Bible in 90 Days

³⁸ Начинио је и десет умиваоница од бронзе, које су захватале по четрдесет вата^[a]; свака умиваоница је имала обим од четири лакта^[b], и свака је умиваоница захватала по четрдесет вата. По једна умиваоница је стајала на сваком од десет подножја. ³⁹ Наместио је пет подножја на десној страни Дома, и пет на левој страни Дома. Море је поставио на десну страну, према југоистоку.

⁴⁰ Хирам је направио и лонце, лопатице и котлиће. Тако је Хирам довршио сав посао који је радио на Дому Господњем за цара Соломона:

⁴⁶ Цар их је лио у глиненим калупима, у долини Јордана, између Сокота и Сартана. ⁴⁷ Соломон није мерио све судове, јер их је било много; није се тражио извештај о тежини бронзе.

⁴⁸ Соломон је направио и све остало посуђе које је било у Дому Господњем:

⁵¹ Тако је био довршен сав посао који је цар Соломон урадио за Дом Господњи. Затим је унео у ризницу Дома Господњег ствари које је његов отац Давид посветио: сребро, злато, и посуђе.

Освећење Дома

8 Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. ² Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец.

³ Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. ⁴ Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. ⁵ А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.

⁶ Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. ⁷ Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. ⁸ Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. ⁹ У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.

¹⁰ Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. ¹¹ Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи.

¹² Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. ¹³ Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“

Соломонов говор

¹⁴ Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.

¹⁵ Тада рече:

„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: ¹⁶ ’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’

¹⁷ Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. ¹⁸ Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. ¹⁹ Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’

²⁰ Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. ²¹ Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“

Соломонова молитва

²² Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу ²³ и рекао:

„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти, горе на небесима, ни доле на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. ²⁴ Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.

²⁵ А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили преда мном, као што си ти ходио преда мном.’ ²⁶ А сад, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи, моме оцу Давиду.

²⁷ Али зар ће Бог заиста боравити на земљи? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. ²⁸ Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује данас пред тобом. ²⁹ Нека твоје очи мотре на овај Дом и ноћу и дању, према месту за које си рекао: ’Моје ће име бити тамо’, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. ³⁰ Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај на небу, на месту где пребиваш – послушај и опрости.

³¹ Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, ³² ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.

³³ Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост у овом Дому, ³⁴ ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њиховим прецима.

³⁵ Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, ³⁶ ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.

³⁷ Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељ опколи у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, ³⁸ па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, ³⁹ услиши на небесима, на твом Пребивалишту. Опрости и делуј: дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце свих људи – ⁴⁰ да би те се бојали у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.

⁴¹ Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена, ⁴² јер ће се чути за твоје велико име и за твоју моћну руку и испружену мишицу – ако дође и помоли се у овом Дому – ⁴³ услиши га на небесима, на твом Пребивалишту, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.

⁴⁴ Ако твој народ изађе у бој против свога непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле Господу према граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, ⁴⁵ чуј на небесима њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.

⁴⁶ Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у непријатељску земљу, било далеко или близу, ⁴⁷ ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, ⁴⁸ па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи својих непријатеља који су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, ⁴⁹ ти чуј на небесима, на твом Пребивалишту, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. ⁵⁰ Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе и за све преступе који су учинили против тебе, и смилуј им се пред њиховим поробљивачима да би се они смиловали на њих. ⁵¹ Јер они су твој народ и твоје наследство, кога си извео из Египта, из топионице гвожђа.

⁵² Нека твоје очи бдију над молбом твога слуге и над молбом твога народа Израиља, и услиши их кад год те призову. ⁵³ Јер ти си их, Господе Боже, издвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко свога слуге Мојсија, кад си извео наше очеве из Египта.“

Соломон благосиља народ

⁵⁴ Кад је Соломон завршио сву ову молитву и молбу коју је упутио Господу, устао је испред жртвеника Господњег где је клечао на својим коленима с раширеним рукама према небу. ⁵⁵ Затим се усправио, па је громким гласом благословио сав збор Израиљев, рекавши:

⁵⁶ „Нека је благословен Господ који је дао починак своме народу Израиљу, као што је обећао; ниједна реч није остала неиспуњена од свих добрих обећања које је дао преко свога слуге Мојсија. ⁵⁷ Нека Господ, Бог наш, буде с нама као што је био с нашим оцима; нека нас не напусти и не остави. ⁵⁸ Нека приклони наша срца к себи, да следимо све његове путеве, и да држимо његове заповеди, прописе и одредбе, које је заповедио нашим оцима. ⁵⁹ Нека ове речи што сам измолио пред Господом, буду близу Господа, Бога нашега, дању и ноћу, да би дан за даном чинио правду своме слузи и своме народу Израиљу, ⁶⁰ те да би сви народи на земљи знали да Господ јесте Бог и да нема другог. ⁶¹ Стога, нека ваше срце буде потпуно предано Господу, Богу нашем, следећи његове прописе и држећи његове заповеди, као овога дана.“

Посвећење Дома

⁶² Затим су цар и сав израиљски народ с њим принели жртве пред Господом. ⁶³ Соломон је принео Господу као жртву мира двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сви Израиљци посветили Дом Господњи.

