходити,
свако у име свога бога,
а ми ћемо ходити у име Господа,
нашег Бога у веке векова.
Наум Господњи
6 „Тога дана – говори Господ –
окупићу хроме,
сабраћу протеране
којима сам наудио.
7 Од хромих ћу начинити остатак
и од протераних народ моћан.
И Господ ће над њима да влада
на гори Сион од сад па довека.
8 А ти, о, куло стада,
упориште ћерке сионске,
теби ће доћи и стићи ти власт,
пређашње царство ћерке Јерусалима.“
9 Зашто сада тако јако вичеш?
Зар у теби нема цара?
Јесу ли ти пропали саветници
па те је обузео бол као породиљу?
10 Савиј се и напни, о, ћерко сионска,
као породиља,
јер ћеш сада изаћи из града
и живећеш на пољу.
Отићи ћеш у Вавилон
и тамо ће те избавити,
тамо ће те откупити Господ
из руку твојих непријатеља.
11 А сада су се против тебе
окупили народи многи,
који говоре: „Оскрнавимо је!
И нек нам се очи наслађују Сионом.“
12 Али они не знају науме Господње
и његове одлуке не схватају,
јер он их сакупља ко снопље по гумну.
13 „Устани и врши, о, ћерко сионска!
Начинићу ти гвоздени рог
и бронзана копита
да смрвиш народе многе.“
Господу ћеш да посветиш њихову отимачину,
и њихово благо Господу све земље.
Обећани Владар из Витлејема
5 А сада се у чете сабери, о, ти, ћерко чете!
Опсаду је против нас дигао,
палицом ударају по образу
судију Израиља.
2 „А ти, Витлејеме Ефрато,
премда си мален међу хиљадама Јуде,
из тебе ће ми изаћи Владар Израиља,
а порекло му је од давнина,
од вечности.“
3 Зато ће их предати
док не буде време да роди она што ће да роди,
а остатак браће његове ће се вратити
деци Израиља.
4 И он ће стајати и напасаће их
у сили Господњој
и у слави имена Господа, Бога свога.
А они ће да почивају, јер ће се он тада величати
до крајева где земља престаје.
5 Он ће бити тај мир,
кад Асирац дође у нашу земљу
и ступи у дворове наше.
А ми ћемо устати против њега
са седам пастира и осам народних кнезова.
6 Они ће мачем потући земљу асирску
и земљу Невродову на вратима његовим;
а он ће да нас избави од Асирца
који ће доћи у нашу земљу
и згазиће међу нашу.
7 Јаковљев остатак ће бити међу многим народима
као роса Господња,
као ситна киша по трави
што за човека не мари
и не чека никога од људи.
8 Јаковљев остатак ће бити међу многим народима,
усред мноштва људи
као лав међу шумским зверима;
као лавић међу стадима оваца.
А прође ли, сатрће и растргнути,
а никога да избави.
9 Нек се дигне рука твоја на непријатеље твоје!
Нека се истребе сви душмани твоји!
10 „И тога ћу дана – говори Господ –
да потаманим твоје коње из твоје средине
и изломим твоја бојна кола!
11 Градове твоје земље ћу да срушим
и сва утврђења твоја ћу да разорим.
12 Истребићу врачање руку твојих
и остаћеш без гатара!
13 Изломићу твоје кипове
и свете стубове у твојој средини,
па се више нећеш клањати
својој рукотворини.
14 Извалићу Аштартине ступове из твоје средине
и твоје ћу градове да порушим.
15 У гневу и јарости ћу се осветити
овим непослушним народима.“
Господња парница против Израиља
6 Чујте сада шта говори Господ:
„Устани, са горама се парничи.
Глас твој нека чују брда.
2 О, брда и чврсти темељи земљини,
чујте Господњи случај!
Јер, Господ се суди са својим народом
и са Израиљем се спори.
3 Шта сам ти урадио, народе мој?
Чиме сам ти дојадио, одговори ми?
4 Па ја сам те извео из египатске земље,
из куће ропства сам те откупио
и пред тобом послао Мојсија,
Арона и Марију.
5 Сети се, молим те, народе мој,
шта је наумио моавски цар Валак
и шта му је говорио Валам, син Веоров,
шта се збило од Ситима до Галгала,
да бисте схватили Господњу праведност.“
6 Како ћу Господу да приступим,
савијен ничице пред узвишеним Богом?
Да му приступим са свеспалницама
и теладима од годину дана?
7 Хоће ли Господ бити задовољан са хиљадама овнова,
са десетином хиљада потока уља?
Да ли да првенца дам за своје преступе,
плод утробе своје за грех душе моје?
8 Објавио ти је Господ, о, човече, шта је добро
и шта тражи од тебе:
само да чиниш правду, волиш милосрђе
и покорно ходаш са својим Богом.
Кривица и казна Израиља
9 Глас Господњи виче граду
и ко је мудар бојаће се имена твога.
„Слушајте жезло моћи и онога ко га је овластио![b]
10 Има ли у кући непоштеног још увек непоштеног блага
и проклете непоштене мере?
