Bible in 90 Days
Христово васкрсење
15 Подсећам вас, браћо, на еванђеље које сам вам објавио, које сте и примили, у коме и стојите, 2 којим се и спасавате ако се чврсто држите Речи коју сам вам објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.
3 Пре свега, предао сам вам оно што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе у складу са Писмима, 4 да је сахрањен, да је васкрсао трећег дана у складу са Писмима, 5 и да се показао Кифи[a], па Дванаесторици. 6 Затим се показао браћи, којих је било више од пет стотина одједном – већина их је још жива, а неки су умрли[b]. 7 Затим се показао Јакову, па свим апостолима. 8 А после свих, показао се и мени, као недоношчету.
9 Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију цркву. 10 Али, Божијом милошћу сам оно што јесам и његова милост према мени није била узалудна. Напротив, ја сам се трудио више од свих њих – али не ја, него Божија милост са мном. 11 Био то, дакле, ја или они: то проповедамо и у то сте поверовали.
Васкрсење мртвих
12 Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? 13 Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао. 14 Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају. 16 Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао. 17 А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима. 18 Онда пропадоше и они који су умрли у Христу. 19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.
20 Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. 21 Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. 22 Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. 24 Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. 25 Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. 26 А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. 27 Јер, »све је потчинио под његове ноге«(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. 28 А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.
29 Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? 30 Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? 31 Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. 32 Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.(B)
33 Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« 34 Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.
Начин васкрсења
35 Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« 36 Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. 37 И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, 38 а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. 39 Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. 40 Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. 41 Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. 42 Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; 43 сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; 44 сеје се природно тело, васкрсава духовно.
Ако постоји природно тело, постоји и духовно. 45 Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«,(C) последњи Адам животворни дух. 46 Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. 47 Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. 48 Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. 49 И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.
50 А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост. 51 Ево, казујем вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 52 у магновењу, у трен ока, када последња труба затруби. Јер, затрубиће, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити. 53 Треба, наиме, ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54 А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити изрека која је записана:
»Победа прождре смрт.«(D)
55 »Смрти, где ти је победа?
Смрти, где ти је жалац?«(E)
56 Жалац смрти је грех, а сила греха је Закон. 57 Али, хвала Богу, који нам даје победу кроз нашега Господа Исуса Христа.
58 Зато, драга моја браћо, будите чврсти, непоколебљиви, увек обилујте Господњим делима, знајући да ваш труд није узалудан у Господу.
Сакупљање прилога
16 Што се тиче сакупљања помоћи за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако и ви чините. 2 Сваког првог дана у седмици нека свако од вас остави на страну колико може, да не буде сакупљања тек кад ја дођем. 3 А када дођем, послаћу с писмима оне које одаберете да у Јерусалим однесу ваш дар. 4 Ако буде потребно да и ја путујем, путоваће са мном.
Завршне поруке и поздрави
5 А к вама ћу доћи када прођем кроз Македонију. Јер, кроз Македонију само пролазим, 6 а код вас ћу се можда задржати или чак и презимити, да бисте ме ви испратили онамо куда будем путовао. 7 Не желим, наиме, да вас овога пута видим само у пролазу, јер се надам да ћу код вас, ако Господ дâ, остати неко време. 8 У Ефесу ћу остати до Педесетнице, 9 јер су ми се отворила велика и за рад повољна врата, а противника је много.
10 Ако Тимотеј дође, постарајте се да код вас борави без страха, јер он обавља Господње дело као и ја. 11 Нека га, дакле, нико не потцењује. У миру га испратите да дође к мени, јер га ишчекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га наговарао да дође к вама са браћом, али он никако није био вољан да сада иде. Али, доћи ће када се укаже повољна прилика.
13 Будно пазите, чврсто стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све чините у љубави!
15 Заклињем вас, браћо – ви знате да су Стефанини укућани првина Ахаје и да су се посветили служењу светима – 16 да се и ви потчињавате таквима и сваком ко сарађује и труди се. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом доласку, јер су надокнадили ваше одсуство. 18 Наиме, умирили су мој дух, и ваш. Таквима, дакле, одајте признање.
19 Поздрављају вас азијске цркве. Много вас у Господу поздрављају Приска и Акила са црквом у свом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Један другога поздравите светим пољупцем.
21 Поздрав мојом руком, Павловом.
22 Ако неко не воли Господа, нека је проклет! Марана та![c]
23 Милост Господа Исуса с вама.
24 Моја љубав са свима вама у Христу Исусу.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, и брат Тимотеј,
Божијој цркви у Коринту, заједно са свима светима широм Ахаје:
2 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Бог сваке утехе
3 Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, Отац самилости и Бог сваке утехе. 4 Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми, оном утехом којом Бог теши нас, могли да тешимо све који су у невољи. 5 Јер, као што нас обилно сналазе Христова страдања, тако је кроз Христа обилна и наша утеха. 6 Ако смо у невољама – то је за вашу утеху и спасење. Ако смо утешени – то је за вашу утеху, која чини да стрпљиво подносите иста страдања која и ми подносимо. 7 А наша нада за вас је чврста, јер знамо да имате удела како у нашим страдањима тако и у утеси.
8 Не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је снашла у Азији. Били смо прекомерно, преко своје снаге, оптерећени, тако да смо већ стрепели и за живот. 9 Али, у себи смо се помирили са смртном пресудом, да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога, који васкрсава мртве. 10 Он нас је од толике смртне опасности избавио и избављаће нас. У њега се уздамо да ће нас и даље избављати 11 уз помоћ ваших молитви за нас, да би многи захваљивали за милост која нам је дарована посредством многих.
Промена Павловог наума
12 А овим се хвалимо: наша савест сведочи да смо у светости и искрености које долазе од Бога живели у свету, а нарочито међу вама – не у људској мудрости, већ у Божијој милости. 13 Јер, не пишемо вам ништа што не бисте могли да прочитате или разумете. А надам се да ћете у потпуности разумети, 14 као што сте нас донекле и разумели, и да ћете се на Дан нашега Господа Исуса ви поносити нама као и ми вама.
15 У том уверењу намеравао сам да прво дођем к вама, да вам се укаже двострука милост. 16 Намеравао сам да преко вас одем у Македонију, па да из Македоније опет дођем к вама, а ви да ме испратите у Јудеју. 17 Да нисам можда био лакомислен кад сам то намеравао? Или то што намеравам, намеравам као човек, па је код мене истовремено »да, да« и »не, не«?
18 Али, Бог је сведок да наша порука вама није »да« и »не«. 19 Јер, Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј објавили, није био »да« и »не«, него је у њему увек било »да«. 20 Колико год има Божијих обећања, у њему су »да«. Зато кроз њега и говоримо »амин«, Богу на славу. 21 А Бог је тај који нас, заједно с вама, учвршћује у Христу. Он нас је помазао 22 и запечатио и у наше срце ставио Духа као залог.
23 Позивам Бога за сведока: живота ми, да бих вас поштедео нисам поново дошао у Коринт. 24 Ми нисмо господари ваше вере, него сарадници ваше радости, јер чврсто стојите у вери.
2 Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост. 2 Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим? 3 Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас. 4 Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
Праштање грешнику
5 Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас. 6 Таквоме је довољна ова казна већине, 7 па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре. 8 Стога вас молим да према њему покажете љубав. 9 Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни. 10 Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио, 11 да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.
Павлова брига и утеха
12 Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу, 13 душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.
14 Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи. 15 Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: 16 једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан? 17 Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.
Служитељи новог савеза
3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? 2 Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. 3 А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.
4 То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. 5 Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. 6 Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.
Слава новог савеза
7 Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе[d] његовог лица, 8 зар неће још славнија бити служба Духа? 9 Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. 10 И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. 11 Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!
12 Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, 13 а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. 14 Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. 15 И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. 16 Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. 17 Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. 18 И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.
Благо у глиненим посудама
4 Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо. 2 Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом. 3 Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају. 4 Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика. 5 Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса. 6 Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«[e], засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.
7 А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. 8 У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, 9 прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, 10 ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. 11 Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. 12 Тако у нама делује смрт, а у вама живот.
13 А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«,(F) и ми верујемо, па зато и говоримо, 14 знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. 15 Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.
16 Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. 17 Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. 18 Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.
Небеско боравиште
5 Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. 2 Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. 3 Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. 4 Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. 5 А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог.
6 Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, 7 јер још живимо у вери, а не у гледању. 8 Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. 9 Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко. 10 Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло.
Служба помирења
11 Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу. 13 Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас.
14 Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли. 15 А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.
16 Зато ми од сада никог не познајемо по телу. Ако смо Христа и познавали по телу, сада га више тако не познајемо. 17 Ако је, дакле, неко у Христу, ново је створење; старо је прошло, ево, ново је настало. 18 А све је од Бога, који нас је кроз Христа помирио са собом и поверио нам службу помирења. 19 Јер, Бог је у Христу помирио свет са собом, не рачунајући људима њихове преступе и нама поверивши Реч помирења. 20 Ми смо, дакле, Христови изасланици – Бог вас опомиње преко нас. У Христово име вас молимо: помирите се са Богом. 21 Њега, који није учинио грех, Бог је ради нас учинио грехом[f], да у њему будемо Божија праведност.
6 А као његови сарадници, опомињемо вас да Божију милост не примите узалуд. 2 Јер, каже:
»Услишио сам те у часу повољном
и помогао ти на дан спасења.«(G)
Ево сада је најповољнији час! Ево сада је дан спасења!
Павлове невоље
3 Ником никакве препреке не постављамо, да не покуде нашу службу. 4 Него, у свему се показујемо као Божији служитељи: у великој истрајности, у невољама, у немаштини, у притешњености, 5 у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бесаним ноћима, у гладовању, 6 у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Светом Духу, у нелицемерној љубави, 7 у истинитој Речи, у Божијој сили, оружјем праведности у десници и левици, 8 славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице а поштени, 9 као непознати а познати, као умирући а, ево, живимо, као кажњени али не и убијени, 10 као жалосни а увек радосни, као сиромашни а обогаћујући многе, као они који немају ништа а све поседују.
11 Отворено смо вам говорили, Коринћани; наше срце вам је широм отворено. 12 Није вам тесно у нама, али је тесно у вашем срцу. 13 Узвратите ми на исти начин – као својој деци говорим: и ви раширите своје срце.
Храм Бога живога
14 Не упрежите се у исти јарам с неверницима. Јер, шта има праведност са безакоњем? Или, каква је заједница светлости и таме? 15 У чему се Христос слаже с Велиаром? Шта је заједничко вернику и невернику? 16 Какав је споразум Божијег храма с идолима? Јер, ми смо храм Бога живога, као што Бог рече:
»Пребиваћу у њима и ходати међу њима,
и ја ћу им бити Бог, а они ће бити мој народ.«(H)
17 »Стога, изађите између њих
и одвојте се, говори Господ.
Ништа нечисто не дотичите,
и ја ћу вас примити.«(I)
18 »Ја ћу вам бити отац,
а ви ћете ми бити синови и кћери,
говори Господ Сведржитељ.«(J)
7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, очистимо се, драги моји, од свега што каља тело и дух, усавршавајући своју светост у страху пред Богом.
Павлова радост
2 Направите места за нас у свом срцу. Ником нисмо учинили неправду, никога нисмо упропастили, никога закинули. 3 Не говорим ово да вас осудим, јер малопре рекох да сте у нашем срцу, да бисмо с вама и умирали и живели. 4 Велико је моје поуздање у вас и веома се поносим вама. Испуњен сам утехом и препун радости упркос свим нашим невољама.
5 Јер, када смо дошли у Македонију, није било мира за наше тело, већ посвуда невоље: споља борбе, изнутра страх. 6 Али Бог, који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. 7 И не само његовим доласком него и утехом коју сте му дали. Он нас је обавестио о вашој чежњи, о вашој дубокој жалости, о вашој великој бризи за мене, па сам се још више обрадовао.
8 Јер, ако сам вас и ражалостио својом посланицом, није ми жао. А ако ми је и било жао – видим, наиме, да вас је та посланица макар начас ражалостила – 9 сада се радујем; не зато што сте се ражалостили, него зато што сте се ражалостили на покајање. Јер, ражалостили сте се по Божијој вољи, па од нас нисте ни у чему оштећени. 10 Жалост по Божијој вољи ствара покајање које води спасењу – за које се не каје – а светска жалост доноси смрт. 11 Јер, видите да вам је баш то што сте се ражалостили по Божијој вољи донело не само велику озбиљност него и правдање и огорченост и страх и чежњу и ревност и оправдање. Свиме тиме сте показали да сте у тој ствари недужни. 12 Дакле, иако сам вам писао, нисам писао због онога који је скривио, ни због онога коме је скривио, него да вама пред Богом постане очигледна ваша велика брига за нас. 13 Зато смо се и утешили.
Али, осим ове наше утехе, још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте му сви ви окрепили дух. 14 Заиста, ако сам вас њему похвалио за нешто, нисам се постидео. Него, као што је истина све што смо вам говорили, тако се и наша похвала пред Титом показала истинита. 15 А његова осећања према вама још су снажнија када се сети послушности свих вас и како сте га са страхом и трепетом примили. 16 Радујем се што се у свему могу поуздати у вас.
Павле подстиче дарежљивост
8 Обзнањујемо вам, браћо, Божију милост која је дата македонским црквама. 2 Упркос најжешћим искушењима, њихова изобилна радост и њихово крајње сиромаштво прелили су се у богатство дарежљивости. 3 Сведочим да су нам, према својим могућностима – а и преко својих могућности – драговољно давали 4 и усрдно нас молили да им учинимо милост да учествују у овом служењу светима. 5 А давали су, не како смо очекивали, него су и саме себе дали, прво Господу, па нама, по Божијој вољи. 6 Зато смо замолили Тита да, као што је већ раније почео, тако и доврши међу вама ово дело милости. 7 Стога, као што се у свему истичете – у вери, у говору, у знању, у свакој брижљивости и у својој љубави за нас – истакните се и у овој милости давања.
8 Не заповедам, него брижљивошћу других проверавам искреност ваше љубави. 9 Јер, ви знате милост нашега Господа Исуса Христа – да је, иако богат, ради вас постао сиромашан, да се ви обогатите његовим сиромаштвом.
10 Ово је моје мишљење о томе: на вашу је корист то што сте прошле године ви први с тим почели, и то не само делом него и жељом да га учините. 11 А сада то дело и довршите: као што сте спремно желели да га учините, тако га и довршите, према својим могућностима. 12 Јер, ако постоји спремност, добродошла је ако је заснована на оном што се има, а не на оном што се нема, 13 да олакшање другима вама не донесе невољу, него једнакост. 14 Нека сада ваш вишак буде за њихову оскудицу, да би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу – да буде једнакост, 15 као што је записано:
»Ко је сакупио много, није имао сувише,
а ко је сакупио мало, није имао премало.«(K)
Тит послат у Коринт
16 Хвала Богу што је исту такву бригу за вас ставио у Титово срце. 17 Он је не само прихватио нашу молбу него веома радо, од своје воље, иде к вама. 18 С њим шаљемо и једног брата кога све цркве хвале због његовог служења еванђељу. 19 Штавише, цркве су га изабрале за нашег сапутника у овој служби милости којом славимо самог Господа и којом показујемо своју спремност да помогнемо. 20 Тако избегавамо да нам неко пребацује због овог изобилног дара којим располажемо. 21 Јер, ми се веома трудимо да чинимо добро не само пред Господом него и пред људима.
22 С њима шаљемо и нашег брата који нам је у много чему и много пута потврдио своју ревност, а сада је још много ревноснији због великог поуздања у вас. 23 Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник у служењу вама, а што се тиче наше браће, они су изасланици цркава, Христова слава. 24 Покажите им, дакле, пред црквама, доказ своје љубави и зашто се поносимо вама.
Сакупљање помоћи за свете
9 Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем. 2 Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину. 3 Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте, 4 да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању. 5 Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.
6 А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети. 7 Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца. 8 А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело, 9 као што је записано:
»Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.«(L)
10 Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности. 11 У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.
12 Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу. 13 Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете[g] Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима. 14 А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама. 15 Хвала Богу за његов неизрециви дар.
Павлова одбрана
10 А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу – ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас. 2 Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито – као што сада намеравам да иступим – против неких који сматрају да ми живимо како тело хоће. 3 Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће. 4 Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања 5 и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу. 6 И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.
7 Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми. 8 Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео. 9 Само, да се не учини да вас плашим посланицама. 10 Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.« 11 Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.
12 Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују. 13 А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас. 14 Не протежемо се преко свога – као да још не досежемо до вас – јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем. 15 А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити, 16 па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу. 17 »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«(M) 18 Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.
Павле и лажни апостоли
11 Када бисте само поднели мало мога безумља! Али, већ ме и подносите. 2 Љубоморан сам на вас Божијом љубомором, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, да вас пред њега изведем као чисту девицу. 3 Али, као што је змија својим лукавством преварила Еву, плашим се да се тако и ваше мисли не одврате од искрене и чисте преданости Христу. 4 Јер, ако неко дође и проповеда вам неког другог Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, или ако примите духа другачијег од оног којег сте од нас примили, или другачије еванђеље од оног које сте прихватили, то добро подносите! 5 Сматрам, наиме, да нисам ни у чему мањи од тих »надапостола«. 6 Ако сам и невешт у говору, нисам у знању – то смо вам у сваком погледу показали.
7 Зар сам учинио грех што сам самог себе понизио – да бисте се ви узвисили – када сам вам бесплатно проповедао Божије еванђеље? 8 Друге цркве сам опљачкао узимајући од њих плату да бих служио вама. 9 А када сам био код вас и оскудевао, ником нисам био на терету, јер су моје потребе подмирила браћа која су дошла из Македоније. И у сваком погледу сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету. 10 Тако ми Христове истине у мени, нико ме у ахајским крајевима неће спречити да се тиме хвалим! 11 Зашто? Зар зато што вас не волим? Бог зна да вас волим!
12 А то што чиним, чинићу и убудуће, да онемогућим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. 13 Јер, такви људи су лажни апостоли, притворни радници који се прерушавају у Христове апостоле. 14 А није ни чудо, јер се и сâм Сатана прерушава у анђела светлости. 15 Нема, дакле, ничег нарочитог у томе што се и његове слуге прерушавају у слуге праведности. Крај ће им бити у складу с њиховим делима.
Павле се хвали својим страдањима
16 Опет кажем: нека ме нико не сматра безумним. Али, ако ме ипак сматрате таквим, прихватите ме макар и као безумног, да се и ја мало похвалим. 17 У овом хвалисавом поуздању не говорим као што би говорио Господ, него као безумник. 18 Пошто се многи хвале као што то чини свет, хвалићу се и ја. 19 Јер, ви радо подносите безумнике, ви умни! 20 Подносите, наиме, ако вас неко поробљава, ако вас неко прождире, ако вам неко отима, ако се неко уздиже, ако вас неко шамара. 21 На своју срамоту признајем: ми смо за то били слаби!
Али, чиме год се неко други усуђује да се похвали – као безумник говорим – усуђујем се и ја! 22 Јесу ли они Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израелци? И ја сам! Јесу ли Авраамови потомци? И ја сам! 23 Јесу ли Христови служитељи? Као суманут говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама, строже био батинан, чешће био у смртној опасности! 24 Пет пута сам од Јудеја добио четрдесет удараца мање један. 25 Три пута сам био ишибан, једном каменован, три пута доживео бродолом, једну ноћ и дан провео сам на отвореном мору. 26 Често сам путовао, био у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од сународника, у опасностима од незнабожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима од лажне браће. 27 Трудио сам се и мучио, често у неспавању, у глади и жеђи, често без хране, у студени и голотињи. 28 А поврх свега тога, свакодневно ме притиска брига за све цркве. 29 Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не изгарам?
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31 Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, благословен довека, зна да не лажем. 32 У Дамаску је намесник цара Арете држао град под стражом, јер је хтео да ме ухвати, 33 али ме кроз прозор, у корпи, спустише преко зида, па му умакох из руку.
Виђења и откривења
12 Морам још да се хвалим, иако то ничему не користи.
Долазим на виђења и откривења од Господа: 2 Знам човека у Христу који је пре четрнаест година – да ли у телу, не знам, да ли ван тела, не знам, Бог зна – био понет до трећег неба. 3 И знам за тог човека да је – да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна – 4 био понет у Рај и чуо неизрециве речи, које човек не сме да изговори. 5 Таквим човеком ћу да се хвалим, а самим собом нећу да се хвалим, осим својим слабостима. 6 А и када бих хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али, уздржавам се, да ме неко не би сматрао за више од оног што од мене види или чује.
7 А да због тих неизмерних откривења не бих постао охол, дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме мучи, да не постанем охол. 8 Три пута сам преклињао Господа да ме тога ослободи, 9 а он ми рече: »Доста ти је моја милост, јер сила се усавршава слабошћу.« Зато ћу радије да се хвалим својим слабостима, да се у мени настани Христова сила. 10 Стога, ради Христа, уживам у слабостима, у увредама, у тешкоћама, у прогонима и притешњеностима. Јер, кад сам слаб, онда сам јак.
Павлова брига за Коринћане
11 Постадох неразуман, али ви сте ме натерали. Требало је, наиме, да ме ви препоручујете, јер ни у чему нисам мањи од »надапостола«, иако нисам ништа. 12 Апостолска обележја – знамења, чуда и дела силе – учињена су међу вама с великом истрајношћу. 13 Уосталом, по чему сте то ви мањи од других цркава осим по томе што вам ја нисам био на терету? Опростите ми ту неправду!
14 Ево, спреман сам да трећи пут дођем к вама и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас. Нису, наиме, деца дужна да стичу за родитеље, него родитељи за децу. 15 А ја ћу веома радо све да потрошим и самога себе да истрошим за ваше душе. Ако ја вас волим више, зар ћете ви мене волети мање? 16 Али, нека – нисам вам био на терету, него сам вас, лукав какав сам, ухватио на превару. 17 Да ли сам вас у нечему закинуо преко неког од оних које сам вам послао? 18 Замолио сам Тита и с њим сам послао оног брата. Да вас можда Тит није у нечему закинуо? Зар нисмо ходали у истом духу и истим стопама?
19 Ви одавно сматрате да се ми пред вама бранимо. Пред Богом у Христу вам говоримо: све је то, драги моји, за ваше изграђивање. 20 Јер, бојим се да вас, када дођем к вама, нећу наћи онакве какве бих хтео да вас нађем и да ћете ви мене наћи каквог не бисте хтели – да не буде каквих свађа, зависти, излива љутње, сплеткарења, клеветања, оговарања, надмености, нереда, 21 да ме, када дођем, мој Бог опет не понизи пред вама, па да јадикујем над многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоту, блуд и разузданост које су починили.
Завршне опомене и поздрави
13 Ово је трећи пут како долазим к вама. »Нека се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.«(N) 2 Већ сам вас упозорио када сам код вас био други пут. Сада, одсутан, унапред упозоравам оне који су раније грешили, и све друге: када опет дођем, нећу вас штедети. 3 Јер, ви тражите доказ да кроз мене говори Христос. Он према вама није слаб, него је силан међу вама. 4 Додуше, био је распет у слабости, али живи по Божијој сили. Тако смо и ми слаби у њему, али ћемо по Божијој сили с њим живети за вас.
5 Испитајте сами себе – да ли сте у вери. Сами себе проверите. Или зар не знате да је Христос Исус у вама? Ако не знате, нисте проверени. 6 А надам се да ћете увидети да ми нисмо непроверени.
7 Молимо се Богу да не учините никакво зло – не да бисмо се ми показали као проверени, него да ви чините добро, па макар изгледало као да смо ми непроверени. 8 Јер, против истине не можемо ништа, него само за истину. 9 Радујемо се када смо ми слаби, а ви јаки и молимо се да се ви усавршите. 10 Зато вам ово и пишем, одсутан, да не бих, када будем код вас, морао да поступим строго, у складу с влашћу коју ми је дао Господ – да градим, а не да рушим.
11 На крају, браћо, радујте се, усавршавајте се, храбрите се, будите сложни, живите у миру, и Бог љубави и мира биће с вама.
12 Поздравите један другога светим пољупцем. 13 Поздрављају вас сви свети.
14 Милост Господа Исуса Христа, Божија љубав и заједништво Светога Духа са свима вама.
1 Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, 2 и сва браћа која су са мном,
црквама у Галатији:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, 4 који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, 5 коме слава довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6 Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, 7 које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. 8 Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. 9 Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.
10 Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.
Павла је позвао Бог
11 Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. 12 Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.
13 Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. 14 У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. 15 Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења[h] одвојио и позвао својом милошћу 16 да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким[i] посаветовао, 17 нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.
18 Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом[j], па сам код њега остао петнаест дана. 19 Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата. 20 (Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.) 21 Потом сам отишао у Сирију и Киликију. 22 А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали. 23 Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!« 24 И славили су Бога због мене.
Апостоли признају Павла
2 Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. 2 Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. 3 Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. 4 А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. 5 Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.
6 Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. 7 Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. 8 Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. 9 Када су Јаков, Кифа[k] и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – 10 само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.
Павле се супротставља Кифи
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника[l]. 13 У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.
14 Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља[m], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«
15 Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, 16 знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.
17 Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! 18 Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. 19 Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. 20 Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. 21 Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.
Вера или Закон
3 О, неразумни Галаћани! Ко ли вас је опчинио? Вас, пред чијим очима је Исус Христос јасно осликан као распет! 2 Само ово желим да сазнам од вас: да ли сте Духа примили на основу делâ Закона или на основу вере у оно што сте чули? 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте у Духу, па зар да сада завршите у телу? 4 Зар сте узалуд онолико препатили? Ако је заиста било узалуд! 5 Да ли, дакле, Онај који вам даје Духа и чини међу вама дела силе, то чини због делâ Закона или због вере у оно што сте чули?
6 Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(O) 7 Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови. 8 А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«(P) 9 Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.
10 Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«(Q) 11 А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«(R)
12 Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«(S) 13 Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво«(T) – 14 да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.
Закон и обећање
15 Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. 16 А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«[n], подразумевајући једнога, а то је Христос. 17 Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. 18 Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19 Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. 20 А посредника нема где је само један – а Бог је један.
21 Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. 22 Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.
23 А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. 24 Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. 25 А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International