Bible in 90 Days

Смрт у лонцу

³⁸ Јелисеј се вратио у Галгал. А била је глад у земљи. Док су пророчки синови седели пред њим, он рече своме слузи: „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“

³⁹ Један од њих оде у поље да набере биља и нађе дивљу лозу. Набрао је с ње дивљих плодова и њима напунио свој плашт. Кад се вратио, насекао их је у лонац с варивом, не знајући какви су. ⁴⁰ Налију они чорбу људима, али чим су почели да једу, почну да вичу, говорећи: „Смрт је у лонцу, човече Божији!“ И нису могли да једу.

⁴¹ Он рече: „Дајте брашно овамо!“ Онда је бацио брашно у лонац и рекао: „Наспите народу да једе.“ И ништа више штетног није било у лонцу.

Јелисеј храни стотину људи

⁴² Неки човек дође из Вет-Салиса и донесе човеку Божијем двадесет јечмених хлебова од првине плодова, и нешто свежег класја жита у торби. Рекао је: „Дај људима да једу.“

⁴³ Његов слуга рече: „Како да изнесем ово пред стотину људи?“

Јелисеј рече: „Дај народу да једе, јер говори Господ: ’Јешће и преостаће.’“ ⁴⁴ Тада је изнео пред њих, па су јели, и још им је остало, по речи Господњој.

Наманово исцељење

5 Наман, заповедник војске арамејског цара, био је човек од великог значаја за свога господара; ценио га је, јер је преко њега Господ давао победе Арамејцима. Али иако је био велики ратник, био је губавац.

² Једном кад су Арамејци извршили упад, довели су из израиљске земље младу девојку; она је послуживала Наманову жену. ³ Она рече својој господарици: „О, само кад би мој господар отишао пророку у Самарији! Он би га исцелио од губе.“

⁴ Наман оде и јави то своме господару, говорећи: „Тако и тако је рекла девојка из израиљске земље.“ ⁵ Арамејски цар рече: „Иди онда, а ја ћу послати писмо израиљском цару.“ Он оде и понесе са собом десет таланата^[a] сребра, шест хиљада шекела^[b] злата, и десет пари одеће. ⁶ Са собом је донео писмо израиљском цару у коме је писало: „Са овим писмом ти шаљем и свога слугу Намана да га исцелиш од губе.“

⁷ Кад је израиљски цар прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, да могу да усмрћујем и оживљавам, те ми овај шаље писмо да исцелим човека од губе? Погледајте како тражи повод да ме изазове!“

⁸ Кад је Јелисеј, човек Божији, чуо да је израиљски цар раздерао своју одећу, послао је поруку цару: „Зашто си раздерао своју одећу? Нека дође к мени, да зна да има пророк у Израиљу.“ ⁹ Наман дође са својим коњима и кочијама, и стане код врата Јелисејеве куће. ¹⁰ А Јелисеј му посла гласника: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и обновиће се твоје тело, па ћеш бити чист.“

¹¹ Али Наман се наљути, оде и рече: „Ја сам мислио да ће он изаћи к мени, стати и призвати име Господа, Бога свога, и да ће махнути руком над оболелим местом и исцелити ме од губе! ¹² Нису ли Авана и Фарфар, дамашћанске реке, боље од свих израиљских вода? Нисам ли могао да се окупам у њима и будем чист?!“ Он се окрену и оде бесан.

¹³ Но, његове слуге му приступише и рекоше: „Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто велико, зар не би то урадио? Нећеш ли пре урадити то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист?!’“ ¹⁴ Он сиђе и загњури седам пута у Јордан по речи човека Божијег, и тело му се обнови, те постаде чисто као тело младог момка.

¹⁵ Тада се вратио к човеку Божијем са свом својом пратњом; ушао је и стао пред њега, рекавши: „Ево, сада знам да нема другог Бога на свој земљи, осим у Израиљу. Стога прими дар од свога слуге.“

¹⁶ Јелисеј рече: „Живога ми Господа коме служим, нећу узети ништа!“ Наман је наваљивао на њега да узме, али он је одбио.

¹⁷ Наман рече: „Ако нећеш, нека се твоме слузи да толико земље колико две мазге могу да понесу, јер твој слуга неће више приносити свеспалнице и жртве другим боговима, осим Господу. ¹⁸ Ипак, нека Господ опрости ово своме слузи: кад мој господар улази у Римонов храм да се тамо поклони, и он се ослони на моју руку, тако да и ја морам да се поклоним у Римоновом храму – кад се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека то Господ опрости своме слузи.“

¹⁹ Он одговори: „Иди с миром.“ Али кад је Наман мало одмакао, ²⁰ Гијезије, слуга Јелисеја, човека Божијег, рече у себи: „Мој господар је олако пустио тог Намана Арамејца, пошто није узео од њега ништа од онога што је донео.“

²¹ Тада је Гијезије похитао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сишао је са своје кочије да га дочека, и рекао му: „Је ли све у реду?“

²² Он одговори: „У реду је. Мој господар ме је послао да кажем: ’Ево, баш сад су ми дошла два момка од пророчких синова из Јефремове горе. Дај, молим те, за њих један таланат^[c] сребра и два пара одеће.’“

²³ Наман рече: „Узми и два таланта.“ И пошто је наваљивао на њега да узме, завезао му је два таланта^[d] сребра у две вреће и два пара одеће. Затим му је дао два момка, који су их носили пред њим. ²⁴ Кад је дошао до брда, узео их је од њих и склонио у кућу. Потом је послао људе, и они оду.

²⁵ Онда је дошао и стао пред свога господара. „Где си био, Гијезије?“ – упита га Јелисеј.

Он одговори: „Твој слуга није никуд ишао.“

²⁶ Јелисеј му рече: „Није ли моје срце било тамо кад је човек сишао са своје кочије да те дочека? Зар је ово време да се узме сребро и да се стекне одећа, маслињаци и виногради, ситна и крупна стока, и слуге и слушкиње? ²⁷ Зато ће се Наманова губа прилепити за тебе и за твоје потомство до века.“ Гијезије оде од њега губав, бео као снег.

