Bible in 90 Days

Два пастира

⁴ Овако каже ГОСПОД, мој Бог: »Напасај овце одређене за клање. ⁵ Њихови купци их некажњено кољу, а они који их продају говоре: ‚Нека је благословен ГОСПОД! Обогатио сам се!‘ А ни њихови пастири их не штеде. ⁶ Ни ја више нећу штедети становнике земље«, говори ГОСПОД. »Сваког од њих ћу предати у руке његовом ближњем и његовом цару. Они ће угњетавати земљу, а ја ниједнога нећу избавити из њихових руку.«

⁷ И тако почех да напасам овце трговаца овцама одређене за клање. Узех два штапа, од којих један назвах Наклоност, а други Јединство, па сам напасао овце.

⁸ За један месец отпустих три пастира.

Пошто сам изгубио стрпљење с овцама, а и оне су замрзеле мене, ⁹ рекох им: »Нећу више да вас напасам. Нека оне које су на умору угину, оне које пропадају нека пропадну, а оне које преостану, нека прождиру једна другу.«

¹⁰ Онда узех штап који сам назвао Наклоност и пребих га надвоје, раскидајући савез који сам склопио са свим народима. ¹¹ Тако је он тог дана раскинут, а трговци овцама који су ме гледали знали су да је то реч ГОСПОДЊА.

¹² Ја им рекох: »Ако мислите да је то у реду, дајте ми плату, а ако не, задржите је.«

И они ми одмерише плату: тридесет сребрњака.

¹³ А ГОСПОД ми рече: »Стави их у храмску ризницу – ту бајну цену којом су ме проценили.«

И ја узех оних тридесет сребрњака и ставих их у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.

¹⁴ Потом пребих и свој други штап, звани Јединство, раскидајући братство између Јуде и Израела.

¹⁵ Тада ми ГОСПОД рече: »Узми опет опрему безумног пастира, ¹⁶ јер ћу у овој земљи поставити пастира који неће марити за изгубљене овце, ни тражити младе, ни видати рањене, ни хранити здраве, него ће јести месо најбољих оваца и откидати им папке. ¹⁷ Тешко безвредном пастиру, који напусти своје стадо! Нека га мач удари по руци и по десном оку! Нека му се рука сасвим осуши, а десно око ослепи!«

Уништење Израелових непријатеља

12 Пророштво. Реч ГОСПОДЊА Израелу. ГОСПОД, који је разапео небеса, поставио темеље земље и у човеку обликовао дух, говори:

² »Јерусалим ћу учинити чашом опојног пића од које ће се затетурати сви околни народи. Када опседну Јуду и Јерусалим, ³ тога дана ћу Јерусалим учинити тешким каменом за све народе. Сви који буду хтели да га подигну, тешко ће се повредити. А удружиће се против њега сви земаљски народи.

⁴ »Тога дана«, говори ГОСПОД, »ударићу сваког коња страхом, а његовог јахача лудилом. Будним оком ћу пазити на народ Јуде, а све коње других народа ослепити. ⁵ Тога дана ће Јудина братства помислити: ‚Житељи Јерусалима су јаки, јер је ГОСПОД над војскама њихов Бог.‘

⁶ »Тога дана ћу Јудина братства учинити попут мангала ужарених на нарамку дрва, попут буктиње која пламти међу сноповима. Прогутаће све околне народе, лево и десно од себе, а Јерусалим ће остати нетакнут на свом месту. ⁷ ГОСПОД ће прво спасти Јудине шаторе, да слава Давидове владарске куће и житељâ Јерусалима не превазиђе Јудину. ⁸ Тога дана ће ГОСПОД бранити житеље Јерусалима, па ће и најслабији међу њима бити попут Давида, а Давидова владарска кућа попут Бога, као анђео ГОСПОДЊИ пред њима. ⁹ Тога дана ћу кренути да уништим све народе који нападају Јерусалим.«

Жалост за оним кога су проболи

¹⁰ »На Давидову владарску кућу и житеље Јерусалима излићу духа милости и молитве. И гледаће мене, онога кога су проболи, и нарицати за њим као онај ко нариче за јединцем и горко га оплакивати као онај ко оплакује првенца.

¹¹ »Тога дана ће настати велик плач у Јерусалиму, као Хадад-Римонов плач у мегидској равници.

¹² »И туговаће земља, свако братство понаособ, братство Давидове владарске куће понаособ и њихове жене понаособ, братство Натанове породице понаособ и њихове жене понаособ, ¹³ братство Левијеве породице понаособ и њихове жене понаособ, братство Шимијеве породице понаособ и њихове жене понаособ, ¹⁴ и сва остала братства понаособ и њихове жене понаособ.«

Очишћење од греха

13 »Тога дана ће се отворити извор Давидовој владарској кући и житељима Јерусалима, да их очисти од греха и нечистоте. ² Тога дана«, говори ГОСПОД над војскама, »из земље ћу искоренити имена идолâ, и више их се нико неће сећати. Из земље ћу уклонити и пророке и дух нечистоте.

³ »Ако неко буде и даље пророковао, његови отац и мајка – они којима се родио – рећи ће: ‚Нећеш више живети, јер си у име ГОСПОДА говорио лажи.‘ Рођени отац и мајка пробошће га када буде пророковао.

⁴ »Тога дана ће се сваки пророк постидети свога виђења и више се неће огртати плаштом од кострети да би лагао, ⁵ него ће говорити: ‚Ја нисам пророк. Ја сам ратар. Од своје младости живим од земље.‘

⁶ »А ако га неко упита: ‚Какве су ти то ране по телу?‘ он ће рећи ‚Рањен сам у кући својих пријатеља.‘«

Заповест да се убије Божији пастир

ГОСПОД долази да влада

14 Долази Дан ГОСПОДЊИ, када ће усред тебе, Јерусалиме, твоја добра бити раздељена као плен.

² За бој против Јерусалима окупићу све народе. Они ће освојити град, опљачкати куће и силовати жене. Пола града ће отићи у изгнанство, али остали народ неће бити одведен из њега.

³ А онда ће изаћи ГОСПОД и борити се против тих народа онако како се он бори у дан боја.

⁴ Тога дана ће му ноге стајати на Маслинској гори, источно од Јерусалима. Маслинска гора ће се расцепити надвоје, од истока на запад, и створити огромну долину. Пола горе ће се померити на север, а пола на југ. ⁵ Тада ћете побећи у долину међу мојим горама, јер ће се она простирати све до Ацела. Побећи ћете као онда када сте бежали од земљотреса у време Озије, цара Јуде. Тада ће доћи ГОСПОД, мој Бог, а с њим и сви свети.

⁶ Тога дана неће бити ни светлости, ни хладноће, ни мраза. ⁷ Биће то јединствен дан, за који зна само ГОСПОД – ни дан ни ноћ – када ће и увече бити светло.

⁸ Тога дана ће из Јерусалима потећи живе воде – пола у источно море^[a], а пола у западно море^[b]. Тако ће бити и лети и зими. ⁹ ГОСПОД ће бити цар над свом земљом. Тога дана ће ГОСПОД бити једини Господ, а његово Име једино Име.

¹⁰ Сва земља ће постати као равница између Геве и Римона, јужно од Јерусалима. А Јерусалим ће бити издигнут и остати на свом месту од Венијаминове капије до Прве капије, и даље до Угаоне капије, и од Хананелове куле до Цареве муљаче. ¹¹ Биће насељен и више никад неће бити разорен. Јерусалим ће живети спокојно.

¹² А овом пошашћу ће ГОСПОД ударити све народе који су војевали против Јерусалима: месо ће им трунути док још стоје на ногама, очи им трунути у дупљама, а језик у устима.

¹³ Тога дана ће ГОСПОД међу њима створити велику пометњу. Свако ће шчепати онога до себе и напасти га.

¹⁴ И Јуда ће се борити у Јерусалиму. Сакупиће се богатство свих околних народа – силно много злата, сребра и одеће. ¹⁵ Слична пошаст удариће коње, мазге, камиле и магарце и све друге животиње у непријатељским таборима.

¹⁶ Који од народâ који су напали Јерусалим преживи, из године у годину ће долазити да се поклони Цару, ГОСПОДУ над војскама, и да слави Празник сеница. ¹⁷ Ако неки од народâ не дође у Јерусалим да се поклони Цару, ГОСПОДУ над војскама, за њега неће бити кише.

¹⁸ Ако египатски народ не дође у Јерусалим, задесиће га иста пошаст којом ГОСПОД удара народе који не дођу да славе Празник сеница.

¹⁹ То ће бити казна за Египат и за сваки народ који не дође у Јерусалим да слави Празник сеница.

²⁰ Тога дана ће на коњским прапорцима стајати написано: СВЕТО ГОСПОДУ, а у Дому ГОСПОДЊЕМ лонци за кување биће као свете посуде пред жртвеником. ²¹ Сви лонци у Јуди и Јерусалиму биће свети ГОСПОДУ над војскама и сви који буду долазили да принесу жртву, узимаће их и кувати у њима. Тога дана више неће бити трговаца^[c] у Дому ГОСПОДА над војскама.

1 Пророштво. Реч ГОСПОДЊА Израелу преко Малахије:

Божија љубав према Израелу

² »Волео сам вас«, каже ГОСПОД, »а ви питате: ‚Како си нас волео?‘

»Зар Исав није био Јаковљев брат?« пита ГОСПОД. »Али Јакова сам заволео, ³ а Исава замрзео, па сам његове горе претворио у пустош и његово наследство предао пустињским шакалима.«

⁴ Едомци^[d] би могли да кажу: »Иако смо сатрвени, обновићемо рушевине.«

Али овако каже ГОСПОД над војскама: »Могу они да обнове, али ја ћу срушити. Зваће их Земља опакости и Народ на који се ГОСПОД увек гневи.

⁵ »Својим очима ћете то видети и рећи: ‚ГОСПОД је велик и ван граница Израела!‘«

Жртве с маном

⁶ »Син указује част оцу, а слуга господару. Ако сам ја отац, где је част која ми припада? Ако сам господар, где је страх од мене? – каже ГОСПОД над војскама вама, свештеници, вама који презирете моје Име.

»А ви питате: ‚Како смо то презрели твоје Име?‘

⁷ »Приносите укаљану храну на мом жртвенику, а питате: ‚Чиме смо те укаљали?‘

»Када кажете да је сто ГОСПОДЊИ вредан презира ⁸ и када слепу животињу доводите да је жртвујете, зар то није зло? И када жртвујете сакату или болесну животињу, зар то није зло? Принеси је своме намеснику! Хоће ли он бити задовољан тобом и лепо те примити?« каже ГОСПОД над војскама.

⁹ Сада молите Бога да нам се смилује. »Уз оваква ваша дела, хоће ли вас лепо примити?« каже ГОСПОД над војскама.

¹⁰ »О, када би неко од вас затворио врата Храма, да узалуд не палите ватру на мом жртвенику! Нисте ми мили«, каже ГОСПОД над војскама, »и нећу да примам жртве из ваших руку.

¹¹ »Од истока до запада, моје Име биће велико међу народима. На свакоме месту приносиће се кâд и чисте жртве мом Имену, јер ће моје Име бити велико међу народима«, каже ГОСПОД над војскама. ¹² »Али ви га скврнавите када говорите да је сто ГОСПОДЊИ укаљан, а храна на њему вредна презира.

¹³ »И још говорите: ‚Каква гњаважа!‘ и презриво фркћете на њега«, каже ГОСПОД над војскама. »А када доводите украдену, сакату или болесну животињу да је принесете на жртву, зар да је примим од вас?« каже ГОСПОД.

¹⁴ »Нека је проклет варалица, који има доброг мужјака у стаду, па ми га заветује, а онда ГОСПОДУ жртвује животињу с маном! Јер, ја сам велики цар«, каже ГОСПОД над војскама, »и народи се боје мога Имена.«

Опомена свештеницима

2 »А сад, свештеници, ова опомена је за вас: ² Ако не послушате и ако чврсто не одлучите да указујете част мом Имену«, каже ГОСПОД над војскама, »послаћу на вас проклетство и проклети ваше благослове. И већ сам их проклео, јер нисте чврсто одлучили да ми указујете част.

³ »Ево казнићу ваше потомке. Размазаћу вам измет по лицу, измет жртава које приносите за време светковина, и бићете однети с њим. ⁴ Тада ћете знати да сам вам послао ову опомену да би се наставио мој савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама. ⁵ »Мој савез с њим био је живот и мир, и то сам му дао. Испунио сам га страхом, и он ме се бојао и плашио се мога Имена. ⁶ Из уста му је излазила истинита поука и неправда се није нашла на његовим уснама. Живео је преда мном у миру и честитости и многе је одвратио од греха. ⁷ Свештеникове усне треба да чувају знање и из његових уста треба тражити поуку, јер он је гласник ГОСПОДА над војскама.

⁸ »Али ви сте скренули с пута и учинили својим учењем да многи посрну. Прекршили сте савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама. ⁹ »Стога сам учинио да будете презрени и понижени пред целим народом, јер се нисте држали мојих путева, него сте Закон примењивали пристрасно.«

Јудино неверство

¹⁰ Зар немамо сви једног оца? Зар нас није створио један Бог? Зашто смо онда неверни један другом и тако скврнавимо савез наших праотаца? ¹¹ Јуда је постао неверан. Гнусоба је учињена у Израелу и Јерусалиму: Јуда је оскврнавио светилиште које ГОСПОД воли и оженио се кћери туђега бога. ¹² Нека ГОСПОД искорени из Јаковљевих шатора свакога ко тако учини, ма ко он био, макар приносио жртву ГОСПОДУ над војскама.

¹³ И ово чините: прекривате ГОСПОДЊИ жртвеник сузама, плачући и кукајући, јер он више не обраћа пажњу на вашу жртву, нити му је мило да је од вас прими.

¹⁴ А ви питате: »Зашто је тако?«

Зато што је ГОСПОД сведок између тебе и жене твоје младости, којој си неверан, иако ти је другарица, жена с којом си склопио брачни савез. ¹⁵ Зар није учинио да будете једно тело и један дух? Зашто једно? Зато што тражи побожно потомство^[e]. Стога пази да не будеш неверан жени своје младости.

¹⁶ »Мрзим развод«, каже ГОСПОД, Бог Израелов, »и онога ко облачи насиље као одећу«, каже ГОСПОД над војскама. Зато добро пазите да не будете неверни.

Дан суда

¹⁷ Дојадили сте ГОСПОДУ својим речима.

»Како смо му дојадили?« питате ви.

Тако што говорите: »Сви који чине зло, добри су пред ГОСПОДОМ. Такви су му мили«, или: »Где је Бог правде?«

3 »Ево, шаљем свога гласника, који ће преда мном припремити пут. Тада ће Господ кога тражите изненада доћи у свој Храм и доћи ће гласник Савеза за којим жудите«, каже ГОСПОД над војскама.

² Али ко ће издржати дан његовог доласка? И ко ће опстати кад се он појави? Јер, он је као ливчев огањ и као белиочева цеђ. ³ Поступиће као ливац и пречистач сребра и очистити Левите и пречистити их као злато и сребро, да би ГОСПОДУ приносили жртве у праведности. ⁴ Тада ће жртве Јуде и Јерусалима бити пријатне ГОСПОДУ, као у прошлим данима и давним годинама.

⁵ »Доћи ћу да вам судим и одмах ћу сведочити против врачарâ, прељубникâ и кривоклетникâ, против оних који закидају плату најамнику, тлаче удовицу и сироче, који дошљака лишавају права, а мене се не боје«, каже ГОСПОД над војскама.

Десетак

⁶ »Ја, ГОСПОД, не мењам се. Зато ви, потомци Јаковљеви, нисте затрти.

⁷ »Још од времена својих праотаца одступате од мојих уредби и не држите их се. Вратите ми се, и ја ћу се вратити вама«, каже ГОСПОД над војскама.

»Али ви питате: ‚Како да се вратимо?‘

⁸ »Може ли човек да пљачка Бога? А ви мене пљачкате.

»Ви питате: ‚Како те пљачкамо?‘

»У десетку и жртвама. ⁹ Под проклетством сте, јер ме сви ви – цео овај народ – пљачкате. ¹⁰ Донесите цео десетак у ризницу, да буде хране у мом Дому. Тиме ме искушајте«, каже ГОСПОД над војскама, »и видећете како ћу отворити небеске прозоре и излити на вас свој преобилни благослов. ¹¹ Спречићу штеточине да вам прождиру усеве, а ни лоза у пољу неће вам остајати јалова«, каже ГОСПОД над војскама. ¹² »Тада ће вас сви народи звати срећнима, јер ће ваша земља бити земља милине«, каже ГОСПОД над војскама.

¹³ »Тешке речи сте изговорили против мене«, каже ГОСПОД.

»А ви питате: ‚Шта смо то говорили против тебе?‘

¹⁴ »Говорили сте: ‚Узалуд је служити Богу. Шта смо имали од тога што смо се држали онога што он тражи и што смо у жалости живели пред ГОСПОДОМ над војскама? ¹⁵ А сада бахате зовемо срећнима. Да, учврстили су се они који чине опакост и пролазе некажњено иако искушавају Бога.‘«

¹⁶ Тада они који су се бојали ГОСПОДА поведоше разговор међу собом, а ГОСПОД је с пажњом слушао. Спомен-свитак би написан пред њим о онима који су се бојали ГОСПОДА и указивали част његовом Имену.

¹⁷ »Они ће бити моји онога дана када спремим свој драгоцени посед«, каже ГОСПОД над војскама. »Поштедећу их као што отац штеди свога сина који му служи. ¹⁸ Тада ћете опет разликовати праведника од опакога, онога ко служи Богу од онога ко му не служи.«

Дан ГОСПОДЊИ

4 »Јер, ево, долази Дан. Гореће као пећ, а сви бахати и сви који чине опакост биће стрњика. Спалиће их Дан који долази«, каже ГОСПОД над војскама, »па од њих неће остати ни корена ни гранчице. ² А вама који се бојите мога Имена, изаћи ће сунце праведности са исцељењем у својим зракама. И ви ћете изаћи и поскакивати као телад пуштена из штале ³ и изгазити опаке. Јер, они ће бити пепео под вашим ногама онога дана када то будем учинио«, каже ГОСПОД над војскама.

⁴ »Сећајте се Закона Мојсија, мога слуге, уредби и закона које сам му дао на Хореву за сав Израел. ⁵ Ево, послаћу вам пророка Илију пре него што дође велики и страшни Дан ГОСПОДЊИ. ⁶ Он ће срце очева окренути њиховој деци и срце деце њиховим очевима, да не дођем и не ударим земљу неповратним уништењем.«

Родослов Исуса Христа

(Лк 3,23-38)

1 Родослов Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог:

¹⁷ У свему, дакле, од Авраама до Давида четрнаест поколења, од Давида до изгнанства у Вавилон четрнаест поколења, и од изгнанства у Вавилон до Христа четрнаест поколења.

Рођење Исуса Христа

(Лк 2,1-7)

¹⁸ А рођење Исуса Христа било је овако: Његова мајка Марија била је верена са Јосифом, али пре него што су се венчали, показа се да је зачела од Светога Духа. ¹⁹ Њен муж Јосиф, пошто је био праведан човек, није хтео да је извргне срамоти, па одлучи да је тајно напусти.

²⁰ Али, док је он још о томе размишљао, у сну му се појави Господњи анђео и рече: »Јосифе, сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену, јер је оно што је у њој зачето од Светога Духа. ²¹ Родиће сина, а ти ћеш му дати име Исус^[g], јер ће он свој народ спасти од греха.«

²² Све се то догодило да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка:

²⁴ Када се Јосиф пробудио из сна, учини како му је Господњи анђео заповедио и узе Марију да му буде жена, ²⁵ али није с њом спавао док није родила сина, коме даде име Исус.

Поклоњење мудраца

2 Када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, за време владавине цара Ирода, дођоше неки мудраци са истока у Јерусалим ² и упиташе: »Где је новорођени цар Јудеја? Видели смо његову звезду како излази^[h], па смо дошли да му се поклонимо.«

³ Када је цар Ирод то чуо, веома се узнемири – а с њим и сав Јерусалим – ⁴ па он окупи све првосвештенике и учитеље закона и упита их где Христос треба да се роди.

⁵ »У Витлејему, у Јудеји«, рекоше му они, »јер је пророк овако написао:

⁷ Тада Ирод тајно позва к себи оне мудраце и од њих сазна тачно време када се звезда појавила.

⁸ Онда их посла у Витлејем, рекавши: »Идите и помно се распитајте о детету. А кад га нађете, јавите ми, да и ја одем да му се поклоним.«

⁹ Они саслушаше цара и одоше. А звезда коју су видели како излази ишла је пред њима док није стала изнад места где је било дете. ¹⁰ Када су видели звезду, веома се обрадоваше. ¹¹ Уђоше у кућу и угледаше дете с његовом мајком Маријом, па падоше ничице и поклонише му се. Онда отворише своје ковчеге и принеше му дарове: злато, тамјан и смирну. ¹² А пошто су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, они се другим путем вратише у своју земљу.

Бекство у Египат

¹³ Када су они отишли, Јосифу се у сну појави Господњи анђео и рече му: »Спреми се, узми дете и његову мајку и бежи у Египат. Тамо остани док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.«

¹⁴ И Јосиф се спреми, па ноћу узе дете и његову мајку и крену у Египат, ¹⁵ где остаде све до Иродове смрти – да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка:

Покољ нејачи

¹⁶ Када је видео да су га мудраци преварили, Ирод се веома разбесне, па нареди да се у Витлејему и околини побију сва мушка деца од две године и млађа, према времену које је сазнао од мудраца. ¹⁷ Тада се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

Повратак из Египта

¹⁹ Када је Ирод умро, у Египту се Јосифу у сну појави Господњи анђео ²⁰ и рече: »Спреми се, узми дете и његову мајку, па иди у Израел, јер су умрли они који су детету хтели да одузму живот.«

²¹ И Јосиф се спреми, узе дете и његову мајку и оде у Израел. ²² Али, када је чуо да у Јудеји, место свога оца Ирода, влада Архелај, плашио се да онамо оде. Упозорен у сну, крену у галилејску област, ²³ а када је стигао, настани се у граду који се зове Назарет. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Зваће се Назарећанин.«

Јован Крститељ припрема пут

(Мк 1,1-8; Лк 3,1-9, 15-17; Јн 1,19-28)

3 Тих дана дође Јован Крститељ. Проповедао је у јудејској пустињи, ² говорећи: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско!«

³ А Јован је онај о коме је говорио пророк Исаија када је рекао:

⁴ Јованова одећа била је од камиље длаке, а око бокова је носио кожни појас. Храна су му били скакавци и дивљи мед. ⁵ К њему су долазили људи из Јерусалима, целе Јудеје и свих крајева око реке Јордан ⁶ и признавали^[i] своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан.

⁷ Када је Јован видео да многи фарисеји и садукеји долазе да се крсте, рече им: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? ⁸ Донесите плод достојан покајања ⁹ и не помишљајте да говорите међу собом: ‚Имамо оца Авраама‘ јер, кажем вам: Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. ¹⁰ Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.

¹¹ »Ја вас крштавам водом^[j], за покајање. Али за мном долази моћнији од мене – ја нисам достојан ни обућу да му понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹² У руци му је вејача и он ће очистити своје гумно и скупити своју пшеницу у амбар, а плеву ће спалити неугасивим огњем.«

Исусово крштење

(Мк 1,9-11; Лк 3,21-22)

¹³ Тада Исус дође из Галилеје на реку Јордан да га Јован крсти.

¹⁴ А Јован хтеде да га одврати говорећи: »Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени!«

¹⁵ »Пусти сада«, одговори му Исус, »јер тако треба да испунимо сву праведност.«

И Јован га пусти.

¹⁶ Када се крстио, Исус одмах изађе из воде, а небеса се отворише и он виде Божијег Духа како силази као голуб и спушта се на њега.

¹⁷ А глас са неба рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи!«

Ђаво искушава Исуса

(Мк 1,12-13; Лк 4,1-13)

4 Онда Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво искуша. ² Пошто је постио четрдесет дана и ноћи, најзад огладне.

³ А Кушач му приђе и рече: »Ако си Син Божији, реци да ово камење постане хлеб.«

⁴ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба, него и од сваке речи која излази из Божијих уста.‘^(F)«

⁵ Онда га ђаво поведе у Свети град^[k], постави га на врх Храма, ⁶ па му рече: »Ако си Син Божији, баци се доле. Јер, записано је:

⁷ »И ово је записано«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘^(H)«

⁸ Затим га ђаво поведе на веома високу гору и показа му сва царства света и њихов сјај, ⁹ па му рече: »Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице и поклониш ми се.«

¹⁰ А Исус му рече: »Одлази, Сатано! Јер, записано је: ‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘^(I)«

¹¹ Тада га ђаво остави, а анђели приђоше, па су му служили.

Исус почиње да проповеда

(Мк 1,14-15; Лк 4,14-15)

¹² Када је чуо да је Јован бачен у тамницу, Исус се врати у Галилеју. ¹³ Напусти Назарет, па оде и настани се у Кафарнауму, поред мора, на Завулоновом и Нефталимовом подручју ¹⁴ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

¹⁷ Отада Исус поче да проповеда и да говори: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско.«

Први ученици

(Мк 1,16-20; Лк 5,1-11)

¹⁸ Док је ишао поред Галилејског мора, виде два брата – Симона, званог Петар, и његовог брата Андреју – како бацају мрежу у море, јер су били рибари, ¹⁹ па им рече: »Пођите за мном и учинићу вас рибарима људи.«

²⁰ И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.

²¹ Исус онда пође даље и виде друга два брата – Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована – како у чамцу крпе своје мреже са својим оцем Зеведејем. Он их позва ²² и они одмах оставише чамац и свога оца и пођоше за њим.

Исус лечи болесне

(Лк 6,17-19)

²³ Исус је ишао по целој Галилеји и учио народ у тамошњим синагогама, проповедајући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и слабост у народу. ²⁴ Глас о њему прошири се по целој Сирији, па су му доносили све који су боловали од разних болести и мучили се, опседнуте демонима, месечаре и одузете, и он их излечи. ²⁵ И за њим пође силан народ из Галилеје, Декапоља, Јерусалима, Јудеје и с оне стране реке Јордан.