Bible in 90 Days
Савез и обрезање
17 Кад је Авраму било деведесет девет година, указао му се Господ и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни, по мојој вољи живи и буди беспрекоран. 2 Савез свој склапам између себе и тебе, и силно ћу те умножити.“
3 Аврам паде ничице, а Бог настави да му говори: 4 „Ово је мој савез са тобом: постаћеш отац многим народима. 5 И нећеш се више звати Аврам, него ће ти ’Авра̂м’[a] бити име, јер сам те учинио оцем многих народа. 6 Веома, веома плодним ћу те учинити: од тебе ће потећи народи; и цареви ће од тебе проистећи. 7 Савез свој – савез вечни – склапам између себе и тебе и између твог потомства после тебе кроз сва поколења: ја ћу бити Бог теби и твоме потомству после тебе. 8 Сву земљу хананску, земљу у којој боравиш као дошљак, дајем у вечни посед теби и твоме потомству после тебе; а ја ћу бити њихов Бог.“
9 Још рече Бог Авра̂му: „А ти држи мој савез, ти и твоје потомство после тебе, од поколења до поколења. 10 А ово је знак мог савеза између мене и твог потомства после тебе, овако ћете га држати: свако мушко међу вама нека се обрезује. 11 Обрезујте окрајак свога тела, и то ће бити знак савеза између мене и вас. 12 Свако мушко међу вама, од поколења до поколења, нека се обрезује кад наврши осам дана; и роб, рођен у вашем дому и купљени за новац од странаца који није ваш сродник. 13 Да, чак и роб рођен у вашем дому, као и купљен за новац мора се обрезати. То ће бити знак на вашем телу да је мој савез са вама вечни савез. 14 А мушкарац који није обрезао окрајак свог тела, нека се истреби из свог народа, такав је прекршио мој савез.“
15 Још рече Бог Авра̂му: „А Сарају, своју жену, нећеш више звати Сараја; име ће јој бити ’Сара’. 16 Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“
17 Авра̂м паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“ 18 Авра̂м рече Богу: „Нека само Исмаило живи под твојим окриљем.“
19 Бог рече Авра̂му: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’[b]. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега. 20 Услишићу те и за Исмаила. Ево, благословићу га и учинити плодним и веома га умножити. Дванаест кнезова ће потећи од њега, те ћу учинити да од њега нарасте велики народ. 21 Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“ 22 Кад је Бог завршио разговор са Авра̂мом, узнео се од њега.
23 Авра̂м је затим узео свог сина Исмаила и све робове рођене у његовом дому, као и оне купљене за новац – све мушке у Авра̂мовом дому – па их је истог дана обрезао, како му је Бог рекао. 24 Авра̂му је било деведесет девет година када је био обрезан. 25 Исмаилу је било тринаест година када је био обрезан. 26 Авра̂м и његов син Исмаилo су били обрезани истога дана. 27 Са Авра̂мом су били обрезани и његови укућани рођени у његовом дому, као и сви они купљени за новац од странаца.
Авра̂м и три тајанствена посетиоца
18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2 Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3 и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4 Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5 Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“
Они одговорише: „Учини како си рекао.“
6 Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере[c] брашна, умеси погаче и испеци их!“
7 Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8 Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.
9 Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“
Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“
10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“
Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11 И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12 Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“
13 Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14 Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“
15 Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“
Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“
Авра̂м посредује за Содому
16 Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. 17 Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, 18 кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19 Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“
20 Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21 Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“
22 Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.[d] 23 Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24 Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25 Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“
26 Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“
27 Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28 Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“
Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“
29 Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“
30 Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“
31 Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“
„Нећу уништити град због оних двадесет.“
32 Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“
33 Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.
Уништење Содоме и Гоморе
19 Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље 2 и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“
Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“
3 Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. 4 Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. 5 Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“
6 Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. 7 Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! 8 Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“
9 Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. 10 Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. 11 А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.
12 Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, 13 јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“
14 Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.
15 У са̂м освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“
16 Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.
17 Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“
18 Али Лот им рече: „Немој, Господе[e], молим те! 19 Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. 20 Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“
21 Господ[f] му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. 22 Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. 23 Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.
24 Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – 25 па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. 26 Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.
27 Рано следећег јутра, Авра̂м устане и врати се на место где је стајао пред Господом. 28 Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.
29 Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Авра̂ма, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.
Лот и његове ћерке
30 Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.
31 Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. 32 Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ 33 Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34 Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ 35 Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. 36 Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. 37 Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“[g]. Он је праотац данашњих Моаваца. 38 И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“[h]. Он је праотац данашњих Амонаца.
Авра̂м и Сара у Герару
20 Оданде Авра̂м оде у крајеве Негева и настани се између Кадиса и Сура. Док је у Герару живео као странац, 2 Авра̂м је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.
3 Али Бог се указао Авимелеху ноћу у сну и рекао му: „Због жене коју си узео к себи, мораш умрети, јер је она удата жена.“
4 Међутим, Авимелех јој се није приближавао. На то Авимелех рече: „Господе, зар ћеш и недужан народ побити? 5 Није ли ми тај човек рекао да му је она сестра? А и она је рекла да јој је он брат. Учинио сам то чисте савести, и нисам окаљао руке.“
6 Бог му у сну одговори: „Знам ја да си то учинио чисте савести; у ствари, ја сам те спречио да не згрешиш против мене; зато ти нисам дозволио да је такнеш. 7 Стога сад врати жену њеном мужу; он је, наиме, пророк, па ће се молити за тебе да не умреш. Ако ли је не вратиш, сигурно ћеш умрети и ти и сви твоји.“
8 Авимелех устане у рано јутро и позва све своје слуге и исприча им све што се десило. Људе обузе велики страх. 9 Авимелех затим позва Авра̂ма и рече му: „Шта си нам то учинио? И чиме сам се то огрешио о тебе, да на мене и моје царство свалиш толики грех? Понео си се према мени толико лоше, како се нико не би понео према било коме.“ 10 Авимелех упита Авра̂ма: „Шта те је навело да учиниш такву ствар?“
11 Авра̂м одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене. 12 А она је заиста моја сестра, ћерка мога оца, али не и моје мајке, па сам је оженио. 13 Кад ме је Бог послао из дома мога оца у туђину, ја сам јој рекао: ’Учини ми ову услугу: где год пођемо, реци – он ми је брат.’“
14 Авимелех узе оваца, крупне стоке, слуге и слушкиње, па их даде Авра̂му. Вратио му је и његову жену Сару. 15 Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена. Настани се где год ти се свиђа.“
16 А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сребрњака, као доказ твоје невиности пред свима што су с тобом;[i] тиме си потпуно оправдана.“
17 Затим се Авра̂м помолио, те је Господ исцелио Авимелеха, његову жену, и његове слушкиње, те су поново могле да рађају. 18 Господ је, наиме, због Саре, Авра̂мове жене, учинио неродном сваку жену у Авимелеховом дому.
Исаково рођење
21 Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2 Сара је затруднела и родила Авра̂му сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3 Своме сину кога му је родила Сара, Авра̂м је дао име Исак. 4 Авра̂м је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5 Авра̂му је било стотину година кад му се родио син Исак.
6 Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7 Додала је још: „Ко би икада рекао Авра̂му да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“
Агара и Исмаило отерани
8 Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Авра̂м је направио велику гозбу. 9 Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Авра̂му, подсмева Исаку.[j] 10 Она рече Авра̂му: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“
11 Авра̂му је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12 Али Бог рече Авра̂му: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13 Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“
14 Рано ујутро је Авра̂м узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.
15 Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16 а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.
17 Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18 Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“
19 Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.
20 Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21 Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.
Савез између Авра̂ма и Авимелеха
22 У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Авра̂му: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23 Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“
24 Авра̂м одговори: „Заклињем се!“
25 Онда је Авра̂м прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26 Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“
27 Авра̂м узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28 Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29 Авимелех упита Авра̂ма: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“
30 Авра̂м одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“
31 То место се зове „Вир-Савеја“[k], јер су се тамо обојица заклела.