Чудо са секиром

6 Пророчки синови рекоше Јелисеју: „Погледај, место где живимо пред тобом је веома скучено за нас. ² Хајде да одемо до Јордана, где ће свако од нас узети по један балван, да направимо себи место за живот.“

Он рече: „Пођите!“

³ Један од њих рече: „Хоћеш ли и ти поћи са својим слугама?“

Он одговори: „Поћи ћу.“ ⁴ Он пође с њима.

Кад су дошли на Јордан, посекли су дрва. ⁵ Међутим, док је један обарао балван, секира падне у воду. Он повика и рече: „Авај, господару, а још је била позајмљена!“

⁶ Човек Божији упита: „Где је пала?“ Кад су му показали место, одсекао је прут и бацио га тамо, и учинио да секира исплива. ⁷ Затим је рекао: „Извадите је.“ Човек пружи руку и узме је.

Осујећен напад Арамејаца

⁸ Арамејски цар је био у рату са Израиљем. Он се посаветовао са својим слугама и рекао: „Утаборићу се на том и том месту.“

⁹ Али човек Божији посла поруку цару израиљском: „Пази се да не прођеш тим местом, јер Арамејци силазе онамо.“ ¹⁰ Цар израиљски је послао људе на место за које му је рекао човек Божији. Он га је упозоравао, те се цар израиљски чувао; а то се није догодило само једном или двапут.

¹¹ Арамејски цар се веома узнемирио због тога. Окупио је своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израиљског цара?“

¹² Један од његових слугу му рече: „Није нико, господару мој царе. Него то пророк Јелисеј у Израиљу јавља израиљском цару и ствари које ти изговориш у својој спаваћој соби.“

¹³ Цар рече: „Пођите и видите где је, а ја ћу послати људе да га ухвате.“ Било му је јављено: „Ено га у Дотану!“ ¹⁴ Тада је послао коње, бојна кола и велику војску. Дошли су ноћу и опколили град.

¹⁵ Кад је слуга човека Божијег устао рано ујутро и изашао, гле, војска с коњима и бојним колима опколила град. Слуга рече: „Јао, господару, шта да радимо?!“

¹⁶ А он рече: „Не бој се, јер има их више с нама, него с њима.“

¹⁷ Тада се Јелисеј помолио: „Господе, отвори му очи да види.“ Господ је отворио очи слузи, те је видео да је гора око Јелисеја пуна коња и ватрених кочија.

¹⁸ Кад су Арамејци сишли к њему, Јелисеј се помолио Господу: „Удари овај народ слепилом!“ И удари их слепилом по речи Јелисејевој.

¹⁹ Тада им Јелисеј рече: „Ово није пут и ово није град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију.

²⁰ Чим су дошли у Самарију, Јелисеј рече: „Господе, отвори им очи да виде!“ Господ им је отворио очи, па су видели да су усред Самарије.

²¹ Кад их је цар израиљски угледао, он рече Јелисеју: „Оче мој, хоћу ли их побити?“

²² Он рече: „Нећеш их побити! Зар да побијеш заробљенике мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и воду, нека једу и пију, а онда нека иду своме господару.“ ²³ Цар им је припремио велику гозбу. Кад су јели и пили, послао их је назад, те су отишли своме господару. Арамејске чете нису више упадале у израиљску земљу.

Глад у опкољеној Самарији

²⁴ После неког времена, арамејски цар Вен-Адад, скупи сву своју војску, па крене и опколи Самарију. ²⁵ У Самарији је због опсаде завладала велика глад. Једна магарећа глава се продавала за осамдесет сребрних шекела, а четвртина кава^[e] голубијег измета за пет сребрних шекела.

²⁶ Кад је израиљски цар пролазио покрај зидина, једна жена повика к њему: „Помагај, господару мој царе!“

²⁷ Он рече: „Ако ти Господ не помаже, како ћу ти ја помоћи? Нечим са гумна, или из каце? ²⁸ Каква те мука мучи?“ – упита цар.

Жена одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свога сина да га поједемо данас, а мога сина ћемо појести сутра.’ ²⁹ Тако смо скувале мог сина и појеле га. Али кад сам јој следећег дана рекла: ’Дај твога сина да га поједемо’, она је сакрила свога сина.“

³⁰ Кад је цар чуо речи ове жене, он раздра своју одећу. Кад је ходао по зидинама, народ је видео да испод, на свом телу, носи кострет. ³¹ Он рече: „Нека ми Бог учини тако, и још више, ако данас глава Сафатовог сина Јелисејева остане на њему!“

³² А Јелисеј је седео у својој кући заједно са старешинама. Цар је послао човека пред собом, али пре него што је гласник дошао к њему, он рече старешинама: „Видите ли да је онај крвник послао некога да ми одсече главу? Пазите! Кад гласник дође, ви затворите врата и одбијте га од врата. Не чује ли се то корак његовог господара за њим?“

³³ Док је он још говорио, гле, гласник сиђе к њему и рече: „Ова невоља је од Господа! Чему још да се надам од Господа?“

7 Тада Јелисеј рече: „Чујте реч Господњу: Говори Господ: ’Сутра у ово време мера^[f] брашна ће се продавати за шекел^[g], а две мере^[h] јечма за шекел, на вратима Самарије.’“

² А капетан на чију се руку цар ослањао одговори човеку Божијем: „Чак и да Господ направи окна на небесима, може ли се то догодити?“

Пророк одговори: „Ево, видећеш то својим очима, али од тога нећеш јести.“

Престанак опсаде

³ А на градским вратима су била четири губаваца. Они рекоше један другоме: „Зар ћемо седети овде док не умремо? ⁴ Ако кажемо: хајдемо у град – у граду је глад; помрећемо тамо. Ако останемо овде, свеједно ћемо помрети. Стога, пођимо у арамејски табор, па ако нас оставе у животу, живећемо, а ако нас убију, умрећемо.“

⁵ Дигну се они у предвечерје и дођу у арамејски табор. Кад су дошли до руба арамејског табора, тамо није било никога. ⁶ Наиме, Господ је учинио да се у арамејском табору чује тутњава бојних кола и топот коња – бука велике војске, тако да су рекли један другоме: „Ево, цар израиљски је унајмио цареве хетитске и цареве египатске да нас нападну!“ ⁷ Дигли су се и побегли у предвечерје, напустивши своје шаторе, коње, и магарце; оставили су табор какав јесте, и побегли да спасу себи живот.

⁸ Кад су они губавци дошли на руб табора, ушли су у један шатор, па су јели и пили. Понели су оданде сребра, злата и одеће, те су отишли и сакрили их. Потом су се вратили и ушли у други шатор, однели ствари и сакрили их.

⁹ Тада рекоше један другом: „Не чинимо добро. Ово је дан добрих вести, а ми ћутимо! Ако будемо чекали до јутра, навући ћемо кривицу на себе. Стога, пођимо сад и јавимо ово царевом дому.“

¹⁰ Кад су дошли, позвали су градску стражу и јавили им: „Ушли смо у арамејски табор, а тамо ни живе душе, ни људског гласа; само привезани коњи и магарци, а шатори остављени какви јесу.“ ¹¹ Стражари позову и јаве вест царевом дому.

¹² Цар устаде ноћу и рече својим слугама: „Рећи ћу вам шта су нам Арамејци спремили. Они знају да гладујемо, па су изашли из табора да се сакрију напољу, мислећи: ’Кад изађу из града, ми ћемо их похватати живе и ући у град.’“

¹³ Један од његових слугу рече: „Нека људи узму оних пет преосталих коња; и тако ће проћи као све мноштво коња у Израиљу, све оно мноштво коња у Израиљу што је изгинуло. Пошаљимо их, па ћемо видети.“

¹⁴ Пошто су узели двоја кола с коњима, цар их је послао у арамејски табор и рекао: „Идите и видите.“ ¹⁵ Кад су дошли до Јордана, сав је пут био пун одеће и опреме које су Арамејци побацали у журби. Гласници су се вратили и јавили цару. ¹⁶ Тада је народ изашао и опленио арамејски табор. Мера брашна продавала се за шекел, и две мере јечма за шекел, по речи Господњој.

¹⁷ А цар је поставио на градска врата оног капетана на чију се руку цар ослањао, али га је народ прегазио на вратима, те је умро, баш како је рекао човек Божији кад је цар дошао к њему. ¹⁸ Наиме, кад је човек Божији рекао цару: „Сутра у ово време на вратима Самарије, мера брашна ће се продавати за шекел, а две мере јечма за шекел“, ¹⁹ тај капетан је одговорио човеку Божијем: „Чак и да Господ направи окна на небесима, може ли се то догодити?“ Њему је пророк одговорио: „Ево, видећеш то својим очима, али од тога нећеш јести.“ ²⁰ То му се и догодило; народ га је прегазио на вратима, па је умро.

Цар враћа Сунамки земљу

8 А Јелисеј је био рекао жени чијег је сина оживео: „Спреми се и пођи са својим домом, па се настани негде, јер је Господ најавио седам година глади која ће заиста доћи на земљу.“ ² Жена се спреми и учини како јој је човек Божији рекао. Отишла је са својим домом у филистејску земљу, где је живела седам година.

³ Кад су се ових седам година навршиле, жена се вратила из филистејске земље. Затим је отишла и обратила се цару због своје куће и земље. ⁴ А цар је баш разговарао с Гијезијем, слугом човека Божијег, рекавши: „Причај ми о свим великим делима које је Јелисеј учинио.“ ⁵ Док је он причао цару како је Јелисеј оживео мртваца, уђе жена чијег је сина оживео и обрати се цару због своје куће и земље.

Гијезије рече: „Господару мој царе, то је она жена чијег је сина оживео Јелисеј!“ ⁶ Кад ју је цар питао о томе, она му је испричала.

Цар јој је, затим, дао једног дворанина и рекао: „Врати јој сву њену имовину, и сав приход од земље од дана кад је отишла са земље до сада.“

Вен-Ададова смрт

⁷ Јелисеј дође у Дамаск. Тада јавише арамејском цару, Вен-Ададу, који је био болестан: „Дошао је човек Божији овамо.“ ⁸ Цар рече Азаилу: „Понеси са собом дар и састани се са човеком Божијим, па упитај Господа преко њега: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“

⁹ Азаило оде да се састане с њим. Са собом је понео дар и свакојака добра Дамаска, натоварена на четрдесет камила. Кад је стигао, стао је пред њега и рекао: „Твој син, Вен-Адад, цар арамејски, послао ме је к теби да пита: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“

¹⁰ Јелисеј му рече: „Иди и реци му: ’Сигурно ћеш оздравити’, али ми је Господ открио да ће сигурно умрети.“ ¹¹ Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.

¹² Азаило упита: „Зашто мој господар плаче?“

Он одговори: „Зато што знам какво ћеш зло учинити Израиљцима: палићеш њихове тврђаве, убијаћеш њихове младиће мачем, разбијаћеш њихову нејач, и парати њихове трудне жене.“

¹³ Азаило одговори: „Како би твој слуга, тек само пас, могао да учини тако велику ствар?“

Јелисеј одговори: „Господ ми је открио да ћеш ти бити цар над Арамом.“

¹⁴ Он оде од Јелисеја и дође своме господару, који га упита: „Шта ти је Јелисеј рекао?“ Он рече: „Рекао ми је да ћеш јамачно оздравити.“ ¹⁵ Међутим, следећег дана је Азаило узео комад платна, умочио га у воду и њиме покрио царево лице. Тако је цар умро, а на његово место се зацарио Азаило.

Јорамова владавина над Јудом

¹⁶ У петој години Јорама, сина Ахавовог, цара израиљског, за време Јосафата, цара Јудиног, над Јудом се зацарио Јорам, син Јосафатов. ¹⁷ Било му је тридесет две године кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. ¹⁸ Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. ¹⁹ Ипак, Господ није хтео да уништи Јуду, ради свога слуге Давида, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.

²⁰ У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. ²¹ Јорам је отишао у Сиор са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола, али му се војска разбежала својим кућама. ²² Тако се Едом отргао од Јуде све до данас. У то време се побунила и Ливна.

²³ Остала Јорамова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? ²⁴ Кад се Јорам упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Охозија.

Охозијина владавина над Јудом

²⁵ У дванаестој години Јорама, сина Ахава, цара израиљског, над Јудом се зацарио Охозија, син Јорама, цара Јудиног. ²⁶ Охозији је било двадесет две године кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија, цара израиљског. ²⁷ Ишао је стопама дома Ахавовог, чинећи што је зло у очима Господњим, баш као дом Ахавов, пошто је био зет дому Ахавовом.

²⁸ Охозија је са Јорамом, сином Ахавовим, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. ²⁹ Цар Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио од Арамејаца у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.

И Охозија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.

Јелисеј помазује Јуја

9 Пророк Јелисеј позва једног од пророчких синова и рече му: „Опаши бокове, па узми ову бочицу уља и иди у Рамот галадски. ² Кад дођеш тамо, потражи Јуја, сина Јосафата, сина Нимсијевог. Затим уђи и гледај да устане из свога друштва, па га одведи унутра у собу. ³ Потом узми бочицу уља, излиј му је на главу и реци: ’Говори Господ: помазујем те за цара над Израиљем.’ Онда отвори врата и бежи; не задржавај се.“

⁴ Момак, слуга пророков, оде у Рамот галадски. ⁵ Кад је дошао, заповедници војске су седели заједно. Он рече: „Имам поруку за тебе, заповедниче.“

Јуј рече: „За кога од нас?“

Он одговори: „За тебе.“

⁶ Он устане и уђе у кућу. Тада му момак изли уље на главу и рече му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Помазујем те за цара над народом Господњим, Израиљем. ⁷ Ти ћеш истребити дом Ахава, свога господара, да на Језавељи осветим крв мојих слугу пророка, и свих слугу Господњих. ⁸ Тако ће пропасти сав дом Ахавов. Истребићу Ахаву свако мушко у Израиљу, како роба тако слободнога. ⁹ Учинићу са домом Ахавовим, као са домом Јеровоама, сина Наватовог, и са домом Васе, сина Ахијиног. ¹⁰ А Језавељу ће изјести пси на језраелском пољу, и нико је неће сахранити.’“ Затим је отворио врата и побегао.

¹¹ Кад се Јуј вратио слугама свога господара, један га упита: „Је ли све у реду? Зашто је тај лудак дошао к теби?“

Он им одговори: „Знате већ како та врста трабуња.“

¹² Они рекоше: „То је лаж! Хајде, реци нам!“

Он им рече: „Рекао ми је тако и тако: ’Говори Господ: помазујем те за цара над Израиљем.’“

¹³ Они хитро скинуше своје огртаче, простреше под његове стопе, те затрубише у трубу и рекоше: „Јуј је постао цар!“

Убиство Јорама

¹⁴ Тако се Јуј, син Јосафата, сина Нимсијевог, уротио против Јорама. А Јорам је са свим Израиљем бранио Рамот галадски против Азаила, цара арамејског. ¹⁵ Цар Јорам се био вратио у Језраел да лечи ране, које је задобио од Арамејаца у бици са Азаилом, царем арамејским. Јуј рече: „Ако вам је по вољи, нека нико не побегне из града да донесе вест у Језраел.“

¹⁶ Јуј се попе у кола и оде у Језраел, јер је Јорам лежао тамо. Охозија, цар Јудин, је дошао у посету Јораму. ¹⁷ Кад је осматрач на језраелској кули видео Јуја како долази, рече: „Видим неко мноштво.“ Јорам рече: „Узми коњаника; пошаљи га пред њих да пита: ’Је ли све добро?’“

¹⁸ Коњаник му пође у сусрет и рече: „Овако каже цар: ’Је ли све добро?’“

Јуј му одговори: „Што се ти бринеш да ли је добро? Пођи за мном.“

Осматрач јави: „Гласник је дошао до њих, али се не враћа.“

¹⁹ Послао је и другог коњаника, који је дошао к њима и рекао: „Овако каже цар: ’Је ли све добро?’“

Јуј му рече: „Што се ти бринеш да ли је добро? Пођи за мном.“

²⁰ Осматрач опет јави: „Отишао је, али се не враћа; а вожња је као вожња Јујева, сина Нимсијевог, јер вози као луд.“

²¹ Тада Јорам рече: „Упрежи!“ Кад су упрегли његова кола, Јорам, цар израиљски и Охозија, цар Јудин, изађу сваки на својим колима и пођу у сусрет Јују. Срели су се на њиви Навутеја Језраелца.

²² Кад је Јорам угледао Јуја, рече му: „Је ли све добро, Јују?“ А овај одговори: „Како може бити добро, док трају многобројна блудништва и врачарије твоје мајке Језавеље?“

²³ На то се Јорам окрену и поче да бежи, говорећи Охозији: „Издаја, Охозија!“

²⁴ Међутим, Јуј запе лук и погоди Јорама међу плећа. Стрела му је прошла кроз срце, те се срушио у кола.

²⁵ Јуј рече Вадекару, своме потчињеном: „Дигни га и баци на њиву Навутеја Језраелца. Сети се да смо обојица јахали за његовим оцем Ахавом, кад је Господ изрекао ово пророштво против њега: ²⁶ ’Због крви Навутејеве и крви његових синова, коју сам јуче видео, говори Господ, кунем се да ћу ти вратити исто на овој њиви – говори Господ.’ Зато га подигни и баци на њиву по речи Господњој.“

Охозијина смрт

²⁷ Кад је то видео Охозија, цар Јудин, побегао је путем за Вет-Аган. Али, Јуј крену у потеру за њим и рече: „Убијте и њега у његовим колима!“ Ранили су га на брду Гуру, које се налази код Јивлеама. Но, ипак је умакао у Мегидон и тамо умро. ²⁸ Његове слуге су га однеле у Јерусалим и сахраниле га са његовим прецима у његовом гробу у Давидовом граду. ²⁹ Охозија се зацарио над Јудом једанаесте године Јорама, сина Ахавовог.

Језавељина смрт

³⁰ Јуј је, затим, дошао у Језраел. Језавеља је то чула, па је намазала очи, уредила косу и погледала с прозора. ³¹ Кад је Јуј ушао на врата, она рече: „Је ли све добро, Зимрије, убицо свога господара?!“

³² Он подиже поглед према прозору и рече: „Ко је са мном? Ко?“ Два, три дворанина су погледала према њему. ³³ Он им рече: „Баците је доле!“ Они су је бацили доле, а њена крв је попрскала зид и коње, који су је изгазили.

³⁴ Затим је ушао, и пошто је јео и пио, рекао је: „Побрините се за ту проклетницу и сахраните је, јер је била царска ћерка.“ ³⁵ Али кад су отишли да је сахране, нису ништа нашли од ње осим лобање, ногу и шака. ³⁶ Они су се вратили и јавили му, а он рече: „То је реч Господа, који је рекао преко пророка Илије Тесвићанина: ’Пси ће изјести Језавељино месо на језраелском пољу, ³⁷ а Језавељин леш биће као гнојиво на њиви у језраелском пољу, па нико неће моћи да каже: то је Језавеља.’“

Истребљење Ахавових потомака

10 Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј је написао писма и послао их језраелским главарима, старешинама и одгојитељима Ахавових синова у Самарију, говорећи: ² „Сад, кад ово писмо дође до вас, пошто сте слуге свога господара, а са вама су синови вашег господара; и пошто имате бојна кола и коње, утврђени град и оружје, ³ гледајте ко је најбољи и најдостојнији међу синовима вашег господара, поставите га на престо његовог оца, па се борите за дом свога господара.“

⁴ А они, силно уплашени, рекоше: „Ево, два цара нису могла да му се одупру; како ћемо му се ми одупрети?“

⁵ Тада су управитељ двора, начелник града, старешине и одгојитељи послали поруку Јују, говорећи: „Твоји смо поданици; урадићемо све што нам кажеш. Ми нећемо никога постављати за цара; чини што ти драго.“

⁶ Он им је написао друго писмо говорећи: „Ако сте уз мене, и ако мене слушате, узмите главе синова свога господара и дођите к мени у Језраел сутра у ово доба.“

А цареви синови, њих седамдесет, били су са великашима града, који су их одгајали. ⁷ Кад је ово писмо дошло к њима, узели су цареве синове и поклали свих седамдесет. Затим су ставили њихове главе у котарице и послали му у Језраел. ⁸ Гласник дође и јави му: „Донели су главе царевих синова.“

Он рече: „Ставите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.“

⁹ Ујутро је изашао, стао и рекао свему народу: „Ви нисте криви; ево, ја сам се уротио против свога господара и убио га; али ко је побио ове овде? ¹⁰ Знајте, дакле, да ништа од Божије речи коју је Господ рекао за дом Ахавов, неће остати неиспуњено. Господ је учинио што је рекао преко свога слуге Илије.“

¹¹ Затим је Јуј побио све преостале од дома Ахавовог у Језраелу, и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике; није му оставио никога на животу.

¹² Потом се подигао, па је отишао и дошао у Самарију. А на путу, код Вет-Акада пастирског, ¹³ Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног. Он их упита: „Ко сте?“

Они одговорише: „Ми смо Охозијина браћа и идемо да поздравимо цареве и царичине синове.“

¹⁴ Али он рече: „Похватајте их живе!“ Похватали су их живе, и заклали их на студенцу код Вет-Акада, њих четрдесет двојицу; није поштедео ни једног од њих.

¹⁵ Кад је отишао оданде, наишао је на Јонадава, сина Рихавовог, који му је пошао у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Је ли твоје срце одано мени, као што је моје срце одано теби?“

Јонадав одговори: „Јесте.“

„Ако јесте – одговори Јуј – дај ми руку.“ Овај му даде руку, а Јуј га узе к себи у кола. ¹⁶ Јуј рече: „Пођи са мном да видиш моју ревност за Господа.“ Тако га је повезао са собом у колима.

¹⁷ Кад је Јуј дошао у Самарију, побио је све који су остали Ахаву у Самарији, док их није истребио, по речи Господњој која је саопштио Илији.

Истребљење Валових верника

¹⁸ Затим је Јуј сакупио сав народ и рекао им: „Ахав је мало служио Валу а Јуј ће му служити много. ¹⁹ Зато ми позовите све Валове пророке, све његове слуге и све његове свештенике; нека ниједан не изостане, јер хоћу да принесем Валу велику жртву. Ко изостане, неће остати на животу.“ Но, Јуј је поступао лукаво, како би уништио Валове вернике.

²⁰ Јуј рече: „Сазовите сабор у част Валу!“ Они га сазваше. ²¹ Јуј је послао поруку по свем Израиљу, тако да су дошле све Валове слуге; није било ниједног који није дошао. Пошто су ушли у Валов храм, Валов храм се напунио од краја до краја. ²² Тада Јуј рече чувару одеће: „Донеси одећу за све Валове слуге.“ Тако су им донели одећу.

²³ Затим Јуј уђе у Валов храм са Јонадавом, сином Рихавовим, и рече Валовим слугама: „Проверите и погледајте да нема којег слуге Господњег међу вама, него само Валових слугу.“ ²⁴ Потом су ушли да принесу жртве и свеспалнице. А Јуј је поставио напоље осамдесет људи и рекао: „Ако који од вас допусти да побегне и један од људи које дајем у ваше руке, својим ће животом платити за његов живот.“

²⁵ Кад је завршио с приношењем свеспалнице, Јуј рече стражарима и заповедницима: „Уђите и побијте их; нека нико не умакне.“ Тако су их побили оштрицом мача. Затим су их стражари и заповедници избацили напоље, па су ушли у унутрашњост Валовог храма, ²⁶ изнели свети стуб из Валовог храма и спалили га. ²⁷ Валов лик су изломили и срушили Валов храм; од њега су начинили заходе, све до данас.

²⁸ Тако је Јуј истребио Вала из Израиља. ²⁹ Ипак, Јуј се није одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, на које је навео Израиљ; од златних телади, који су били у Ветиљу и у Дану.

³⁰ Господ рече Јују: „Зато што си учинио добро чинећи што је праведно у мојим очима, и зато што си урадио са домом Ахавовим све по жељи мога срца, зато ће твоји синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ ³¹ Али Јуј није свим срцем следио Закон Господа, Бога Израиљевог, и није се одвратио од греха Јеровоама, на које је навео Израиљ.

³² У то време је Господ почео да крњи Израиљ, јер их је Азаило побеђивао на целом подручју Израиља: ³³ источно од Јордана по свој земљи Галадовој – Гадовце, Рувимовце, и Манасијевце – од Ароира код потока Арнона, све до Галада и Васана.

Јујев крај

³⁴ Остала Јујева дела и све што је учинио, и његова сила, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских?

³⁵ Јуј се упокојио са својим прецима, и био је сахрањен у Самарији. На његово место се зацарио његов син Јоахаз. ³⁶ Јуј је владао над Израиљем у Самарији двадесет осам година.

Готолијина владавина над Јудом

11 Кад је Готолија, мајка Охозијина, видела да јој је погинуо син, устала је и побила сав царски род. ² Међутим, Јосавеја, ћерка цара Јорама, Охозијина сестра, узме Јоаса, сина Охозијиног, и украде га између царевих синова које су убијали. Ставила га је у спаваћу собу с његовом дојиљом и сакрила га од Готолије, те није био убијен. ³ Био је с њом сакривен у Дому Господњем шест година, све док је Готолија владала над земљом.

⁴ А седме године Јодај је послао по стотнике Хоријаца и стражу, и довео их у Дом Господњи. Склопио је са њима савез, и пошто их је заклео у Дому Господњем, показао им је царевог сина. ⁵ Заповедио им је: „Овако ћете урадити: нека трећина вас који сте суботом на дужности чува царев двор. ⁶ Друга трећина нека буде на сурским вратима, а трећа, која је на вратима иза страже, нека чува стражу код двора. ⁷ Ваша два остала одреда, сви који се разрешавају дужности у суботу, нека чувају стражу око цара код Дома Господњег. ⁸ Ви ћете окружити цара, сваки човек у кругу са својим оружјем у руци, и свако ко приђе реду, нека погине. Будите уз цара и кад излази и кад улази.“

⁹ Стотници учине како им је свештеник Јодај заповедио. Сваки је довео своје људе, оне који ступају на дужност у суботу, и оне који се разрешавају дужности у суботу, па су дошли к свештенику Јодају. ¹⁰ Свештеник је стотницима дао копља и штитове цара Давида, који су били у Дому Господњем. ¹¹ Стражари су стали око цара, сваки са мачем у руци, од јужне стране до северне стране Дома, код жртвеника и код Дома.

¹² Тада је Јодај извео царевог сина, ставио на њега круну и дао му Сведочанство. Затим су га зацарили и помазали, па су пљескали и говорили: „Живео цар!“

¹³ Кад је Готолија чула како стража и народ узвикују, дошла је к народу у Дом Господњи. ¹⁴ Обазревши се, угледала је цара како стоји уз стуб, као што је био обичај, са заповедницима и трубачима поред цара. Сав се народ земље веселио и трубио у трубе. Тада Готолија раздра своју одећу и повика: „Издаја, издаја!“

¹⁵ На то је свештеник Јодај издао наредбу стотницима, који су управљали војском: „Изведите је кроз редове, и ако неко пође за њом, посеците га.“ Наиме, свештеник је рекао: „Нека не буде убијена у Дому Господњем.“ ¹⁶ Зграбили су је, и кад је прошла кроз коњски улаз у царски двор, погубили су је.

¹⁷ А свештеник Јодај је склопио савез између Господа, цара и народа, и између цара и народа, да буду народ Господњи. ¹⁸ Затим је сав народ земље отишао у Валов храм и срушио га. Срушили су његове жртвенике, његове ликове су изломили у комаде, а Валовог свештеника Матана су убили испред жртвеника.

А Јодај је поставио стражу код Дома Господњег. ¹⁹ Затим је повео стотнике, Хоријце и стражу, и сав народ земље, па су испратили цара од Дома Господњег до царског двора код стражарских врата. Тако је цар сео на царски престо.

²⁰ Сав се народ земље радовао, а град је утихнуо кад су Готолију погубили мачем у царском двору.

²¹ Јоасу је било седам година кад се зацарио.

Поправка Дома

12 Јоас се зацарио седме године Јујеве, и владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Сивија из Вир-Савеје. ² Он је чинио што је право у очима Господњим свега свога века, док га је учио свештеник Јодај. ³ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.

⁴ Јоас рече свештеницима: „Сав новац од посвећених ствари, који се доноси у Дом Господњи, новац скупљен од пореза, и новац од свачије процене, и сав новац што се добровољно доноси у Дом Господњи, ⁵ нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, па нека поправљају што је трошно у Дому, где год се нађе нешто за поправку.“

⁶ Међутим, ни до двадесет треће године Јоасовог царевања, свештеници још нису поправили што је било трошно у Дому. ⁷ Тада цар Јоас позва свештеника Јодаја и остале свештенике и рече им: „Зашто не поправљате што је трошно у Дому? Од сада не узимајте себи новац од својих познаника, него га дајте за поправку Дома.“ ⁸ Свештеници су пристали да не узимају новац од народа, нити да поправљају што је трошно у Дому.

