Bible in 90 Days
20 Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, 21 те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, 22 и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом.
23 Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. 24 Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“
25 Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. 26 Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, 27 а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“
28 Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. 29 Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. 30 Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“
31 Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. 32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“
33 Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.
34 Гадовци су подигли Девон, Атарот, Ароир. 35 Атарот-Софан, Јазир, Јогвеју, 36 утврђене градове Вет-Нимру и Вет-Аран, и торове за овце. 37 Рувимовци су саградили Есевон, Елеалију, Киријатајим, 38 Навав и Вал-Меон, којима су променили имена, и Сивму; градовима које су саградили дали су другачија имена.
39 Потомци Махира, сина Манасијиног, су отишли у Галад, освојили га и истерали из њега Аморејце који су били у њему. 40 Мојсије је дао Галад Махиру, сину Манасијином, који се населио у њему. 41 Манасијин син Јаир је отишао и освојио њихова села, које је прозвао „Јаирова села“. 42 Затим је Новах отишао и освојио Кенат са његовим насељима, и прозвао га Новах по свом имену.
Постаје Израиљаца по изласку из Египта
33 Ово су постаје Израиљаца, када су изашли из Египта по својим одредима под водством Мојсија и Арона. 2 Мојсије је пописао места њиховог поласка од постаје до постаје, како је заповедио Господ. Ово су њихове постаје према полазним тачкама:
3 Кренули су из Рамесе првог месеца петнаестог дана. Дан после Пасхе, Израиљци су победоносно изашли наочиглед свих Египћана, 4 док су Египћани сахрањивали све своје прворођенце, које је Господ побио међу њима. А Господ је извршио правду и над њиховим боговима.
5 Израиљци су кренули из Рамесе и улогорили се у Сокоту.
6 Кренули су из Сокота и улогорили се у Етаму, који је на рубу пустиње.
7 Кренули су из Етама, скренули према Пи-Хахироту, који је насупрот Вел-Сефона, и улогорили се пред Мигдолом.
8 Кренули су из Ирота, па су средином мора прешли у пустињу. Затим су ишли три дана преко пустиње Етама и улогорили се у Мари.
9 Отишли су из Маре и дошли у Елим, где је било дванаест студенаца и седамдесет палминих стабала, и тамо се улогорили.
10 Кренули су из Елима и улогорили се код Црвеног мора.
11 Затим су отишли од Црвеног мора и улогорили се у пустињи Син.
12 Отишли су из пустиње Син и улогорили се у Дафаки.
13 Отишли су из Дафаке и улогорили се у Елуси.
14 Отишли су из Елусе и улогорили се у Рафидину, где није било воде да народ пије.
15 Отишли су из Рафидина и улогорили се у Синајској пустињи.
16 Кад су отишли из Синајске пустиње улогорили су се у Киврот-Атави.
17 Отишли су из Киврот-Атаве и улогорили се у Асироту.
18 Отишли су из Асирота и улогорили се у Ратами.
19 Отишли су из Ратаме и улогорили се у Римон-Фаресу.
20 Отишли су из Римон-Фареса и улогорили се у Ливни.
21 Отишли су из Ливне и улогорили се у Реси.
22 Отишли су из Ресе и улогорили се у Келати.
23 Отишли су из Келате и улогорили се код горе Сафера.
24 Отишли су од горе Сафера и улогорили се у Харади.
25 Отишли су из Хараде и улогорили се у Макелоту.
26 Отишли су из Макелота и дошли у Катати.
27 Отишли су из Катате и улогорили се у Тарати.
28 Отишли су из Тарате и улогорили се у Метеки.
29 Отишли су из Метеке и улогорили се у Асмони.
30 Отишли су из Асмоне и улогорили се у Мосероту.
31 Отишли су из Мосерота и улогорили се у Вене-Јакане.
32 Отишли су из Вене-Јакане и улогорили се у Хор-Гадгади.
33 Отишли су из Хор-Гадгаде и улогорили се у Јотвати.
34 Отишли су из Јотвате и улогорили се у Еврони.
35 Отишли су из Евроне и улогорили се у Есион-Геверу.
36 Отишли су из Есион-Гевера и улогорили се у пустињу Цин, то јест у Кадису.
37 Отишли су из Кадиса и улогорили се код горе Ор, на крају едомске земље. 38 Тада се свештеник Арон попео на гору Ор по Господњој заповести и умро тамо, првог дана петог месеца, у четрдесетој година по изласку Израиљаца из Египта. 39 Арону је било стотину двадесет три године кад је умро на гори Ор.
40 А цар Арада, Хананац, који је живео у Негеву хананском, чуо је о доласку Израиљаца.
41 Затим су отишли од горе Ора и улогорили се у Салмону.
42 Отишли су из Салмона и улогорили се у Финону.
43 Отишли су из Финона и улогорили се у Овоту.
44 Отишли су из Овота и улогорили се код Ије-Аварима, на подручју Моава.
45 Отишли су из Ије-Аварима и улогорили се у Девон-Гаду.
46 Отишли су из Девон-Гада и улогорили се Гелмон-Девлатаиму.
47 Отишли су из Гелмон-Девлатаима и улогорили се код аваримских гора, пред Нававом.
48 Отишли су из аваримских гора и улогорили се на моавским пољанама, крај Јордана, код Јерихона. 49 Тако су логоровали крај Јордана, на моавским пољанама, од Вет-Јесимота па све до Авел-Ситима.
50 Тамо, на моавским пољанама, крај Јордана код Јерихона, Господ рече Мојсију: 51 „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 52 истерајте пред собом све становнике земље. Уништите све њихове кипове, затрите све њихове ливене идоле, и разорите све њихове узвишице. 53 Заузмите земљу и настаните се у њој, јер сам је вама дао у посед. 54 Земљу поделите жребом према својим породицама. Већој дајте веће наследство а мањој дајте мање наследство. И шта коме жреб одреди то нека му буде. Примићете наследство према отачким племенима.
55 Али ако не истерате пред собом становнике земље, они које оставите биће вам иверје у очима и трње у боковима; они ће вас кињити у земљи у којој живите. 56 А оно што сам наумио да учиним њима, то ћу учинити вама.’“
Племенске границе
34 Господ рече Мојсију: 2 „Заповеди Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у хананску земљу, земља која вам је припала у посед имаће ове границе:
3 Јужни део ће вам се протезати од пустиње Цин уз Едом. Јужна граница ће вам се протезати с руба Мртвог мора на истоку, 4 па ће завијати на југ према Акравимској узвишици, ићи према Цину, настављати се јужно од Кадис-Варније, избити на Асар-Адар и прелазити преко Асемоне. 5 Граница ће, затим, од Асемоне скренути према Египатском потоку и избити на море.
6 Западна граница ће вам бити Велико море; то нека вам буде западна граница.
7 Ово ће вам бити северна граница: омеђите је од Великог мора па до горе Ора. 8 Од горе Ора омеђите себи границу до Лево-Амата, а крај границе нека буде Седад. 9 Нека се граница пружа до Зефрона, а крај нека јој буде код Асар-Енана. Нека вам то буде северна граница.
10 Затим омеђите себи границу од Асар-Енана до Сефама. 11 Од Сефама граница ће се спуштати према Ривли источно од Ајина, и наставити да се спушта док не дође до источне обале језера Хинерет. 12 Затим ће се граница спуштати на Јордан и завршавати на Мртвом мору.
То ће бити ваша земља са границама које је окружују.’“
13 Мојсије заповеди Израиљцима: „Ово је земља коју ћете жребом наследити, за коју је Господ заповедио да је добије девет и по племена. 14 Наиме, отачки домови потомака Рувимовог племена, отачки домови потомака Гадовог племена, већ су примили своје наследство. Своје наследство је примила и половина Манасијиног племена. 15 Два и по племена су узели своје наследство с друге стране Јордана, насупрот Јерихона, с источне стране.“
16 Господ рече Мојсију: 17 „Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус, син Навинов. 18 Узми и по једног кнеза из сваког племена да расподељују земљу.
19 Ово су имена тих људи:
Халев, син Јефонијин, из Јудиног племена;
20 Самуило, син Амијудов, из племена Симеунових потомака;
21 Елдад, син Хаслонов, из Венијаминовог племена;
22 кнез Вукија, син Јеклинов, из племена Данових потомака.
23 Од Јосифових потомака: кнез Анило, син Уфидов, из племена Манасијиних потомака;
24 кнез Кемуило, син Сафтанов, из племена Јефремових потомака;
25 кнез Елисафан, син Фарнахов, из племена Завулонових потомака;
26 кнез Фалтило, син Озаинов, из племена Исахарових потомака;
27 кнез Ахијуд, син Селемијин, из племена Асирових потомака;
28 и кнез Фадаило, син Амијудов, из Нефталимовог племена.“
29 Овима је Господ заповедио да расподеле наследство Израиљцима у хананској земљи.
Левитски градови
35 Господ рече Мојсију на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихона: 2 „Заповеди Израиљцима нека од свог наследства које поседују дају Левитима градове да у њима живе. Дај Левитима и пашњаке који окружују градове. 3 Градови у којима ће живети нека буду њихови, а пашњаци нека буду за њихову стоку и све њихове животиње.
4 Нека пашњаци око градова које ћеш дати Левитима, буду хиљаду лаката[a] удаљени од градског зида, свуда унаоколо. 5 Изван града измери две хиљаде лаката на источној страни града, две хиљаде лаката на јужној страни, две хиљада лаката на западној страни и две хиљаде лаката[b] на северној страни, тако да град буде у средини. То нека им припадне као градски пашњаци.
Градови-уточишта
6 Од градова које ћете дати Левитима, шест ће бити градови-уточишта, где ћете дозволити убици да побегне. Уз њих додајте још четрдесет два града. 7 Нека буде укупно четрдесет осам градова, са њиховим пашњацима, које ћете дати Левитима 8 Кад дајете градове од поседа Израиљаца, од већих племена узмите више, а од мањих узмите мање. Нека свако племе уступи нешто градова Левитима према обиму наследства које је примило.“
9 Господ рече Мојсију: 10 „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 11 одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. 12 Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. 13 Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. 14 За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. 15 Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.
16 Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 17 Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 18 Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 19 Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. 20 Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, 21 или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.
22 Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, 23 или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, 24 тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. 25 Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.
26 Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, 27 а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. 28 Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.
29 Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.
30 Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.
31 Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.
32 Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.
33 Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. 34 Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“
Удаја наследница
36 Главари отачких домова породица потомака Галада, сина Махировог, сина Манасијиног, из родова Јосифових потомака, приступе и обрате се Мојсију и кнезовима, главарима отачких домова Израиљаца. 2 Рекли су: „Господ је заповедио моме господару да се Израиљцима жребом подели наследство. Господ је такође заповедио моме господару да се наследство нашег брата Салпада да његовим ћеркама. 3 Међутим, ако се оне удају за некога из другог израиљског племена, њихов део наследства биће отуђен од наследства наших предака и бити припојен наследству другог племена у које се удају. Тако ће нам се одузети део наследства које нам је додељено. 4 А кад Израиљцима дође опросна година, онда ће њихов део наследства прећи у наследство племена у које се удају. Тако ће њихов део наследства бити отуђен од наследства наших предака.“
5 Тада је Мојсије, према Господњој речи, заповедио Израиљцима: „Истина је што потомци Јосифовог племена кажу. 6 Ово је реч коју Господ заповеда за Салпадове ћерке: ’Оне могу да се удају за кога хоће, под условом да се удају у породицу из племена свога оца. 7 Наследство Израиљаца се не може преносити с племена на племе; нека сви Израиљци задрже наследство својих отачких племена. 8 Свака ћерка која наследи део у једном од израиљских племена мора да се уда у породицу из племена свога оца, како би сваки Израиљац задржао у поседу наследство својих отаца. 9 Наследство се не може преносити с племена на племе, јер сва израиљска племена морају да задрже своје наследство.’“
10 Салпадове ћерке су урадиле онако како је Господ заповедио Мојсију. 11 Мала, Терса, Егла, Мелха и Нуја, Салпадове ћерке, удале су се за синове својих стричева, 12 и тако постале жене Манасијиних синова, Јосифових потомака; па је наследство остало у племену породице њиховог оца.
13 Ово су заповеди и прописи које је Господ преко Мојсија дао Израиљцима на моавским пољанама насупрот Јордана, близу Јерихона.
Увод
1 Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави[c] насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. 2 А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.
3 Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. 4 Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, 5 с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:
6 „Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. 7 Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу[d] и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. 8 Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’
Постављење вођа
9 У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. 10 Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11 Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12 Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13 Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’
14 А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’
15 Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16 У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17 Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18 У то време сам вам заповедио све што имате да чините.
Послање ухода
19 Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20 Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21 Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’
22 Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’
23 Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24 Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25 Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’
Побуна против Господа
26 Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27 Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28 Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’
29 Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30 Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31 У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’
32 Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33 који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.
34 Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35 ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36 осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’
37 Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38 Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39 А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40 Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’
41 Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.
42 Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’
43 Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44 Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45 Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46 Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.
Лутање у пустињи
2 Окренули смо се и запутили у пустињу према Црвеном мору како нам је рекао Господ. Дуго времена смо се вртели око горе Сир.
2 Тада ми је Господ рекао: 3 ’Доста сте се вртели око ове горе. Окрените се према северу! 4 Заповеди народу: „Сада пролазите кроз подручје ваше браће, Исавових потомака, који живе у Сиру. Они вас се боје, али се ви добро чувајте! 5 Не упуштајте се у сукоб са њима, јер вам нећу дати ни стопу од њихове земље. Наиме, Сир сам дао Исаву у посед. 6 Храну од њих купујте за новац, да имате шта да једете, а такође и воду плаћајте новцем.“’
7 Јер, Господ, Бог твој, који те је благословио у свим твојим подухватима, зна да пролазиш кроз ову велику пустињу. Господ, Бог твој, ових је четрдесет година био с тобом, те ти ништа није недостајало.
8 Тако смо заобишли своју браћу, потомке Исавове, који живе у Сиру, путем што води у Араву, Елат и Есион-Гевер, па смо скренули на пут што води у моавску пустињу.
9 Господ ми рече: ’Не нападај Моавце, нити ступај у рат с њима, јер ти нећу дати у посед њихову земљу: Лотовим потомцима сам дао Ар у посед.’ 10 (Тамо су некада живели Емијци. Био је то народ велики и бројан; високи као Енаковци. 11 Њих, као и Енаковце, такође сврставају у Рефаимце, иако их Моавци зову Емијцима. 12 У Сиру су некада живели Хоријци. Исавови потомци су присвојили њихову земљу, истребили их и населили се на њихово место. То исто је учинио Израиљ у земљи коју му је Господ дао у посед.)
13 ’А сад устаните и пређите преко потока Зареда.’ Тако смо прешли преко потока Зареда.
14 Путовали смо тридесет осам година од Кадис-Варније до преласка потока Зареда, све док није помро читав тај нараштај људи у табору способних за ратовање, као што им се Господ заклео. 15 Шта више, Господња рука се окренула против њих да их смете усред табора, док сви нису били истребљени.
16 А када су помрли у народу сви људи способни за ратовање, 17 Господ ми рече: 18 ’Данас прелазиш преко моавског подручја код Ара. 19 Кад се приближиш Амонцима, не нападај их, нити се упуштај у сукоб са њима, јер ти нећу дати у посед земљу Амонаца. Наиме, њу сам је дао у посед Лотовим потомцима.’ 20 (Та земља је некада припадала Рефаимцима, које су Амонци звали и ’Замзумићанима’. 21 То је био народ велики и бројан; били су високог раста као Енаковци. Господ их је истребио пред Амонцима који су присвојили њихову земљу и населили се на њихово место. 22 То су исто учинили и потомци Исава који живе у Сиру. Они су истребили Хоријце, присвојили њихову земљу и настанили се на њихово место где живе све до данас. 23 А Авинце, који су живели у селима око Газе, истребили су Кафтореји, који долазе из Кафтора, и населили се на њихово место.)
Пораз Сихона, цара есевенског
24 ’Устаните и наставите пут, па пређите преко потока Арнона! Ево, предао сам вам у руке Сихона, цара есевонског, Аморејца, и његову земљу. Почни да је освајаш! Ступи у рат против њега! 25 Данас почињем да пред тобом ширим страх и трепет међу народе под целим небом. Они ће чути гласине о теби, па ће дрхтати од страха пред тобом и спопадаће га ужас од тебе.’
26 Тада сам из пустиње Кедемот послао гласнике есевонском цару Сихону с мирољубивом поруком: 27 ’Дозволи ми да прођем преко твоје земље. Ићи ћу главним путем и нећу скретати ни десно ни лево. 28 Храну за јело и воду за пиће продај ми за новац. Само ми дозволи да прођем пешице, 29 док не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. Тако су ми учинили и Исавови потомци који живе у Сиру и Моавци који живе у Ару.’ 30 Али Сихон, цар есевонски, није нам дао да прођемо, јер је Господ, Бог твој, учинио његов дух непопустљивим а његово срце тврдим, како би га предао у твоје руке, као што и јесте данас.
31 Господ ми рече: ’Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни да освајаш његову земљу, како би је присвојио!’
32 Тада је Сихон изашао пред нас, он и сав његов народ у бој код Јасе. 33 Али, Господ, Бог наш, нам га је предао, тако да смо поразили њега, његове синове и његов народ. 34 У то време смо заузели све његове градове и извршили клето уништење над сваким градом – над мушкарцима, женама и децом – никог живог нисмо оставили. 35 Запленили смо само стоку и однели плен из градова које смо освојили. 36 Од Ароира, који се налази код потока Арнона и града који је код потока, све до Галада, није било града који је био превисок за нас. Све нам их је предао Господ, Бог наш. 37 Само се земљи Амонаца ниси приближавао: потоку Јавоку, нити градовима у горју, баш како је заповедио Господ, Бог наш.
3 Затим смо се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ, изашао у бој против нас код Едрајина. 2 Тада ми Господ рече: ’Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.’
3 Господ, наш Бог, је предао у наше руке васанског цара Ога и сав његов народ; тако да му није остао ни један преживели. 4 У то време смо заузели све његове градове. Није било града који им нисмо одузели – шездесет градова, то јест, целу област Аргов, Огово царство у Васану. 5 Сви ови градови су били утврђени високим зидинама, вратима и преворницама. Уз њих је било много неутврђених села. 6 И над њима смо извршили клето уништење, као што смо учинили са есевонским царем Сихоном, када смо извршили клето уништење над свим њиховим градовима: над мушкарцима, женама и децом. 7 Запленили смо само стоку и однели плен из градова.
8 Тако смо у оно време отели земљу из руку двојице аморејских царева, што се налази с оне стране Јордана, од потока Арнона до горе Ермон 9 (Сидонци зову Ермон Сирјон а Аморејци га зову Сенир), 10 све градове у равници, у целом Галаду, целом Васану, све до Салке и Едрајина – градове Оговог царства у Васану. 11 (Ог, васански цар, је једини преостали Рефаимац. Његов гвоздени кревет се још увек налази у Рави амонској. Био је девет лаката дуг и четири лакта[e] широк, мерено обичним лактом.)
Подела земље
12 У то време смо освојили ову земљу од Ароира који је код потока Арнона. Пола галадског горја и његове градове дао сам Рувимовом и Гадовом племену. 13 Што је остало од Галада и цели Васан, Огово царство, дао сам половини Манасијиног племена. Цела арговска област и сав Васан некада су се звали ’земља Рефаимаца’. 14 Јаир, Манасијин син, је освојио цели арговски крај до гесурске и махатске границе. Та васанска места је назвао по себи, тако да се и дан данас зову ’Јаирова села’. 15 Махиру сам дао Галад. 16 Рувимовом и Гадовом племену сам дао подручје од Галада код потока Арнона, чијом средином се пружа граница, све до потока Јавока, где је Амонска граница. 17 (Јордан и Арава су служили као граница која се протезала од језера Хинерет до мора код Араве – Мртвог мора – подно обронака Фасге на истоку.)
18 У оно време сам вам заповедио: ’Господ, Бог ваш, дао вам је ову земљу да је запоседнете. Сви ви који сте способни за бој крените наоружани испред своје браће. 19 Нека само ваше жене, нејач и стока – јер знам да имате много стоке – остану у вашим градовима које сам вам дао. 20 Кад Господ да починак вашој браћи и вама, те кад освоје земљу коју им Господ даје с оне стране Јордана, тада сваки човек нека се врати на посед који сам вам дао.’
21 У оно време сам заповедио Исусу: ’Својим очима си видео све што је Господ, Бог твој, учинио овој двојици царева; Господ ће тако учинити и другим царствима кроз која будеш пролазио. 22 Не плаши их се, јер ће се Господ, Бог ваш, борити за вас.’
Мојсију недозвољен прелазак Јордана
23 У оно време сам молио Господа: 24 ’Господе, Боже, ти си почео да показујеш своме слузи своју величину и своју моћну руку. Јер, који то Бог на небесима или на земљи може да чини таква дела и чудеса? 25 Сада ми допусти да уђем и видим добру земљу с оне стране Јордана, предивно горје и Ливан.’
26 Али се Господ наљутио на мене због вас и није ме послушао. Господ ми је рекао: ’Доста! Не помињи ми више ово! 27 Успни се на врх Фасге и дигни свој поглед према западу и северу, према југу и истоку. Добро погледај својим очима, јер нећеш прећи преко овог Јордана. 28 Исуса уведи у дужност; охрабри га и осоколи, јер ће он предводити овај народ и довести их да приме у посед ову земљу коју ћеш видети.’ 29 Тако смо остали у долини код Вет-Фегора.
Мојсије подсећа Израиљце да држе савез
4 А сад, Израиљу, послушај заповести и уредбе које вас учим да држите, да бисте могли да живите, те да бисте могли да уђете и запоседнете земљу коју вам даје Господ, Бог ваших отаца. 2 Не додајте ништа ономе што вам заповедам, нити шта одузимајте од тога, него држите заповести Господа, Бога вашег, које вам налажем.
3 Својим очима сте видели шта је Господ учинио Вал-Фегору – како је Господ, Бог твој, истребио из твоје средине сваког ко је пошао за Вал-Фегором. 4 А ви, који сте стали уз Господа, живи сте и данас.
5 Ево, поучио сам вас о заповестима и уредбама које ми је Господ, Бог мој, заповедио да их вршите у земљи у коју улазите да је запоседнете. 6 Држите их и вршите, јер ће то бити ваша мудрост и разум у очима народа. Кад буду чули за све ове уредбе, рећи ће: ’Само је овај велики народ мудар и разуман.’ 7 Јер, има ли који други велики народ бога који му је толико близу као што је нама близу Господ, Бог наш, кад год га призовемо? 8 Који то велики народ има тако праведне заповести и уредбе, као што је сав овај Закон који вам данас дајем?
9 Само пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје које си видео својим очима. Нека не ишчиле из твог сећања целог твог живота; шта више, поучи о њима и своју децу и своје унуке. 10 Оног дана када си стајао на Хориву пред Господом, Богом својим, Господ ми је рекао: ’Окупи ми народ да чује моје речи, да науче да ме се боје докле год живе у овој земљи, и да томе науче и своју децу.’ 11 Ви сте се примакли и стали у подножје горе која је бацала огањ све до самог неба, док је околину прекривао мрак и густа тама. 12 Тада вам је Господ проговорио из огња. Чули сте звук речи, али нисте видели никакав лик – чули сте само глас. 13 Он вам је објавио свој савез и заповедио вам да вршите десет заповести које је написао на две камене плоче. 14 У оно време ми је Господ заповедио да научите заповести и уредбе, како бисте их вршили у земљи у коју улазите да је освојите.
Упозорење против идолопоклонства
15 Зато се добро узмите у памет! Онога дана када вам је Господ говорио на Хориву из огња, нисте видели никакав лик, 16 да се не бисте покварили, те да не бисте направили себи исклесани лик или кип у облику мушких или женских ликова, 17 нити у облику стоке што је на земљи, или птица што лете по небесима, 18 нити у облику гмизаваца што пузе по земљи, или риба што су у води под земљом. 19 И кад погледаш на небо и видиш сунце, месец и звезде – сву војску небеску, немој да се превариш и почнеш да им се клањаш и да им служиш. Њих је Господ, Бог твој, дао за све народе под целим небом. 20 А вас је Господ узео и извео вас из оне усијане пећи, Египта, да будете његов народ, његова својина, као што и јесте данас.
21 Но, Господ се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко Јордана и ући у добру земљу који ти Господ, Бог твој даје у посед. 22 И ето, ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана, а ви ћете прећи и заузети ову добру земљу. 23 Пазите да не заборавите савез који је Господ, Бог ваш, склопио са вама, да не би правили себи клесане ликове било чега што вам је забранио Господ, Бог ваш. 24 Јер, Господ, Бог твој, огањ је који спаљује; он је љубоморни Бог.
25 А, ако добијеш синове и унуке и останете у земљи, па се покварите и начините себи свакојаке клесане ликове чинећи што је зло у очима Господа, Бога твога, те изазовете његов гнев, 26 ево – позивам данас против вас небо и земљу као сведоке – бићете брзо истребљени из земље у коју идете преко Јордана да је заузмете; нећете дуго остати на њој, него ћете бити сасвим истребљени. 27 Господ ће вас расејати међу народе. Од вас ће преостати тек мали број међу народима којима ће вас Господ одвести. 28 Тамо ћете служити боговима које су људске руке начиниле од дрвета и камена, који не могу ни да виде ни да чују, ни да једу ни да миришу. 29 Оданде ћете тражити Господа, Бога свога. Наћи ћеш га ако га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. 30 Када будеш у невољи и све те ово снађе у последњим данима, тада ћеш се окренути Господу, Богу своме, па ћеш слушати његов глас. 31 Јер, Господ, Бог твој, милостиви је Бог; он те неће оставити ни уништити, нити ће заборавити савез који је под заклетвом склопио с твојим оцима.
Господ је Бог
32 Стога, испитај протекла времена што су минула пре тебе, од када је Бог створио човечанство на земљи, распитај се с једног краја неба до другог: зар се икада нешто тако величанствено догодило? Зар се тако нешто чуло? 33 Зар је који народ чуо да му глас Божији говори из огња, као што си ти чуо и остао жив? 34 Или, зар је иједан бог покушао да оде и узме један народ за себе из другог народа казнама, знацима и чудесима, ратом, моћном руком и испруженом мишицом, те великим страхом, као што је све то Господ, Бог твој, урадио за тебе у Египту на твоје очи?
35 То ти је показано да знаш да је Господ прави Бог и да осим њега нема другог. 36 Огласио ти се с неба да се поучиш. На земљи ти је дозволио да видиш његов велики огањ и да чујеш његове речи из огња. 37 А зато што је заволео твоје оце, изабрао је њихово потомство после њих. Тебе је, пак, извео из Египта својом великом силом, 38 да истера велике народе који су бројнији од тебе, како би те увео у земљу и дао ти је у посед, као што је то данас.
39 Стога, знај данас и узми к срцу да је Господ прави Бог горе на небесима и доле на земљи; другога нема. 40 Држи његове законе и заповести које ти заповедам данас, да добро буде теби и твојим синовима после тебе и да проживиш дуго времена на земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у све дане.“
Градови-уточишта
41 Тада је Мојсије издвојио три града источно од Јордана, 42 где сваки убица може да побегне ако случајно убије свога ближњег према коме није гајио мржњу, те тако спасе себи живот у једном од тих градова. 43 А ово су градови: за Рувимово племе – Восор на пустињској висоравни, за Гадово племе – Рамот у Галаду, за Манасијино племе – Голан у Васану.
Мојсије понавља Закон
44 Ово је Закон који је Мојсије изложио Израиљцима; 45 ово су прописи, уредбе и правила које је Мојсије саопштио Израиљцима кад су изашли из Египта, 46 с оне стране Јордана, у долини насупрот Вет-Фегора, у земљи Сихона, аморејског цара који влада у Есевону. Њега су Мојсије и Израиљци поразили кад су изашли из Египта 47 и освојили његову земљу, те земљу Ога, цара васанског, двају аморејских царева који су живели с друге стране Јордана, на истоку: 48 од Ароира, који се налази на обали потока Арнона до горе Сириона[f], то јест, Ермона, 49 и сву Араву на источној страни Јордана, све до мора код Араве, под обронцима Фасге.
Десет заповести
5 Мојсије позва све Израиљце и рече им: „Послушај, о Израиљу, све прописе и одредбе које вам данас говорим на ваше уши! Научите да их држите, како бисте их вршили. 2 Господ, Бог наш, је са нама склопио савез на Хориву. 3 Господ није склопио овај савез с вашим оцима, него с нама свима који смо овде данас живи. 4 Господ је с вама говорио лицем у лице на гори исред огња. 5 У оно време сам стајао између Господа и вас да вам објавим реч Господњу, јер сте се уплашили од огња, те се нисте попели на гору. Он је рекао:
6 ’Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
7 Немој имати друге богове осим мене.
8 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 9 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 10 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
11 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
12 Држи дан суботњи, и посвећуј га како ти је заповедио Господ, Бог твој. 13 Шест дана ради и обављај све своје послове. 14 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твој во, ни твој магарац, нити ишта од твоје стоке, ни странац који живи у твојим градовима, да би се и твој слуга и твоја слушкиња одморили, као ти. 15 Сети се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, извео оданде снажном руком и испруженом мишицом. Зато ти је Господ, Бог твој, заповедио да вршиш дан суботњи.
16 Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио Господ, Бог твој, да би ти се продужили дани, и да би ти било добро на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
17 Не убиј!
18 Не чини прељубе!
19 Не кради!
20 Не сведочи лажно против ближњега свога!
21 Не пожели жену ближњега свога. Не прижељкуј кућу ближњега свога, ни поље његово, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.’
22 Господ није ништа додавао речима које је громким гласом саопштио целој твојој заједници на гори из огња, облака и густе таме. Уписао их је на две камене плоче и предао ми их.
23 Када сте чули глас из таме, док је гора пламтела у огњу, приступили сте ми са свим главарима ваших племена и старешинама. 24 Тада сте рекли: ’Ево, Господ, Бог наш, показао нам је своју славу и своје величанство, те смо чули његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане у животу иако му Бог говори. 25 Зашто сад да умремо? Наиме, прождраће нас овај велики огањ, па ћемо умрети ако наставимо да слушамо глас Господа, Бога нашега. 26 Јер, постоји ли ико ко је чуо глас живога Бога да говори усред огња, као ми, и остао у животу? 27 Ти приступи и слушај све што каже Господ, Бог наш. Све што ти саопшти Господ, Бог наш, ти пренеси нама, а ми ћемо то послушати и извршити.’
28 Господ је чуо што сте ми рекли, па ми је рекао: ’Послушаћу речи које ти је овај народ упутио. Добро је све што су рекли. 29 О, кад би се само у срцу бојали мене и стално се држали мојих заповести, да би довека било добро њима и њиховој деци!
30 Иди и реци им нека се врате у своје шаторе. 31 А ти остани овде са мном и ја ћу ти рећи све заповести, прописе и одредбе које ћеш их научити да врше у земљи коју им дајем у посед.’
32 Зато пазите да их вршите, баш као што вам је заповедио Господ, Бог ваш. Не одступајте од њих ни лево ни десно! 33 У потпуности се држите пута који вам је одредио Господ, Бог ваш, да би остали у животу, да би вам било добро и да би дуго проживели у земљи коју ћете запосести.
Највећа заповест
6 Ово су заповести, прописи и одредбе које ми је Господ, Бог ваш, наредио да вас њима поучим, како бисте их вршили у земљи у коју идете да је заузмете, 2 да би се ти, твоја деца и твоји унуци бојали Господа, Бога свога, целог свог живота, држећи све уредбе и заповести које ти налажем, и тако имали дуг живот. 3 Слушај, Израиљу, држи их и извршавај, да ти добро буде и да се веома умножите у земљи којом теку мед и млеко, као што ти је обећао Господ, Бог твојих отаца.
4 Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ. 5 Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом. 6 Нека ове речи које ти данас заповедам буду на твом срцу. 7 Напомињи их својим синовима. Говори им о њима кад седиш у својој кући и кад идеш путем; кад лежеш и кад устајеш. 8 Привежи их као знак на своју руку, и нека ти буду као запис међу очима. 9 Напиши их на довратницима свога дома и на вратима твојим.
10 А кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу за коју се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати теби – у добре и велике градове које ниси градио; 11 у куће пуне сваковрсних добара, које ниси напунио; на ископане бунаре, које ниси копао, у винограде и маслињаке, које ниси садио, па се сит наједеш – 12 пази да не заборавиш Господа, који те је извео из Египта, из куће ропства.
13 Бој се Господа, Бога свога, њему служи и његовим се именом заклињи. 14 Не идите за другим боговима, божанствима народа који вас окружују, 15 да не плане гнев Господа, Бога твога, и истреби вас с лица земље. Јер Господ, Бог ваш, који је међу вама, љубоморни је Бог. 16 Не искушавајте Господа, Бога свога, као што сте га искушавали код Масе. 17 Предано држите заповести Господа, Бога свога, његове прописе и уредбе које ти је дао. 18 Чини што је праведно и добро у његовим очима, да ти буде добро и да запоседнеш добру земљу коју је Господ обећао твојим оцима, 19 терајући све твоје непријатеље пред тобом, као што је Господ рекао.
20 А када те, данас – сутра, твој син упита: ’Шта значе прописи, уредбе и правила које нам је заповедио Господ, Бог наш?’, 21 ти му реци: ’Некада смо били фараонови робови у Египту, али нас је Господ извео из Египта снажном руком. 22 Господ је на наше очи чинио велике и страшне знакове и чудеса против Египта, против фараона и против целог његовог дома. 23 Извео нас је оданде, да нас доведе и да нам земљу за коју се заклео нашим оцима. 24 Господ нам је заповедио да вршимо све ове уредбе, како бисмо се бојали Господа, Бога свога, и да би нам било добро у све дане, те да сачувамо животе, као што је то данас. 25 Ово ће бити наша праведност: да држимо и вршимо све ове заповести пред Господом, Богом нашим, као што нам је он заповедио.’
Потпуно одвојење од многобожачких народа
7 Јер кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу коју идеш да освојиш, па истераш пред собом многе народе: Хетите, Гергешане, Аморејце, Хананце, Фережане, Евејце, Јевусејце – седам народа бројнијих и јачих од тебе – 2 и кад их Господ, Бог твој, преда у твоје руке, и ти их поразиш, изврши над њима клето уништење. Не склапај савез са њима, нити им исказуј милости. 3 Не ступај у брак с њима. Своје ћерке не удаји за њихове синове, нити узимај њихове ћерке за своје синове, 4 јер ће оне одвратити твоје синове од мене, да би служили другим боговима. Тада ће Господњи гнев планути против вас, па ће те брзо истребити. 5 Него, овако ћете поступати с њима: порушите њихове жртвенике, оборите њихове стубове, посеците њихове Аштартине стубове и спалите њихове кипове.
Израиљ – народ посвећен Богу
6 Јер, ти си народ посвећен Господу, Богу своме. Тебе је Господ, Бог твој, изабрао од свих народа који су на земљи да будеш његов народ, његова најдрагоценија својина. 7 Господ вас није заволео и изабрао зато што сте бројнији од других народа – у ствари, ви сте били најмањи од свих народа – 8 него зато што вас Господ воли и држи заклетву којом се заклео вашим оцима. Зато вас је Господ извео моћном руком и избавио вас из куће ропства, из руку фараона, цара египатскога. 9 Стога, знај да је Господ, Бог твој, прави Бог, верни Бог који држи свој савез и исказује милост до хиљаду колена онима који га воле и држе његове заповести.
10 А онима који га мрзе узвраћа понаособ и уништава их;
ономе који га мрзи узвраћа без одлагања.
11 Зато, држи заповести, прописе и уредбе које ти данас заповедам да их вршиш.
Благослови за послушност
12 Ако будеш слушао ове уредбе, те их будеш држао и вршио, Господ, Бог твој, ће држати свој савез и милост, за које се заклео твојим оцима. 13 Тада ће те волети и благосиљати те и умножити те. Благословиће плод твоје утробе, плод твоје земље, твоје жито, младо вино и уље, телад твојих крава и прираст твоје ситне стоке, на земљи за коју се заклео твојим оцима да ће је дати теби. 14 Од свих народа ти ћеш бити најблагословенији. Међу тобом неће бити јаловога ни јалове, нити међу твојом стоком. 15 Господ ће отклонити од тебе сваку болест. Он те неће ударити опаким пошастима египатским за које знаш, али ће ударити њима оне који те мрзе. 16 Уништи све народе које ти је предао Господ, Бог твој. Нека се твоје око не сажаљева над њима. Не служи њиховим боговима, јер ће ти то бити замка.
17 Можда ћеш рећи у себи: ’Ови народи су бројнији од мене. Како ћу их истерати?’ 18 Не бој их се, него се сети шта је Господ, Бог твој, учинио фараону и целом Египту! 19 Својим си очима видео велике невоље, знакове и чудеса, снажну руку и испружену мишицу, којима те је Господ, Бог твој, извео. Тако ће Господ, Бог твој, учинити са свим народима којих се бојиш. 20 Шта више, Господ, Бог твој, ће послати стршљене на њих, док не изгину преостали који се буду крили од тебе. 21 Не плаши их се, јер је Господ, Бог твој, у твојој средини. Он је Бог, велики и страшни! 22 Господ, Бог твој, изгониће ове народе пред тобом мало по мало. Нећеш моћи да их брзо истребиш, да се звери не би размножиле против тебе. 23 Господ, Бог твој, ће их предати теби; унеће међу њих велику пометњу, док не буду истребљени. 24 Он ће предати у твоје руке њихове цареве да истребиш њихово име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави док их не уништиш. 25 Кипове њихових богова спали! Не пожели њихово сребро и злато што је на њима; не узимај га да не би упао у замку, јер је то одвратно Господу, Богу твоме. 26 Не уноси грдобу[g] у своју кућу, да не би као она био ударен клетим уништењем. Нека ти буде мрска и одвратна, јер је одређена за клето уништење.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.