32 Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33 А Авра̂м је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34 Авра̂м је дуго живео као странац у земљи филистејској.
Бог куша Авра̂ма
22 После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“
„Ево ме!“ – одазва се Авра̂м.
2 Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“
3 Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4 Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место. 5 Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“
6 Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7 Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“
Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“
Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“
8 Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.
9 Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10 Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина. 11 Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“
Он одговори: „Ево ме!“
12 Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“
13 Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14 Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“[l] Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“[m]
15 Анђео Господњи по други пут позва Авра̂ма с неба 16 и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17 обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18 Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“
19 Авра̂м се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Авра̂м живео.
Нахоров родослов
20 После ових догађаја јавили су Авра̂му: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:
21 Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,
Кемуила, оца Арамовог,
22 Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“
23 Ватуило је био Ревекин отац.
Ову осморицу је Мелха родила Авра̂мовом брату Нахору.
24 А Нахорова иноча[n], која се звала Реума, је родила
Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.
Сарина смрт и погреб
23 Сара је живела стотину двадесет седам година. 2 Умрла је у Киријат-Арви, то јест у Хеврону у хананској земљи. Авра̂м је жалио за Саром и нарицао за њом.
3 Затим је Авра̂м устао с места где је лежала његова покојница, и обратио се Хетитима: 4 „Странац сам и придошлица међу вама. Продајте ми земљиште за гроб код вас, да бих могао да отпремим и сахраним своју покојницу.“
5 Хетити одговорише Авра̂му: 6 „Чуј нас, господине. Ти си кнез Божији међу нама. Стога сахрани своју покојницу у нашем најбољем гробу; нико од нас ти неће ускратити свој гроб да у њега сахраниш своју покојницу.“
7 Авра̂м је на то устао и дубоко се поклонио становницима земље, Хетитима. 8 Затим им је рекао: „Ако се, дакле, слажете да отпремим своју покојницу и сахраним је код вас, заузмите се за мене код Ефрона, сина Цохарова, 9 да ми прода пећину у Макпели што је у његовом власништву. Она се налази на крају његовог имања. Нека ми је пред вама прода за пуну цену, да бих имао гроб у свом власништву.“
10 Ефрон је седео међу Хетитима. Тада Ефрон, Хетит, одговори Авра̂му, да га чују Хетити својим ушима – све старешине што су дошле код градских врата: 11 „Никако, господине! Послушај ме: дајем ти и њиву и пећину на њој. Дајем[o] ти је пред својим народом; сахрани своју покојницу.“
12 Авра̂м се дубоко поклонио народу те земље. 13 Авра̂м тада рече Ефрону, да народ те земље чује на своје уши: „Саслушај ти сада мене. Платићу ти новцем за ту пољану. Прими то од мене, да могу тамо да сахраним своју покојницу.“
14 Ефрон одговори Авра̂му: 15 „Чуј ме, мој господине. Земљиште вреди четири стотине сребрних шекела[p]. Шта је то за тебе и мене? Само ти сахрани своју покојницу.“
16 Авра̂м се сложио с Ефроном, па му је избројaо новац који је Ефрон тражио у присутности свих Хетита: четири стотине шекела сребра трговачке мере.
17 Тако је Ефронова пољана у Макпели, што је насупрот Мамрији, са пећином, стаблима, и свим што је било на њиви, 18 прешла у Авра̂мово власништво у присутности Хетита – свих старешина што су дошле пред градска врата. 19 Након тога је Авра̂м сахранио своју жену Сару у пећини на пољани Макпела што је насупрот Мамрије (код Хеврона) у земљи Хананској. 20 Тако је пољана и пећина на њој прешла од Хетита у Авра̂мово власништво за сахрањивање.
Исак и Ревека
24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.
2 Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3 да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4 него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“
5 Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“
6 Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7 Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8 А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“
9 Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао. 10 Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11 Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.
12 Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. 13 Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14 Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“
15 Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16 Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.
17 Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“
18 Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.
19 Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20 Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21 Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.