⁹ Тада свештеник Јодај узе један ковчег, прореза рупу на поклопцу, и постави га код жртвеника с десне стране код улаза у Дом Господњи. Свештеници који су чували врата стављали су у њега сав новац који се доносио у Дом Господњи. ¹⁰ Кад би приметили да има много новца у ковчегу, долазио би царев писар са свештеничким главаром, па би избројао и везао новац који се нашао у Дому Господњем. ¹¹ Затим би давали готов новац онима који су надгледали посао на Дому Господњем, а они би га давали тесарима и радницима који су радили на Дому Господњем, ¹² и зидарима и клесарима да се купи дрво и исклесани камен за поправку Дома Господњег, и за сваки други издатак око поправка Дома.

¹³ Ипак, од новца који се доносио у Дом нису се правиле сребрне чаше за Дом Господњи, ни виљушке, ни котлићи, ни трубе, нити икакве посуде од злата и сребра, ¹⁴ него су га давали надгледницима посла, да се за њега поправи Дом Господњи. ¹⁵ И нису тражили рачун од људи којима су предавали новац да плате радницима, јер су поштено радили. ¹⁶ Новац од жртава за преступ и од жртава за грех се није доносио у Дом Господњи; он је припадао свештеницима.

¹⁷ А Азаило, цар арамејски, изађе и нападне Гат и заузе га. Затим се Азаило окренуо да оде горе и нападне Јерусалим. ¹⁸ Тада је Јоас узео све посвећене ствари које су посветили његови преци Јосафат, Јорам и Охозија, цареви Јудини, и све што је са̂м посветио, и све злато што се нашло у ризници Дома Господњег и царевог дома, и послао Азаилу, цару арамејском, а он је одустао од Јерусалима.

¹⁹ Остала Јоасова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? ²⁰ Његове слуге су се побуниле и убиле Јоаса у дому Вет-Мила где се иде у Силу. ²¹ Убиле су га његове слуге Јозавад, син Симеатов и Јехозавад син Сомиров, те је умро. Сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Амасија.

Јоахазова владавина над Израиљем

13 Двадесет треће године царевања Јоаса сина Охозијиног над Јудом, зацарио се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији. Царевао је седамнаест година. ² Чинио је што је зло у очима Господњим, јер је следио грехе Јеровоама, сина Наватовог, којима је заводио Израиљ. Није одступао од њих. ³ Зато се Господ разгневио на Израиљ и дао их у руке Азаилу, цару арамејском и у руке Вен-Ададу, сину Азаиловом, за све оно време.

⁴ Али Јоахаз се помолио Господу и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар арамејски. ⁵ Господ је дао избавитеља Израиљу, те су се решили арамејске тлаке. Тако су Израиљци живели у својим домовима као пре. ⁶ Ипак, нису одступили од греха дома Јеровоамовог којима је навео на грех Израиљ, него су устрајали у њима. Аштартин стуб је остао да стоји у Самарији.

⁷ Јоахазу није остало војске до педесет коњаника, десет кола и десет хиљада пешака. Уништио их је цар арамејски; изгазио их је као плеву на вршидби.

⁸ А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и његови војни походи, није ли то записано у Књизи дневника царева Израиљевих? ⁹ Јоахаз се упокојио са својим прецима, па су га сахранили у Самарији. На његово место зацарио се његов син Јоас.

Јоасова владавина над Израиљем

¹⁰ Тридесет седме године царевања Јоасовог над Јудом зацарио се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији. Царевао је шеснаест година. ¹¹ Он је чинио што је зло у очима Господњим, и није одступио ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех, него је устрајао у њима.

¹² Остала Јоасова дела, све што је чинио, и његови војни походи, како је ратовао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? ¹³ Кад се Јоас упокојио са својим прецима, на његов престо је сео Јеровоам. Јоаса су сахранили у Самарији с царевима Израиљевим.

Јелисејева смрт

¹⁴ А Јелисеј се разболео од болести од које ће умрети. Јоас, цар Израиља, дође к њему и заплака над њим: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“

¹⁵ Јелисеј му рече: „Узми лук и стреле.“ Он узе лук и стреле. ¹⁶ „Узми лук у своју руку“ – рече он цару израиљском. Он га узе у своју руку. Тада Јелисеј стави своје руке на цареве руке и рече му: „Отвори прозор са истока.“ Јелисеј рече: „Одапни стрелу.“ Он одапе стрелу, ¹⁷ а Јелисеј рече: „Стрела победе Господње, стрела победе над Арамејцима! Ти ћеш сасвим потући Арамејце у Афеку.“

¹⁸ Затим рече: „Узми стреле.“ Он узе. Онда рече цару израиљском: „Ударај по земљи.“ Ударио је три пута и стао. ¹⁹ Човек Божији се наљутио на њега и рекао: „Да си ударио пет или шест пута, сасвим би поразио Арамејце. Зато ћеш само три пута поразити Арамејце.“

²⁰ Јелисеј је умро и био сахрањен.

А моавске пљачкаше чете су сваке године упадале у земљу. ²¹ Једном, док су људи сахрањивали неког човека, гле, видели су чету пљачкаша, па бацили мртваца у Јелисејев гроб и побегли. Чим је мртвац дотакао Јелисејеве кости, оживео је и стао на своје ноге.

Израиљ враћа градове од Арамејаца

²² Арамејски цар Азаило је тлачио Израиљце у све дане Јоахазове. ²³ Али Господ им се смиловао и сажалио се над њима, па се окренуо к њима због савеза с Авра̂мом, Исаком и Јаковом. Није хтео да их уништи, и није их одбацио од свог лица до сад.

²⁴ Кад је Азаило умро, на његово место се зацарио његов син Вен-Адад. ²⁵ Јоас, син Јоахазов, је повратио градове из руку Вен-Адада, сина Азаиловог, које је овај у рату одузео од његовог оца Јоахаза. Јоас га је поразио три пута, те је повратио израиљске градове.

Амасијина владавина над Јудом

14 У другој години цара Јоаса, сина Јоахазовог, цара израиљског, зацарио се Амасија, син Јоасов, над Јудом. ² Било му је двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадина из Јерусалима. ³ Чинио је што је право у Господњим очима, али не као његов праотац Давид. У свему је следио свог оца Јоаса. ⁴ Међутим, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.

⁵ Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. ⁶ Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева; него сваки човек треба да буде погубљен за свој грех.“

⁷ Он је потукао десет хиљада Едомаца у Сланој долини, и освојио Селу у бици. Онда ју је прозвао Јоктеил, како се и данас зове.

⁸ Затим је Амасија послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“

⁹ Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. ¹⁰ Потукао си Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“

¹¹ Али Амасија није слушао. Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. ¹² Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. ¹³ Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Охозија, код Вет-Семеса. Затим је дошао у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката^[i]. ¹⁴ Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Господњем и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.

¹⁵ Остала Јоасова дела, оно што је постигао, и његови војни походи, како је ратовао са Амасијом, царем Јудиним, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? ¹⁶ Јоас се упокојио са својим прецима, па су га сахранили с царевима израиљским у Самарији. На његово се место зацарио његов син Јеровоам.

¹⁷ А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. ¹⁸ Остала Амасијина дела, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних?

¹⁹ Против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. ²⁰ Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јерусалиму, у Давидовом граду.

²¹ Тада је сав Јудин народ узео Азарију^[j], који је имао шеснаест година, и зацарио га уместо његовог оца Амасије. ²² Он је обновио Елат и вратио га Јуди, након што се његов отац упокојио са својим прецима.

Јеровоам II влада над Израиљем

²³ Петнаесте године Јудиног цара Амасије, сина Јоасовог, цар Јеровоам, син Јоаса, цара израиљског, је почео да влада у Самарији. Владао је четрдесет једну годину. ²⁴ Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио ни од једног од греха Јеровоама, сина Наватовог, којима је навео Израиљ на грех. ²⁵ Он је повратио област Израиља од Лево-Амата до мора Араве, по речи Господа, Бога Израиљевог, која је била речена преко његовог слуге пророка Јоне, сина Амитајевог, из Гат-Ефера.

²⁶ Јер Господ је видео веома горку муку Израиљеву, да није остало никог, ни роба ни слободнога, ко би помогао Израиљу. ²⁷ И пошто Господ није рекао да ће истребити Израиљево име под небом, избавио их је преко Јеровоама, сина Јоасовог.

²⁸ Остала Јеровоамова дела, и све што је учинио, његови војни походи, како је ратовао, и како је повратио Израиљу Дамаск и Амат, који је припадао Јуди, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? ²⁹ Јеровоам се упокојио са својим прецима, са царевима Израиља, а на његово место се зацарио његов син Захарија.

Азаријина владавина над Јудом

15 У двадесет седмој години Јеровоама, цара израиљског, Азарија, син Амасијин, је постао цар Јуде. ² Било му је шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. ³ Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. ⁴ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.

⁵ Али Господ је ударио цара, па је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.

⁶ Остала Азаријина дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? ⁷ Азарија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јотам.

Захаријина владавина у Израиљу

⁸ Тридесет седме године Азарије, цара Јудиног, зацарио се Захарија, син Јеровоамов, над Израиљем у Самарији. Царевао је шест месеци. ⁹ Он је чинио што је зло у очима Господњим, као што су чинили његови преци. Није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио Израиљ на грех. ¹⁰ Али против њега је сковао заверу Салум, син Јависов. Он га је напао и убио пред народом, те се зацарио на његово место.

¹¹ Остала Захаријина дела су записана у Књизи дневника царева израиљских. ¹² То је било оно што је Господ рекао Јују: „Твоји ће синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ Тако је и било.

Салумова владавина у Израиљу

¹³ Салум, син Јависов, се зацарио у тридесет деветој години Озије^[k], цара Јудиног. Владао је један месец у Самарији. ¹⁴ Међутим, Менајим, син Гадијев из Терсе се дигао и дошао у Самарију, напао Салума, сина Јависовог, убио га, па се зацарио на његово место.

¹⁵ Остала Салумова дела, и како је сковао заверу, записана су у Књизи дневника царева израиљских.

¹⁶ У то време је Менајим из Терсе напао Тапсу и свакога у њој и њеној околини, јер се нису предали. Побио је све живо, а трудне жене је распорио.

Менајимова владавина у Израиљу

¹⁷ У тридесет деветој години Азарије, цара Јудиног, зацарио се Менајим, син Гадијев, над Израиљем. Владао је десет година у Самарији. ¹⁸ Чинио је што је зло у очима Господњим. Није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, којима је наводио на грех Израиљ, свега свога века.

¹⁹ Затим је Фул, цар асирски, напао земљу, а Менајим је дао Фулу хиљаду таланата^[l] сребра, да би му помогао да ојача своју царску власт. ²⁰ Менајим је наметнуо порез Израиљу: сваки имућни човек је морао да плати педесет шекела^[m] сребра асирском цару. Тако се асирски цар повукао, и није остао у земљи.

²¹ Остала Менајимова дела, и све што је урадио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? ²² Кад се Менајим упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Факија.

Факијина владавина у Израиљу

²³ У педесетој години Азарије, цара Јудиног, Менајимов син Факија је почео да влада над Израиљем у Самарији. Владао је две године. ²⁴ Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио на грех Израиљ. ²⁵ Против њега се уротио његов војни заповедник Фекај, син Ремалијин, и напао га у Самарији, у тврђави царевог двора, заједно са Арговом и Аријем. С њим је било и педесет Галађана. Он га је убио и зацарио се на његово место.

²⁶ Остала Факијина дела и све што је учинио, записано је у Књизи дневника царева израиљских.