Bible in 90 Days

¹⁵ Након тога, кад их очистиш и принесеш их на жртву дизаницу, нека Левити ступе у службу Шатора од састанка. ¹⁶ Наиме, између Израиљаца, они су посвећени за мене. Ја сам их узео за себе уместо свих који се први рађају из мајчине утробе, уместо свих првенаца потомака Израиљевих. ¹⁷ Јер, мени припада сваки првенац између потомака Израиљевих, како од људи тако од стоке; ја сам их посветио за себе онога дана кад сам побио све првенце у Египту. ¹⁸ А Левите сам узео уместо свих прворођенаца међу Израиљцима. ¹⁹ Од Израиљаца, Арону и његовим синовима додељујем Левите, да обављају службу за Израиљце у Шатору од састанка, и да врше откупљење за Израиљце, да не би дошао помор на Израиљце кад дођу до Светилишта.“

²⁰ Мојсије, Арон и сва заједница потомака Израиљевих учине с Левитима све како је Господ заповедио Мојсију; Израиљци су учинили с Левитима баш тако. ²¹ Левити су се очистили од греха и опрали своју одећу, а Арон их је принео као жртву дизаницу пред Господом. Арон је извршио над њима обред откупљења да би их очистио. ²² После тога су Левити дошли да обављају службу у Шатору од састанка пред Ароном и његовим синовима. Како је Господ заповедио Мојсију за Левите, тако су учинили с њима.

²³ Господ опет рече Мојсију: ²⁴ „Ово је уредба за Левите: од двадесет пет година па навише, нека ступају у службу да обављају службу у Шатору од састанка. ²⁵ А кад ко наврши педесету годину, нека се повуче из службе и не ради више. ²⁶ Он може помагати својој браћи у вршењу службе у Шатору од састанка, али нека не обавља службу. Овако ћеш поступати с Левитима у вези с њиховим дужностима.“

Пасха код Синаја

9 Господ рече Мојсију у Синајској пустињи првога дана друге године по њиховом изласку из Египта: ² „Нека Израиљци славе Пасху у одређено време. ³ Славите је у њено време, четрнаестог дана овога месеца, увече; славите је по свим њеним прописима и упутствима.“

⁴ Тако је Мојсије рекао Израиљцима да славе Пасху. ⁵ Пасху су прославили у Синајској пустињи, првог месеца четрнаестог дана, увече. Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију.

⁶ А догодило се да су се неки људи онечистили о људски леш, те нису могли тога дана да славе Пасху. Тог дана су дошли пред Мојсија и Арона, ⁷ и рекли Мојсију: „Да, онечистили смо се о људски леш, али зашто нам се ускраћује да принесемо жртву Господу у њено време заједно са осталим Израиљцима?“

⁸ Мојсије им одговори: „Сачекајте да чујем шта ће Господ заповедити за вас.“

⁹ Господ рече Мојсију: ¹⁰ „Реци Израиљцима: ’Ако се неко од вас, или од ваших потомака онечисти о мртваца, или је на далеком путу, нека и он слави Пасху Господњу. ¹¹ Нека је славе другога месеца четрнаестог дана увече. Нека једу јагње с бесквасним хлебовима и горким зељем. ¹² Ништа од њега не сме остати до следећег јутра, и нека му не преломе ни једну кост. Нека је славе по свим њеним прописима и упутствима. ¹³ Али ако је неко чист и није на путу, па пропусти да прослави Пасху, нека се такав истреби из свог народа, јер није принео жртву Господу у њено време. Тај ће човек испаштати за свој грех.

¹⁴ Ако странац који борави са вама хоће да слави Пасху Господњу, нека је слави у складу с њеним прописима и упутствима. Нека буде исти закон за вас, како за странца тако за рођеног у земљи.’“

Облак и огањ над Пребивалиштем

¹⁵ Онога дана кад је Пребивалиште било подигнуто, Пребивалиште, Шатор сведочанства је прекрио облак, који је од вечери до јутра био у облику огња над Пребивалиштем. ¹⁶ Тако је било стално: облак га је прекривао дању, а ноћу је био у облику огња. ¹⁷ Кад год се облак подизао са Шатора, Израиљци би кретали на пут, а где би се облак зауставио, тамо би се Израиљци утаборили. ¹⁸ Израиљци су полазили на Господњу заповест и логоровали по Господњој заповести. Док год би облак почивао над Пребивалиштем, они би логоровали. ¹⁹ Чак и када би се облак задржао над Пребивалиштем много дана, Израиљци су се држали Господње наредбе, те нису полазили. ²⁰ А када би се десило да облак неколико дана стоји над Пребивалиштем, они би на Господњу заповест остали у логору и на Господњу заповест полазили. ²¹ Ако би се десило да се облак задржи од вечери до јутра, а ујутро се облак подигне, и они би полазили. Кад год би се облак дигао, било дању или ноћу, они би полазили. ²² Било да је облак почивао над Пребивалиштем два дана, један месец, или дуже време, Израиљци би остали у табору и не би полазили. Полазили би када би се подизао. ²³ На Господњу заповест су дизали табор и на Господњу заповест су полазили. Држали су Господњу наредбу, по Господњој заповести даној преко Мојсија.