⁶⁴ Тог дана је цар посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Наиме, тамо је принео жртву свеспалницу, житну жртву, и сало жртава мира, пошто је бронзани жртвеник који је био пред Господом био премален да би на њега стале жртве свеспалнице, житне жртве и сало жртава мира.

⁶⁵ У то време је Соломон, са свим Израиљем, приредио свечаност – велики сабор пред Господом, Богом нашим, с народом од Лево-Амата до Египатског потока, седам дана и још седам дана, укупно четрнаест дана. ⁶⁶ Осмог дана је отпремио народ, а они су благословили цара и отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.

Бог се поново указује Соломону

9 Кад је Соломон довршио градњу Дома Господњег, царевог двора, и свега што је Соломон желео да уради, ² Господ се јавио Соломону по други пут, као кад му се указао у Гаваону.

³ Господ му рече:

„Чуо сам твоју молитву и твоју молбу коју си измолио преда мном. Посветио сам овај Дом који си саградио да тамо поставиш моје име заувек. Моје очи и моје срце биће увек тамо.

⁴ А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид у честитости срца и праведности, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, ⁵ учврстићу твој царски престо над Израиљем довека, као што сам обећао твоме оцу Давиду, рекавши: ’Никад ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’

⁶ Али ако се ви или ваши потомци одвратите од мене, те не будете чували моје заповеди и прописе, које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – ⁷ истребићу Израиља са лица земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. ⁸ А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће звиждати и говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ ⁹ Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога свога, који је извео њихове очеве из Египта, и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“

Соломонова остала дела

¹⁰ Кад се навршило двадесет година у току којих је Соломон саградио две грађевине, Дом Господњи и царев двор, ¹¹ цар Соломон је дао Хираму двадесет градова на подручју Галилеје, пошто је Хирам, тирски цар, снабдевао Соломона кедровим дрветом, чемпресовим дрветом и златом колико год је желео. ¹² Али кад је Хирам дошао да види градове које му је Соломон дао, није био задовољан с њима. ¹³ Тада је рекао: „Какви су то градови које си ми дао, брате?“ Зато се тај крај зове „Кавул“^[c], све до данас.

¹⁴ Хирам је послао цару стотину двадесет таланата^[d] злата.

¹⁵ Ово је извештај о принудном раду који је цар Соломон увео, да би саградио Дом Господњи, свој двор, Милон, јерусалимске зидине, те Асор, Мегидон и Гезер. ¹⁶ А фараон, цар Египта, оде, освоји Гезер и спали га, а Хананце, становнике града, побије. Град је дао у мираз својој ћерки, Соломоновој жени. ¹⁷ Потом је Соломон поново саградио Гезер, и доњи Вет-Орон; ¹⁸ па Валат и Тадмор^[e] у пустињском крају, ¹⁹ и све Соломонове градове-складишта, градове за његова бојна кола, и градове за коњанике, и све што је Соломон пожелео да гради у Јерусалиму, на Ливану и у свим крајевима где је владао.

²⁰ А свим народима који су преостали од Аморејаца, Хетита, Фережана, Евејаца, и Јевусејаца, који нису Израиљци – ²¹ њиховим потомцима који су остали после њих у земљи, а које Израиљци нису могли истребити – Соломон је наметнуо принудни рад до данашњег дана. ²² Ипак, Соломон није учинио ниједног Израиљца робом; они су били ратници, његове слуге, главари, заповедници, и заповедници његових бојних кола и коњице. ²³ Они су били и надзорници над Соломоновим послом; било је пет стотина педесет оних, који су надгледали народ који је обављао посао.

²⁴ Затим се фараонова ћерка преселила из Давидовог града у њену кућу коју је Соломон саградио за њу. Тада је саградио и Милон.

²⁵ Соломон је трипут годишње приносио жртве свеспалнице и жртве мира на жртвенику, који је саградио за Господа, а са њима је палио ка̂д пред Господом. Тако је довршио Дом.

²⁶ Цар Соломон је начинио и бродове у Есион-Геверу, који се налази код Елата на обали Црвеног Мора, у Едому. ²⁷ Хирам је на ове бродове послао своје слуге, поморце, који су били искусни на мору, заједно са Соломоновим слугама. ²⁸ Они су отишли у Офир и оданде узели четири стотине двадесет таланата^[f] злата и донели га цару Соломону.

Посета царице од Саве

10 Глас о Соломоновој слави ради имена Господњег, дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. ² Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. ³ Соломон јој је одговорио на сва питања; цару ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. ⁴ Кад је царица од Саве видела сву Соломонову мудрост и двор који је саградио, ⁵ храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.

⁶ Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, ⁷ али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено; твоја мудрост и богатство превазилазе глас који сам чула. ⁸ Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁹ Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио на престо Израиљев! Због своје вечне љубави према Израиљу, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“

¹⁰ Затим је дала цару стотину двадесет таланата^[g] злата, веома много балзама и драгог камења. И никада више није дошло толико таквог балзама колико је царица од Саве дала цару Соломону.

¹¹ Уз то су Хирамове лађе, које су доносиле злато из Офира, донеле из Офира веома велику количину алмуговог дрвета^[h] и драгог камења. ¹² Цар је од алмуговог дрвета направио потпорне стубове за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче. Таквог алмуговог дрвета није више дошло, нити се видело до дана данашњег.

¹³ Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, осим онога што јој је даровао од свог царског обиља. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.

¹⁴ Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата^[i], ¹⁵ поред онога што је долазило од путујућих трговаца и препродаваца, и од свих арапских царева и управитеља земље.

¹⁶ Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела^[j] злата по једном штиту, ¹⁷ и три стотине малих штитова од кованог злата – три мине^[k] злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.

¹⁸ Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. ¹⁹ Престо је имао шест степеника. Врх престола је био заобљен са задње стране, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. ²⁰ Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. ²¹ Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из куће Ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. ²² Наиме, цар је имао тарсиске лађе, заједно са Хирамовим лађама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.

²³ Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. ²⁴ Сав је свет тражио пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. ²⁵ Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.

²⁶ Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. ²⁷ Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. ²⁸ Соломон је увозио коње из Египта^[l] и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. ²⁹ Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.

Соломонови греси

11 Цар Соломон је, осим фараонове ћерке, волео многе стране жене: Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетитке. ² Оне су биле од народа за које је Господ рекао Израиљцима: „Не ступајте у брак са њима, нити они с вама, јер ће завести ваше срце да следите њихове богове.“ Соломон се таквима приклањао и волео их. ³ Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине иноча. Оне су завеле његово срце. ⁴ Кад је Соломон остарео његове жене су завеле његово срце да следи друге богове, тако да његово срце није било сасвим с Господом, Богом својим, као што је било срце његовог оца Давида. ⁵ Соломон је следио Аштарту, богињу Сидонаца, и Молоха^[m], гадост Амонаца. ⁶ Тако је учинио зло у Господњим очима, и није потпуно следио Господа, као његов отац Давид.

⁷ Тада је Соломон саградио узвишицу за Хамоса, гадост Моаваца, на гори код Јерусалима, и Молоха, гадост Амонаца. ⁸ Тако је чинио за све своје жене странкиње, које су палиле ка̂д и приносиле жртве својим боговима.

⁹ Господ се разгневио на Соломона, зато што му се срце одвратило од Господа, Бога Израиљевог, који му се двапут указао, ¹⁰ заповедивши му да не следи друге богове. Ипак, он није држао што је Господ заповедио. ¹¹ Зато Господ рече Соломону: „Када тако стоје ствари с тобом, и пошто ниси чувао мој савез и моје одредбе које сам ти заповедио, јамачно ћу отргнути царство од тебе и дати га твоме слузи. ¹² Но, то нећу учинити за твог живота ради твог оца Давида, него ћу га отргнути из руке твог сина. ¹³ Међутим, нећу отргнути од њега сво царство, него ћу дати једно племе твоме сину ради Давида и ради Јерусалима који сам изабрао.“

Соломонови непријатељи

¹⁴ Тада је Господ подигао противника Соломону, Едомца Адада, из царске лозе у Едому. ¹⁵ Наиме, кад је Давид био у Едому, а Јоав заповедник отишао да сахрани погинуле, побио је све мушке у Едому. ¹⁶ Јоав и Израиљ су остали тамо шест месеци, док није истребио све мушке у Едому. ¹⁷ Међутим, Адад побегне са неким Едомцима, слугама свога оца и дође у Египат. Адад је тада био дечак. ¹⁸ Отишли су из Мадијана и дошли у Фаран. Из Фарана су повели људе са собом, па су дошли у Египат, к фараону, египатском цару. Он му је дао кућу и храну, а дао му је и земљу.

¹⁹ Фараон је показао велику благонаклоност према Ададу, те му је дао за жену своју ћерку, сестру царице Тахпенесе. ²⁰ Тахпенесина сестра му је родила сина Генувата, кога је Тахпенеса отхранила у фараоновом дому. Генуват је живео у фараоновом дому међу фараоновим синовима.

²¹ Кад је Адад чуо у Египту да је Давид починуо са својим прецима, и да је умро Јоав заповедник војске, Адад рече фараону: „Дозволи ми да одем у своју земљу.“

²² Фараон му рече: „Зар ти нешто недостаје код мене кад тражиш да идеш у своју земљу?“

Али он рече: „Не, ипак, дозволи ми да одем.“

²³ Господ је Соломону подигао још једног противника, Резона, сина Елијадиног, који је одбегао од свога господара Адад-Езера, совског цара. ²⁴ Он је окупио око себе људе поставши заповедник чете одметника, које је Давид побио. Они су отишли у Дамаск, настанили се у њему, и поставили га за цара у Дамаску. ²⁵ Он је био противник Израиљу у све дане Соломонове, осим Адада који је стварао неприлике; владао је над Арамом и презирао Израиљ.

Јеровоамова побуна

²⁶ Јеровоам, син Наватов, Јефремовац из Сариде и Соломонов слуга, коме се мајка звала Серуја, удовица, такође се побунио против цара.

²⁷ Ово је разлог зашто се побунио против цара. Соломон је изградио Милон и затворио пролом у граду свога оца Давида. ²⁸ Јеровоам је био способан човек. Кад је Соломон видео како младић обавља посао, поставио га је за надгледника принудног рада свег дома Јосифовог.

²⁹ У то време, кад је Јеровоам излазио из Јерусалима, наиђе на њега путем пророк Ахија, Силомљанин заогрнут новим огртачем. Кад су њих двојица били сами у пољу, ³⁰ Ахија узе са себе нови огртач, поцепа га на дванаест делова ³¹ и рече Јеровоаму: „Узми себи десет делова, јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Ево, истргнућу царство из Соломонових руку, па ћу ти дати десет племена. ³² Једно племе ће остати њему ради мога слуге Давида и ради Јерусалима, који сам изабрао од свих племена Израиљевих. ³³ Јер, они су ме оставили да се клањају Аштарти, богињи Сидонаца, Хамосу, моавском богу и Молоху, богу Амонаца, и нису следили моје путеве, ни вршили што је право у мојим очима, нити су држали моје одредбе и прописе као Соломонов отац Давид.

³⁴ Ипак, нећу одузети све царство из његових руку, јер сам га поставио за кнеза док год је жив, ради мога слуге Давида кога сам изабрао, који је држао моје заповести и одредбе. ³⁵ Узећу царство из руку његовог сина, па ћу ти дати десет племена. ³⁶ А његовом сину даћу једно племе, да Давиду остане заувек светиљка преда мном у Јерусалиму, граду који сам изабрао за себе, да тамо поставим своје име. ³⁷ А тебе ћу поставити да владаш над свиме што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем. ³⁸ Ако будеш слушао све што ти заповедим, и будеш следио моје путеве и чинио што је право у мојим очима, ако будеш држао моје одредбе и заповести, као што је чинио мој слуга Давид, бићу с тобом и подићи ћу ти трајни дом, као што сам подигао Давиду, и даћу ти Израиљ. ³⁹ Због овога ћу понизити Давидово потомство, али не заувек.’“

⁴⁰ Соломон је настојао да убије Јеровоама, али је Јеровоам устао и побегао у Египат, к Сисаку, цару египатском. Тамо је остао до Соломонове смрти.

Соломонова смрт

⁴¹ Остала Соломонова дела, и све што је постигао, и његова мудрост, нису ли записана у Књизи дела Соломонових? ⁴² Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. ⁴³ Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.

Отцепљење северних племена

12 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. ² Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. ³ Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и сав збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: ⁴ „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“

⁵ Он им одговори: „Идите и вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.

⁶ Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“

⁷ Они му одговорише: „Ако се данас покажеш као слуга овом народу и будеш им служио, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“

⁸ Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. ⁹ Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“

¹⁰ Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. ¹¹ Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама^[n].’“

¹² Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ ¹³ Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. ¹⁴ Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ ¹⁵ Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.

¹⁶ Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:

Затим су се Израиљци вратили својим кућама. ¹⁷ Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.

¹⁸ Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.

²⁰ Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.

²¹ Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.

²² Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: ²³ „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: ²⁴ ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.

Јеровоам гради златну телад

²⁵ А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.

²⁶ Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. ²⁷ Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“

²⁸ Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ ²⁹ Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. ³⁰ То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.

³¹ Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. ³² Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.

³³ Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.

Човек Божији из Јуде

13 Човек Божији дође из Јуде у Ветиљ по речи Господњој, док је Јеровоам стајао код жртвеника да принесе ка̂д. ² Он повика према жртвенику, по речи Господњој, и рече: „О, жртвениче, жртвениче! Овако каже Господ: ’Ево, родиће се син дому Давидовом, по имену Јосија; он ће на теби жртвовати свештенике узвишица, који на теби приносе ка̂д, и на теби ће бити спаљене људске кости.’“ ³ Тог дана је учинио знак, говорећи: „Ово је знак о коме је Господ говорио: жртвеник ће се распући, па ће се пепео на њему расути.“

⁴ Кад је цар Јеровоам чуо реч коју је човек Божији објавио против жртвеника у Ветиљу, испружио је руку са жртвеника, говорећи: „Ухватите га!“ Али осуши му се рука коју испружи на њега, те је није могао повући. ⁵ Тада се жртвеник распуче, а пепео са њега се расуо, према знаку коју је учинио човек Божији по речи Господњој.

⁶ Цар рече човеку Божијем: „Молим те, заузми се за мене пред Господом, Богом својим; помоли се за мене да ми оздрави рука.“ Тада се човек Божији заузео за њега пред Господом, те је царева рука оздравила; постала је као што је била.

⁷ Цар рече човеку Божијем: „Дођи код мене кући и окрепи се, а ја ћу ти дати дар.“

⁸ Али човек Божији рече цару: „Ни да ми даш пола свог дворца не бих пошао с тобом, нити бих јео твоју храну ни пио воду у овом месту. ⁹ Јер тако ми је било заповеђено по речи Господњој: ’Немој јести храну ни пити воду, нити се враћај путем којим си дошао.’“ ¹⁰ Тако је отишао другим путем, и није се вратио путем којим је дошао у Ветиљ.

¹¹ А у Ветиљу је живео један стари пророк. Његови синови дођу и испричају му сва дела која је учинио човек Божији тог дана у Ветиљу, и речи које је рекао цару. Кад су то испричали своме оцу, ¹² отац их упита: „Којим је путем отишао?“ Његови синови су му показали пут којим је отишао човек Божији који је дошао из Јуде. ¹³ Он рече својим синовима: „Оседлајте ми магарца!“ Они су му оседлали магарца, а он га је узјахао ¹⁴ и отишао за човеком Божијим. Нашавши га како седи испод једног храста, он га упита: „Јеси ли ти човек Божији који је дошао из Јуде?“

Овај одговори: „Јесам.“

¹⁵ Пророк му рече: „Дођи са мном у моју кућу и поједи нешто.“

¹⁶ Али он му одговори: „Не могу се вратити с тобом и ући у твоју кућу, и не могу с тобом јести хлеб, нити пити воду у овом месту, ¹⁷ јер ми је речено по речи Господњој: ’Немој тамо јести хлеба нити пити воде, и немој се враћати путем којим си дошао.’“

¹⁸ Стари пророк одговори: „И ја сам пророк као ти. А мени је анђео рекао по речи Господњој: ’Доведи га натраг са собом у твоју кућу, да једе хлеба и пије воде.’“ Али му је слагао.

¹⁹ Тако се он вратио с њим, па је јео хлеба и пио воде у његовој кући.

²⁰ Али док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је довео натраг. ²¹ Он повика човеку Божијем, који је дошао из Јуде: „Говори Господ: ’Пошто си се оглушио о реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ, Бог твој, ²² него си се вратио, јео хлеба и пио воде у месту за које ти је рекао: не једи хлеба и не пиј воде, твоје тело неће доћи у гроб твојих предака.’“

²³ И након што се најео хлеба и напио, он је осамарио магарца пророку који се вратио. ²⁴ Кад је отишао, наишао је лав на њега на путу и убио га. Његово тело је лежало испружено на путу а магарац је стајао поред њега. Лав је такође стајао поред тела. ²⁵ Људи који су пролазили, видели су испружено тело на путу и лава како стоји поред тела, па су отишли и јавили то у граду где је живео стари пророк.

²⁶ Кад је то чуо пророк који га је довео натраг, рекао је: „То је човек Божији који се оглушио о реч Господњу. Господ га је предао лаву који га је растргао и убио, према речи коју му је Господ рекао.“

²⁷ Тада рече својим синовима: „Осамарите ми магарца.“ Они га осамарише. ²⁸ Отишао је и нашао његово тело испружено на путу, а лав и магарац су стајали поред његовог тела; лав није појео тело нити растргао магарца. ²⁹ Стари пророк подигне тело човека Божијег, положи га на магарца и врати га натраг у град, да га оплаче и сахрани. ³⁰ Затим је положио његово тело у свој гроб, па су га оплакали, говорећи: „Јао, брате мој!“

³¹ Након што су га сахранили, пророк рече својим синовима: „Кад умрем, сахраните ме у гроб где је сахрањен човек Божији; моје кости положите поред његових. ³² Јер ће се заиста збити што је објавио по речи Господњој против жртвеника који је у Ветиљу, и против свих храмова на узвишицама по самаријским градовима.“

³³ Међутим, Јеровоам ни после овога није одустао од својих злих путева, него је наставио да поставља свештенике узвишица из редова народа; посвећивао је за свештенике узвишица сваког ко је то хтео. ³⁴ Тиме је дом Јеровоамов навукао на себе грех, који је довео до његове пропасти и истребљења с лица земље.

Суд над домом Јеровоамовим

14 У то време се разболео Јеровоамов син Авија. ² Јеровоам рече својој жени: „Спреми се и преобуци да не препознају да си Јеровоамова жена, па иди у Силом; тамо је, ено, пророк Ахија, који ми је рекао да ћу бити цар над овим народом. ³ Понеси са собом десет хлебова, нешто колача, и врч меда, па иди к њему. Он ће ти рећи шта ће се догодити с дечаком.“ ⁴ Јеровоамова жена учини тако. Спреми се она и оде у Силом и дође у Ахијину кућу.

А Ахија није могао да види, јер му се од старости замутио вид.

⁵ Господ рече Ахији: „Ево, дошла је Јеровоамова жена да те пита за свог сина, јер је болестан. Ти јој реци тако и тако. Кад дође претвараће се да је нека друга.“

⁶ Кад је Ахија чуо звук њених корака, док је улазила на врата, он рече: „Уђи, жено Јеровоамова. Зашто се претвараш да си нека друга? Ја сам послан да ти саопштим тешку вест. ⁷ Иди и реци Јеровоаму: ’Говори Господ, Бог Израиљев: ја сам те подигао из народа и учинио те владаром над мојим народом Израиљем; ⁸ отргнуо сам царство од дома Давидовог и дао га теби. Али ти ниси био као мој слуга Давид, који је држао моје заповести и следио ме свим својим срцем чинећи само оно што је право у мојим очима. ⁹ Но, ти си учинио више зла од свих који су били пре тебе; ти си отишао и начинио себи друге богове и ливене идоле да ме раздражујеш, окренувши ми леђа.

¹⁰ Зато ћу довести невољу на дом Јеровоамов; истребићу Јеровоаму свако мушко, роба и слободњака у Израиљу и спалити дом Јеровоамов, као што се спаљује балега до краја. ¹¹ Јеровоамове који су умрли у граду изјешће пси, а оне који су у пољу изјешће птице небеске, јер је тако Господ рекао.’

¹² А ти се врати кући; кад твоје стопе ступе у град, дете ће умрети. ¹³ Сав Израиљ ће га оплакати и сахранити га, јер ће он једини ући у гроб од Јеровоамових, јер је Господ, Бог Израиљев, само на њему нашао нешто добро од дома Јеровоамовог.

¹⁴ А Господ ће подићи себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов данас, шта више сад. ¹⁵ Господ ће затрести Израиљ као што се затресе трска у води. Он ће ишчупати Израиљ из ове добре земље, коју је дао њиховим оцима, и расејати их преко Еуфрата, јер су начинили себи Аштартине ступове, да разјаре Господа. ¹⁶ Он ће оставити Израиљ због греха које је Јеровоам учинио, и тако навео Израиљ на грех.“

¹⁷ Јеровоамова жена је устала и отишла у Терсу. Кад је прекорачила праг куће, дете је умрло. ¹⁸ Сахранили су га, и сав га је Израиљ оплакао, по речи коју је Господ рекао преко свога слуге пророка Ахије.

¹⁹ Остала Јеровоамова дела, како је ратовао и владао, записана су у Књизи дневника израиљских царева. ²⁰ Јеровоам је владао двадесет и две године, па је починуо са својим прецима. На његово место се зацарио његов син Надав.

Ровоамова владавина у Јуди

²¹ Ровоам, син Соломонов, је владао у Јуди. Било му је четрдесет једна година кад је постао цар, а владао је седамнаест година у Јерусалиму, у граду који је Господ изабрао од свих израиљских племена, да тамо постави своје име. Мајка му се звала Нама Амонка.

²² Јуда је чинио што је зло у Господњим очима. Гресима које су чинили, разбеснели су га више од свега што су њихови преци учинили. ²³ Себи су, такође, изградили узвишице, стубове и Аштартине ступове на сваком високом брду и под сваким зеленим дрветом. ²⁴ Било је чак и храмских блудника. Народ је чинио све гадости народа које је Господ протерао пред Израиљцима.

²⁵ Пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима. ²⁶ Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и све штитове од злата, које је направио Соломон. ²⁷ Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. ²⁸ Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.

²⁹ Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? ³⁰ Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. ³¹ Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Мајка му се звала Нама Амонка. Његов син Авијам^[o] се зацарио уместо њега.

Авијамова владавина над Јудом

15 У осамнаестој години царевања Јеровоама, сина Наватовог, Авијам се зацарио над Јудом. ² Он је владао три године у Јерусалиму. Мајка му се звала Маха, ћерка Авесаломова.

³ Он је следио све грехе које је његов отац учинио пре њега. Срце му није било предано Господу, Богу његовом, као што је било срце његовог праоца Давида. ⁴ Ипак, ради Давида му је Господ, Бог његов, дао светиљку у Јерусалиму, подигавши његовог сина после њега и сачувавши Јерусалим. ⁵ Јер, Давид је чинио што је право у очима Господњим и није се одвратио од ничега што му је заповедио свег свог живота, осим у случају Урије Хетита. ⁶ Рат се водио између Ровоама и Јеровоама свег века Авијамовог.

⁷ Остатак Авијамових дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? Авијам и Јеровоам су ратовали између себе. ⁸ Кад се Авијам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Његов син Аса се зацарио уместо њега.

Асина владавина над Јудом

⁹ Двадесете године Јеровоамовог царевања над Израиљем, Аса је постао цар над Јудом. ¹⁰ Владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Маха, ћерка Авесаломова.

¹¹ Аса је чинио што је право у очима Господа, као његов праотац Давид. ¹² Он је протерао храмске блуднике из земље и одстранио све идоле које су његови преци начинили. ¹³ Он је такође и своју мајку Маху уклонио с положаја царице мајке, јер је начинила одвратне Аштартине ступове. Аса је посекао ступове и спалио их у долини Кидрон. ¹⁴ Но, иако није уклонио узвишице, Асино срце је било у потпуности верно Господу свег његовог живота. ¹⁵ Он је донео у Дом Господњи ствари које је његов отац посветио: сребро, злато и посуђе.

¹⁶ Између Асе и Васе, израиљског цара, водио се рат у све њихове дане. ¹⁷ Израиљски цар Васа је кренуо против Јуде утврдивши Раму, да би спречио свакога да долази или одлази од Асе, цара Јудиног. ¹⁸ Тада је Аса узео све сребро и злато што је остало у ризници Дома Господњег и у ризници царског двора, и предао их својим слугама. Цар Аса их је, затим, послао Вен-Ададу, сину Тавримоновом, сину Есионовом, арамејском цару који живи у Дамаску, поручивши: ¹⁹ „Нека буде савез између мене и тебе, као између мог оца и твог оца. Ево, шаљем ти дар, сребро и злато; дођи и поништи свој савез са Васом, царем израиљским, да би отишао од мене.“

²⁰ Вен-Адад је послушао Асу, па је послао своје војне заповеднике да нападне израиљске градове. Освојио је Ијон, Дан, и Авел Вет-Маху, те сав Хинерет и сву земљу Нефталимову. ²¹ Кад је то чуо Васа, престао је да утврђује Раму, те се вратио у Терсу. ²² Тада је цар Аса сазвао све Јудејце, без изузетка, па су однели из Раме све камење и дрво, које је Васа употребио за градњу. С њима је цар Аса утврдио Гавају Венијаминову и Миспу.

²³ Остала Асина дела, сви његови ратни походи, и све што је урадио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? Међутим, у старости су му оболеле ноге. ²⁴ Кад се Аса упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јосафат.

Надавова владавина над Израиљем

²⁵ Надав, син Јеровоамов, почео је да влада у другој години Асе, цара Јудиног. Владао је две године над Израиљем. ²⁶ Он је чинио што је зло у очима Господњим; ишао је стопама свога оца, чинећи његов грех на који је навео Израиљ.

²⁷ Против њега се уротио Васа, син Ахијин, од Исахаровог дома; Васа га је убио код Гиветона филистејског, док су Надав и сав Израиљ опседали Гиветон. ²⁸ Васа га је убио у трећој години Асе, цара Јудиног, и зацарио се на његово место.

²⁹ Чим се зацарио, побио је сав дом Јеровоамов. Није оставио ни живе душе Јеровоаму, док све није истребио, према речи коју је Господ рекао преко свога слуге Ахије Силомњанина, ³⁰ због греха које је Јеровоам учинио и на који је навео Израиљ, изазивајући гнев Господа, Бога Израиљевог.

³¹ Остала Надавова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? ³² Аса и Васа, цар израиљски, ратовали су између себе свег њиховог века.

Васина династија: Васина владавина над Израиљем

³³ У трећој години Асе, цара Јудиног, зацарио се Васа, син Ахијин, над свим Израиљем у Терси. Владао је двадесет четири године. ³⁴ Чинио је што је зло у очима Господњим; ишао је стопама Јеровоамовим, чинећи његов грех на који је навео Израиљ.

16 Реч Господња дође Јују, сину Хананијевом, против Васе: ² „Ја сам те подигао из праха и поставио те за владара над мојим народом Израиљем. Али ти си кренуо Јеровоамовим стопама и навео мој народ Израиљ на грех, гневећи ме својим гресима. ³ Зато ћу искоренити Васу и његов дом, и учинићу твој дом као дом Јеровоама, сина Наватовог. ⁴ Васине који погину у граду изјешће пси, а који погину у пољу изјешће птице небеске.“

⁵ Остала Васина дела, оно што је учинио, и његови војни походи, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? ⁶ Кад се Васа упокојио са својим прецима, сахранили су га у Терси. На његово место се зацарио његов син Ила.

⁷ Реч Господња је преко пророка Јуја, сина Хананијевог, дошла против Васе и његовог дома, због свега зла што је учинио у очима Господњим, гневећи га својим делима, поставши као дом Јеровоамов, и због тога што је истребио дом Јеровоамов.

Илина владавина над Израиљем

⁸ Двадесет шесте године Асе, цара Јудиног, Ила, син Васин, зацарио се над Израиљем у Терси. Владао је две године.

⁹ Против њега се уротио његов слуга Зимрије, заповедник половине његових бојних кола, док је био пијан у Терси, у кући Арсе, управитеља двора у Терси. ¹⁰ Зимрије је ушао и убио га у двадесет седмој години Асе, цара Јудиног, па се зацарио на његово место.

¹¹ Кад је постао цар, чим је сео на престо, побио је сав дом Васин; није оставио на животу ни једно мушко од његове родбине и пријатеља. ¹² Зимрије је уништио сав дом Васин према речи Господњој која је била упућена Васи преко пророка Јуја, ¹³ због свих греха Васиних и греха његовог сина Иле, које су починили, и на које су навели Израиља, гневећи Господа, Бога Израиљевог, својим идолима.

¹⁴ Остала Илина дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских?

Зимријева владавина над Израиљем

¹⁵ Двадесет седме године Асе, цара Јудиног, Зимрије, је владао седам дана у Терси. Војска је била утаборена код Гиветона филистејског. ¹⁶ Кад је народ у табору чуо да се прича: „Зимрије је извршио преврат и убио цара“, зацарили су Амрија, заповедника војске, над Израиљем истог дана у табору. ¹⁷ Тада су Амрије и сав Израиљ с њим отишли из Гиветона и опколили Терсу. ¹⁸ Кад је Зимрије видео да је град опкољен, отишао је у утврђење царског двора и запалио царски двор над собом. Тако је погинуо, ¹⁹ зато што је починио грехе чинећи што је зло у Господњим очима, идући Јеровоамовим стопама, и зато што је учинио грех, и навео Израиљ на грех.

²⁰ Остала Зимријева дела и преврат који је извршио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских?