Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Bible in 90 Days

An intensive Bible reading plan that walks through the entire Bible in 90 days.
Duration: 88 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
1 Књига о царевима 16:21 - 2 Књига о царевима 4:37

Амријева владавина над Израиљем

21 Затим се израиљски народ поделио; половина народа је пошла за Тивнијем, сином Гинатовим, да га учине царем, а друга половина је пошла за Амријем. 22 Међутим, народ који је следио Амрија, био је јачи од народа који је следио Тивнија, Гинатовог сина. Тивније је умро, а Амрије је постао цар.

23 Тридесет прве године Асе, цара Јудиног, Амрије се зацарио над Израиљем. Владао је дванаест година; шест година је владао у Терси. 24 Он је купио самаријско брдо од Самира за два таланта[a] сребра и изградио град. Граду који је саградио дао је име Самарија, по имену Самира, власника самаријског брда.

25 Амрије је чинио што је зло у очима Господњим; он је чинио горе од свих који су били пре њега. 26 У свему је ишао стопама Јеровоама, сина Наватовог, који је учинио грех, и који је Израиљ навео на грех, те су разгневили Господа, Бога Израиљевог, својим идолима.

27 Остала Амријева дела која је учинио, и војни походи које је подузео, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 28 Кад се Амрије упокојио са својим прецима, сахранили су га у Самарији. На његово место зацарио се његов син Ахав.

Ахавова владавина над Израиљем

29 Ахав, син Амријев, зацарио се над Израиљем у тридесет осмој години Асе, цара Јудиног. Ахав, син Амријев, је у Самарији владао над Израиљем двадесет две године. 30 Ахав, син Амријев, је чинио што је зло у Господњим очима више него сви који су били пре њега. 31 За њега не само да је била незнатна ствар следити грехе Јеровоама, сина Наватовог, него се још оженио Језавељом, ћерком Етвала, цара сидонског, те је отишао да служи Валу и да му се клања. 32 Он је подигао жртвеник Валу у Валовом храму, који је саградио у Самарији. 33 Ахав је направио Аштартине ступове и учинио више да разгневи Господа, Бога Израиљевог, од свих израиљских царева који су били пре њега.

34 У његово време је Хил Ветиљанин саградио Јерихон. Темеље Јерихона је положио по цену свог првенца Авирона, а врата је поставио по цену свог најмлађег сина Сегува, према речи Господњој која је била речена преко Исуса, сина Навиновог.

Пророк Илија прориче сушу

17 Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“

Илију хране гаврани

Реч Господња дође Илији: „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“

Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.

Илија и удовица из Сарепте

Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. Тада му дође реч Господња: „Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“

10 Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ 11 Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“

12 Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“

13 Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. 14 Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“

15 Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. 16 Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.

Илија оживљује удовичиног сина

17 После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. 18 Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“

19 Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. 20 Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ 21 Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“

22 Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. 23 Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“

24 Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“

Сусрет Илије и Ахава

18 После много дана, дође реч Господња Илији, у трећој години: „Иди и покажи се Ахаву, а ја ћу послати кишу на земљу.“ Тако Илија оде у сусрет Ахаву.

А у Самарији је владала љута глад. Ахав позва Авдију, управитеља двора. Авдија се веома бојао Господа. Кад је Језавеља убијала пророке Господње, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их. Педесет их је сакрио у једну пећину и хранио их хлебом и водом. Ахав рече Авдији: „Обиђи земљу и све изворе воде и све потоке; можда ћемо наћи какву траву да одржимо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.“ Поделили су између себе земљу, где ће који проћи; Ахав је кренуо једним путем, а Авдија је отишао другим путем.

Док је Авдија ишао путем, Илија му изађе у сусрет. Препознавши га, Авдија паде ничице и рече: „Јеси ли то ти, господару Илија?“

Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци своме господару: ’Илија је овде.’“

Авдија рече на то: „Какав сам грех учинио те дајеш свога слугу у руке Ахавове, да ме убије? 10 Живога ми Господа, Бога твога, нема народа ни царства где мој господар није послао да те траже. Кад би рекли: ’Нема га овде’, он би натерао то царство или народ да се закуну да те нису нашли. 11 А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ 12 Кад ја одем од тебе, Дух Господњи ће те однети ни са̂м не знам где. Међутим, кад ја будем дошао да то јавим Ахаву, а он те не нађе, он ће ме убити! А твој слуга се боји Господа од своје младости. 13 Зар није било јављено моме господару шта сам урадио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Ја сам сакрио стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину и хранио их хлебом и водом. 14 А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Па, он ће ме убити!“

15 Илија рече: „Живога ми Господа над војскама, коме служим, данас ћу се показати пред њим.“

Илија на гори Кармил

16 Авдија оде да се сретне с Ахавом, и пошто му је јавио, Ахав оде да се сретне са Илијом. 17 Кад је угледао Илију, Ахав му рече: „Јеси ли ти онај што доводи невољу на Израиља?“

18 Илија одговори: „Нисам ја тај што је довео невољу на Израиља; то си ти и дом твога оца. Ви сте напустили Господње заповести и отишли за Валима. 19 А сада ми сабери сав Израиљ на гори Кармил и четири стотине педесет Валових пророка, и четири стотине Аштартиних пророка, који једу за Језавељиним столом.“

20 Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. 21 Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“

Народ му није одговорио ни речи.

22 Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. 23 Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. 24 Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“

Сав народ одговори: „Предлог је добар.“

25 Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ 26 Они узму јунца који им је дан и припреме га.

Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен.

27 Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ 28 Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв. 29 Кад је прошло подне, они стадоше да пророкују док није дошло време да се принесе жртва. Али није било ни гласа, ни одговора, нити знака живота.

30 Илија рече свем народу: „Приступите к мени.“ Кад је сав народ приступио к њему, он је поправио Господњи жртвеник, који је био порушен. 31 Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јаковљевих, коме је дошла реч Господња: „Твоје име ће бити Израиљ.“ 32 Од тог камења је подигао жртвеник у име Господње, а око жртвеника је ископао јарак толико широк, да би се у њему могле засејати две мере[b] жита. 33 Затим је поређао дрва, исекао вола на комаде, и положио га на дрва.

34 Тада је рекао: „Напуните четири крчага водом и излијте је на жртву свеспалницу и на дрва. Урадите то још једном“ – рече. И опет рече: „Учините то и по трећи пут“; и учинише тако и трећи пут. 35 Вода је потекла око жртвеника и испунила јарак.

36 Кад је дошло време да се принесе жртва, пророк Илија приступи и рече: „Господе, Боже Авра̂мов, Исаков и Израиљев, нека се данас зна да си ти Бог у Израиљу, а да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ове ствари. 37 Услиши ме, Господе! Услиши ме, да би овај народ знао да си ти Господе Бог, и да ћеш ти обратити њихова срца.“

38 Тада се сручи огањ Господњи и прогута и жртву свеспалницу, и дрва, и камење, и земљу, и исуши воду у јарку.

39 Кад сав народ то виде, паде ничице и рече: „Господ је Бог! Господ је Бог!“

40 Тада им Илија рече: „Похватајте Валове пророке; нека ниједан не умакне.“ Они су их похватали и довели Илији код потока Кисона, и тамо их је поклао.

Свршетак суше

41 Илија рече Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер се чује звук великог пљуска.“ 42 Ахав је отишао да једе и пије, а Илија је отишао на врх Кармила. Ту је клекнуо на земљу и положио главу међу колена. 43 Потом је рекао своме слузи: „Устани и погледај према мору.“

Он погледа и рече: „Нема ничега.“

Илија је седам пута рекао: „Врати се.“

44 Седмог пута је слуга рекао: „Ено, од мора се диже мали облак, као људски длан.“

Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Упрегни своје кочије и сиђи да те не ухвати пљусак.’“

45 Небо се намах смрачи од облака и ветра, и спусти се велики пљусак. Ахав се попне у своје кочије и оде у Језраел. 46 А рука Господња дође на Илију; он се опаса и отрча пред Ахавом све до Језраела.

Илија бежи од Језавеље

19 Кад је Ахав испричао Језавељи све што је Илија урадио, и како је поубијао мачем све пророке, Језавеља је послала гласника Илији, говорећи: „Нека ми тако учине богови, и нека додају, ако сутра у ово време не учиним с твојим животом, као што је било учињено са животом свакога од њих.“

Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ Легао је испод смреке и заспао.

Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао.

Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив.

Илијин сусрет са Богом

Тамо је ушао у једну пећину и преспавао тамо. Затим му дође реч Господња: „Шта ти радиш овде, Илија?“

10 Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“

11 Бог рече: „Изађи и стани на гору пред Господом, јер ће Господ проћи.“

Пред Господом је био велики и силан ветар који је цепао горе и ломио стене. Али Господ није био у ветру. После ветра је био земљотрес, али Господ није био у земљотресу. 12 После земљотреса је био огањ, али Господ није био у огњу. После огња дође тихи шапат. 13 Кад је то Илија чуо, заклонио је лице плаштом, па је изашао и стао на улаз од пећине. Затим му је глас рекао: „Шта ти радиш овде, Илија?“

14 Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“

15 Господ му рече: „Иди и врати се путем за дамаштанску пустињу. Кад дођеш, помажи Азаила за цара над Арамом, 16 а Јуја, сина Нимсијевог, помажи за цара над Израиљем. Јелисеја, сина Сафатовог из Авел-Меоле, помажи за пророка уместо себе. 17 Ко побегне од Азаиловог мача, њега ће убити Јуј, а ко побегне од Јујевог мача, њега ће убити Јелисеј. 18 Ипак, оставићу у Израиљу седам хиљада – све оне чија се колена нису савила пред Валом, и сва уста која га нису целивала.“

Илија позива Јелисеја у службу

19 Илија оде оданде и нађе Јелисеја, сина Сафатовог, како оре. Пред њим је било дванаест јармова волова, а са̂м је био код дванаестог. Илија прође крај њега и баци на њега свој огртач. 20 Он остави волове, потрча за Илијом и рече му: „Дозволи ми да се изљубим с оцем и мајком, па ћу поћи за тобом.“

Илија му рече: „Иди, врати се; зар сам ти учинио нешто велико?“

21 Тада се окренуо од њега, узео волове и заклао их. Месо је скувао на дрвима од воловског јарма, и дао га народу да једе. Затим је устао и пошао за Илијом, као његов слуга.

Рат с Арамејцима

20 Вен-Адад, арамејски цар, је сабрао сву своју војску; с њим је било тридесет два цара, с коњима и бојним колима. Он је отишао, опколио Самарију и напао је. Потом је послао гласнике Ахаву, цару израиљском, у град. Рекао му је: „Овако поручује Вен-Адад: ’Твоје сребро и злато припада мени, и твоје предивне жене и деца припадају мени.’“

Цар израиљски одговори: „Како ти кажеш, господару мој, царе. Твој сам и ја и све што имам.“

Гласници су поново дошли и рекли: „Овако каже Вен-Адад: ’Поручио сам ти: предај ми своје сребро и злато, своје жене и децу. Зато ћу ти сутра у ово време послати своје слуге и они ће претражити твоју кућу и куће твојих слугу, па ће узети све што ти је вредно и однети.’“

Тада цар израиљски позва све старешине земље и рече: „Примите к знању и погледајте како тражи невољу; јер је послао по моје жене и децу, и по моје сребро и злато, а ја му нисам одбио.“

Све старешине и сав народ му рекоше: „Не слушај, нити пристај!“

Он рече Вен-Ададовим гласницима: „Реците своме господару цару: ’Учинићу све што си први пут тражио од свога слуге, али ово не могу да учиним.’“ Гласници оду и врате се са поруком.

10 Вен-Адад му посла поруку: „Нека ми богови тако учине и нека додају, ако од Самарије остане толико пепела да сваки човек који ме следи добије по шаку.“

11 Израиљски цар му одговори: „Каже се: ’Нека се не хвали онај који се опасује, него онај који се распасује.’“

12 Кад је Вен-Адад чуо ову поруку док је пио са царевима под шаторима, рекао је својим слугама: „Крените!“ Они кренуше у град.

Ахав побеђује Вен-Адада

13 Уто један пророк приступи Ахаву, цару израиљском, и рече: „Говори Господ: ’Видиш ли све ово велико мноштво? Ево, данас ћу га предати у твоје руке, да знаш да сам ја Господ.’“

14 Ахав рече: „Преко кога?“ Пророк рече: „Говори Господ: ’Преко момака обласних намесника.’“

Он упита: „Ко ће започети битку?“

Пророк рече: „Ти.“

15 Ахав је пребројао момке обласних намесника, њих две стотине тридесет два, а затим је пребројио сав народ, све Израиљце, њих седам хиљада. 16 Изашли су у подне, док се Вен-Адад напијао са тридесет два цара, који су му дошли у помоћ. 17 Прво су изашли момци обласних намесника.

Вен-Адад је послао извидницу, која му је јавила: „Изашли су људи из Самарије.“

18 Он рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе, а ако су изашли ради рата, свеједно их похватајте живе.“

19 Тако момци обласних намесника изађу из града, а војска за њима. 20 Сваки је убио свог противника, те су се Арамејци разбежали. Израиљци су их гонили, али је Вен-Адад, арамејски цар, побегао на коњу с коњаником. 21 Тада је изашао и израиљски цар и навалио на коње и бојна кола, и нанео Арамејцима велики пораз.

22 Затим пророк приступи израиљском цару и рече му: „Иди и појачај своје снаге; размисли и види шта ћеш да урадиш, јер ће те арамејски цар напасти на почетку наредне године.“

23 А слуге арамејског цара рекоше му: „Њихови богови су планински богови, и зато су нас савладали. Али ако се сукобимо са њима у равници, свакако ћемо их савладати. 24 Учини овако: уклони цареве с њихових положаја, а уместо њих постави војводе. 25 Затим скупи онакву војску какву си изгубио, исто толико коња и бојних кола, па ћемо се сукобити с њима у равници, и свакако ћемо их савладати.“ Он их је послушао, па је учинио тако.

Победа код Афека

26 На почетку године, Вен-Адад скупи Арамејце и крене на Афек да ратује против Израиљаца. 27 И Израиљци су се скупили и понели храну, па су им кренули у сусрет. Кад су се Израиљци утаборили насупрот њима, били су као два стада коза. Арамејци су, пак, прекрили земљу.

28 Тада приступи човек Божији и рече израиљском цару: „Говори Господ: ’Зато што су Арамејци рекли: Господ је бог планина, а не бог долина, предаћу све ово велико мноштво у твоје руке, да знате да сам ја Господ.’“

29 Седам дана су били утаборени једни наспрам других. Седмога дана је почела битка. Израиљци су побили стотину хиљада арамејских пешака у једном дану. 30 Остали су побегли у Афек, у град, али се градски зид срушио на преосталих двадесет седам хиљада људи. Вен-Адад је побегао у град и ушао у тајну одају.

31 Његове слуге му рекоше: „Чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви. Стога, хајде да ставимо кострет око бокова и конопце око глава и изађимо пред израиљског цара; можда ће ти поштедети живот.“

32 Тако су опасали кострет око бокова и ставили конопце око глава, па су дошли к израиљском цару и рекли: „Твој поданик, Вен-Адад, каже: ’Молим те, поштеди ми живот.’“ Ахав на то рече: „Зар је још увек жив? Он је мој брат.“

33 Тражећи неки знак, људи су хитро дочекали његову реч и рекли: „Јесте, Вен-Адад је твој брат!“ Он им рече: „Идите и доведите га.“ Вен-Адад изађе пред њега, а он га узе у своја бојна кола.

34 Вен-Адад му рече: „Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца, а можеш за себе да поставиш и тржнице у Дамаску, као што је мој отац поставио у Самарији.“

Ахав одговори: „Пустићу те на основу овог договора.“ Затим је склопио савез с њим и пустио га.

Пророк осуђује Ахава

35 Али дође један од пророчких синова и рече једном од својих другова по речи Господњој: „Удари ме!“ Но, овај је одбио да га удари.

36 Зато му пророк рече: „Пошто ниси послушао глас Господњи, ево, чим изађеш од мене, убиће те лав.“ Тек што је мало одмакао од њега, наишао је на њега лав и убио га. 37 Затим је нашао другог човека и рекао му: „Удари ме!“ Човек га удари и израњави га.

38 Пророк оде и стаде на пут да сачека цара. На очи је ставио повез да се прикрије. 39 Кад је цар пролазио, он довикну цару и рече: „Твој је слуга ступио у са̂мо средиште битке, кад је неки човек дошао к мени и довео ми једног човека, рекавши: ’Чувај овог човека! Ако буде нестао, својим ћеш животом платити за његов живот, или ћеш платити таланат[c] сребра.’ 40 Али док је твој слуга био заузет овим и оним, он је нестао.“

Израиљски цар му рече: „Онда је то твоја пресуда; са̂м си је изрекао.“

41 Али он брже-боље скиде повез са очију. Тада је цар израиљски видео да је то један од пророка. 42 Он рече цару: „Говори Господ: ’Зато што си пустио човека кога сам одредио за клето уништење, својим ћеш животом платити за његов живот, и твој народ за његов народ.’“

43 Цар израиљски оде својој кући, смркнут и љутит.

Навутејев виноград

21 После ових догађаја догодило се ово: Навутеј Језраелац је имао виноград у Језраелу, уз двор Ахава, цара Самарије. Ахав рече Навутеју: „Дај ми свој виноград да имам за себе повртњак, јер се налази уз моју кућу. А ја ћу ти дати уместо њега бољи виноград; или, ако више волиш, исплатићу ти његову вредност у новцу.“

Али Навутеј рече Ахаву: „Не дао Господ да ти дам наследство својих предака!“

Ахав дође својој кући смркнут и љутит, због одговора који му је дао Навутеј Језраелац, говорећи. „Не дам ти наследство својих предака.“ Легао је на своју постељу, окренуо лице на страну и није хтео да једе.

Његова жена Језавеља дође к њему и упита га: „Зашто си тако зле воље, па не можеш да једеш?“

Он јој рече: „Говорио сам са Навутејем Језраелцем. Рекао сам му: ’Дај ми свој виноград за новац, или ако желиш, даћу ти други виноград за њега.’ Али он рече: ’Нећу ти дати свој виноград.’“

Рече му његова жена Језавеља: „Зар не владаш ти над Израиљем? Устани, једи и разведри се, а ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраелца.“

Тада је написала писма у Ахавово име, запечатила их његовим печатом и послала писма старешинама и главарима, који су живели у истом граду с Навутејем. У писмима је написала следеће:

„Прогласите пост и поставите Навутеја пред народ. 10 Затим поставите две ништарије испред њега да сведоче против њега, говорећи: ’Проклињао си Бога и цара!’ Онда га изведите и каменујте да погине.“

11 Људи из његовог града, старешине и главари, који су живели у његовом граду, учине по поруци коју им је послала Језавеља, онако како им је написала у писмима која им је послала. 12 Прогласе они пост и поставе Навутеја пред народ. 13 И дођу два човека, ништарије. Они су се поставили испред њега и сведочили против Навутеја пред народом, говорећи: „Проклињао је Бога и цара!“ Потом су га извели напоље и засули га камењем, те је погинуо. 14 Затим су послали поруку Језавељи: „Навутеј је каменован; мртав је.“

15 Кад је Језавеља чула да је Навутеј каменован и да је погинуо, рекла је Ахаву: „Устани и присвоји виноград Навутеја Језраелца, који је одбио да ти да̂ за новац. Наиме, Навутеј није више жив, него је мртав.“ 16 Кад је Ахав чуо да је Навутеј мртав, устао је и сишао у виноград Навутеја Језраелца да га присвоји.

Илија навешћује Божију казну

17 Тада дође реч Господња Илији, Тесвићанину, говорећи: 18 „Устани и пођи у сусрет Ахаву, цару израиљском у Самарији. Ено га у Навутејевом винограду; сишао је да га присвоји. 19 Реци му: ’Говори Господ: убио си и присвојио!’ Реци му: ’Говори Господ: на месту где су пси лизали Навутејеву крв, пси ће лизати и твоју крв.’“

20 Ахав рече Илији: „Нађе ли ме, непријатељу мој!“

Илија одговори: „Нађох те! Зато што си се продао да учиниш зло у очима Господњим, 21 ’ево, довешћу на тебе пропаст, па ћу затрти твоје потомство, и искоренити Ахаву свако мушко, роба и слободњака. 22 Учинићу с твојим домом као с домом Јеровоама, сина Наватовог, и као с домом Васе, сина Ахијиног, јер си ме гневио наводећи Израиља на грех.’

23 Господ је рекао и за Језавељу: ’Пси ће изјести Језавељу код зидина језраелских.

24 Оне од Ахава који умру у граду, изјешће пси, а оне који умру у пољу, изјешће птице небеске.’“

25 И никада није било таквог као Ахав, који се продао да чини зло у Господњим очима, на шта га је подстицала његова жена Језавеља. 26 Он је поступао на најодвратнији начин, следећи идоле, баш као што су чинили Аморејци, које је Господ истерао пред Израиљцима.

27 Кад је Ахав чуо ове речи, раздерао је своју одећу и обукао на себе кострет, па је постио и лежао у кострети, ходајући потиштено.

28 Тада дође реч Господња Илији Тесвићанину: 29 „Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Ипак, пошто се понизио преда мном, нећу довести пропаст за његовог живота; довешћу пропаст на његов дом у време његовог сина.“

Здружени поход против Арама

22 Наредне три године није било рата између Арама и Израиља. А онда, у трећој години, дође Јосафат, цар Јудин, к цару израиљском.

Цар израиљски рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? А ипак, ми не предузимамо ништа да га повратимо из руку цара арамског.“ Он рече Јосафату: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ Јосафат одговори цару израиљском: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота галадског, или да се оканем тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати у цареве руке.“

Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује ништа добро, него само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

10 Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 11 Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

12 Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

Пророк Михеја прориче пропаст

13 Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ 14 Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми Господ буде рекао!“

15 Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ Михеја му договори: „Иди, имаћеш успеха. Господ ће га предати у цареве руке.“

16 Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

17 Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

18 Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

19 Али Михеја рече: „Зато чуј реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране. 20 Господ рече: ’Ко ће завести Ахава да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. 21 Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’ Господ га упита: ’Како?’

22 Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

23 Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста свих ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

24 Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

25 Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

26 Цар израиљски рече: „Узми Михеју и предај га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 27 Реци: ’Говори цар: баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде док се не вратим у миру.’“

28 А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

Пораз и Ахавова смрт

29 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 30 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оде у битку.

31 А цар арамејски заповеди тридесет двојици заповедника својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“

32 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је сигурно цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика. 33 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

34 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 35 Љута се битка водила целог тог дана, али се цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Крв из ране сливала се на под бојних кола. Умро је увече. 36 При заласку сунца, било је објављено: „Сваки човек у свој град! Сваки човек у свој крај!“

37 Тако је погинуо цар израиљски. Донели су га у Самарију и тамо га сахранили. 38 Бојна кола су опрали у самаријском језеру: тамо су пси лизали његову крв, а блуднице се купале, према речи коју је Господ рекао.

39 Остала Ахавова дела и све што је учинио, о двору који је саградио од слоноваче, и о градовима које је саградио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 40 Ахав се упокојио са својим прецима, а на његово место се зацарио његов син Охозија.

Јосафатово царевање над Јудом

41 Јосафат, син Асин, зацарио се над Јудом у четвртој години Ахава, цара Израиља. 42 Јосафату је било тридесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 43 Он је у свему следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. 44 Јосафат је био у миру са царем израиљским.

45 Остало о Јосафату, јунаштво које је показао у ратовању, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 46 Такође је искоренио из земље храмске блуднике које су се одржали до времена његовог оца.

47 У Едому није било цара; намесник је владао као цар. 48 Јосафат је изградио десет тарсиских лађа да иде у Офир по злато, али лађе нису могле да оду јер су се насукале код Есион-Гевера. 49 Тада Охозија, син Ахавов, рече Јосафату: „Нека моје слуге пођу на лађама с твојим слугама.“ Али Јосафат није хтео.

50 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Јорам.

Охозијина владавина над Израиљем

51 Охозија, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у седамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је две године над Израиљем. 52 Он је чинио што је зло у Господњим очима, следећи пут свога оца и своје мајке, и пут Јеровоама, сина Наватовог, који је Израиљ навео на грех. 53 Служио је Валу и клањао му се. Тако је разгневио Господа, Бога Израиљевог, баш као што је то његов отац чинио.

Илија осуђује Охозију

После Ахавове смрти Моав се побунио против Израиља. А Охозија падне кроз решетку с прозора своје горње собе у Самарији и повреди се. Тада је послао гласнике говорећи им: „Идите и упитајте Велзевува, акаронског бога, хоћу ли оздравити од ове болести.“

Али Анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: „Устани и пођи у сусрет гласницима самаријског цара. Реци им: ’Зар нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевува, акаронског бога? Зато говори Господ: нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш свакако умрети.’“ И Илија оде.

Кад су се гласници вратили к цару, он их упита: „Зашто сте се вратили?“ Они му одговорише: „Срео нас је један човек, који нам је рекао: ’Идите, вратите се к цару који вас је послао и реците му: овако каже Господ: зар нема Бога у Израиљу, те шаљеш људе да питаш Велзевува, акаронског бога?’ Зато се нећеш подићи с постеље на коју си легао, већ ћеш свакако умрети.“

Цар их упита: „Какав је био тај човек који вас је срео и рекао вам то?“ Они му рекоше: „Имао је огртач од длаке и кожни појас око бокова.“ Он рече: „То је Илија Тесвићанин!“ Тада је послао заповедника над педесет са педесет људи. Кад је дошао к њему, Илија је седео на врху брда. Заповедник рече: „Божији човече, у име цара, силази!“ 10 Илија му одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека спали и тебе и твоју педесеторицу.“ Огањ се спусти с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.

11 Цар му је послао другог заповедника над педесет. Он је отишао и рекао му: „Човече Божији, у име цара, сиђи одмах!“ 12 Али Илија одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека прогута и тебе и твоју педесеторицу.“ И спусти се огањ с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.

13 Тада је цар послао трећег заповедника над педесет. Трећи заповедник над педесет се попе, паде ничице пред Илијом и замоли га: „Божији човече, нека мој живот и животи ових педесет твојих слугу буду драгоцени у твојим очима. 14 Ето, ватра се спустила с неба и прогутала два заповедника над педесет и њихову педесеторицу. Стога нека мој живот буде драгоцен у твојим очима.“

15 Тада Анђео Господњи рече Илији: „Сиђи с њим; не бој га се.“ Он устане и оде с њим к цару, 16 и рече му: „Говори Господ: ’Зато што си послао гласнике да питају Велзевува, акаронског бога, као да нема Бога у Израиљу чију би реч потражио, нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш јамачно умрети.’“

17 Тако је умро по речи Господњој, као што је рекао Илија. Уместо њега се зацарио Јорам у другој години цара Јорама[d], сина Јосафата, цара Јудиног, јер није имао сина.

18 Остала Охозијина дела која је учинио, нису ли записана у Књизи дневника царева израиљских?

Илија однет на небо

Кад је било време да Господ узме Илију у небо, Илија и Јелисеј су отишли из Галгала. Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“

Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.

А пророчки синови, који су били у Ветиљу, изађу пред Јелисеја и рекну му: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“

Он рече: „И ја знам; тихо.“

Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Јерихон.“

Он му одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ И тако оду у Јерихон.

У Јерихону пророчки синови приступе Јелисеју и упитају га: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“

Он одговори: „И ја то знам; тихо.“

Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“

Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла.

Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом.

Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“

Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“

10 Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“

11 Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. 12 Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.

13 Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. 14 Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође.

15 Пророчки синови из Јерихона који су га посматрали издалека, рекоше: „Илијин дух је починуо на Јелисеју!“ Кад су дошли да се сретну с њим, поклонили су му се лицем до земље. 16 Тада му рекоше: „Ево, твоје слуге имају педесет јаких људи са собом, да иду и потраже твога господара. Можда га је Дух Господњи бацио на неку планину, или у неку долину.“

Он рече: „Не шаљите их.“

17 Они су тако навалили на њега, да му је било непријатно. Онда им је рекао: „Пошаљите их.“ Послали су педесет људи, који су тражили три дана, али га нису нашли. 18 Кад су се вратили к њему, који је остао у Јерихону, он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?“

Исцељење воде

19 Људи из града рекоше Јелисеју: „Као што мој господар види, град је добар за живот, али је вода лоша, а земља јалова.“

20 Јелисеј рече: „Донесите ми нову чинију.“ Они му донесоше.

21 Он оде до извора, баци у њега соли и рече: „Говори Господ: ’Исцељујем ову воду, да од ње више не дође ни смрти ни јаловости.’“ 22 Вода је постала здрава све до данас, према речи коју је рекао Јелисеј.

Јелисеју се ругају

23 Оданде је отишао у Ветиљ. Док је ходао путем, из града су изашли неки мали дечаци и ругали му се говорећи: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ 24 Он се окренуо, погледао их и проклео их у име Господње. Тада су из шуме изашле две медведице и растргле четрдесет два дечака. 25 Одатле је отишао на гору Кармил, па се затим вратио у Самарију.

Јорамова владавина над Израиљем

Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.

Рат против Моава

А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“

Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“

Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“

Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.

10 Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“

11 Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“

Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“

12 Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.

13 Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“

Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“

14 Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. 15 А сада ми доведите свирача.“

Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, 16 и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. 17 Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. 18 А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. 19 Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“

20 Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.

21 Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. 22 Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. 23 Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“

24 Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. 25 Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.

26 Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. 27 Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.

Јелисеј и удовичино уље

Жена једног од пророчких синова завапи Јелисеју: „Твој слуга је умро а ти знаш да се твој слуга бојао Господа. А сад је дошао зајмодавац да одведе моја два сина да му буду робови.“

Јелисеј јој одговори: „Шта да урадим за тебе? Шта имаш у кући?“

Она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући осим једног крчага уља.“

Он јој рече: „Иди и позајми празне посуде од свих својих суседа; нека их не буде мало. Затим уђи и затвори врата за собом и за својом децом, па наливај уље у све те посуде; и како се који напуни, ти га склони.“

Она оде од њега, затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој доносили посуде, а она је наливала у њих. Кад су све посуде биле пуне, она рече свом сину: „Донеси ми још посуда.“

Али он јој рече: „Нема више посуда.“ Тада је уље стало.

Она дође и рече то човеку Божијем, а он јој рече: „Иди, продај уље и подмири свој дуг; ти и твоји синови ћете живети од онога што остане.“

Јелисеј и Сунамка

Једног дана је Јелисеј пролазио кроз Сунем. Тамо је живела једна богата жена, која га је молила да једе код ње. И тако, кад год је пролазио, свраћао би тамо на обед. Она рече свом мужу: „Ево, знам да је човек који стално пролази овуда свети Божији човек. 10 Хајде да му направимо малу собу на крову, и да му наместимо лежај, сто, столицу, и свећњак, да се смести тамо кад год сврати код нас.“

11 Једног дана кад је дошао, отишао је у горњу собу и легао тамо. 12 Он рече своме слузи Гијезију: „Позови ону Сунамку.“ Кад ју је позвао, она је стала пред њега. 13 Тада му рече: „Ево, бацила си се у толику бригу због нас. Шта да учинимо за тебе? Хоћеш ли да се заузмемо за тебе код цара, или заповедника војске?“

Она одговори: „Живим међу својим народом.“

14 Јелисеј упита: „Шта би могло да се учини за њу?“

Гијезије рече: „Она нема сина, а муж јој је стар.“

15 Јелисеј рече: „Позови је.“ Кад ју је позвао, стала је на врата. 16 Тада јој је рекао: „Догодине у ово време држаћеш сина у наручју.“

Она рече: „Нека мој господар, човек Божији, не заварава своју слушкињу.“

17 Ипак, жена је затруднела и родила сина догодине у то време, као што јој је Јелисеј рекао.

18 Дете је порасло. Једног дана је отишао своме оцу са жетеоцима. 19 Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“

Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“ 20 Он га је понео и донео га његовој мајци. Он је седео у њеном крилу до поднева, а затим је умро. 21 Тада је отишла и положила га на кревет човека Божијег. Затим је затворила врата за собом и изашла.

22 Онда је позвала свога мужа и рекла: „Пошаљи ми, молим те, једног момка и једног магарца, да брзо одем код човека Божијег и да се вратим.“

23 Он је упита: „Зашто данас хоћеш да идеш код њега? Није ни младина, ни субота.“

Она рече: „Све је у реду.“

24 Кад је оседлала магарца, рекла је момку: „Поведи, и крећи! Не успоравај ради мене, осим ако ти кажем.“ 25 Она оде и дође к човеку Божијем на гору Кармил.

Кад ју је човек Божији видео издалека, рекао је своме слузи Гијезију: „Ено оне Сунамке! 26 Пожури јој сад у сусрет и питај је: ’Јеси ли добро? Да ли ти је муж добро? Да ли ти је дете здраво?’“

Она рече: „Све је у реду.“

27 Кад је дошла к човеку Божијем на гору, ухватила се за његове ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али му човек Божији рече: „Пусти је, јер јој је душа огорчена, а Господ је то сакрио од мене; није ми рекао.“

28 Она рече: „Јесам ли тражила сина од мога господара? Зар ти нисам рекла: ’Не обмањуј ме!’?“

29 Јелисеј рече Гијезију: „Опаши се, узми мој штап и иди. Ако те неко сретне, не поздрављај га, а ако те неко поздрави, не одговарај му. Затим стави мој штап дечаку на лице.“

30 Дечакова мајка рече: „Живога ми Господа и твога ми живота, нећу те оставити.“ Тако он устане и пође за њом.

31 А Гијезије пође испред њих и стави штап на дечаково лице, али није било ни гласа, ни знака живота. Он се врати. Кад се срео с Јелисејем рекао му је: „Дечак се није пробудио.“

32 Јелисеј уђе у кућу, а оно, на његовој постељи лежи мртав дечак. 33 Пошто је ушао, затворио је врата пред оно двоје, па се помолио Господу. 34 Онда је стао на постељу, легао на дечака, и метнуо своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, и своје дланове на његове дланове. И док је тако био испружен над дечаком, угрејало се дечаково тело. 35 Затим је устао и прошетао се горе-доле по кући, па је стао на постељу и испружио се над дечаком. Тада дечак кихну седам пута и отвори очи. 36 Затим позва Гијезија и рече: „Позови ону Сунамку.“ Он је позва. Кад је дошла к њему, он јој рече: „Узми свога сина.“ 37 Она уђе, паде пред његове ноге, поклони му се до земље, узе свога сина и изађе.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.