22 Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела[q], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела[r]. 23 Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“
24 Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25 Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“
26 Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27 говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“
28 Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29 Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30 Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31 Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“
32 Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33 Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“
Лаван му рече: „Говори онда!“
34 Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. 35 Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36 Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37 Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38 Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’
39 Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’
40 Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41 Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.
42 Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43 Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44 Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.
45 Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’
46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.
47 Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’
Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’
Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48 Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Авра̂ма, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49 А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“
50 Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51 Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“
52 Кад је Авра̂мов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. 53 Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. 54 Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.
Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“
55 Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“[s]
56 Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“
57 А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ 58 Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“
Она одговори: „Хоћу.“
59 Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Авра̂мовим слугом и његовим људима. 60 Онда су благословили Ревеку овим речима:
„Сестро наша!
Буди мајка небројеним хиљадама,
а твоје потомство нек заузме
врата својих непријатеља.“
61 Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.
62 А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63 Предвече је изашао у поље да се прошета.[t] Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64 И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65 и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“
Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.
66 Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67 Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.
Остали из Авра̂мовог родослова
25 Авра̂м је узео себи још једну жену; звала се Хетура. 2 Она му је родила Зомрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Соијена. 3 Јоксан је био отац Саве и Дедана. Деданови потомци су: Асурци, Летушани и Леумљани. 4 Мадијанови синови су: Гефа, Афир, Енох, Авида и Елдага. Све су ово Хетурини потомци.
5 Авра̂м је сву своју имовину оставио Исаку. 6 А синовима својих иноча Авра̂м је дао дарове, и још за живота их разаслао у источне земље, далеко од свога сина Исака.
Авра̂мова смрт и погреб
7 Ово су године које је Авра̂м доживео: стотину седамдесет пет година. 8 Онда је издахнуо и умро у дубокој старости, стар и сит живота, те се придружио својим прецима. 9 Сахранили су га његови синови, Исак и Исмаило, у пећини Макпели, на пољани Ефрона Хетита, сина Цохара, што је насупрот Мамрије; 10 на пољани коју је Авра̂м купио од Хетита. Тамо је сахрањен Авра̂м и његова жена Сара. 11 После Авра̂мове смрти, Бог је благословио његовог сина Исака, који је живео код Вир Лахај Роја.
Исмаилов родослов
12 Ово је родослов Исмаила, сина Авра̂мовог, кога му је родила Агара Египћанка, Сарина слушкиња.
13 Ово су имена Исмаилових синова по редоследу њиховог рођења: његов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 14 Мишма, Дума, Маса, 15 Хадад, Тема, Јетур, Нафис и Кедма. 16 То су синови Исмаилови; дванаест кнезова над дванаест племена. По њима су њихова насеља и таборишта добила име. 17 Ово су године које је Исмаило доживео: стотину тридесет седам година. Издахнуо је и умро и био придружен својим прецима. 18 Његово потомство се населило од Евиле до Сура, који је насупрот Египту, на путу што води у Асирију. Живели су у непријатељству са свом својом браћом.[u]
Рођење Јакова и Исава
19 Ово је родослов Авра̂мовог сина Исака.
Авра̂м је, дакле, био Исаков отац. 20 Исаку је било четрдесет година кад се оженио Ревеком, ћерком Арамејца Ватуила, из Падан-Арама, а сестром Арамејца Лавана.
21 Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22 Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.
23 Господ јој одговори:
„Два су племена у твојој утроби;
два ће се народа разделити
тек што из твог крила изађу.
Један ће народ други надјачати;
старији ће млађему служити.“
24 Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25 Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26 После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.
27 Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28 Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.
29 Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30 Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“[v].
31 Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“[w]
32 А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“
33 Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“
Исав се тада заклео и уступио Јакову своја првеначка права.
34 Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.
Тако је Исав презрео своја првеначка права.
Исак у Герару и Вир-Савеји
26 У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2 Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3 Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. 4 Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5 зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6 Исак се тада населио у Герару.
7 Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“
8 Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. 9 Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“
Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“
10 Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“
11 Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“
12 Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13 па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14 Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15 Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.
16 Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“
17 Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18 Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.
19 Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20 Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек[x], зато што су се свађали с њим. 21 Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна[y]. 22 Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот[z], рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“
23 Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24 Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“
25 Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.
26 Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27 Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“
28 Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29 Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“
30 Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31 Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32 Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33 Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“[aa].
34 Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35 Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.
Јаков на превару добија очев благослов
27 Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“
Овај му одговори: „Ево ме!“
2 Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3 Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4 Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“
5 Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6 Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7 ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8 Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9 Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10 Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“
11 Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12 Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“
13 Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“
14 Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15 Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16 А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17 Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.
18 Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“
19 „То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“
20 Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“
Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“
21 Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“
22 Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“
23 Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24 Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“
Јаков одговори: „Јесам.“
25 Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“
Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26 Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“
27 Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:
„Гле, мирис мога сина
је као мирис поља
што их је Господ благословио.
28 Нека ти да̂ Бог росу с неба
и родну земљу,
обиље жита и младога вина.
29 Нека ти служе народи,
и нека ти се клањају племена.
Буди владар својој браћи;
синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.
Ко тебе проклиње,
са̂м ће проклет бити,
а ко те благосиља,
благословен ће бити.“
30 Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31 И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“
32 „Ко си ти?“ – упита га његов отац.
Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“
33 Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“
34 Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“
35 Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“
36 Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“
37 Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“
38 Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.
39 Тада му рече његов отац Исак:
„Далеко од родне земље
твој дом ће бити,
и роса је небеска неће натапати.
40 Од свога мача ћеш живети,
и своме ћеш брату служити.
Али једном кад се успротивиш,
јарам ћеш његов
са свог врата збацити.“
41 Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“
42 Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43 А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44 Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45 А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“
Исак шаље Јакова к Лавану
46 Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
28 Исак позва свога сина Јакова и благослови га. Онда му заповеди: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака. 2 Спреми се и пођи у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца твоје мајке, и тамо узми себи за жену једну од ћерки Лавана, брата твоје мајке. 3 А Бог Свемоћни нека те благослови и учини те родним и бројним, тако да постанеш скуп народа. 4 Нека ти подари Авра̂мов благослов, па нека твоје потомство заузме земљу у којој боравиш као дошљак, земљу коју је Бог дао Авра̂му!“ 5 Исак отпреми Јакова, те овај оде у Падан-Арам, к Лавану, сину Арамејца Ватуила, брату Ревеке, мајке Јакова и Исава.
6 Исав је видео кад је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо нађе себи жену, те да му је заповедио док га је благосиљао: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака!“, 7 и да је Јаков послушао свога оца и своју мајку те отишао у Падан-Арам. 8 Тада је Исав увидео да су хананске девојке мрске његовом оцу Исаку, 9 па је отишао к Исмаилу, те се, поред жена које је већ имао, оженио Махалатом, ћерком Авра̂мовог сина Исмаила, а Навајотовом сестром.
Јаковљев сан у Ветиљу
10 А Јаков оде из Вир-Савеје и запути се у Харан. 11 Кад је дошао до неког места, зауставио се да преноћи, јер је сунце било зашло. Узео је један камен с оног места, ставио га под главу, па легао. 12 Уснио је сан: лестве стоје на земљи, а врх им допире до неба, и анђели Божији пењу се и силазе по њима. 13 На њима је, горе,[ab] стајао Господ. Он рече: „Ја сам Господ, Бог твога претка Авра̂ма и Бог Исаков. Земљу на којој лежиш даћу теби и твоме потомству. 14 Твојих ће потомака бити као праха земаљског; раширићеш се на запад, исток, север и југ. Преко тебе и твога потомства ће бити благословена сва племена на земљи. 15 Ево, ја сам с тобом: чуваћу те где год пођеш и довешћу те натраг у ову земљу. Нећу те оставити, него ћу извршити што сам ти рекао.“
16 Јаков се ту пробуди од сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја то нисам знао!“ 17 Сав престрашен рекао је: „Како је страшно ово место! Није то ништа друго него ли Дом Божији, а ово су врата небеска.“
18 Јаков устане ујутро, узме онај камен што га је ставио под главу, усправи га као стуб и на њега излије уље. 19 То место је назвао „Ветиљ“[ac]. Тај град се раније звао Луз.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.