Bible in 90 Days

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Мк 12,13-17)

²⁰ Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.

²¹ Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином. ²² Да ли је право да цару дајемо порез или није?«

²³ Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече: ²⁴ »Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«

²⁵ »Царев«, рекоше они.

А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²⁶ И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.

Васкрсење мртвих

(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)

²⁷ Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ²⁸ »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. ²⁹ Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. ³⁰ Онда се други, ³¹ па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. ³² На крају је умрла и жена. ³³ Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«

³⁴ Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, ³⁵ а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. ³⁶ И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. ³⁷ А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.^{(A) 38} Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«

³⁹ »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«

⁴⁰ И нико се више није усуђивао да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)

⁴¹ Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? ⁴² Сам Давид каже у Књизи псалама:

⁴⁴ Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)

⁴⁵ Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: ⁴⁶ »Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. ⁴⁷ Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«

Удовичин прилог

(Мк 12,41-44)

21 Исус подиже поглед и угледа богаташе како стављају своје дарове у храмску ризницу.

² А виде и једну сиромашну удовицу како ставља два лептона^[a], ³ па рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих осталих. ⁴ Јер, сви они су ставили дарове од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.«

Исус предсказује уништење Храма

(Мт 24,1-2; Мк 13,1-2)

⁵ Док су неки говорили о Храму – како је украшен лепим камењем и заветним даровима – Исус рече: ⁶ »Доћи ће време када од овога што гледате неће остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«

Знаци и прогони

(Мт 24,3-14; Мк 13,3-13)

⁷ »Учитељу«, упиташе га они, »када ће то бити? И који ће знак показати да ће се то десити?«

⁸ А он рече: »Пазите да вас не заведу. Јер, многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам‘ и: ‚Примакао се час.‘ Не идите за њима ⁹ и не плашите се када чујете за ратове и побуне. Јер, прво то треба да се догоди, али није одмах крај.«

¹⁰ Онда им рече: »Народ ће се дићи против народа и царство против царства. ¹¹ Биће великих земљотреса и глади и зараза по разним местима, и страхота и великих знамења са неба. ¹² Али, пре него што се све то деси, хватаће вас и прогонити вас. Због мене ће вас предавати синагогама и бацати у тамнице и изводити вас пред цареве и намеснике. ¹³ То ће вам бити прилика да сведочите. ¹⁴ Добро упамтите да не треба унапред да се бринете како ћете се бранити. ¹⁵ Јер, ја ћу вам дати речи и мудрост којима ниједан од ваших противника неће моћи да одоли ни да их побије. ¹⁶ Али издаваће вас чак и родитељи, браћа, рођаци и пријатељи, и неки од вас биће убијени. ¹⁷ Сви ће вас мрзети због мога имена, ¹⁸ али вам ниједна длака с главе неће пропасти. ¹⁹ Истрајношћу ћете задобити свој живот.«

Исус предсказује уништење Јерусалима

(Мт 24,15-21; Мк 13,14-19)

²⁰ »А када видите да војске опкољавају Јерусалим, тада знајте да је његово опустошење близу. ²¹ Нека тада они који буду у Јудеји беже у планине, они који буду у граду нека изађу из њега, а они који буду на пољима нека не улазе у град. ²² Јер, то су дани одмазде, да се испуни све што је записано.

²³ »Тешко трудницама и дојиљама тих дана! Јер, настаће велика невоља на земљи и гнев против овог народа. ²⁴ Пашће од оштрице мача и бити одведени у ропство по свим народима, а незнабошци ће газити Јерусалимом док се не испуне времена незнабожаца.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Мк 13,24-31)

²⁵ »Биће знамења на сунцу, месецу и звездама, а на земљи ће народе обузети тескоба и немоћ због хучања и таласања мора. ²⁶ Људи ће премирати од страха и од ишчекивања онога што прети свету, јер ће и небеске силе бити уздрмане. ²⁷ Тада ће видети Сина човечијега како у облаку долази са силом и великом славом. ²⁸ А када то почне да се догађа, устаните и подигните главу, јер је близу ваше избављење.«

²⁹ Онда им исприча ову причу: »Погледајте смокву и све дрвеће: ³⁰ кад пропупе, и сами видите и знате да је лето близу. ³¹ Тако исто, кад видите да се све ово догађа, знајте да је Божије царство близу. ³² Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³³ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи никад.

³⁴ »Пазите да вам срце не отупи од банчења, опијања и брига овога живота, да вас тај дан не изненади ³⁵ као замка, јер ће доћи на све који живе на лицу целе земље. ³⁶ Стално будите на опрезу и молите се, да можете да избегнете све што ће се догодити и да станете пред Сина човечијега.«

³⁷ Исус је сваког дана учио народ у Храму, а сваке вечери је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи. ³⁸ А сав народ је рано ујутро долазио к њему у Храм да га слуша.

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5, 14-16; Мк 14,1-2, 10-11; Јн 11,45-53)

22 Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха. ² А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.

³ Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. ⁴ Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. ⁵ Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. ⁶ Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.

Припреме за Пасху

(Мт 26,17-25; Мк 14,12-21; Јн 13,21-30)

⁷ Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, ⁸ па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«

⁹ »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.

¹⁰ А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе ¹¹ и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ ¹² Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«

¹³ И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.

Господња вечера

(Мт 26,26-30; Мк 14,22-26; 1. Кор 11,23-25)

¹⁴ Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.

¹⁵ Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. ¹⁶ Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«

¹⁷ Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. ¹⁸ Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«

¹⁹ Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«

²⁰ Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу^[b], која се пролива за вас. ²¹ Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. ²² Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«

²³ Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.

Ко је највећи?

²⁴ Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.

²⁵ Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. ²⁶ Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. ²⁷ Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. ²⁸ Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. ²⁹ Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, ³⁰ да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Јн 13,36-38)

³¹ »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. ³² Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«

³³ »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«

³⁴ »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«

Новчаник, торба и мач

³⁵ Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«

»Ништа«, рекоше они.

³⁶ А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. ³⁷ Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:

Да, испуњава се оно што се односи на мене.«

³⁸ »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«

А он им рече: »Довољно је.«

Исус се моли на Маслинској гори

(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)

³⁹ Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.

⁴⁰ Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«

⁴¹ Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, ⁴² говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴³ Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. ⁴⁴ А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.^[c]

⁴⁵ Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, ⁴⁶ па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)

⁴⁷ Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, ⁴⁸ а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«

⁴⁹ Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«

⁵⁰ И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.

⁵² Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. ⁵³ Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)

⁵⁴ Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. ⁵⁵ Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.

⁵⁶ Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«

⁵⁷ Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«

⁵⁸ Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«

А Петар рече: »Човече, нисам.«

⁵⁹ Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«

⁶⁰ А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«

И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. ⁶¹ Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, ⁶² па изађе напоље и горко заплака.

Чувари се ругају Исусу

(Мт 26,67-68; Мк 14,65)

⁶³ А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.

⁶⁴ Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«

⁶⁵ И обасипали су га још многим другим увредама.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)

⁶⁶ Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.

⁶⁷ »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.

А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. ⁶⁸ И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. ⁶⁹ Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«

⁷⁰ Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«

»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.

⁷¹ Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Мк 15,1-5; Јн 18,28-38)

23 Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату, ² па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.«

³ Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.«

⁴ Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.«

⁵ Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.«

Исус пред Иродом

⁶ Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац. ⁷ Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. ⁸ Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење. ⁹ Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао. ¹⁰ А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали. ¹¹ Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату. ¹² Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-26; Мк 15,6-15; Јн 18,39-19,16)

¹³ Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, ¹⁴ па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. ¹⁵ А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. ¹⁶ Зато ћу га казнити, па ослободити.« ^17 [d]

¹⁸ Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«

¹⁹ Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.

²⁰ Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.

²¹ Али они су викали: »Распни га! Распни га!«

²² Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«

²³ Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, ²⁴ па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. ²⁵ Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Јн 19,17-27)

²⁶ Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. ²⁷ А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.

²⁸ Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, ²⁹ јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ ³⁰ Тада ће

³¹ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«

³² А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. ³³ Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.

³⁴ Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«^[e]

А они разделише његову одећу бацањем коцке.

³⁵ Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«

³⁶ А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, ³⁷ и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«

³⁸ Изнад њега је био натпис^[f]: Ово је цар Јудеја.

³⁹ А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«

⁴⁰ Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, ⁴¹ али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«

⁴² Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«

⁴³ А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Јн 19,28-30)

⁴⁴ Било је већ око поднева^[g] и тама настаде по целој земљи све до три сата^[h], ⁴⁵ јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.

⁴⁶ Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!^(E)«

И када је то рекао, издахну.

⁴⁷ Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«

⁴⁸ Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. ⁴⁹ А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Јн 19,38-42)

⁵⁰ Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа^[i], ⁵¹ који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. ⁵² Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, ⁵³ па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.

⁵⁴ Био је Дан припреме^[j] и субота се примицала. ⁵⁵ За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. ⁵⁶ Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)

24 Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. ² Нађоше камен одваљан са гроба, ³ па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. ⁴ И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. ⁵ Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.

А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? ⁶ Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: ⁷ да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«

⁸ Тада се оне сетише Исусових речи, ⁹ па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. ¹¹ А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. ¹² Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

¹³ А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија^[k] од Јерусалима, ¹⁴ и разговарали један с другим о свему што се догодило. ¹⁵ И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, ¹⁶ али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

¹⁷ »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

¹⁸ »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

¹⁹ А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. ²⁰ И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. ²¹ Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. ²² Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба ²³ и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. ²⁴ Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

²⁵ А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. ²⁶ Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

²⁷ И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

²⁸ Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, ²⁹ али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

³⁰ А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. ³¹ Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

³² А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

³³ И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима ³⁴ како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

³⁵ Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

³⁶ Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«

³⁷ А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.

³⁸ Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? ³⁹ Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«

⁴⁰ И када је то рекао, показа им руке и ноге.

⁴¹ А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«

⁴² Они му дадоше комад печене рибе ⁴³ и он га узе и поједе пред њима.

⁴⁴ Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«

⁴⁵ Потом им отвори ум да разумеју Писма, ⁴⁶ па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, ⁴⁷ и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте томе сведоци, ⁴⁹ а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«

Вазнесење

(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)

⁵⁰ Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. ⁵¹ И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. ⁵² А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. ⁵³ И стално су били у Храму и благосиљали Бога.

Реч постаје тело

⁶ Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. ⁷ Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. ⁸ Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. ⁹ А он – истинска светлост која просветљује^[m] сваког човека – дошао је на свет^[n].

¹⁵ Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«

¹⁶ Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. ¹⁷ Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. ¹⁸ Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог^[p], који је у Очевом крилу – он га је објавио.

Сведочанство Јована Крститеља

(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)

¹⁹ А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«

²⁰ Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«

²¹ »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«

А он рече: »Нисам.«

»Јеси ли Пророк?«

Он одговори: »Не.«

²² Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«

²³ А он рече: »Ја сам

као што каже пророк Исаија.«

²⁴ А неки од посланих били су фарисеји. ²⁵ Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«

²⁶ »Ја крштавам водом^[q]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, ²⁷ онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«

²⁸ Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.

Исус је Божије Јагње

²⁹ Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! ³⁰ То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ ³¹ Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«

³² Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. ³³ Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ ³⁴ И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«

Први ученици

³⁵ Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.

³⁶ Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«

³⁷ Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.

³⁸ Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«

Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«

³⁹ »Дођите и видећете«, рече им он.

И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата^[r].

⁴⁰ Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. ⁴¹ Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – ⁴² и одведе га к Исусу.

Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«^[s].

Исус позива Филипа и Натанаила

⁴³ Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«

⁴⁴ Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.

⁴⁵ Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«

⁴⁶ »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.

А Филип му рече: »Дођи, па види.«

⁴⁷ Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«

⁴⁸ »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.

А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.

⁴⁹ »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«

⁵⁰ »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«

⁵¹ Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«

Свадба у Кани

2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, ² а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.

³ Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«

⁴ »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«

⁵ Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«

⁶ А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита^[t] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.

⁷ Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.

⁸ Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.

⁹ Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу ¹⁰ и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«

¹¹ Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.

¹² После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.

Исус у Храму

(Мт 21,12-13; Мк 11,15-17; Лк 19,45-46)

¹³ Приближавала се јудејска Пасха, па Исус оде у Јерусалим. ¹⁴ У Храму затече продавце волова, оваца и голубова, и мењаче новца који су тамо седели, ¹⁵ па од ужади направи бич и све их, заједно с овцама и воловима, истера из Храма. Мењачима разбаца новац и испреврта столове, ¹⁶ а продавцима голубова рече: »Носите то одавде и не правите пијацу од дома мога Оца!«

¹⁷ А његови ученици се сетише да је записано:

¹⁸ Тада га Јудеји упиташе: »Којим знамењем ћеш нам доказати да ово смеш да чиниш?«

¹⁹ »Порушите овај храм«, одговори им Исус, »и ја ћу га поново подићи за три дана.«

²⁰ »Овај Храм је грађен четрдесет шест година«, рекоше Јудеји, »а ти ћеш га подићи за три дана!«

²¹ Али храм о коме је он говорио било је његово тело. ²² Када је устао из мртвих, његови ученици се сетише шта је рекао, па повероваше Писмима и речима које је Исус изговорио.

²³ А док је за Празник Пасхе био у Јерусалиму, многи видеше знамења која је чинио и повероваше у његово име. ²⁴ Али сâм Исус њима није веровао^[u], јер их је све познавао. ²⁵ И није требало да му за човека неко сведочи, јер је и сâм знао шта је у човеку.

Исус и Никодим

3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

² Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

³ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново^[v], не може да види Божије царство.«

⁴ »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

⁵ »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. ⁶ Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. ⁷ Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. ⁸ Ветар^[w] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

⁹ А Никодим упита: »Како то може бити?«

¹⁰ »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! ¹¹ Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. ¹⁴ И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, ¹⁵ да свако ко у њега верује има вечни живот^[x].«

¹⁶ Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. ¹⁸ Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. ¹⁹ А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. ²⁰ Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. ²¹ А ко живи у складу са истином^[y], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.

Исус и Јован Крститељ

²² После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. ²³ А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. ²⁴ Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.

²⁵ А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.

²⁶ Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«

²⁷ »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. ²⁸ »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ ²⁹ Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се смањујем.«

Онај који долази са неба

³¹ Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. ³² Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. ³³ А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. ³⁴ Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог^[z] не даје Духа на меру. ³⁵ Отац воли Сина и све му је предао у руке. ³⁶ Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.

Исус и Самарићанка

4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован ² – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – ³ оде из Јудеје и врати се у Галилеју.

⁴ Морао је да прође кроз Самарију, ⁵ па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева^[aa].

⁷ Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, ⁸ јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.

⁹ А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.

¹⁰ »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«

¹¹ »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? ¹² Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«

¹³ »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, ¹⁴ а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«

¹⁵ »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«

¹⁶ »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«

¹⁷ А жена му одговори: »Немам мужа.«

»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. ¹⁸ »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«

¹⁹ »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! ²⁰ Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«

²¹ »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. ²² Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. ²³ Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. ²⁴ Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«

²⁵ А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«

²⁶ »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«

²⁷ Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«

²⁸ А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: ²⁹ »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«

³⁰ И они изађоше из града и кренуше к Исусу.

³¹ А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

³² Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

³³ Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

³⁴ Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. ³⁵ Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела^[ab] су за жетву. ³⁶ Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. ³⁷ У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ ³⁸ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда^[ac].«

³⁹ Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

⁴⁰ А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. ⁴¹ И још многи повероваше због његових речи.

⁴² Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«

Излечење службениковог сина

(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)

⁴³ После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, ⁴⁴ иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. ⁴⁵ Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.

⁴⁶ Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. ⁴⁷ Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.

⁴⁸ А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«

⁴⁹ »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«

⁵⁰ »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«

Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.

⁵¹ А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. ⁵² Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне^[ad].«

⁵³ Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«

И поверова он и сви његови укућани.

⁵⁴ Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.

Излечење одузетога

5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. ² А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда^[ae] и има пет тремова. ³ У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. ^4 [af]

⁵ А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.

⁶ Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«

⁷ »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«

⁸ »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«

⁹ И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.

А тог дана је била субота, ¹⁰ па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«

¹¹ »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«

¹² А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«

¹³ Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.

¹⁴ После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«

¹⁵ Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.

Живот кроз Сина

¹⁶ Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.

¹⁷ А Исус им одговори: »Мој Отац стално^[ag] ради, па и ја радим.«

¹⁸ Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.

¹⁹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. ²⁰ Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. ²¹ Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. ²² И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, ²³ да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.

²⁴ »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот. ²⁵ Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. ²⁶ Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи ²⁷ и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.

²⁸ »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас ²⁹ и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени. ³⁰ Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«

Сведочанства о Исусу

³¹ »Ако сâм за себе сведочим, моје сведочанство није истинито. ³² Један други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство које је за мене дао. ³³ Послали сте к Јовану, и он је сведочио за истину. ³⁴ Није да ја прихватам људска сведочанства, него вам ово говорим да се спасете. ³⁵ Јован је био светиљка која гори и светли, а ви сте само неко време хтели да уживате у његовој светлости.

³⁶ »Али ја за себе имам сведочанство боље од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да их довршим, управо ова која чиним, сведоче за мене – да ме је послао Отац. ³⁷ А и сâм Отац, који ме је послао, сведочио је за мене. Никада му нисте чули глас ни видели му лик, ³⁸ а ни његова Реч не пребива у вама, јер не верујете ономе кога је он послао. ³⁹ Помно проучавате Писма, јер мислите да у њима имате вечни живот. И она сведоче за мене, ⁴⁰ а ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.

⁴¹ »Не прихватам похвалу^[ah] од људи. ⁴² Упознао сам вас и знам да у себи немате Божије љубави. ⁴³ Дошао сам у име свога Оца, и не прихватате ме. Али, ако дође неко други у своје име, њега ћете прихватити! ⁴⁴ А како бисте ми и веровали када прихватате похвалу један од другога, а не тражите похвалу од јединога Бога.

⁴⁵ »Немојте да мислите да ћу вас ја оптуживати пред Оцем. Ваш тужилац је Мојсије, у кога се уздате. ⁴⁶ Да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. ⁴⁷ А пошто не верујете оном што је он написао, како да верујете мојим речима?«