Bible in 90 Days

Израиљци потлачени у Египту

⁶ Потом Јосиф умре, а умру и његова браћа и сав онај нараштај. ⁷ Синови Израиљеви су били родни, па су се размножили. Постали су бројни и веома силни, тако да су напунили земљу.

⁸ Тада је над Египтом завладао нови цар који није познавао Јосифа. ⁹ Он је рекао своме народу: „Ево, израиљски народ је постао бројнији и моћнији од нас. ¹⁰ Хајде да поступимо мудро с њима, да не би постали још бројнији. Иначе, ако избије рат, они ће се удружити с нашим непријатељима и заратити против нас, те напустити земљу.“

¹¹ Стога поставе над њима надгледнике да их тлаче принудним радом. Они су фараону изградили градове-складишта, Питом и Рамесу. ¹² Али, што су их више тлачили, Израиљци су бивали још бројнији и напреднији, тако да су се Египћани ужаснули од њих. ¹³ Зато су их Египћани терали на ропски рад. ¹⁴ Загорчавали су им живот тешким радовима: прављењем малтера и опеке и разним пољским радовима. Све ропске послове су им немилосрдно наметали.

¹⁵ Египатски цар је рекао и јеврејским бабицама, од којих је једној било име Шифра, а другој Фуа: ¹⁶ „Кад помажете Јеврејкама при порођају, обратите пажњу на пол детета: ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.“ ¹⁷ Али бабице су се бојале Бога и нису учиниле како им је египатски цар наредио, него су остављале у животу мушку децу. ¹⁸ Зато је египатски цар позвао бабице и упитао их: „Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале у животу мушку децу?“

¹⁹ Бабице одговоре фараону: „Јеврејке нису као египатске жене. Оне су јаче, па роде пре него што бабица дође к њима.“

²⁰ Бог је био добар према бабицама, а народ израиљски се још више умножио и постао веома силан. ²¹ А пошто су се бабице бојале Бога, он им је основао породице.

²² Тада је фараон наредио целом народу: „Свако мушко дете које се роди Јеврејима нека се баци у Нил, а женска деца нека се оставе у животу.“

Мојсијево рођење

2 У то време неки човек из Левијевог племена оде и ожени једну девојку из истог племена. ² Жена зачне и роди сина. Видевши да је леп, крила га је три месеца. ³ Кад више није могла да га крије, узела је кошару од папирусове трске, облепила је смолом и катраном, ставила дечака у њу и положила је у трску крај Нила. ⁴ Његова сестра је стала подаље, да види шта ће се десити с њим.

⁵ Но, у Нил сиђе фараонова ћерка да се окупа, док су њене пратиље шетале уз обалу Нила. Уто спази кошару у трсци, па пошаље слушкињу да је донесе. ⁶ Отворивши је, угледа дете! Дечак је плакао. Сажаливши се над њим, рече: „Ово је једно од јеврејске деце.“

⁷ Онда његова сестра упита фараонову ћерку: „Хоћеш ли да одем и потражим ти дојиљу међу Јеврејкама да ти доји дете?“

⁸ „Иди“ – рече јој фараонова ћерка. Девојка оде и позове дететову мајку. ⁹ Фараонова ћерка јој рече: „Узми ово дете и одгоји ми га, а ја ћу ти плаћати.“ Тако је жена узела дете и одгојила га. ¹⁰ Кад је дечак порастао, одвела га је фараоновој ћерки, која га је посинила. Дала му је име „Мојсије“^[a], рекавши: „Зато што сам га извадила из воде.“

Мојсије бежи у Мадијан

¹¹ Једног дана, кад је Мојсије одрастао, оде он међу своје сународнике и виде њихов мукотрпни рад. Тада је видео да један Египћанин туче једног Јеврејина – једног од његових сународника. ¹² Мојсије се обазре око себе, и кад је видео да нема никога, смртно удари Египћанина и сакрије га у песак. ¹³ Када је дошао следећег дана, видео је два Јеврејина како се туку. „Зашто тучеш свога друга?“ – рече он кривцу.

¹⁴ Овај одговори: „Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?“ Мојсије се уплаши, па рече: „Нема сумње, већ се зна о овоме!“

¹⁵ Кад је фараон ово чуо, хтео је да погуби Мојсија. Али Мојсије побегне од фараона и склони се у мадијанску земљу. Тамо је сео код једног бунара. ¹⁶ А мадијански свештеник је имао седам ћерки. Дођу оне да захвате воду и напуне појила, да напоје стадо оваца свога оца. ¹⁷ Међутим, дођу неки пастири, па их отерају. Тада Мојсије устане и одбрани их, те напоји њихово стадо.

¹⁸ Врате се оне своме оцу Рагуилу, а он их упита: „Зашто сте се данас тако брзо вратиле?“

¹⁹ Оне одговоре: „Неки Египћанин нас је одбранио од пастира. Чак нам је захватио воде и напојио стадо.“

²⁰ „Па, где је он? – упита он своје ћерке. Зашто сте оставиле тог човека? Позовите га на обед.“

²¹ Мојсије је пристао да остане код тог човека, а овај је дао Мојсију своју ћерку Сефору за жену. ²² Она зачне и роди сина. Мојсије му је дао име „Гирсам“^[b], рекавши: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“

Бог се сећа свог савеза

²³ После много времена умре египатски цар. Израиљци су стењали под ропством. Ипак, из ропства се њихов вапај уздигао до Бога. ²⁴ Господ је чуо њихове уздисаје, и сетио се свога савеза са Авра̂мом, Исаком и Јаковом. ²⁵ Бог је погледао на Израиљце и препознао их.

Бог се открива Мојсију у горућем грму

3 Једном је Мојсије чувао овце Јотора, свога таста, мадијанског свештеника. Гонећи стадо по пустари, дође до Божије горе, до Хорива. ² Ту му се укаже Анђео Господњи у пламтећем огњу из једног грма. Погледа он, кад оно, грм гори, али не сагорева. ³ Мојсије рече у себи: „Хајде да приђем и осмотрим ову чудну појаву, зашто грм не сагорева.“

⁴ Кад је Господ видео да прилази да осмотри, Бог га зовне из грма: „Мојсије, Мојсије!“

„Ево ме“ – одазва се Мојсије.

⁵ Бог му рече: „Не прилази овамо! Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло.“ ⁶ Он настави: „Ја сам Бог твога оца; Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“ Мојсије на то заклони своје лице, јер се бојао да гледа у Бога.

⁷ Господ му опет рече: „Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његов вапај због његових тлачитеља. Познате су ми његове муке. ⁸ Зато сам сишао да га избавим из руку египатских, те да их одведем из египатске земље у добру и пространу земљу, у земљу којом теку мед и млеко, у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. ⁹ И ево, сад је вапај Израиљаца дошао к мени, а и лично сам видео како их Египћани тлаче. ¹⁰ А сад хајде да те пошаљем к фараону да изведеш мој народ, Израиљце, из Египта.“

¹¹ Мојсије рече Богу: „Ко сам ја да идем пред фараона и да изведем Израиљце из Египта?“

¹² Бог му рече: „Ја ћу бити с тобом, а ово ће бити знак да те ја шаљем: кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори.“

¹³ Мојсије упита Бога: „Ако одем к Израиљцима и кажем им: ’Бог ваших отаца ме је послао к вама’, шта да им кажем ако ме упитају: ’Како му је име?’“

¹⁴ „Ја сам онај који јесам“ – одговори Бог Мојсију и настави: „Овако кажи Израиљцима: ’Ја Јесам’ ме је послао к вама.“

¹⁵ Бог још рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Господ^[c], Бог ваших отаца, Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, ме је послао к вама.

¹⁶ Иди и окупи израиљске старешине, па им реци: ’Господ, Бог ваших отаца, Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев ми се указао и рекао ми: „Посетио сам вас и видео шта вам се чини у Египту. ¹⁷ Зато изјављујем: ја ћу вас извести из египатске беде у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, у земљу којом теку мед и млеко.“’

¹⁸ Они ће те послушати, а ти ћеш отићи са израиљским старешинама к египатском цару, па ћете му рећи: ’Господ, Бог Јевреја, нас је срео. Дозволи нам сад да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу својему.’ ¹⁹ Ипак, ја знам да вам египатски цар неће дати да одете ако га не натера моћна рука. ²⁰ Зато ћу испружити своју руку и ударити Египат свакојаким чудесима која ћу учинити у њему. После тога ће вас пустити.

²¹ Још ћу учинити да се Египћани одобровоље према овом народу, па кад пођете, нећете отићи празних руку. ²² Свака жена ће затражити од своје сусетке или од станарке у својој кући предмете од сребра и злата, и одећу. Све то ставите на своје синове и ћерке. Тако ћете опленити Египат.“

Бог чудесима убеђује Мојсија

4 Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“

² Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“

„Штап“ – одговори овај.

³ Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. ⁴ Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. ⁵ „Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“

⁶ Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.

⁷ Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.

⁸ Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. ⁹ А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“

¹⁰ Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“

¹¹ Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? ¹² Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“

¹³ Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“

¹⁴ Господ се на то разгневи на Мојсија, па му рече: „Није ли Арон, Левит, твој брат? Знам да је он веома речит. Ево, он ти управо излази у сусрет. Кад те буде видео, од срца ће ти се обрадовати. ¹⁵ Ти ћеш говорити с њим и пренети му ове речи. Ја ћу бити с тобом и с њим кад будете говорили, и поучити вас шта да радите. ¹⁶ Он ће говорити народу уместо тебе; он ће ти бити уместо уста, а ти ћеш њему бити уместо Бога. ¹⁷ Узми овај штап у своју руку. Њиме ћеш чинити знакове.“

Мојсије се враћа у Египат

¹⁸ Мојсије се врати своме тасту Јотору, па му рече: „Допусти ми да се вратим својој браћи која су у Египту, да видим јесу ли још у животу.“

„Пођи у миру“ – рече Јотор Мојсију.

¹⁹ Затим Господ рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су хтели да те убију.“ ²⁰ Мојсије узме своју жену и своје синове, посади их на магарца, па се врати у египатску земљу. У руку је узео штап Божији.

²¹ Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чудеса за која сам ти дао моћ. Ипак, ја ћу отврднути његово срце, тако да неће пустити народ да оде. ²² А фараону ћеш рећи ово: ’Говори Господ: Израиљ је мој син првенац. ²³ Рекао сам ти: „Пусти мог сина да ми служи. Одбијеш ли да га пустиш, чувај се: ја ћу убити твог првенца.“’“

²⁴ Али кад су на путу стали да преноће, Господ навали на Мојсија да га убије. ²⁵ Тада Сефора узме камени нож и обреже свога сина, те се кожицом дотакне Мојсијевих ногу и рече: „Ти си ми крвав муж.“ ²⁶ Тада га је Господ оставио. Том приликом је рекла: „Крвав муж“, мислећи на обрезање.

²⁷ Господ рече Арону: „Пођи у пустињу да сретнеш Мојсија.“ Он пође. Кад се састао са Мојсијем на Божијој гори, пољубио га је. ²⁸ Тада је Мојсије испричао Арону све што је Господ рекао кад га је послао, и о свим знацима које му је наредио да учини.

²⁹ Затим Мојсије и Арон оду и окупе све израиљске старешине. ³⁰ Арон је испричао све што је Господ рекао Мојсију, а Мојсије је учинио знакове на очи народа. ³¹ Народ је томе поверовао. А кад су чули да је Господ посетио Израиљце и да је видео њихов јад, пали су на колена и поклонили се Господу.

Сусрет с фараоном

5 Након тога Мојсије и Арон оду к фараону и рекну му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Пусти мој народ да оде и у моју част прослави празник у пустињи.’“

² Али фараон одговори: „Ко је тај Господ, па да послушам шта он каже, и да пустим Израиљце да оду? Ја тог Господа не знам, а нити ћу пустити Израиљце да оду.“

³ „Бог Јевреја се срео са нама – одговоре они. Зато нас пусти да одемо три дана хода у пустињу и принесемо жртву Господу, Богу својему, да нас не удари помором или мачем.“

⁴ Нато египатски цар рече: „Мојсије и Ароне, зашто одвраћате народ од његовог посла? Вратите се своме послу!“ ⁵ Фараон још рече: „Ето, сад кад се народ у земљи толико умножио, ви их спречавате у послу.“

⁶ Тог истог дана фараон нареди управницима ропске тлаке и њиховим надзорницима: ⁷ „Не опскрбљујте више народ сламом за прављење опеке као до сада. Нека иду сами и скупљају сламу. ⁸ Ипак, захтевајте од њих исту количину опеке коју су правили до сад. Не смањујте је. То су ленштине! Зато и вичу: ’Идемо да принесемо жртву своме Богу!’ ⁹ Натерајте тај свет да још теже ради; кад буду радили, неће обраћати пажњу на измишљотине.“

¹⁰ Управници ропске тлаке и надзорници дођу и објаве народу: „Овако каже фараон: ’Нећу вас више опскрбљивати сламом. ¹¹ Идите сами и скупљајте је где год је нађете. Ипак, посао вам нећу олакшати.’“ ¹² Зато се народ разиђе по целој египатској земљи да скупља стрњику уместо сламе. ¹³ Управници ропске тлаке су их терали говорећи: „Довршите свој дневни посао, као кад сте добијали сламу.“ ¹⁴ А израиљске надзорнике, које су фараонови управници ропске тлаке поставили, тукли су и испитивали: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили прописану количину опеке као раније?“

¹⁵ Израиљски надзорници дођу и завапе к фараону: „Зашто овако поступаш са својим слугама? ¹⁶ Слама се више не даје твојим слугама, а ипак се од нас тражи: ’Направите опеку!’ Ево, сад и туку твоје слуге, а крив је твој народ.“

¹⁷ Али фараон рече: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато и кажете: ’Идемо да принесемо жртву Господу.’ ¹⁸ Враћајте се на посао! Слама вам се неће давати, али морате направити исту количину опеке.“

¹⁹ Израиљски надзорници су видели да им се лоше пише због наредбе: „Не смањујте дневну количину опеке.“ ²⁰ Кад су отишли од фараона, набасали су на Мојсија и Арона, који су их чекали. ²¹ Надзорници им рекоше: „Нека вас Господ има на оку и суди вам, јер сте нас омразили код фараона и његових дворана; дали сте им мач у руке да нас побију.“

²² Мојсије се обрати Господу и рече: „О, Господе, зашто си увалио у невољу овај народ? Зашто си ме послао? ²³ Од како сам ступио пред фараона да говорим у твоје име, он све горе поступа с овим народом, а ти ништа не чиниш да избавиш свој народ.“

Бог потврђује своје обећање да ће ослободити Израиљце

6 Тада Господ рече Мојсију: „Сада ћеш видети шта ћу учинити фараону. Моја моћна рука ће га натерати да пусти Израиљце; моја моћна рука ће га натерати да их истера из своје земље.“

² Још рече Бог Мојсију: „Ја сам Господ. ³ Авра̂му, Исаку и Јакову сам се објавио под именом Бог Свемоћни. Ипак, њима се нисам открио под именом Господ^[d]. ⁴ Шта више, склопио сам свој савез с њима да ћу им дати хананску земљу, земљу где су живели као странци. ⁵ А још сам чуо и уздисање Израиљаца које Египћани држе у ропству, па сам се сетио свога савеза.

⁶ Зато реци Израиљцима: ’Ја сам Господ; ја ћу вас избавити од египатског јарма и ослободити вас од ропства. Ја ћу испружити своју мишицу да их строго казним, и тако вас откупим. ⁷ Узећу вас себи за народ, и ја ћу бити ваш Бог. Тада ћете знати да сам вас ја, Господ, ваш Бог, ослободио од египатског јарма. ⁸ Ја ћу вас одвести у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати Авра̂му, Исаку и Јакову; ја ћу вам је дати у посед. Ја сам Господ.’“

⁹ Мојсије је то пренео Израиљцима, али они нису хтели да га слушају, јер им је дух клонуо од тешког ропства.

¹⁰ Тада Господ рече Мојсију: ¹¹ „Иди и реци фараону, египатском цару, да пусти Израиљце да оду из његове земље.“

¹² Али Мојсије рече Господу: „Ево, кад ме Израиљци нису послушали, како ће фараон послушати мене који сам невешт у говору?“

¹³ Но, Господ је поновио што је већ рекао Мојсију и Арону: заповедио им је да иду к Израиљцима, и да кажу фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.

Рувимов, Симеунов и Левијев родослов

²⁶ То је онај Арон и онај Мојсије којима је Господ рекао: „Изведите Израиљце из Египта по њиховим четама.“ ²⁷ То су исти Мојсије и Арон који су рекли фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.

Завршетак извештаја о Мојсијевом послању

²⁸ Оног дана кад је Господ говорио Мојсију у Египту, ²⁹ рекао му је: „Ја сам Господ. Реци фараону, египатском цару, све што ти ја кажем.“

³⁰ Али Мојсије одговори Господу: „Невешт сам ја у говору. Како ће ме фараон послушати?“

7 Господ је одговорио Мојсију: „Види! Поставио сам те да будеш као Бог фараону, а твој брат Арон биће твој пророк. ² Ти ћеш говорити све што сам ти заповедио, а Арон ће рећи фараону да пусти Израиљце из своје земље. ³ Ја ћу, пак, отврднути фараоново срце, и извести много својих знакова и чуда у Египту. ⁴ Пошто вас фараон неће послушати, ја ћу замахнути својом руком на Египат и ударити га великим казнама, па ћу извести своје чете, свој народ, Израиљце, из Египта. ⁵ Кад пружим своју руку на Египат и изведем Израиљце из њихове средине, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

⁶ Мојсије и Арон су учинили онако како им је Господ заповедио. ⁷ Мојсију је било осамдесет, а Арону осамдесет три године кад су говорили с фараоном.

Штап се претвара у змију

⁸ Господ рече Мојсију и Арону: ⁹ „Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“

¹⁰ Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. ¹¹ Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. ¹² Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. ¹³ Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.

Прва пошаст: крв

¹⁴ Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. ¹⁵ Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. ¹⁶ Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. ¹⁷ Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. ¹⁸ Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“

¹⁹ Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“

²⁰ Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. ²¹ Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.

²² Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. ²³ Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. ²⁴ Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила. ²⁵ Тако је прошло седам дана од како је Господ ударио Нил.

Друга пошаст: жабе

8 Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. ² Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. ³ Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. ⁴ Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“

⁵ Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“

⁶ Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. ⁷ Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.

⁸ Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“

⁹ Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“

¹⁰ „Сутра“ – одговори фараон.

Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. ¹¹ Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“

¹² Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. ¹³ Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. ¹⁴ На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. ¹⁵ Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.

Трећа пошаст: комарци

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ ¹⁷ Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. ¹⁸ Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.

Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. ¹⁹ Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.

Четврта пошаст: обади

²⁰ Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. ²¹ Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.

²² Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. ²³ Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“

²⁴ Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.

²⁵ Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“

²⁶ Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? ²⁷ Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“

²⁸ „Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“

²⁹ Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“

³⁰ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. ³¹ Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. ³² Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.

Пета пошаст: помор стоке

9 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. ² Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао, ³ чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку. ⁴ Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“

⁵ Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“ ⁶ Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло. ⁷ Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде.

Шеста пошаст: чиреви

⁸ Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу. ⁹ Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“

¹⁰ Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама. ¹¹ Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима. ¹² Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију.

Седма пошаст: град

¹³ Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. ¹⁴ Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја. ¹⁵ Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље. ¹⁶ Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету. ¹⁷ Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде. ¹⁸ Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад. ¹⁹ Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“

²⁰ Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров. ²¹ А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу.

²² Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“ ²³ Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана. ²⁴ Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему. ²⁵ Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће. ²⁶ Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града.

²⁷ Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви. ²⁸ Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“

²⁹ Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу. ³⁰ Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“

³¹ Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео. ³² Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита.

³³ Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу. ³⁴ Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани. ³⁵ Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.

Осма пошаст: скакавци

10 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону, јер сам отврднуо срце њему и његовим дворанима, да бих учинио знакове међу њима, ² те да би ти приповедао својим синовима и унуцима како сам строго поступио с Египћанима, и какве сам знакове извео међу њима, да бисте знали да сам ја Господ.“

³ Мојсије и Арон дођу к фараону и кажу му: „Овако каже Господ, Бог Јевреја: ’Докле ћеш одбијати да ми се покориш? Пусти мој народ да ми служи. ⁴ Одбијеш ли да их пустиш, чувај се, јер ћу сутра довести скакавце на твоју земљу. ⁵ Они ће прекрити површину, тако да се земља неће видети, па ће појести све што је остало после града. Појешће ти чак и дрвеће што је тек почело да расте на пољу. ⁶ Испуниће твој двор, куће твојих дворана, и куће свих Египћана. Тако нешто нису видели ни твоји оци, а ни оци твојих отаца, откако су се појавили на земљи па до дана данашњег.’“ Мојсије се окрене, па оде од фараона.

⁷ Тада фараону рекоше његови дворани: „Докле ће нас овај одвлачити у пропаст? Пусти те људе да иду, па нека служе Господу, своме Богу. Зар не видиш да је Египат пропао?“

⁸ Врате они Мојсија и Арона к фараону, а он им рече: „Идите и служите Господу, своме Богу! Ко све иде?“

⁹ Мојсије одговори: „Сви ми идемо, стари и млади, наши синови и ћерке, наша ситна и крупна стока, јер идемо да прославимо празник Господу.“

¹⁰ Фараон му на то рече: „Тако био Господ с вама, ако вас пустим са вашим женама и децом! Види се да немате добре намере. ¹¹ Никако! Нека иду само одрасли мушкарци да служе Господу, јер то је оно што сте тражили.“ Тиме су били отерани од фараона.

¹² Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку над египатском земљом, па ће скакавци навалити на Египат и појести све биље што је остало од града.“

¹³ Мојсије испружи свој штап над Египтом, а Господ наведе на земљу источни ветар који је дувао цели дан и целу ноћ. Ујутро је ветар донео скакавце. ¹⁴ Скакавци су навалили на целу египатску земљу и спустили се на целу земљу у огромном броју. Толико скакаваца никада раније није било, а нити ће их икад више бити. ¹⁵ Покрили су површину целе земље, тако да је била тамна. Појели су све биље у земљи и сваки плод на дрвећу који је остао од града. У целој египатској земљи није остало ни листа на дрвету, ни травке на пољу.

¹⁶ Фараон брже-боље позове Мојсија и Арона, па им рече: „Згрешио сам против Господа, вашег Бога, и против вас. ¹⁷ Опростите ми мој грех још овај пут и помолите се Господу, вашем Богу, да отклони од мене ову погибељну пошаст.“

¹⁸ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. ¹⁹ Тада је Господ покренуо веома јак западни ветар који је понео скакавце и сручио их у Црвено море. Ниједан једини скакавац није остао у египатској земљи. ²⁰ Ипак, Господ је учинио да отврдне срце фараону, па није пустио Израиљце.

Девета пошаст: тама

²¹ Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку према небу, па нек се спусти тама на Египат, таква тама да се може опипати.“ ²² Мојсије испружи своју руку према небу и спусти се густа тама на цели Египат. Трајала је три дана. ²³ Та три дана човек човека није могао да види, и нико се није мицао са свога места. Међутим, у свим израиљским домовима било је светла.

²⁴ Тада фараон позва Мојсија и рече: „Идите и служите Господу! Само ваша ситна и крупна стока нека остане овде. Ваше жене и деца могу да иду с вама.“

²⁵ Мојсије одговори: „Мораш нам дати да Господу, своме Богу, принесемо приносе и жртве свеспалнице. ²⁶ Према томе, с нама иду и наша стада, неће остати ни папак, јер од њих треба да изаберемо оно што ћемо принети Господу, нашем Богу. Наиме, ми не знамо шта да принесемо Господу, док не дођемо тамо.“

²⁷ Али Господ је отврднуо фараоново срце, те није пристао да их пусти. ²⁸ „Одлази! – рече фараон Мојсију. Добро пази да се више не појављујеш преда мном. Оног дана кад ми лице видиш, умрећеш.“

²⁹ Мојсије му рече: „Тако ће и бити; више ти нећу видети лице.“

Десета пошаст: смрт египатских првенаца

11 Господ рече Мојсију: „Довешћу још једну пошаст на фараона и на Египат. После тога ће вас пустити да идете одавде. И не само да ће вас пустити, изгнаће вас одавде. ² А израиљском народу реци да сваки човек затражи од свог суседа и свака жена од своје сусетке драгоцености од сребра и злата.“ ³ Господ је учинио да Египћани буду наклоњени народу. Шта више, са̂м Мојсије је уживао велики углед у Египту, међу фараоновим дворанима и народом.

⁴ Мојсије рече: „Овако каже Господ: ’Око поноћи проћи ћу Египтом, ⁵ те ће сваки првенац у Египту умрети: од фараоновог првенца који седи на престолу, до првенца слушкиње што стоји за жрвњем, те сва првина од стоке. ⁶ Тада ће у целом Египту настати велико нарицање, каквог није било нити ће икад више бити. ⁷ А код Израиљаца ни пас неће зарежати на човека или на животињу. По томе ћете знати да је Господ направио разлику између Египћана и Израиљаца.’ ⁸ Онда ће твоји службеници доћи к мени, пасти ничице преда мном и рећи ми: ’Одлазите и ти и сав народ који иде за тобом!’ После тога ћу отићи.“ Мојсије оде од фараона киптећи од гнева.

⁹ Господ рече Мојсију: „Фараон вас неће послушати, зато да бих умножио своја чудеса у Египту.“ ¹⁰ Мојсије и Арон су учинили сва ова чуда пред фараоном, али је Господ отврднуо срце фараону, те није пустио Израиљце из Египта.

Пасха

12 Господ рече Мојсију и Арону у Египту: ² „Овај месец нека буде за вас почетак месеци. Нека вам буде први месец у години. ³ Реците ово свој заједници израиљској: ’Десетог дана овог месеца нека свако набави по јагње^[e] за своју породицу; једно по домаћинству. ⁴ Ако је домаћинство сувише мало да га поједе, нека га подели са најближим суседом, према броју особа и према количини коју свако може да поједе. ⁵ Јагње нека буде без мане, мушко, старо годину дана. Можете да изаберете било јагње било јаре. ⁶ Чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а онда нека га сва сабрана израиљска заједница закоље увече. ⁷ Затим нека узму нешто крви и пошкропе њоме оба довратка и надвратник куће у којој ће се јагње јести. ⁸ Те исте ноћи нека једу месо печено на ватри, са бесквасним хлебом и горким зељем. ⁹ Не једите сирово или кувано месо, него испечено на ватри: са главом, ногама и изнутрицама. ¹⁰ Не остављајте ништа до јутра. Ако нешто преостане до јутра, спалите на ватри. ¹¹ А овако ћете га јести: опасаног струка, са обућом на ногама и штапом у руци. Јешћете га у журби: то је пасха Господња. ¹² Јер те ћу ноћи проћи египатском земљом и побити све првенце у Египту, како људе тако животиње. Ја сам Господ, и ја ћу казнити све египатске богове. ¹³ А крв нека вам служи као знак на кућама у којима живите. Кад будем опазио крв, проћи ћу^[f] мимо вас, тако да вас неће задесити затирући помор кад будем ударио египатску земљу.

¹⁴ Тај дан нека вам буде спомен-дан. Славите га као празник Господу. Празнујте га од поколења до поколења; то је трајна уредба. ¹⁵ Седам дана једите бесквасни хлеб. Првога дана уклоните сав квасац из ваших кућа. Јер, ко год би јео нешто с квасцем између првог и седмог дана, тај нека се истреби из Израиља. ¹⁶ Првога дана одржавајте свети сабор, а тако и седмога дана. Тих дана не радите никаква посла. Припремаћете само оно што свако мора да једе.

¹⁷ Славите празник Бесквасних хлебова, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите, стога, овај дан од поколења до поколења; то је трајна уредба. ¹⁸ Од вечери четрнаестога дана првога месеца до вечери двадесет првога дана истога месеца једите бесквасни хлеб. ¹⁹ Седам дана не сме да се нађе квасца у вашим кућама. Ко год би јео нешто с квасцем, тај нека се истреби из израиљске заједнице, било да је странац или домаћи. ²⁰ Не једите ништа што је с квасцем. У свим својим насеобинама једите бесквасни хлеб.’“

²¹ Мојсије је затим сазвао све израиљске старешине и рекао им: „Идите и набавите јагњад за ваше породице, па закољите пасхално јагње. ²² Затим узмите киту изопа и замочите је у крв која је у здели, па том крвљу из зделе пошкропите надвратник и оба довратка. Нико од вас нека не излази преко кућних врата до јутра. ²³ Кад Господ буде пролазио да потуче Египћане, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће проћи покрај врата, те неће дозволити Погубитељу да уђе кроз врата ваших кућа и потуче вас.

²⁴ Ова упутства држите као трајну уредбу за себе и за своју децу. ²⁵ И када уђете у земљу коју ће вам Господ дати, вршите овај обред. ²⁶ Кад вас запитају ваша деца: ’Какав је то обред?’, ²⁷ ви им реците: ’Ово је пасхална жртва Господу, који је прошао покрај кућа Израиљаца у Египту кад је убијао Египћане, док је наше домове поштеђивао.’“ А народ је клекнуо и поклонио се. ²⁸ Израиљци оду и учине онако је Господ заповедио Мојсију и Арону.

²⁹ А у поноћ Господ побије све првенце у египатској земљи: од фараоновог првенца који седи на престолу до првенца затвореника у тамници, а тако и првину стоке. ³⁰ Фараон се пробудио те ноћи, као и сви његови дворани и сви Египћани, јер се гласан лелек отегнуо Египтом. Наиме, није било куће у којој није било мртваца.

Излазак

³¹ Исте ноћи је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Устајте и одлазите од мог народа и ви и Израиљци! Идите и служите Господу како сте захтевали. ³² Поведите своју ситну и крупну стоку како сте тражили, и идите па и мене благословите.“

³³ Египћани су терали народ да што пре оде из земље, јер су говорили: „Сви ћемо изгинути!“ ³⁴ Тако је народ понео своје још неускисло тесто, носећи га на раменима у наћвама увијеним у огртаче. ³⁵ Израиљци су, такође, учинили онако како им је Мојсије рекао: тражили су од Египћана драгоцености од сребра и злата, и одећу. ³⁶ Господ је учинио да Египћани буду благонаклони према народу, па су давали. Тако су опленили Египћане.

³⁷ Израиљци се запуте из Рамесе према Сокоту. Било је око шест стотина хиљада ратника-пешака, не рачунајући жене и децу. ³⁸ Са њима је отишло и мноштво различитих народа и веома много стоке, крупне и ситне. ³⁹ Затим су од теста које су понели из Египта испекли бесквасне лепиње. Тесто није било ускисло, јер су били истерани из Египта, те нису могли да се дуже задржавају. Зато нису припремили ни залихе хране за пут.

⁴⁰ Израиљци су у Египту провели укупно четири стотине тридесет година. ⁴¹ А када се навршило четири стотине тридесет година, на са̂м тај дан, све чете Господње су изашле из египатске земље. ⁴² Пошто је те ноћи Господ пробдео да их изведе из Египта, ова ноћ ће за све Израиљце бити ноћ бдења Господу за сва поколења.

Уредба за Пасху

⁴³ Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је уредба за Пасху:

Ниједан странац не сме јести пасхалну вечеру. ⁴⁴ Сваки роб, купљен новцем и обрезан, може је јести. ⁴⁵ Ипак, дошљак или најамник не могу је јести.

⁴⁶ Једите је у једној кући. Месо не износите из куће. Не ломите ни једну кост жртве. ⁴⁷ Сва израиљска заједница мора да се придржава овога.

⁴⁸ Ако странац који борави код тебе жели да прослави Пасху Господу, сви мушки у његовом дому морају да се обрежу. Тек онда може да је прослави, јер ће бити као и житељ земље. Ниједан необрезани не може да приступи вечери. ⁴⁹ Исти закон нека важи и за домаћег и за странца који борави код тебе.“

⁵⁰ Сви Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију и Арону. ⁵¹ Тог истог дана је Господ извео Израиљце из Египта, чету по чету.

Закон о првенцима

13 Господ рече Мојсију: ² „Посветите ми сваког првенца. Свако мушко дете међу Израиљцима – првенац мајчине утробе, као и сва првина стоке, мени припадају.“

³ Мојсије рече народу: „Памтите овај дан у који сте изашли из Египта, из куће ропства, јер вас је Господ снажном руком извео оданде. Хлеб с квасцем нека се не једе! ⁴ Данас излазите, у месецу авиву^[g]. ⁵ А кад те Господ уведе у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Евејаца и Јевусејаца, за коју се заклео вашим оцима да ће вам је дати, земљу којом теку мед и млеко, вршићеш овај обред у овом месецу: ⁶ Седам дана једите бесквасни хлеб, а седмога дана нека буде празник Господу. ⁷ Бесквасни хлеб ће се јести седам дана. Хлеб с квасцем не сме ни да се види. Квасцу нигде ни трага да не буде на свом твом подручју. ⁸ Тог дана ћеш рећи своме сину: ’То је због оног што је Господ учинио за мене кад сам изашао из Египта.’ ⁹ То ће ти бити као знак на твојој руци и подсетник пред очима, да би Господњи Закон био на твојим устима. Јер, Господ те је снажном руком извео из Египта. ¹⁰ Вршићеш ову уредбу сваке године у назначено време.

¹¹ А кад те Господ доведе у земљу Хананаца, како се заклео теби и твојим оцима, и преда ти је, ¹² одвојићеш сваког првенца мајчине утробе Господу. Исто тако ће и сва мушка првина стоке припадати Господу. ¹³ Свако прворођено магаре ћеш откупити јагњетом или јаретом. Ако га не откупиш, сломи му врат. Откупићеш и сваког првенца од својих синова.

¹⁴ Кад те твој син данас-сутра упита: ’Шта то значи?’, ти му реци: ’Господ нас је снагом своје руке извео из Египта, из куће ропства. ¹⁵ Кад је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, Господ је побио све првенце у египатској земљи: од првенаца људи до првине стоке. Зато ја Господу приносим на жртву сваку мушку првину мајчине утробе, а сваког првенца међу својим синовима откупљујем. ¹⁶ То ће ти бити као знак на руци и као подсетник пред твојим очима да нас је Господ снагом своје руке извео из Египта.’“

Прелазак преко Црвеног мора

¹⁷ А кад је фараон пустио народ да иде, Господ их није повео путем који води у филистејску земљу, иако је онуда било ближе. Господ је, наиме, рекао: „Кад народ види ратовање, могао би да се предомисли и врати у Египат.“ ¹⁸ Зато их је повео заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. Израиљци су отишли из Египта у пуној ратној спреми.

¹⁹ Мојсије је са собом понео Јосифове кости, јер је овај тражио од Израиљаца да му се свечано закуну: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете одавде понети са собом и моје кости.“

²⁰ Израиљци су кренули из Сокота, а утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. ²¹ Господ је ишао пред њима дању у стубу од облака да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им осветљава пут, да би могли да путују и дању и ноћу. ²² Стуб од облака пред народом није одступао дању, нити стуб од огња ноћу.

14 Господ рече Мојсију: ² „Реци Израиљцима нека се врате и утаборе пред Пи-Хахиротом између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефона. Утаборите се насупрот овом месту, уз море. ³ Фараон ће рећи: ’Израиљци бесциљно тумарају земљом; опколила их је пустиња.’ ⁴ Но, ја ћу отврднути срце фараону, и он ће кренути у потеру за њима. Међутим, ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском. Тада ће Египћани знати да сам ја Господ.“ Израиљци тако и учине.

⁵ Кад су египатског цара известили да је народ побегао, фараон и његови дворани се предомисле о народу. Рекоше: „Шта то учинисмо! Пустили смо Израиљце и они нам неће више робовати!“ ⁶ Зато је упрегнуо своја бојна кола и повео своју војску са собом. ⁷ Повео је шест стотина најбољих бојних кола заједно са осталим бојним колима по Египту. Сва кола су имала заповеднике. ⁸ Господ је отврднуо срце фараону, египатском цару, те је овај кренуо у потеру за Израиљцима, који су изашли с уздигнутом песницом. ⁹ Египћани су се дали у потеру за њима са свим фараоновим коњима, бојним колима, коњаницима и војском, и коначно их стигли код Пи-Хахирота, насупрот Вел-Сефона.

¹⁰ Кад се фараон приближио, Израиљци су се осврнули и опазили да су им Египћани за петама. У великом страху, Израиљци завапе Господу. ¹¹ Онда рекоше Мојсију: „Зар у Египту није било гробова, него си нас довео ту у пустињу да помремо? Шта је требало да нас изводиш из Египта? ¹² Нисмо ли ти ово говорили и у Египту: ’Иди од нас, нека служимо Египћанима! Јер боље нам је да робујемо Египћанима, него да помремо у пустињи!’“

¹³ Али Мојсије одговори народу: „Не бојте се! Останите на свом месту, па ћете видети шта ће Господ учинити да вас спасе данас. Наиме, Египћане које данас видите никада више нећете видети. ¹⁴ Господ ће се борити за вас. Будите спокојни!“

¹⁵ Господ упита Мојсија: „Зашто вапиш к мени? Реци Израиљцима да крену на пут. ¹⁶ А ти подигни свој штап, испружи своју руку над морем и раздели га на двоје, да Израиљци могу да прођу сред мора по сувом. ¹⁷ Ја ћу, ево, отврднути срце Египћанима, те ће они кренути за њима, али ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском, његовим бојним колима и коњаницима. ¹⁸ Кад се прославим над фараоном, његовим бојним колима и коњаницима, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

¹⁹ Тада се Анђео Господњи, који је ишао пред израиљским табором, преместио иза њих. Стуб од облака пред њима се такође померио, дошао им иза леђа и стао, ²⁰ нашавши се између египатског табора и израиљског табора. Облак је ноћу замрачивао једне, док је другима светлео, тако да целе ноћи нису могли да приђу једни другима.

²¹ Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, ²² па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.

²³ Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. ²⁴ Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. ²⁵ Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“

²⁶ Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ ²⁷ Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. ²⁸ Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. ²⁹ А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.

³⁰ Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. ³¹ Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.

Мојсијева песма

15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа: