Bible in 90 Days

Ускрсење мртвих

15 Подсећам вас, браћо, на Радосну вест коју сам вам навестио, коју сте прихватили и у којој стојите. ² Њоме се и спасавате, ако је чврсто држите онако како сам вам је навестио, сем ако нисте узалуд поверовали.

³ Ја сам вам, наиме, на првом месту предао оно што сам примио: да је Христос, сагласно Писмима, умро за наше грехе, ⁴ и да је, сагласно Писмима, сахрањен и ускрснут трећег дана. ⁵ Потом се Христос указао Кифи, а затим Дванаесторици. ⁶ Онда се одједном указао пред више од пет стотина браће, од којих већина живи и данас, а неки су умрли. ⁷ Затим се указао Јакову, те свим апостолима. ⁸ На крају се Христос указао и мени, као недоношчету.

⁹ Наиме, ја сам најмањи међу апостолима, и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. ¹⁰ Ипак, милошћу Божијом сам оно што јесам, и његова милост према мени није била узалудна. Шта више, потрудио сам се више од свих њих, али не ја, него Божија милост са мном. ¹¹ Свеједно, био ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.

¹² Ако се проповеда да је Христос ускрснуо из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема ускрсења мртвих? ¹³ Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христос није ускрснуо, ¹⁴ а ако Христос није ускрснуо, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. ¹⁵ Ако мртви не ускрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог ускрснуо Христа, кога није ускрснуо. ¹⁶ Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христос није ускрснуо. ¹⁷ А ако Христос није ускрснуо, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. ¹⁸ По томе су пропали и они који су уснули у Христу. ¹⁹ Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.

²⁰ Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! ²¹ Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. ²² Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, ²³ свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. ²⁴ Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. ²⁶ Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. ²⁷ Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. ²⁸ А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? ³⁰ Зашто смо и ми сваки час у опасности? ³¹ Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. ³² Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,

³³ Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ ³⁴ Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.

³⁵ Ипак, неко може да пита: „Како мртви ускрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ ³⁶ Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. ³⁷ Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. ³⁸ А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. ³⁹ Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. ⁴⁰ Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. ⁴¹ Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.

⁴² Тако је и са ускрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а ускрсава непропадљиво; ⁴³ сеје се у срамоти, а ускрсава у слави; сеје се у слабости, а ускрсава у сили; ⁴⁴ сеје се природно тело, а ускрсава духовно.

Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. ⁴⁵ Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. ⁴⁶ Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. ⁴⁷ Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. ⁴⁸ Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. ⁴⁹ И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком.

⁵⁰ Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. ⁵¹ Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, ⁵² одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви ускрснути са нераспадљивим телима, а ми ћемо се изменити. ⁵³ Јер, ово распадљиво тело мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно. ⁵⁴ А кад се ово распадљиво тело промени у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно, тада ће се обистинити написана реч: „Победа прождре смрт.“

⁵⁶ Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. ⁵⁷ Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.

⁵⁸ Стога, вољена моја браћо, будите чврсти и непоколебљиви. Имајте вазда пуне руке посла у служби за Господа, знајући да ваш труд у служби за Господа није бесплодан.

Помоћ за хришћане у Јудеји

16 Што се тиче прилога за свете, учините онако како сам наредио и галатијским црквама. ² Сваког првог дана у недељи нека свако од вас одваја на страну и штеди колико може, да се новац не би сакупљао кад ја дођем. ³ А кад дођем, послаћу с препорукама оне које ви одаберете да однесу ваш дар у Јерусалим. ⁴ Ако се нађе за сходно да ја идем, они могу да ми се придруже.

Павлови планови

⁵ Вас ћу, пак, посетити кад прођем кроз Македонију, будући да путујем преко Македоније. ⁶ Могуће је да ћу се и задржати код вас, па чак и презимити, да ме отпратите куд год пођем. ⁷ Не желим, наиме, да вас видим само у пролазу, него се надам да ћу неко време провести код вас, ако Господ допусти. ⁸ У Ефесу ћу остати до Педесетнице, ⁹ јер су ми се отворила велика врата за успешан рад, иако имам много противника.

¹⁰ Ако Тимотеј дође, гледајте да се не осећа нелагодно са вама, јер и он обавља службу за Господа као и ја. ¹¹ Нико, дакле, да га не презре. Испратите га у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом.

¹² Што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама са другом браћом, али он није био вољан да дође сад. Ипак, доћи ће кад му се укаже прилика.

¹³ Будите будни, стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! ¹⁴ Све што чините нека буде у љубави.

¹⁵ Ви знате за Стефанину породицу, да су они први обраћеници у Ахаји и да су служили потребама Божијег народа. Молим вас, браћо, ¹⁶ да се ставите под водство таквих као што су они и сваког ко са њима сарађује и ради. ¹⁷ Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом повратку, јер су ми они надокнадили ваше одсуство. ¹⁸ Они су, наиме, умирили мој дух и ваш. Одајте признање таквима.

¹⁹ Поздрављају вас цркве у Малој Азији. Много вас поздрављају у Господу Акила и Приска са црквом која се окупља у њиховом дому. ²⁰ Поздрављају вас сва браћа. Поздравите једни друге светим пољупцем. ²¹ Ја, Павле, пишем поздрав својом руком. ²² Ако ко не воли Господа, нека буде проклет. Марана та!^[a]

²³ Милост Господа Исуса нека је са вама.

²⁴ Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу. Амин.

Павле објашњава своје деловање

1 Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са нашим братом Тимотејем, поздравља Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.

² Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Бог даје утеху

³ Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. ⁴ Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. ⁵ Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. ⁶ Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. ⁷ Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.

⁸ Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у Малој Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. ⁹ У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који ускрсава мртве. ¹⁰ Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. ¹¹ А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.

Павле одлаже посету коринтској цркви

¹² Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. ¹³ Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, ¹⁴ уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.

¹⁵ С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. ¹⁶ Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. ¹⁷ Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ ¹⁸ Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ ¹⁹ Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ ²⁰ Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.

²¹ А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао ²² и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.

²³ Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. ²⁴ Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.

2 Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. ² Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? ³ Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. ⁴ Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.

Ономе ко је сагрешио треба опростити

⁵ Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. ⁶ Том човеку је довољан укор већине. ⁷ Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. ⁸ Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. ⁹ Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. ¹⁰ Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, ¹¹ да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.

Павле образлаже своју службу

Апостолско служење

¹² Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. ¹³ Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.

¹⁴ Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. ¹⁵ Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. ¹⁶ Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? ¹⁷ Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.

3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? ² Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. ³ Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.

⁴ Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. ⁵ То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. ⁶ Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.

⁷ Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, ⁸ колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? ⁹ Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? ¹⁰ Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. ¹¹ Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?

¹² Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. ¹³ Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. ¹⁴ Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. ¹⁵ Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. ¹⁶ Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.

¹⁸ А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.

Благо у земљаним посудама

4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. ² Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. ³ А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. ⁴ Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.

⁵ Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. ⁶ Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.

⁷ Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. ⁸ Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, ⁹ прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. ¹⁰ Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. ¹¹ Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. ¹² Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.

¹³ И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, ¹⁴ јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. ¹⁵ Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.

¹⁶ Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. ¹⁷ Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. ¹⁸ Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.

Нова тела

5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. ² Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. ³ Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени^[b]. ⁴ Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. ⁵ А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.

⁶ Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. ⁷ Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. ⁸ Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. ⁹ Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. ¹⁰ Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.

Служба откупљења

¹¹ И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. ¹² Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. ¹³ Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. ¹⁴ Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. ¹⁵ Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.

¹⁶ Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. ¹⁷ Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. ¹⁸ Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. ¹⁹ Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.

²⁰ Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! ²¹ Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.

6 Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. ² Јер Бог говори:

Ево, сада је право време, сада је дан спасења.

³ Ми никоме не постављамо препреке, да нико не покуди нашу службу. ⁴ Напротив, у свему показујемо да смо слуге Божије: у великој постојаности, невољама, нуждама, тешкоћама, ⁵ под батинама, у тамницама, пред разјареном светином, у напорима, бдењима, и постовима, ⁶ у чистоти, знању, стрпљивости, доброти, у Светом Духу, искреној љубави, ⁷ искреном говору, у Божијој снази, с оружјем праведности с десне и леве стране; ⁸ у слави и срамоти, са злим и добрим гласом. Сматрају нас варалицама, а искрени смо. ⁹ Ми смо као незнанци, а ипак нас познају; наизглед умиремо, али, ево, живимо; као кажњени смо, али нисмо погубљени; ¹⁰ наизглед смо жалосни, али смо увек радосни; наизглед сиромашни, а ипак обогаћујемо многе; наизглед као они који немају ништа, а ипак имају све.

¹¹ Говоримо вам искрено, Коринћани, срце смо широм отворили за вас. ¹² Наше срце није тесно за вас, али је ваше срце тесно за нас. ¹³ Говорим вам као својој деци: проширите, заузврат, и ви своја срца.

Не вуците јарам с неверницима

¹⁴ Не вуците јарам с неверницима. Јер, шта има праведност с безакоњем? Или какво заједништво деле светло и тама? ¹⁵ У чему се Христос слаже с Велијаром? Или шта је заједничко вернику и невернику? ¹⁶ Има ли икакве сагласности између Божијег храма и идола? Ми смо, наиме, храм живога Бога, јер Бог је рекао:

¹⁷ Зато,

7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.

² Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. ³ Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. ⁴ Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.

⁵ Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. ⁶ Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. ⁷ И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.

⁸ Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. ⁹ Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. ¹⁰ Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. ¹¹ И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. ¹² Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. ¹³ То нас је утешило.

А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. ¹⁴ Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. ¹⁵ Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. ¹⁶ Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.

О скупљању прилога

8 Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. ² Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. ³ Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно давали, ⁴ жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. ⁵ Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. ⁶ Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. ⁷ Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.

⁸ Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. ⁹ Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.

¹⁰ Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. ¹¹ Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. ¹² Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.

¹³ Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. ¹⁴ Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. ¹⁵ Као што је написано:

Павле препоручује Тита и његове сараднике

¹⁶ Хвала Богу који је ставио Титу у срце такву ревност за вас. ¹⁷ Он не само да је прихватио нашу молбу, него је, будући веома ревностан, драговољно отишао к вама. ¹⁸ Са њим шаљемо и брата кога хвале по свим црквама због проповедања Радосне вести. ¹⁹ Шта више, цркве су га изабрале да путује с нама ради ове службе дарежљивости, коју драговољно вршимо Господу на славу, ²⁰ да бисмо избегли примедбе на наше располагање овим обилним даром. ²¹ Јер, ми се трудимо да чинимо добро не само пред Господом, већ и пред људима.

²² Са њим шаљемо и нашег брата, чију смо ревност често у многим стварима искусили. Он је сада још ревноснији због великог поуздања у вас. ²³ Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник; а што се тиче наше браће, они су апостоли цркава, слава Христова. ²⁴ Стога им пружите доказ ваше љубави, да цркве знају да се с правом поносим вама.

9 А о служби скупљања помоћи за свете, нема потребе да вам пишем. ² Знам, наиме, да имате ревности, због које се поносим вама пред Македонцима. Рекао сам им, наиме, да је Ахаја спремна још од прошле године, тако да је ваша ревност покренула многе од њих. ³ Браћу шаљем да се наше дичење вама поводом овога не покаже испразним, будући да сам им рекао да сте спремни. ⁴ Јер, ако Македонци дођу са мном, па вас затекну неспремне, осрамотићемо се ми, а да не кажем ви, што смо се поуздали у вас. ⁵ Сматрао сам, дакле, за неопходно да замолим браћу да оду к вама пре нас, те да унапред припреме прикупљање давно обећаног прилога, да то буде спремно као дар, а не као принуда.

Благослов дарежљивости

⁶ Ово упамтите: ко шкрто сеје, оскудно ће пожњети, а ко нештедимице сеје, обилно ће пожњети. ⁷ Свако нека да̂ како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца. ⁸ А Бог је у стању да вас обдари изобилним благословом сваке врсте, те да увек имате свега довољно, и још да претекне за свако добро дело.

⁹ Као што је у Писму написано:

¹⁰ Онај који даје сејачу семе и хлеб за храну, даће и умножиће ваше семе, те учинити да узрасте плод ваше праведности. ¹¹ Тако ћете се у свему обогатити да бисте у сваком погледу били дарежљиви. Људи ће тако, нашим посредовањем, захваљивати Богу.

¹² Јер, ова служба коју вршите не подмирује само оскудицу светих, већ чини да многи изобилно захваљују Богу. ¹³ И будући да се ова служба доказала вредном, они славе Бога због вашег послушног исповедања Радосне вести о Христу, као и због великодушног заједништва које делите са њима и са свима другима. ¹⁴ Они се горљиво моле за вас због изванредне милости Божије која је показана на вама. ¹⁵ Хвала Богу за његов неописиви дар.

Павле брани своје апостолство

10 Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим ² и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. ³ Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. ⁴ Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања ⁵ и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. ⁶ Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.

⁷ Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. ⁸ Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. ⁹ Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. ¹⁰ Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ ¹¹ Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.

¹² Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. ¹³ Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. ¹⁴ Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. ¹⁵ Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, ¹⁶ те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. ¹⁷ Него:

¹⁸ Наиме, није ваљан онај који са̂м себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.

Павле и лажни апостоли

11 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме! ² У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа. ³ Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву. ⁴ Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.

⁵ Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ ⁶ Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали. ⁷ Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест? ⁸ Од других цркава сам узео плату да бих служио вама. ⁹ Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету. ¹⁰ Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима. ¹¹ А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.

¹² Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. ¹³ Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле. ¹⁴ Ништа чудно; чак се и са̂м Сатана прерушава у анђела светлости. ¹⁵ Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.

Докази Павловог апостолства

¹⁶ Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. ¹⁷ А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. ¹⁸ Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. ¹⁹ Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. ²⁰ Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. ²¹ Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!

А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. ²² Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам. ²³ Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. ²⁴ Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, ²⁵ трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. ²⁶ Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. ²⁷ Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. ²⁸ А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. ²⁹ Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.

³⁰ Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. ³¹ А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.

³² У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, ³³ али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.

12 Треба ли се хвалити, иако од тога нема користи, доћи ћу на виђења и откривења Господња. ² Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био узнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. ³ Знам да је тај човек, са̂м Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, ⁴ био узнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.

⁵ Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. ⁶ Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.

⁷ А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. ⁸ Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, ⁹ али ми је Господ рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. ¹⁰ Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.

Павлова брига за Коринћане

¹¹ Постао сам неразуман! Ви сте ме на то натерали, уместо да ме препоручујете. Јер, ако и нисам ништа, ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ ¹² Знаци који доказују моје апостолство: чудни знаци, чудеса и деловање сила, учињени су међу вама уз много стрпљења. ¹³ Зар сам лошије поступао према вама него према осталим црквама, осим што вам нисам био на трошку? Опростите ми ову „неправду.“

¹⁴ Ево, спреман сам да вам по трећи пут дођем. Нећу вам бити на трошку, јер ја не желим ваш новац, него вас. Деца, наиме, не треба да стичу родитељима, него родитељи деци. ¹⁵ Ја ћу најрадије потрошити све што имам и са̂м се истрошити за ваше душе. Ако ја имам толико љубави за вас, треба ли да са̂м будем мање вољен? ¹⁶ Узмимо да су у праву они који кажу да вам нисам био на трошку само зато да бих вас као лукав човек преварио.

¹⁷ Јесам ли се како окористио преко оних које сам вам послао? ¹⁸ Замолио сам Тита да дође к вама, а са њим сам послао још једног брата. Да ли вас је Тит у нечему закинуо? Нисмо ли се понашали у истом духу? Нисмо ли ишли истим стопама?

¹⁹ Ви вероватно мислите да се ми све време бранимо. Пред Богом у Христу кажем: све је то, вољени, на вашу изградњу. ²⁰ Бојим се да вас приликом свог доласка нећу затећи онакве какве бих желео да вас затекнем, а бојим се да ни ја нећу бити онакав каквог бисте ме ви желели, те да ће избити свађе, зависти, срџбе, сплеткарења, клеветања, дошаптавања, надмености и нереди. ²¹ Не бих хтео да ме, приликом мог поновног доласка, мој Бог понизи пред вама, те да ожалостим многе од оних који су пре сагрешили, а нису се покајали за своју нечистоту, блуд и развратност које су били починили.

13 Трећи пут долазим к вама – „Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.“ ² Као што сам раније рекао пре свог другог доласка, тако и сад, у свом одсуству, унапред упозоравам оне који су раније сагрешили и све остале: дођем ли поново, нећу вас штедети. ³ Ви ионако тражите доказ да Христос говори преко мене. Он међу вама није слаб, него силан. ⁴ Он је, додуше, био разапет у слабости, али живи силом Божијом. Тако смо и ми слаби у Христу, али ћемо с њим живети за вас.

⁵ Испитајте сами себе: живите ли по вери. Проверите сами себе. Зар не схватате да је Исус Христос међу вама? Или можда нисте уверени у то? ⁶ Ипак се надам да ћете разумети да смо ми уверени у то.

⁷ Молимо се Богу да не учините никакво зло. Не чинимо то да би се показало да смо у праву, него да бисте ви чинили што је добро, макар се чинило да нисмо у праву. ⁸ Ми, наиме, не можемо ништа против истине, него само за истину. ⁹ Јер ми се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки. Стога се молимо Богу за ваше усавршавање. ¹⁰ Пишем вам ово у одсуству, да не бих поступио оштро када дођем, јер ми је Господ дао власт да градим, а не да рушим.

¹¹ Уосталом, браћо, радујте се, усавршавајте се, тешите се, будите сложни, живите у миру, па ће Бог љубави и мира бити са вама.

¹² Поздравите једни друге светим пољупцем. Поздрављају вас сви свети.

¹³ Милост Господа Исуса Христа, и љубав Божија, и заједништво Духа Светог нека буду са свима вама. Амин.

Павлов поздрав црквама у Галатији

1 Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је ускрснуо из мртвих, ² заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:

³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, ⁴ који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. ⁵ Њему припада слава од сад и довека. Амин.

Нема другог еванђеља

⁶ Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. ⁷ У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. ⁸ Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! ⁹ Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!

¹⁰ Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.

Како је Павле постао апостол

¹¹ Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. ¹² Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.

¹³ Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, ¹⁴ тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.

¹⁵ Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, ¹⁶ да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, ¹⁷ нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.

¹⁸ Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. ¹⁹ Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. ²⁰ Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. ²¹ Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. ²² Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. ²³ Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, ²⁴ па су славили Бога ради мене.

Павла признају остали апостоли

2 Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. ² Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. ³ Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже ⁴ због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. ⁵ Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас.

⁶ Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. ⁷ Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. ⁸ Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. ⁹ Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове Цркве, увиделе да ми је Бог указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. ¹⁰ Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.

Павле кори Петра у Антиохији

¹¹ А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. ¹² Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. ¹³ У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. ¹⁴ Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“

¹⁵ Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ ¹⁶ Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.

¹⁷ Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! ¹⁸ Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона.

¹⁹ Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. ²⁰ Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. ²¹ Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.

Човек се не оправдава Законом него вером

3 О, неразумни Галати, ко вас је опчинио? Па пред вашим очима је Исус Христос насликан као разапети! ² Хтео бих само да знам ово: јесте ли примили Духа вршењем Закона или тиме што сте поверовали у оно што сте чули? ³ Зар сте толико неразумни? Почели сте Духом, а сад завршавате телесношћу. ⁴ Зар сте узалуд толико тога искусили? Осим ако то није било узалуд. ⁵ Зар Бог који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини то због тога што вршите Закон или зато што сте поверовали у оно што сте чули?

⁶ Исто тако је и Авра̂м „поверовао Богу, па му је то урачунато у праведност.“ ⁷ Знајте, дакле, да су они који верују Авра̂мово потомство.

⁸ Писмо је, ево, предвидело да ће Бог вером учинити праведнима незнабошце. Бог је, наиме, унапред објавио Авра̂му: „По теби ће бити благословени сви народи.“ ⁹ И као што је Авра̂м поверовао, те примио благослов, тако и они који верују примају благослов.

¹⁰ Јер, они који се ослањају на вршење одредби Закона – под клетвом су. У Писму је написано: „Проклет био сваки који не буде испуњавао све што је написано у књизи Закона, и вршио их.“ ¹¹ Дакле, јасно је да вршењем Закона нико не може постати праведан пред Богом, јер, „Праведник ће живети од вере.“ ¹² А Закон нема ништа заједничко са вером, јер, „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“

¹³ Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ ¹⁴ То је учинио да би многобошци примили Авра̂мов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.

Улога Закона

¹⁵ Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. ¹⁶ Бог је, дакле, дао обећања Авра̂му и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. ¹⁷ Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Авра̂мом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. ¹⁸ Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Авра̂му на основу обећања.

¹⁹ Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Авра̂мов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. ²⁰ Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.

²¹ Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. ²² Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да̂ оно што је обећано онима који верују.

²³ Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. ²⁴ Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. ²⁵ Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.