11 Зар ћу да будем чист са непоштеним теразијама
и са торбом нетачних тегова?
12 Јер су њихови богаташи пуни насиља,
његови становници говоре превару,
лажљив им је језик у устима.
13 И још ћу те разболети ударајући те,
због греха ћу те пустошити.
14 Јешћеш, а сит нећеш бити.
Бићеш празан у нутрини својој.
Склањаћеш, а нећеш осигурати.
А ја ћу мач послати на оно што си осигурао.
15 Сејаћеш, али нећеш жети,
газићеш маслине и грожђе,
али се уљем нећеш мазати и вино нећеш пити.
16 Држиш Амријеве уредбе
и сва дела Ахавовог дома.
Идеш по њиховим саветима
и зато сам те предао разарању,
а твој живаљ ће поднети ругло
и погрду мог народа.“
Несрећа Израиља
7 Јадан ли сам!
Ја сам као они који беру летње воће
и пабирче грожђе,
а нема гроздова за јело,
и нема раних смокава за којима ми душа жуди.
2 Нестало је верника из земље
и праведника међу људима нема.
Свако вреба крв да лије,
свако мрежом лови брата свога.
3 Рукама су вешти у злу.
Главар захтева, судија мито тражи,
великаш казује своје прохтеве
и заједно сплеткаре.
4 Њихов је најбољи човек попут трна,
а праведник гори од трновог жбуна.
Стиже ти твоја казна,
дан што ти је најављен,
и сада ће настати њихова пометња.
5 Другу не веруј
и у пријатеља се не поуздај.
Уста своја не отварај
ни пред оном у наручју своме.
6 Син презире оца,
ћерка се диже на мајку своју
и снаха на свекрву своју.
Човеку ће његови укућани постати непријатељи.
7 А ја Господа ишчекујем,
чекам Бога мог спасења!
Услишиће мене Бог мој!
Израиљ ће се уздигнути
8 Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја!
Јер, ако сам и пао, устаћу;
ако и у тами седим,
Господ ми је светлост!
9 Господњу ћу јарост да подносим –
јер сам му згрешио –
док мој случај не одбрани
и парницу моју праведно не реши.
Извешће ме он на светлост
и ја ћу гледати праведност његову.
10 Видеће то моја непријатељица
и срамота ће покрити ону што ме пита:
„Где је Господ, твој Бог?“
А ја ћу је посматрати,
јер ће тада постати блато по друму гажено.
11 То је дан градње твојих зидова,
тога дана ће се твоја међа проширити.
12 Тога ће ти дана долазити
од Асирије до градова Египта;
и од Египта до реке Еуфрат;
од мора до мора
и од горе до горе.
13 И земља ће се претворити у пустош
због њених становника,
због плода дела њихових.
Молитва и славопој
14 Палицом својом напасај свој народ,
стадо свог наследства
што пребива са̂мо у честару,
усред воћњака.
Напасај их по Васану и Галаду
као у старим временима.
15 „Као у данима твог изласка из египатске земље
показаћу вам чудеса.“
16 Народи ће гледати
и застидеће се све своје снаге.
Затиснуће уста своја
и уши ће им заглувети.
17 Лизаће прашину попут змије,
попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда.
Због Господа, нашег Бога,
престрављени биће
и плашиће те се.
18 Ко је Бог теби налик,
што кривице прашта
и прелази преко греха остатка свог наследства?
Не срди се довека
већ ужива у милости.
19 Опет ће се смиловати на нас
и згазити наше кривице.
Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.
20 Показаћеш истину Јакову
и милост Авра̂му
како си се од давнина
заклео нашим оцима.
1 Пророштво о Ниниви. Књига виђења Наума из Елкоша.
Господњи гнев против Ниниве
2 Бог је љубоморан и освећује се Господ.
Он је Господ освете и господар гнева.
Господ се свети својим душманима
и гаји гнев према својим непријатељима.
3 Господ се споро гневи, велике је силе,
али кривца нипошто не оставља некажњена.
У олујном ветру, у вихору пут је његов
и облак му је прашина под ногама.
4 Кад море прекори, он га исушује
и све реке чини сувим.
Вену Васан и Кармил,
вене цват Ливана.
5 Због њега се горе тресу,
а брегови растачу.
Земља се пред њим подиже
и сав свет и сви који на њему живе.
6 Ко да стоји пред гневом његовим?
Ко да издржи пламен срдње његове?
Јер гнев се његов излио као лава
и стене се пред њим дробе.
7 Господ је добар,
заштита је у дану невоље
и познаје оне што у њему уточиште траже.
8 Он ће силном поплавом
да докрајчи Ниниву,
а своје ће душмане у мрак да одагна.
9 Шта год да сплеткарите против Господа,
он ће то да докрајчи.
Невоља се неће подигнути двапут.
10 Нека су и као трње сплетени
и као пијани од свог пића,
прогутани биће сасвим ко стрњика сува.
11 Од тебе ће доћи онај
који сплеткари зло против Господа,
опаки саветник.
12 Овако каже Господ:
„Иако су Асирци и сложни и иако бројни,
и такви биће сасечени и изгажени.
А ја сам те тлачио, народе мој,
али те више тлачити нећу.
13 Ево, сада ћу да скршим његов јарам на теби,
изломићу твоје окове.“
14 Господ је заповедио против тебе:
„Твоје име неће имати потомке.
Из куће твојих богова
срушићу кипове и ливене идоле.
Гроб ти спремам
јер си безвредан.“
15 Ево, на горама су ноге благовесника
који мир објављује!
Прослављај, Јудо, празнике своје!
Испуни своје завете
јер те више неће газити опаки.
Сатрће се сасвим.
Нинива ће пасти
2 Пред тебе је стао онај што те расејава!
Чувај утврђење,
пази на пут,
учврсти бедра,
окрепи сасвим своју снагу!
2 Јер, Господ ће да обнови Јаковљев понос
као славу Израиља,
премда су их опустошили душмани
и посекли им лозе.
3 Црвен је штит ратника његових,
јунаци су обучени у скерлет,
сијају метални окови бојних кола,
а у дану кад се спреми
и чемпреси се тресу.
4 По улицама махнитају бојна кола,
вршљају по трговима,
изгледају као бакље,
галопирају као муње.
5 Сетиће се својих војсковођа
који ће се спотицати на својим маршевима,
журити њеним зидинама
и већ спремној барикади.
6 Уставе ће се отворити
и двор ће се подлокати.
7 Тако је урађено:
разоткривена је и одведена.
Њене слушкиње запевају,
пијучу као голубице, у прса се туку.
8 Као језеро је Нинива још од првих дана,
али они сада беже.
„Станите! Станите!“
Али нико се окренуо није.
9 Отимајте сребро!
Отимајте злато!
Нема мере залихама
и обиљу сваке драгоцене ствари.
10 Опустело, похарано и ојађено!
Топе се срца, клецају колена и бедра сва,
свима су смркнута лица.
11 Где је лавља јазбина,
где брлог за лавиће?
Где су ишли лав, лавица и младунче,
а да их нико плашио није?
12 Лав је ловио довољно за младунце,
давио плен за своје лавице,
своју пећину пунио пленом
и свој брлог месом.
13 „Ево ме против тебе
– говори Господ над војскама –
да твоја бојна кола претворим у дим.
Мач ће да поједе лавиће твоје
и твој ћу плен да истребим из земље.
Повик гласника твојих
више се неће чути.“
Јао Ниниви
3 Јао граду крволочном!
Пун је обмане,
пун је отимачине,
у њему плена нема да нема.
2 Фијуче бич
и тутње точкови,
коњи су у галопу,
а бојна кола поскакују.
3 Коњаници јуре
док мач сева
и копље блешти.
Ено мноштва покланих,
нема мере тежини лешева,
побијенима нема броја
и људи се о мртве саплићу.
4 А то је због многих блудништава блуднице,
заносне и веште у врачању,
која продаје народе својим блудничењем
и племена својим врачањима.
5 „Ево ме против тебе – говори Господ над војскама –
да ти преко лица задигнем скутове,
да народима покажем твоју голотињу
и царствима твоју срамоту.
6 Гадости ћу бацити на вас,
презрећу вас
и учинити призором у који се зури.
7 Побећи ће од тебе сви који те буду гледали.
Рећи ће: ’Опустошена је Нинива!
Ко ће да је пожали?’
Где да ти нађем утешитеље?“
8 Зар си ти боља од Но-Амона
што пребива на водама Нила,
окружен водама,
коме је море било бедем
и коме су море зидине биле.
9 Куш му је био снага, Египат коме краја није било,
а Фути и Лувимани су му помагали.
10 Ипак је отишла у изгнанство, у ропство.
А и децу су јој смрскали
по угловима свих улица.
За њихове су племиће бацали жреб,
великаше су им оковали ланцима.
11 И још ћеш бити пијана и сакривена,
тражићеш заклон пред непријатељем.
12 Сва утврђења твоја су смокве
са првим зрелим плодовима који,
протресу ли се,
падају у уста оног ко би да их једе.
13 Ево, твој је народ
попут жена усред тебе.
Врата твоје земље ће се широм отворити непријатељима твојим.
Твоје ће решетке ватра да прогута.
14 Нахватај себи воде за опсаду!
Ојачај своја утврђења!
Иди, гацај у глини,
прави цигле у калупима.
15 Тамо ће те ватра прогутати,
мач ће те сасећи,
прождраће те као скакавац.
Намножи се попут скакаваца!
Намножи се попут гусеница!
16 Умножила си своје трговце
да их је више од звезда на небу,
а они су скакавци што су се излегли
и одлетели.
17 Твоји стражари су као гусенице,
твоје војсковође као рој скакаваца
што се роје на зидинама по хладном дану.
А када сунце гране, они одлете
и не зна се место на коме су?
18 Поспани су твоји пастири, о, царе асирски!
Дворани твоји дремају,
твој је народ раштркан по горама
и нема ко да их окупи.
19 Страдању твоме нема лека.
Опака је твоја рана.
Сви који чују вест о теби
пљескају длановима над тобом,
јер кога није захватила
твоја истрајна злоба?
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.