Седам труба

10 Господ рече Мојсију: ² „Начини себи две трубе; начини их од кованог сребра, да ти служе за сазивање заједнице и покретање табора. ³ Кад се оне огласе, нека се сва заједница сабере к теби код улаза у Шатор од састанка. ⁴ Ако само једна затруби, нека се саберу к теби кнезови, главари Израиљевих племена. ⁵ Кад громко затрубите, нека крену табори који су на истоку. ⁶ Кад громко затрубите по други пут, нека крену табори на југу. Нека громко затрубе кад год табор креће. ⁷ Кад се окупља збор, затрубите, али не громко.

⁸ Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе. То ће бити трајна уредба за вас и ваше нараштаје. ⁹ Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.

¹⁰ У дан кад се будете радовали на својим празницима и на почетку својих месеци, затрубите у трубе, па приносите своје жртве свеспалнице и своје жртве мира. Нека вам оне буду спомен пред вашим Богом. Ја сам Господ, Бог ваш!“

Одлазак са Синаја

¹¹ Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, ¹² па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. ¹³ Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.

¹⁴ Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. ¹⁵ Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. ¹⁶ Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. ¹⁷ Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.

¹⁸ Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. ¹⁹ Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. ²⁰ Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. ²¹ Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.

²² Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. ²³ Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров ²⁴ Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.

²⁵ Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. ²⁶ Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. ²⁷ Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. ²⁸ То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.

²⁹ Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“

³⁰ Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“

³¹ Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. ³² Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“

³³ Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. ³⁴ Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.

³⁵ Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:

³⁶ А кад се заустављао, говорио је:

Господњи огањ

11 Међутим, народ је почео да гунђа у Господње уши ради свога злопаћења. Кад је то Господ чуо, распалио се његов гнев: плануо је Господњи огањ међу њима, па је прождро један крај табора. ² Тада је народ завапио к Мојсију. Мојсије се помолио Господу и огањ се угасио. ³ Тако се то место прозвало Тавера^[a], јер је тамо плануо огањ Господњи.

Светина гунђа због мане

⁴ Али светину међу њима је спопала жудња, па су Израиљци поново почели да јадикују и говоре: „Ко ће нас нахранити месом? ⁵ Сећамо се како смо у Египту забадава јели рибу, па краставце, диње, празилук, и црни и бели лук. ⁶ Сада нам је душа у носу, а ништа друго не видимо осим ове мане!“

⁷ Мана је била као зрно коријандра, а изгледала је као бделијум. ⁸ Народ је ишао около и купио је, а затим су је млели на жрвњима, или је мрвили у авану, и кували у лонцу. Од тога су правили колаче, који су имали укус уљаних колача. ⁹ Када би у току ноћи роса пала на табор, на њу би пала мана.

¹⁰ Мојсије је чуо да народ јадикује – свака породица на улазу свог шатора. Тада се Господ силно разгневио, а Мојсије се озловољио. ¹¹ Мојсије рече Господу: „Зашто злопатиш свога слугу? Зашто ми ниси исказао наклоност, него си натоварио на мене терет свег овог народа? ¹² Јесам ли ја зачео сав овај народ? Јесам ли их ја родио, кад ми кажеш: ’Носи их у своме наручју, као што дојиља носи одојче’, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим прецима? ¹³ Одакле ми месо за сав овај народ, јер ми вапе говорећи: ’Дај нам месо да једемо!’? ¹⁴ Не могу са̂м да носим сав овај народ, јер је то претешко за мене. ¹⁵ Ако ћеш овако да поступаш са мном, боље је да ме одмах убијеш. А ако сам стекао наклоност пред тобом, не дај да гледам своју муку.“

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Окупи ми седамдесет људи од израиљских старешина за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Затим их доведи пред Шатор од састанка и постави их тамо са собом. ¹⁷ Тада ћу сићи и говорити тамо с тобом, па ћу узети од Духа који је на теби и ставити га на њих. Тако ће заједно са тобом носити терет народа, па га нећеш више носити са̂м.

¹⁸ А народу реци: ’Посветите се за сутра, па ћете јести месо, јер кукате у Господње уши и говорите: „Ко ће нас нахранити месом? Било нам је боље у Египту.“ Господ ће вам дати месо, па ћете се најести. ¹⁹ И нећете јести само дан или два, ни пет, ни десет ни двадесет дана, ²⁰ него читав месец, док вам не изађе на нос, те вам постане одвратно, јер сте презрели Господа који је међу вама, и кукали пред њим говорећи: „Због чега смо то излазили из Египта?“’“

²¹ Мојсије рече на то: „Ја сам међу народом који броји шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ’Даћу им меса, па ће јести месец дана!’ ²² Да се закољу и стада оваца и крда говеда, да ли би то било довољно за њих? Чак и да се све рибе извуку из мора, да ли би им то било довољно?“

²³ Господ одговори Мојсију: „Зар је рука Господња тако кратка? Сада ћеш видети хоће ли се обистинити моја реч коју сам ти рекао, или неће.“

Дух и седамдесет старешина

²⁴ Мојсије изађе и пренесе народу речи Господње. Затим је окупио седамдесет старешина народа и поставио их око Шатора. ²⁵ И Господ се спустио у облаку и говорио са њим. Потом је узео нешто од Духа који је био на њему и ставио га на седамдесет старешина. Кад је Дух починуо на њима, почели су да пророкују, али нису више то поновили.

²⁶ А у табору су остала два човека. Један се звао Елдад, а други Модад. На њих се спустио Дух. Они су били међу пописаним старешинама, али нису отишли у Шатор, него су пророковали у табору. ²⁷ Тада неки момак отрчи и јави Мојсију: „Елдад и Модад пророкују у табору!“

²⁸ Исус Навин, Мојсијев помоћник, један од његових момака, рече: „Мојсије, господару мој, забрани им!“

²⁹ Али Мојсије му рече: „Зар си завидан ради мене? Е, кад би сви у народу Господњем постали пророци! Кад би само Господ ставио свога Духа на њих!“ ³⁰ Потом се Мојсије са израиљским старешинама вратио у табор.

Препелице

³¹ Господ је учинио да дуне ветар^[b], који је донео препелице с мора и разасуо их по табору, на дан хода с једне стране табора и на дан хода с друге стране табора, на два лакта^[c] од земље. ³² Народ је устао, па је купио препелице сав дан и сву ноћ, и сав наредни дан. Онај који је најмање скупио имао је десет хомера^[d]. Затим су их разасули свуда по табору. ³³ Док им је месо још било у зубима – било је још несажвакано – плану гнев Господњи на народ, и Господ удари народ веома великим помором. ³⁴ Зато се то место прозвало Киврот-Атава^[e], јер су тамо сахранили народ који се полакомио. ³⁵ Из Киврот-Атаве народ је кренуо у Асирот и утаборио се у Асироту.

Арон и Марија завиде Мојсију

12 Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. ² Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.

³ А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.

⁴ Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. ⁵ Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. ⁶ Господ рече: „Чујте моје речи:

⁹ Господ плану својим гневом на њих и оде.

¹⁰ Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. ¹¹ Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! ¹² Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“

¹³ Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“

¹⁴ Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ ¹⁵ Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.

¹⁶ После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.

Уходе извиђају хананску земљу

13 Господ рече Мојсију: ² „Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израиљцима. Из сваког отачког племена пошаљи по једног човека. Нека сваки од њих буде њихов кнез.“

³ Тако их је Мојсије послао из Фаранске пустиње по Господњој заповеди. Сви су они били главари Израиљаца.

¹⁷ Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! ¹⁸ Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. ¹⁹ Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? ²⁰ Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа.

²¹ Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. ²² Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) ²³ Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. ²⁴ То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. ²⁵ Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана.

Извештај о извиђању

²⁶ По повратку су отишли к Мојсију, Арону и свој израиљској заједници у Кадис у Фаранској пустињи, и донели извештај њима и свој заједници, а показали су им и плодове земље. ²⁷ Испричали су му: „Отишли смо у земљу у коју си нас послао, и заиста у њој теку мед и млеко. Ово су њени плодови! ²⁸ Али народ који живи у земљи је моћан, а градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке. ²⁹ У Негеву живе Амаличани, а у горју живе Хетити, Јевусејци м Аморејци. Хананци живе уз море и уз Јордан.“

³⁰ Тада Халев утиша народ пред Мојсијем и рече: „Хајде, пођимо горе и освојимо је, јер је можемо савладати!“

³¹ Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ ³² Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! ³³ Тамо смо видели и Нефилиме^[f] – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“

Народ се буни

14 На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. ² Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! ³ Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ ⁴ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“

⁵ Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. ⁶ Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу ⁷ и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! ⁸ Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. ⁹ Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“

¹⁰ Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. ¹¹ Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? ¹² Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“

¹³ Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, ¹⁴ они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. ¹⁵ Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: ¹⁶ ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’

¹⁷ А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: ¹⁸ ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ ¹⁹ Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“

²⁰ Господ рече: „Опраштам по твојој речи. ²¹ Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, ²² ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, ²³ неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. ²⁴ А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. ²⁵ Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“

²⁶ Затим Господ рече Мојсију и Арону: ²⁷ „Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене. ²⁸ Реци им: ’Тако ми мога живота – говори Господ – учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши. ²⁹ Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене; ³⁰ ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог. ³¹ Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели. ³² А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи. ³³ Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи. ³⁴ Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана – четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’ ³⁵ То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.

³⁶ А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи, ³⁷ исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом. ³⁸ Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“

³⁹ Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио. ⁴⁰ Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“ ⁴¹ Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети. ⁴² Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља! ⁴³ Наиме, испред вас су Амаличани и Хананци, па ћете изгинути од мача. Одвратили сте се од Господа, и зато Господ неће бити с вама.“

⁴⁴ Али они пркосно наставише да се пењу на врх горја, иако ни Мојсије, ни Ковчег Господњег савеза, нису пошли из табора. ⁴⁵ Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели у горју, и потукли их, гонећи их све до Орме.

Жртве за разне прилике

15 Господ рече Мојсију: ² „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем да се у њој населите, ³ па будете хтели да принесете паљену жртву Господу од крупне или ситне стоке на угодан мирис Господу, било жртву свеспалницу или жртву ради испуњења завета, или добровољну жртву, или у време празника, ⁴ онај ко приноси принос Господу, нека принесе и житну жртву, једну десетину ефе^[g] брашна умешеног са четвртином хина^[h] уља. ⁵ За свако јагње које се приноси на жртву свеспалницу или неку другу жртву, принеси и четвртину хина вина за жртву изливницу.

⁶ За овна, принеси житну жртву од две десетине ефе^[i] брашна умешеног с једном трећином хина уља, ⁷ а за жртву изливницу принеси једну трећину хина^[j] вина на угодан мирис Господу.

⁸ Кад приносиш Господу јунца на жртву свеспалницу, било као жртву за испуњење завета, или као жртву мира, ⁹ уз јунца принеси и житну жртву од три десетине ефе^[k] брашна замешеног с пола хина^[l] уља. ¹⁰ За жртву изливницу принеси пола хина вина на угодан мирис Господу. ¹¹ Тако треба учинити са сваким волом и овном, и са сваким живинчетом, јагњетом или јаретом. ¹² Колико год да их принесете, тако учините са сваким, колико год да их има.

¹³ Нека свако ко је рођен у земљи поступи овако кад приноси паљену жртву на угодан мирис Господу. ¹⁴ Ако се странац досели к вама, или се трајно настани међу вама, и хоће да принесе паљену жртву на угодни мирис Господу, нека је принесе онако како је ви приносите. Иста је уредба и за вас и за странца. ¹⁵ То је трајна уредба за ваше нараштаје. И ви и странци бићете једнаки пред Господом. ¹⁶ Исти закон и исти пропис важиће и за вас и за странца који борави међу вама.’“

¹⁷ Господ рече Мојсију: ¹⁸ „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад будете ушли у земљу у коју вас водим, ¹⁹ и будете јели хлеб те земље, принесите принос Господу. ²⁰ Од првине теста принесите принос у виду колача; принесите га као што се приноси принос с гумна. ²¹ Приносите Господу принос од првине теста од нараштаја до нараштаја.

Жртве за нехотичне грехе

²² Али ако нехотице згрешите, па не извршите све ове заповести које је Господ дао Мојсију; ²³ све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана када вам је Господ дао заповест за све ваше нараштаје, до сад, ²⁴ уколико је учињено нехотице, без знања заједнице, нека сва заједница принесе од крупне стоке једног јунца као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу, заједно са житном жртвом и жртвом изливницом, по пропису, и једног јарца за жртву за грех. ²⁵ Свештеник нека изврши обред откупљења за сву израиљску заједницу и биће им опроштено; грех, наиме, није био учињен намерно, а они су принели своју жртву – паљену жртву Господу – и жртву за грех ради своје грешке. ²⁶ Тако ће бити опроштено свој израиљској заједници и сваком странцу који је међу њима, јер је сав народ нехотице згрешио.

²⁷ Ако неко нехотице згреши, нека принесе једно женско јаре од годину дана као жртву за грех. ²⁸ Затим нека свештеник изврши обред откупљења пред Господом за онога ко је нехотице згрешио, јер је ненамерно згрешио; кад изврши обред откупљења за њега, биће му опроштено. ²⁹ Било да се ради о Израиљцу рођеном у земљи или о странцу међу њима, исти закон важи за сваког ко нехотице згреши.

³⁰ Ако неко из пркоса увреди Господа, било да је рођен у земљи или је странац, нека се такав истреби из свога народа. ³¹ Пошто је презрео Господњу реч и прекршио његову заповест, нека се такав човек истреби; његова кривица остаће на њему.’“

Казна за кршење суботе

³² Док су Израиљци били у пустињи, нашли су човека који је скупљао грање на суботњи дан. ³³ Они који су га нашли да скупља грање одвели су га пред Мојсија, Арона и сву заједницу. ³⁴ Ставили су га под стражу, јер још није било јасно како треба поступити с њим. ³⁵ Господ рече Мојсију: „Нека се човек свакако погуби. Нека га сва заједница заспе камењем изван табора.“ ³⁶ Тада га је сва заједница извела изван табора и засула га камењем, те је умро, као што је Господ рекао Мојсију.

Ресе на одећи

³⁷ Господ рече Мојсију: ³⁸ „Говори Израиљцима. Реци им нека праве ресе на скутима своје одеће, од нараштаја до нараштаја, а на ресу сваког скута нека привезују љубичасту врпцу. ³⁹ Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство. ⁴⁰ Тада ћете се сећати свих мојих заповести и вршити их, па ћете бити свети свом Богу. ⁴¹ Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам будем Бог. Ја сам Господ, Бог ваш!“

Побуна Кореја, Датана и Авирона

16 А Кореј, син Исаров, син Катов, син Левијев, Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалетов, син Рувимов, ² се побунише против Мојсија. С њима је било и две стотине педесет Израиљаца, кнезова заједнице, угледних људи, које је изабрала заједница. ³ Окупе се они против Мојсија и Арона и кажу им: „Превршили сте меру! Сва је заједница света, сваки од њих, а Господ је међу њима. Ви се постављате изнад Господње заједнице!“

⁴ Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. ⁵ Затим је рекао Кореју и свој његовој заједници: „Ујутро ће Господ обзнанити ко је његов и ко је свет, и коме допушта да ступи пред њега. Онај кога изабере, томе ће допустити да ступа пред њега. ⁶ Нека Кореј и сва његова заједница ураде ово: узмите кадионице, ⁷ па сутра у њих ставите ватру, а на њу ставите ка̂д пред Господом. Човек кога Господ изабере, тај ће бити свет. Ви сте превршили меру, синови Левијеви!“

⁸ Затим Мојсије рече Кореју: „Чујте, синови Левијеви! ⁹ Зар вам је мало што вас је Бог Израиљев издвојио из све Израиљеве заједнице и допустио да ступате пред њега, да обављате службу у Господњем Пребивалишту, и да стојите пред заједницом и служите јој? ¹⁰ Он је дозволио теби и свој твојој браћи са тобом, синовима Левијевим, да ступате пред њега, а ви још тражите и свештенство. ¹¹ Стога сте се ти и твоја заједница удружили против Господа; јер ко је Арон да гунђате против њега?“

¹² Затим је Мојсије послао да позову Датана и Авирона, сина Елијавовог. Они рекоше: „Ми нећемо доћи горе. ¹³ Није ли довољно што си нас извео из земље у којој теку мед и млеко да нас помориш у пустињи, него још хоћеш и да господариш над нама? ¹⁴ Осим тога, ниси нас довео у земљу у којој теку мед и млеко, и ниси нам дао у посед њиве и винограде. Шта хоћеш? Да преведеш ове људе жедне преко воде? Нећемо доћи горе.“

¹⁵ Мојсије се врло наљути и рече Господу: „Не обазири се на њихове приносе. Од њих нисам узео ни магарца, нити сам наудио коме од њих.“

¹⁶ А Кореју Мојсије рече: „Појавите се пред Господом, ти и твоја заједница. Будите сутра овде ти, они и Арон. ¹⁷ Нека сваки узме своју кадионицу и у њу стави ка̂д, и принесе своју кадионицу пред Господа, две стотине педесет кадионица. Ти и Арон узмите своје кадионице.“ ¹⁸ Сваки човек је узео своју кадионицу и у њу ставио ватру и положио на њу ка̂д. Затим су стали на улаз Шатора од састанка са Мојсијем и Ароном. ¹⁹ Кад је Кореј окупио сву заједницу на улаз Шатора од састанка, појавила се слава Господња свој заједници. ²⁰ Тада Господ рече Мојсију и Арону: ²¹ „Одвојте се од ове заједнице, да их докрајчим за час.“

²² Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“

²³ Господ рече Мојсију и Арону: ²⁴ „Реци заједници: ’Одступите од Корејевих, Датанових, и Авиронових шатора.’“

²⁵ Мојсије устане и оде к Датану и Авирону; пратили су га израиљске старешине. ²⁶ Тада је рекао заједници: „Одступите од шатора ових опаких људи, и не дирајте ништа што им припада, да не изгинете због њихових греха.“ ²⁷ Тада су одступили од шатора Кореја, Датана и Авирона. А Авирон и Датан су изашли и стали на улаз својих шатора са својим женама, синовима и малом децом.

²⁸ Тада Мојсије рече: „Овако ћете знати да ме је Господ послао да учиним сва ова дела, и да их не чиним од своје воље. ²⁹ Ако ови људи умру као што сви људи умиру, те их задеси оно што задеси све људе, онда ме Господ није послао. ³⁰ Али ако Господ учини нешто невиђено: ако земља отвори своје ждрело и прогута и њих и све што је њихово, па живи сиђу у Свет мртвих^[m], тада ћете знати да су ти људи презрели Господа.“

³¹ Чим је изговорио све ове речи, расцепи се земља под њима; ³² земља је отворила своје ждрело и прогутала и њих и њихове домове, са свим Корејевим људима и свом њиховом имовином. ³³ Тако су и они и све њихово живи сишли у Свет мртвих; земља се затворила над њима, па су нестали из збора. ³⁴ Сав се Израиљ, који је био око њих, разбежао кад је чуо њихове крике, говорећи: „Бежимо, да и нас не прогута земља!“

³⁵ Тада је плануо огањ од Господа и прождро оних две стотине педесет људи, који су принели ка̂д.

³⁶ Затим Господ рече Мојсију: ³⁷ „Реци Елеазару, сину свештеника Арона, да из тог згаришта извади кадионице – јер су посвећене – а ватру нека разбаца подаље. ³⁸ А од кадионица људи који су згрешили по цену својих живота, нека се искују плочице за облагање жртвеника. Наиме, принели су их пред Господом, па су постале свете. Нека буду знак за Израиљце.“

³⁹ Свештеник Елеазар је узео бронзане кадионице које су принели они што су изгорели, па су их исковали у плочице за жртвеник. ⁴⁰ Оне су опомена Израиљцима да нико неовлашћени, који није од Ароновог потомства, не приступа да принесе ка̂д пред Господом, да не био прошао као Кореј и његова заједница, по речи коју му је Господ рекао преко Мојсија.

⁴¹ Али већ следећег дана, сав је израиљски збор гунђао против Мојсија и Арона. Говорили су: „Ви сте побили народ Господњи!“

⁴² Док се збор сабирао против њих, Мојсије и Арон се окренуше према Шатору од састанка, кад гле, он покривен облаком и слава се Господња појави. ⁴³ Мојсије и Арон дођу пред Шатор од састанка. ⁴⁴ Тада Господ рече Мојсију: ⁴⁵ „Уклоните се од ове заједнице да их истребим за час!“ Они падоше ничице.

⁴⁶ Мојсије рече Арону: „Узми кадионицу и стави у њу ватру са жртвеника, а на њу стави ка̂д, па похитај к заједници да извршиш за њу обред откупљења, јер је плануо гнев Господњи; помор је већ почео.“ ⁴⁷ Арон узме кадионицу, као што му је Мојсије рекао, и отрчи усред збора. А тамо, помор већ почео међу народом. Тада је ставио ка̂д и извршио обред откупљења за народ. ⁴⁸ Стао је између мртвих и живих и пошаст је престала. ⁴⁹ Од пошасти је помрло четрнаест хиљада седам стотина, осим оних што су изгинули због Кореја. ⁵⁰ Пошто је пошаст престала, Арон се вратио к Мојсију на улаз Шатора од састанка.

Процветали Аронов штап

17 Тада Господ рече Мојсију: ² „Говори Израиљцима и узми од њих штапове према њиховим отачким домовима, по један штап од сваког кнеза свога отачког дома – укупно дванаест штапова – и напиши име сваког човека на његовом штапу. ³ Затим напиши Ароново име на Левијевом штапу, јер на сваки отачки дом иде по један штап. ⁴ Стави их у Шатор од састанка пред Сведочанством, где се састајем са вама. ⁵ Када штап оног човека кога је изаберем пропупи, тада ћу окончати гунђање Израиљаца против тебе.“

⁶ Мојсије је рекао Израиљцима нека му сви кнезови дају штап, за сваког кнеза један штап према њиховим отачким домовима, укупно дванаест штапова. Аронов штап је био међу њиховим. ⁷ Мојсије положи штапове у Шатор сведочанства пред Господом.

⁸ Сутрадан, кад је Мојсије дошао у Шатор сведочанства, а оно, Аронов штап из Левијевог дома пропупео; потерали пупољци, процветали цветови и сазрели бадеми. ⁹ Мојсије је изнео све штапове који су били пред Господом и дао их свим Израиљцима. Сваки човек је погледао и узео свој штап.

¹⁰ Господ рече Мојсију: „Врати Аронов штап у Сведочанство да се чува као опомена побуњеницима. Тако ће се окончати њихово гунђање против мене, па неће изгинути.“ ¹¹ Како му је Господ заповедио, тако је Мојсије учинио.

¹² Тада Израиљци рекоше Мојсију: „Изгибосмо! Пропадосмо! Сви пропадосмо! ¹³ Ко год приђе Пребивалишту Господњем, умреће! Зар ћемо изгинути до последњег?“

Дужности свештеника и Левита

18 Господ рече Арону: „Ти, твоји синови и твој отачки дом с тобом бићете одговорни за кривице у Светилишту. А ти и твоји синови бићете одговорни за кривице које се тичу вашег свештенства. ² Доведи и своју браћу из Левијевог племена, твог отачког племена, да ти се придруже и да служе теби и твојим синовима пред Шатором сведочанства. ³ Они ће обављати дужности за тебе и за сав Шатор. Ипак, не смеју прилазити светим стварима и жртвенику, да не погину и они и ви. ⁴ Нека ти се придруже и обављају дужности у Шатору од састанка за целокупну службу у Шатору. Неовлашћени нека вам не прилазе.

⁵ Обављајте дужности у Светињи и око жртвеника, да не би више долазио гнев на Израиљце. ⁶ Ја сам, ево, одвојио вашу браћу Левите између Израиљаца; њих сам вам дао на дар као посвећене Господу да обављају службу у Шатору од састанка. ⁷ А ви и ваши синови пазите на своје свештенство у погледу свих ствари које се тичу жртвеника и простора иза завесе. Дајем вам на дар свештеничку службу. Ако неовлашћени приступи, нека се погуби.“

Део који припада свештенству

⁸ Господ рече Арону: „Ево, предајем ти у дужност моје приносе, све свете приносе Израиљаца. Дајем их теби и твојим синовима у део; то је трајна уредба. ⁹ Ово нека припадне теби од најсветијих жртава које се пале: сваки њихов принос, свака њихова жртва, свака жртва за грех и свака жртва за преступ, која ми се приноси као најсветија жртва, нека припадне теби и твојим синовима. ¹⁰ Једите је на најсветијем месту; нека је једе сваки мушкарац. Нека ти буде света!

¹¹ Нека и ово буде твоје: све жртве дизанице Израиљаца које они приносе на дар, дајем теби и твојим синовима с тобом; то је трајна уредба. Свако ко је чист у твоме дому може је јести.

¹² Дајем ти и све што је најбоље од уља, вина и жита које они доносе Господу. ¹³ Први плодови од свега што доносе Господу с њихове земље биће твоји. Свако ко је чист у твоме дому може да их једе.

¹⁴ И све што је посвећено у Израиљу нека буде твоје. ¹⁵ Све што се прво роди из мајчине утробе, свако живо биће, човек или животиња, које се приноси Господу, биће твоје. Али првенца, било од човека или од животиње, мораш да откупиш. Откупи и првину нечистих животиња. ¹⁶ Кад наврше месец дана, откупљуј их по откупној цени од пет сребрних шекела^[n], према храмском шекелу, што је двадесет гера^[o].

¹⁷ Међутим, не откупљуј првенца од краве, овце и козе; они су посвећени. Њиховом крвљу запљусни жртвеник, а њихово сало спали као паљену жртву на угодан мирис Господу. ¹⁸ Њихово месо нека припадне теби, као и груди жртве дизанице и десна плећка. ¹⁹ Све свете приносе које Израиљци приносе Господу, дајем теби и твојим синовима и ћеркама по трајној уредби. То је вечни савез потврђен сољу^[p] пред Господом, теби и твоме потомству с тобом.“

²⁰ Господ рече Арону: „Ти нећеш добити наследство у њиховој земљи, нити ћеш добити део међу њима. Ја сам твој део и твоје наследство међу Израиљцима.

²¹ Левијевим потомцима дајем заузврат у наследство десетину од свега у Израиљу, ради њихове службе, службе коју врше у Шатору од састанка. ²² Зато нека Израиљци не приступају више Шатору од састанка, како не би навукли на себе грех, те изгинули. ²³ Левити нека врше службу у Шатору од састанка; остали ће навући на себе кривицу. То је трајна уредба за њихове нараштаје међу Израиљцима. Али, наследство неће примити у посед, ²⁴ зато што Левитима дајем у наследство десетину од приноса које Израиљци приносе на дар Господу. Зато сам рекао за њих: ’Они неће добити наследство мећу Израиљцима.’“

²⁵ Господ рече Мојсију: ²⁶ „Говори Левитима и реци им: ’Кад примате од Израиљаца десетину коју сам вам од њих дао у наследство, онда ви принесите дар Господу: десетину од десетине. ²⁷ То ће вам се рачунати у дар, исто као жито са гумна и вино из муљаре. ²⁸ Тако ћете и ви приносити дар Господу од свих својих десетина које примате од Израиљаца. Од њих ћете давати Господњи дар свештенику Арону. ²⁹ Од свих приноса које добијате, принесите Господу најбољи, најсветији део.’

³⁰ Реци им: ’Кад принесете најбољи део од њих, то ће се Левитима рачунати исто као и урод од гумна и урод од муљаре. ³¹ То можете јести на сваком месту, ви и ваши укућани, јер је то плата за вашу службу у Шатору од састанка. ³² Кад принесете најбољи део од тога, нећете навући грех на себе. Тако нећете оскрнавити свете приносе Израиљаца, и нећете изгинути.’“

Црвена јуница

19 Господ рече Мојсију и Арону: ² „Ово је одредба закона коју је Господ заповедио: реци Израиљцима нека доведу к теби црвену јуницу, беспрекорну, на којој нема мане, и на коју још није био стављан јарам. ³ Предај је свештенику Елеазару. Нека је одведу изван табора, па нека је закољу пред њим. ⁴ Затим нека Елеазар стави нешто њене крви на свој прст и пошкропи њоме седам пута у правцу Шатора од састанка. ⁵ Потом нека јуница буде спаљена на његове очи; нека се спали њена кожа, њено месо, њена крв и њена балега. ⁶ Онда нека свештеник узме нешто кедровог дрвета, изопа и скерлетног предива, па нека то баци у ватру. ⁷ Нека свештеник опере своју одећу и своје тело у води. Након тога, нека дође у табор. Ипак, свештеник ће бити нечист до вечери. ⁸ Нека и онај који је обавио спаљивање опере своју одећу у води и опере своје тело у води, и остане нечист до вечери.

⁹ Затим нека један чист човек скупи пепео од јунице и изнесе га изван табора, на чисто место, да се чува за воду очишћења за Израиљеву заједницу; то је жртва за грех. ¹⁰ Онај који је скупљао јуничин пепео нека опере своју одећу и буде нечист до вечери. То је трајна уредба и за Израиљце и за странца међу њима.

¹¹ Свако ко дотакне мртво људско тело биће нечист седам дана. ¹² Тај нека се очисти водом трећег и седмог дана. Ако се не очисти трећег и седмог дана, неће бити чист. ¹³ Свако ко дотакне леш преминулог човека, а не очисти се, оскрнавиће Господње Пребивалиште. Такав човек нека се истреби из Израиља. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је, те његова нечистоћа остаје на њему.

¹⁴ Ово је закон кад човек умре у шатору: свако ко уђе у шатор и свако ко је у шатору биће нечист седам дана. ¹⁵ И свака откривена посуда која нема поклопац на себи биће нечиста.

¹⁶ Ко год се нађе на отвореном, па дотакне убијеног мачем, или умрлог природном смрћу, или дотакне људску кост, или гроб, биће нечист седам дана.

¹⁷ За онога који се оскрнавио, нека се одвади мало пепела од спаљене жртве за грех, и нека се у једну посуду налије на њега свежа вода. ¹⁸ Затим нека једна чиста особа узме изоп, замочи га у воду и пошкропи шатор и све посуђе и све особе које су тамо, или онога који је дотакнуо кост, или убијеног, или некога ко је умро природном смрћу, или гроб. ¹⁹ Нека чиста особа пошкропи оскрнављеног трећег и седмог дана, који ће бити очишћен седмог дана. Затим нека опере своју одећу, опере се водом, и биће чист до вечери. ²⁰ А човек који се оскрнави, а не очисти се, нека се истреби из збора, јер је оскрнавио Светилиште Господње. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је. ²¹ То ће за њих бити вечна уредба.

Онај ко шкропи водом очишћења, нека опере своју одећу, а онај ко дотакне воду очишћења биће нечист до вечери. ²² Све што нечиста особа дотакне постаће нечисто, и особа која то дотакне биће нечиста до вечери.“

Горка вода у Мериви

20 Сва је заједница Израиљаца дошла у пустињу Цин првог месеца. Народ је боравио у Кадису. Тамо је умрла Марија, и тамо су је сахранили.

² Али пошто није било воде за заједницу, они су се окупили против Мојсија и Арона. ³ Народ се препирао с Мојсијем, говорећи: „Камо среће да смо изгинули кад су наша браћа изгинула пред Господом! ⁴ Зашто сте довели збор Господњи у ову пустињу? Да помремо и ми и наша стока? ⁵ Зашто сте нас извели из Египта? Да нас доведете на ово ужасно место? Нема овде ни жита, ни смокава, ни лозе, ни нарова, а нема ни воде за пиће!“

⁶ Мојсије и Арон напусте збор и дођу на улаз у Шатор од састанка, па падну ничице. Тада им се указала слава Господња. ⁷ Господ рече Мојсију: ⁸ „Узми штап, и окупи збор, ти и твој брат Арон, па на њихове очи нареди стени да из ње потече вода. Тако ћеш из стене извести воду за њих и напојити заједницу и њихову стоку.“

⁹ Мојсије узме штап пред Господом, како му је заповедио. ¹⁰ Кад су Мојсије и Арон окупили збор пред стеном, Мојсије им рече: „Чујте, ви бунтовници! Хоћемо ли вам извести воду из ове стене?“ ¹¹ Затим Мојсије подиже руку и двапут удари својим штапом по стени. Вода изби у обиљу, па је пила и заједница и њихова стока.

¹² Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Зато што ми нисте веровали, те нисте објавили моју светост пред очима Израиљаца, нећете увести овај збор у земљу коју сам им дао.“

¹³ То су воде Мериве, где су се Израиљци свађали са Господом, и где је преко њих објавио своју светост.

Едом забрањује пролаз Израиљцима

¹⁴ Мојсије је из Кадиса послао гласнике цару Едома:

„Овако каже твој брат Израиљ: ’Ти знаш за све невоље које су нас снашле. ¹⁵ Наши преци су сишли у Египат и живели у њему дуго времена. Али Египћани су злостављали нас и наше претке. ¹⁶ А кад смо завапили Господу, он је чуо наш глас и послао нам Анђела који нас је извео из Египта.

Сад смо, ево, у Кадису, граду на рубу твога подручја. ¹⁷ Допусти нам да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо пролазити преко ваших поља и кроз ваше винограде, нити ћемо пити воду из ваших бунара. Ићи ћемо царским путем не скрећући ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоје подручје.’“

¹⁸ Али Едом одговори:

„Не прелази преко моје земље, да не изађем пред тебе с мачем!“ ¹⁹ Израиљци му одговорише: „Ићи ћемо главним путем, и ако ми и наша стока будемо пили твоју воду, платићемо. Само ћемо проћи пешице, ништа више.“ ²⁰ „Не пролази!“ – одговори он.

Едом је изашао на њих са силном војском и јаким наоружањем. ²¹ Пошто је Едом одбио да дозволи Израиљу да прође кроз његово подручје, Израиљ се окренуо од њега.

Аронова смрт

²² Потом је сва заједница Израиљаца отишла из Кадиса и дошла на гору Ор. ²³ На гори Ор, на рубу едомске земље, Господ рече Мојсију и Арону: ²⁴ „Нека се Арон придружи своме народу, јер неће ући у земљу коју сам дао Израиљцима, зато што сте се побунили против моје наредбе код меривских вода. ²⁵ Поведи Арона и његовог сина Елеазара и изведи их на гору Ор. ²⁶ Скини са Арона његову одећу и обуци у њу његовог сина Елеазара. А Арон нека се придружи своме народу; нека умре тамо.“

²⁷ Мојсије учини како му је Господ заповедио. Попели су се на гору Ор на очи целе заједнице. ²⁸ Тада је Мојсије скинуо са Арона његову одећу и обукао у њу његовог сина Елеазара. Арон је умро тамо на врху горе. Затим су Мојсије и Елеазар сишли с горе. ²⁹ Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.

Разорење Арада

21 Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. ² Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ ³ Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма^[q].

Бронзана змија

⁴ Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. ⁵ Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“

⁶ Тада је Господ послао на народ отровне змије^[r]; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. ⁷ Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.