Bible in 90 Days

Božje obećanje i savez s Abramom

17 Kad je Abram imao devedeset i devet godina, BOG mu se objavio i rekao mu: »Ja sam Bog Svemoćni^[a]. Živi u mojoj prisutnosti, slušaj me i čini što je dobro. ² Sklopit ću savez s tobom i dat ću ti mnogo potomaka.«

³ Abram se poklonio do zemlje, a Bog mu je rekao: ⁴ »Ovo je moj savez s tobom: Bit ćeš otac mnogih naroda. ⁵ Više se nećeš zvati Abram^[b], nego će ti ime biti Abraham^[c] jer sam te učinio ocem mnogih naroda. ⁶ Dat ću ti mnogo potomaka, pa će od tebe nastati narodi i poteći kraljevi. ⁷ Sklopit ću savez s tobom i tvojim potomcima iz naraštaja u naraštaj. Bit će to vječni savez. I bit ću tvoj Bog i Bog tvojih potomaka. ⁸ Tebi i tvojim potomcima zauvijek ću dati u posjed svu zemlju Kanaan, u kojoj si sada došljak. I bit ću njihov Bog.«

Obrezanje kao znak saveza

⁹ Zatim je Bog rekao Abrahamu: »A ti se drži mog saveza—ti i tvoji potomci iz naraštaja u naraštaj. ¹⁰ Ovo je moj savez s tobom i tvojim potomcima koji trebaš držati: svako vaše muško dijete mora biti obrezano^[d]. ¹¹ Odstranite kožicu spolovila, i to će biti znak saveza između mene i vas. ¹² Neka se, iz naraštaja u naraštaj, svako muško dijete obreže osmog dana po rođenju. Tako i svaki rob rođen u tvome domu ili kupljen od stranca, a koji nije tvoj potomak. ¹³ Bilo da je rođen u tvom domu ili kupljen, mora ga se obrezati. Na vašem će tijelu biti znak da moj savez traje zauvijek. ¹⁴ Svako neobrezano muško—svaki onaj kome se ne obreže kožica spolovila—neka se odstrani iz svog naroda, zbog kršenja saveza.«

Obećani sin Izak

¹⁵ Bog je još rekao Abrahamu: »Svoju ženu više ne zovi Saraja jer će joj ime biti Sara^[e]. ¹⁶ Blagoslovit ću je i od nje ti dati sina. Blagoslovit ću je tako da će postati majka narodima i kraljevi naroda poteći će od nje.«

¹⁷ Nato se Abraham pokloni do zemlje pa se nasmije i reče u sebi: »Zar će se čovjeku koji ima sto godina roditi dijete? Zar će Sara s devedeset godina postati majka?«

¹⁸ Zatim je rekao Bogu: »Kad bi barem Išmael uživao tvoju naklonost.«

¹⁹ Bog je odgovorio: »Ne! Tvoja žena Sara rodit će ti sina, a ti ćeš mu dati ime Izak^[f]. S njim i njegovim potomcima sklopit ću vječni savez. ²⁰ Čuo sam što si želio za Išmaela. Blagoslovit ću ga, učiniti ga plodnim i dati mu mnogo potomaka. Bit će otac dvanaestorici glavara i od njega ću načiniti velik narod. ²¹ No svoj ću savez sklopiti s Izakom, kojeg će ti Sara roditi dogodine u ovo vrijeme.«

²² Kad je završio razgovor s Abrahamom, Bog se podigao od njega.

²³ Istoga je dana Abraham učinio što mu je Bog bio rekao. Obrezao je svog sina Išmaela i sve robove rođene u svom domu i sve kupljene robove—svako muško iz svog doma. ²⁴ Abraham je imao devedeset i devet godina kad se obrezao, ²⁵ a njegov sin Išmael trinaest. ²⁶ Tako su se Abraham i njegov sin Išmael obrezali istog dana, ²⁷ a s njima i svi muškarci u Abrahamovom domu—robovi rođeni u njegovom domu i oni kupljeni.

Tri posjetitelja

18 Jednom, dok je Abraham za podnevne žege sjedio na ulazu svog šatora, kod Mamreovih hrastova, pokazao mu se BOG. ² Podigao je pogled i ugledao tri čovjeka kako stoje u blizini! Čim ih je vidio, potrčao im je ususret i poklonio se do zemlje. ³ Rekao je: »Gospodaru, ako sam ti po volji, nemoj proći pokraj svog sluge, a da ne svratiš. ⁴ Neka se donese malo vode da operete noge i odmorite pod drvetom. ⁵ Donijet ću i malo kruha da se okrijepite, a zatim krenite dalje. Kao slugi, čast mi je ugostiti vas.«

»Dobro«, rekli su oni, »neka bude kako si rekao.«

⁶ Abraham je požurio k Sari u šator i rekao: »Brzo! Uzmi vreću^[g] najboljeg brašna pa zamijesi tijesto i ispeci pogače!«

⁷ Zatim je otrčao do goveda, uzeo mlado, ugojeno tele i dao ga jednom slugi koji ga žurno spremi za jelo. ⁸ Potom je Abraham uzeo sira i mlijeka i tele, koje je bio pripremio, te stavio pred njih. Dok su jeli, stajao je pokraj njih pod drvetom.

⁹ »Gdje ti je žena Sara?« upitali su ga.

»Eno je u šatoru!« odgovorio je.

¹⁰ Tada je jedan od njih rekao: »Vratit ću se k tebi dogodine u ovo vrijeme. Tvoja će žena Sara već imati sina.«

A Sara je bila iza njega, na ulazu šatora, i slušala. ¹¹ Abraham i Sara već su bili u poodmaklim godinama starosti i ona više nije mogla rađati.

¹² Zato se Sara nasmijala u sebi i rekla: »Zar ovako stara, i sa starim mužem, da imam to zadovoljstvo?«

¹³ Tada je BOG upitao Abrahama: »Zašto se Sara nasmijala i rekla da je prestara da rodi dijete? ¹⁴ Je li BOGU išta nemoguće? Vratit ću se k tebi dogodine, u rečeno vrijeme, i Sara će imati sina.«

¹⁵ Sara se uplašila pa je poricala: »Nisam se smijala«.

No BOG je rekao: »Nije tako, smijala si se.«

Abraham se zauzima za Sodomu

¹⁶ Kad su ta trojica krenula, pogledala su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.

¹⁷ Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti? ¹⁸ Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁹ Neću to skrivati jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«

²⁰ I BOG mu reče: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh! ²¹ Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«

²² Ona druga dvojica krenula su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.

²³ Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne^[h] zajedno s krivima? ²⁴ A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih? ²⁵ Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«

²⁶ A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto radi njih.«

²⁷ Abraham nastavi: »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru, ²⁸ ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?«

»Ako u gradu nađem četrdeset i pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«

²⁹ Abraham mu ponovo progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih četrdeset.«

³⁰ Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovo govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih trideset.«

³¹ Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih dvadeset.«

³² Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti ako još jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih deset.«

³³ Kad su završili razgovor, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.

Pokvarenost Sodome

19 Ona su dvojica anđela stigla uvečer do Sodome, a Lot je sjedio na gradskim vratima. Kad ih je ugledao, krenuo im je ususret i poklonio se do zemlje.

² »Molim vas, gospodo«, rekao je, »svratite u kuću svoga sluge da prenoćite i operete noge, a rano ujutro možete nastaviti put.«

»Ne«, odgovorili su oni, »prenoćit ćemo na gradskom trgu.«

³ No Lot ih je uporno nagovarao pa su svratili k njemu. Ušli su u njegovu kuću, a on im je spremio gozbu i ispekao beskvasnog kruha te su jeli.

⁴ No prije nego što su otišli spavati, svi su muškarci Sodome, stari i mladi, svi do jednoga, opkolili kuću. ⁵ Pozvali su Lota i upitali: »Gdje su ljudi koji su noćas došli k tebi? Izvedi ih van. Želimo seks s njima.«

⁶ Tada je Lot izašao pred njih, zatvorio za sobom vrata ⁷ pa rekao: »Molim vas, prijatelji, ne činite takvo zlo. ⁸ Evo, imam dvije kćeri koje još nisu bile s muškarcima. Njih ću vam izvesti pa činite s njima što želite. Ali ne dirajte ove ljude jer su pod mojim krovom i zaštitom^[i].«

⁹ »Makni nam se s puta!« rekli su. »Došao si ovdje kao stranac, a igrao bi se suca! Sad ćemo s tobom gore nego s njima.«

Nasrnuli su na Lota, a potom krenuli razvaliti vrata. ¹⁰ No ona dvojica ispruže ruke van, uvuku Lota k sebi u kuću i zatvore vrata. ¹¹ Ljude su pred kućom zaslijepili te je i mladima i starima bilo teško pronaći vrata.

Anđeli izvode Lota iz grada

¹² »Koga još imaš ovdje?« upitala su ona dvojica Lota. »Zetove, sinove, kćeri i sve svoje, izvedi iz grada. ¹³ Uništit ćemo ovo mjesto. Optužbe protiv ovih ljudi toliko su velike pred BOGOM da nas je poslao da uništimo grad.«

¹⁴ Lot je izašao da to kaže svojim budućim zetovima. »Brzo!« rekao im je. »Izađite iz ovog mjesta jer će ga BOG uništiti!« No njegovi su zetovi mislili da se šali.

¹⁵ Kad je svanulo jutro, anđeli su počeli požurivati Lota: »Brzo! Izvedi svoju ženu i svoje dvije kćeri koje su ovdje, da i vi ne budete uništeni kad kaznimo grad.«

¹⁶ Lot je oklijevao, ali BOG se sažalio nad njim. Stoga, ona su dvojica uzela za ruku njega, njegovu ženu i njegove dvije kćeri te ih izveli izvan grada. ¹⁷ Kad su ih izveli, jedan je od njih rekao: »Bježite i spasite se! Ne osvrćite se i ne zaustavljajte nigdje u dolini! Bježite u planine, da ne budete uništeni!«

¹⁸ Tada je Lot rekao: »Ne, gospodaru. ¹⁹ Tvoj je sluga stekao tvoju naklonost. Pokazao si veliku dobrotu prema meni kad si mi spasio život. No neću stići pobjeći u planine prije nego što me snađe uništenje. ²⁰ Gle, eno mjesta koje je dovoljno blizu da u njega pobjegnem—onaj mali grad. Daj da pobjegnem onamo, u taj mali grad, da si spasim život.«

²¹ Anđeo mu je rekao: »Dobro, ispunit ću ti molbu i neću uništiti grad o kojem govoriš. ²² Požuri, pobjegni, jer ne mogu ništa učiniti dok ne stigneš ondje.«

Taj je grad dobio ime Soar^[j] jer ga je Lot nazvao malim.

Uništenje Sodome i Gomore

²³ Sunce je već izašlo kad je Lot stigao u Soar. ²⁴ BOG je tada s neba gorućim sumporom zasuo Sodomu i Gomoru. ²⁵ Uništio je te gradove i svu ravnicu, sve stanovnike gradova i sve raslinje na tlu.

²⁶ Na putu za Soar Lotova se žena osvrnula prema Sodomi i pretvorila se u stup soli^[k].

²⁷ Abraham je rano ujutro otišao na mjesto gdje je bio stajao pred BOGOM. ²⁸ Pogledao je prema Sodomi i Gomori te prema svoj dolini, i vidio kako dim suklja iz zemlje kao iz velike peći.

²⁹ Tako je Bog uništio gradove u dolini u kojima se Lot bio nastanio, ali nije zaboravio obećanje dano Abrahamu jer je izveo Lota prije uništenja.

Porijeklo Moabaca i Amonaca

³⁰ Lot je sa svojim dvjema kćerima otišao iz Soara jer se bojao ostati ondje. Nastanili su se na planini i živjeli u spilji.

³¹ Jednom je starija kći rekla mlađoj: »Naš je otac star, a u zemlji nema muškaraca. Ne možemo imati obitelj na način kako se to radi po cijelome svijetu. ³² Hajde da oca opijemo vinom pa da spavamo s njim, da se nastavi naša loza.« ³³ Te su noći opile oca vinom, a starija je kći otišla k njemu i imala seksualni odnos s njime. On nije znao ni kad je došla k njemu ni kad je otišla.

³⁴ Sutradan je starija rekla mlađoj: »Sinoć sam ja spavala s ocem. Hajde da ga i večeras opijemo pa ti idi i spavaj s njim. Na taj ćemo način produžiti lozu.« ³⁵ Tako su navečer opet opile oca vinom, a mlađa je kći otišla i imala seksualni odnos s njime. On nije znao ni kad je došla k njemu ni kad je otišla.

³⁶ Tako su obje Lotove kćeri zatrudnjele sa svojim ocem. ³⁷ Starija je kći rodila sina i dala mu ime Moab^[l]. On je predak današnjih Moabaca. ³⁸ I mlađa je kći rodila sina i dala mu ime Ben Ami^[m]. On je predak današnjih Amonaca.

Sara i Abimelek

20 Abraham je otišao odande prema južnom dijelu Kanaana i nastanio se između Kadeša i Šura. Dok je kao stranac boravio u gradu Geraru, ² mještanima je govorio za Saru da mu je sestra. Stoga je Abimelek, kralj Gerara, poslao po Saru i uzeo je k sebi. ³ No Bog je došao Abimeleku noću u snu i rekao mu: »Umrijet ćeš zbog one žene, koju si uzeo, jer je udana.« ⁴ Abimelek još nije spavao sa Sarom pa je rekao: »Gospodaru, zar ćeš ubiti nedužnog čovjeka? ⁵ Abraham mi je sam rekao: ‘Ona mi je sestra’, a Sara mi je sama rekla: ‘On mi je brat’. Učinio sam to čistog srca. Nedužan sam.«

⁶ Bog mu potom reče u snu: »Da, znam da si to učinio čistog srca. Zato sam te zadržavao da ne sagriješiš protiv mene i nisam ti dao da je dotakneš. ⁷ Sad vrati čovjeku njegovu ženu. On je prorok, molit će za tebe i ostat ćeš živ. No, ako je ne vratiš, umrijet ćeš i ti i svi tvoji.«

⁸ Abimelek je ustao rano ujutro pa pozvao sve svoje službenike. Kad im je ispričao san, jako su se uplašili. ⁹ Zatim je Abimelek pozvao Abrahama i upitao ga: »Što si nam učinio? Što sam ti skrivio da si toliki grijeh navalio na mene i moje kraljevstvo? Učinio si mi baš ono što se ne bi smjelo činiti.« ¹⁰ Abimelek ga još upita: »Pa što si mislio kad si to činio?«

¹¹ Abraham odgovori: »Mislio sam da u ovome mjestu sigurno ne poštuju Boga i da će me ubiti zbog moje žene. ¹² Osim toga, zaista mi je polusestra—kći moga oca, ali ne i moje majke. I postala mi je žena. ¹³ Kad me je Bog uputio da odem iz očevog doma, rekao sam joj: ‘Učini mi ovu uslugu: u koje god mjesto dođemo, reci za mene da sam ti brat’.«

¹⁴ Tada je Abimelek Abrahamu dao ovce, goveda, robove i ropkinje, a vratio mu je i ženu Saru. ¹⁵ »Evo, moja ti je zemlja na raspolaganju«, rekao je Abimelek, »nastani se gdje god želiš.« ¹⁶ A Sari je rekao: »Dao sam tvome bratu Abrahamu tisuću srebrnjaka. Time želim svima koji su s tobom pokazati da si nedužna. Slobodna si od bilo kakve optužbe.«

¹⁷ Potom se Abraham pomolio Bogu i Bog je ozdravio Abimeleka. Ozdravio je i njegovu ženu i ropkinje pa su ponovo mogle imati djecu. ¹⁸ Jer, BOG je sve žene u Abimelekovom domu učinio neplodnima kad je on uzeo Abrahamovu ženu Saru za svoju vlastitu.

Izakovo rođenje

21 BOG je blagoslovio Saru, kao što je rekao, i učinio za nju ono što je obećao. ² Sara je zatrudnjela i rodila Abrahamu sina u njegovoj starosti, točno u vrijeme koje je nagovijestio Bog. ³ Sinu, kojeg mu je Sara rodila, Abraham je dao ime Izak^[n]. ⁴ Kad je Izak imao osam dana, Abraham ga je obrezao kao što mu je Bog bio zapovjedio.

⁵ Abraham je imao sto godina kad mu se rodio njegov sin Izak. ⁶ Sara je rekla: »Bog mi je dao da se nasmijem, i svi koji za ovo čuju, smijat će se sa mnom. ⁷ Tko je mogao reći Abrahamu da ću ja dojiti djecu? A ipak sam mu rodila sina u njegovoj starosti.« ⁸ Dijete je raslo i prestalo dojiti. Onoga dana kad je Izak prestao dojiti, Abraham je priredio veliku gozbu.

Hagara i Išmael otjerani

⁹ Sara je vidjela kako se podsmjehuje sin kojeg je Abrahamu rodila Egipćanka Hagara. ¹⁰ Stoga je rekla Abrahamu: »Otjeraj ovu ropkinju i njezinog sina jer sin ropkinje neće biti nasljednik s mojim sinom Izakom.«

¹¹ Abraham se jako uznemirio jer se radilo o njegovom sinu Išmaelu. ¹² No Bog mu je rekao: »Nemoj se uznemiravati zbog dječaka i svoje ropkinje. Poslušaj sve što ti Sara kaže jer će se tvoje potomstvo računati po Izaku. ¹³ I od sina ropkinje načinit ću narod jer je i on tvoj potomak.«

¹⁴ Abraham je ustao rano ujutro, dao Hagari kruh i spremnik^[o] s vodom te joj sve natovario na leđa. Zatim ju je otpremio zajedno s dječakom. Otišla je pa je lutala po pustinji Beer Šebi. ¹⁵ Kad je u spremniku nestalo vode, stavila je dijete pod jedan grm, ¹⁶ a ona je otišla i sjela podalje, otprilike koliko lûk može dobaciti strijelu, jer je mislila: »Ne mogu gledati kako dijete umire.« I dok je tako sjedila, glasno je zaplakala.

¹⁷ Bog je čuo dječakov plač pa je Božji anđeo pozvao Hagaru s neba i rekao: »Što je, Hagaro? Ne boj se. Bog je čuo kako dječak ondje plače. ¹⁸ Ustani, podigni dječaka i utješi ga jer ću od njega načiniti velik narod.« ¹⁹ Tada joj je Bog otvorio oči i vidjela je bunar s vodom. Otišla je do bunara, napunila spremnik i dala dječaku piti.

²⁰ Bog je bio s dječakom dok je rastao u pustinji. Postao je vrstan u rukovanju lûkom i strijelom. ²¹ Živio je u pustinji Paran te mu je majka iz Egipta dovela ženu.

Abraham sklapa savez s Abimelekom

²² U to je vrijeme kralj Abimelek, u pratnji Fikola, zapovjednika svoje vojske, došao k Abrahamu. Rekao mu je: »Bog je s tobom u svemu što činiš. ²³ Zato mi se ovdje zakuni Bogom da nećeš izdati ni mene, ni moju djecu, ni moje potomke, nego da ćeš meni i ovoj zemlji, u kojoj boraviš kao stranac, biti odan kao što sam ja odan tebi.« ²⁴ »Zaklinjem se«, rekao je Abraham.

²⁵ Zatim se Abraham požalio Abimeleku zbog bunara s vodom koji su silom prisvojili njegovi sluge. ²⁶ Abimelek je rekao: »Ne znam tko je to učinio. Nisi mi o tome govorio pa tek danas čujem za to.«

²⁷ Abraham je uzeo sitnu i krupnu stoku te je dao Abimeleku, a njih su dvojica sklopila savez. ²⁸ Zatim je Abraham odvojio sedmero ženske janjadi iz stada, ²⁹ a Abimelek ga upita: »Što znači ovo sedmero ženske janjadi koje si odvojio na stranu?« ³⁰ On mu odgovori: »Primi od mene ovo sedmero ženske janjadi kao svjedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.«

³¹ Tako je ono mjesto dobilo ime Beer Šeba^[p] jer su ondje njih dvojica položila zakletvu jedan drugome. ³² Tako su sklopili savez kod Beer Šebe. Potom su se Abimelek i Fikol, zapovjednik njegove vojske, vratili u zemlju Filistejaca. ³³ Abraham je posadio stablo tamariska^[q] u Beer Šebi i ondje je štovao^[r] Vječnog BOGA.

³⁴ Abraham je još dugo boravio u zemlji Filistejaca.

Bog kuša Abrahamovu vjeru

22 Nakon nekog je vremena Bog iskušao Abrahama. Pozvao ga je: »Abrahame!«

A on odgovori: »Evo me, slušam.«

² Bog je rekao: »Uzmi svog sina, jedinca Izaka, sina kojeg voliš. Idi u zemlju Moriju, na planinu koju ću ti pokazati, i ondje ga prinesi kao žrtvu paljenicu^[s].«

³ Abraham je ustao rano ujutro, nasjekao drva za žrtvu paljenicu i osedlao magarca. Poveo je sa sobom dvojicu sluga i sina Izaka te krenuo prema mjestu o kojem mu je Bog bio govorio. ⁴ Trećeg je dana putovanja Abraham podigao pogled i u daljini ugledao to mjesto. ⁵ Tada je rekao slugama: »Ostanite ovdje pored magarca, a ja i dječak idemo onamo štovati Boga pa ćemo se vratiti.« ⁶ Abraham je uzeo drva za žrtvu paljenicu i natovario ih na Izaka, a on sam ponio je vatru i nož. Tako su njih dvojica otišla zajedno dalje.

⁷ Izak je rekao Abrahamu: »Oče?«

»Slušam, sine«, odgovorio je Abraham.

»Vatra i drva su ovdje«, rekao je Izak, »ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?«

⁸ Abraham odgovori: »Bog će se sam pobrinuti za janje za žrtvu paljenicu, sine moj.«

I njih su dvojica zajedno hodala dalje. ⁹ Kad su stigli do mjesta o kojem mu je Bog govorio, Abraham je napravio žrtvenik i na njega naslagao drva. Zatim je svezao svog sina Izaka i položio ga na žrtvenik, povrh drva. ¹⁰ Tada je uzeo nož i podigao ruku da ga ubije.

¹¹ No BOŽJI ga je anđeo pozvao s neba: »Abrahame! Abrahame!«

Abraham je rekao: »Evo me, slušam.«

¹² »Ne diži ruku na dječaka!« rekao je, »Nemoj mu ništa učiniti! Sad znam da poštuješ Boga jer mi nisi uskratio svoga sina jedinca.«

¹³ Tada je Abraham podigao pogled i vidio ovna koji se rogovima zapleo u grmlje. Ode, uzme ga i prinese kao žrtvu paljenicu umjesto svoga sina. ¹⁴ Abraham je ono mjesto nazvao »BOG će se pobrinuti«.^[t] Zato se još i danas kaže: »Na BOŽJOJ planini, on će se pobrinuti.«^[u]

¹⁵ BOŽJI je anđeo drugi put pozvao Abrahama s neba ¹⁶ i rekao mu: »Zaklinjem se samim sobom, kaže BOG, zato što si ovo učinio i nisi mi uskratio svog sina jedinca, ¹⁷ silno ću te blagosloviti i dati ti brojne potomke. Bit će ih koliko je zvijezda na nebu i pijeska na morskoj obali. Tvoji će potomci zaposjesti gradove^[v] svojih neprijatelja ¹⁸ i preko njih će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. Učinit ću to jer si me poslušao.«

¹⁹ Tada se Abraham vratio svojim slugama pa su svi zajedno krenuli prema Beer Šebi. Abraham je ostao živjeti u Beer Šebi.

Nahorovi potomci

²⁰ Nakon ovih događaja, Abrahamu su rekli da je i Milka rodila sinove njegovom bratu Nahoru: ²¹ prvorođenca Usa, braću mu Buza, Kemuela (koji je kasnije postao Aramov otac), ²² Keseda, Haza, Pildaša, Jidlafa i Betuela. ²³ Betuel je postao Rebekin otac. Tih je osmoricu sinova Milka rodila Abrahamovom bratu Nahoru. ²⁴ On je imao i ženu ropkinju^[w], koja se zvala Reuma, a rodila mu je još sinova: Tebaha, Gahama, Tahaša i Maaku.

Sarina smrt

23 Sara je živjela 127 godina. ² Umrla je u gradu Kirjat Arbi, to jest Hebronu, u zemlji Kanaan. Abraham je bio pokraj Sare, žalovao je i plakao za njom. ³ Kad je prestao žalovati, otišao je Hetitima i rekao: ⁴ »Ja sam među vama stranac i doseljenik, bez svog zemljišta. Prodajte mi ovdje mjesto za pokop, da mogu sahraniti svoju pokojnu suprugu.«

⁵ Hetiti mu odgovore: ⁶ »Čuj nas, gospodine. Božji si princ među nama. Sahrani svoju pokojnu suprugu u našoj najboljoj grobnici. Nitko od nas neće ti uskratiti grobnicu da u njoj sahraniš pokojnu suprugu.«

⁷ Nato je Abraham ustao i poklonio se narodu te zemlje, Hetitima. ⁸ Zatim je rekao: »Ako se slažete da ovdje sahranim svoju pokojnu suprugu, onda me saslušajte. Zauzmite se za mene kod Efrona, Soharovog sina, ⁹ da mi proda svoju spilju Makpelu, koja se nalazi na kraju njegovog polja. Neka mi je proda po punoj cijeni, pred vama kao svjedocima, da posjedujem mjesto za sahranu.«

¹⁰ Efron je sjedio s ostalim Hetitima, koji su se okupili kod gradskih vrata^[x], pa je pred svima odgovorio Abrahamu: ¹¹ »Ne, gospodine. Čuj me: Nudim ti i polje zajedno sa spiljom koja je na njemu—nudim ti to u prisutnosti svojih sunarodnjaka. Uzmi ga i sahrani pokojnu suprugu.«

¹² Abraham se ponovo poklonio narodu te zemlje ¹³ pa rekao Efronu pred njima: »Molim te, slušaj me. Platit ću ti polje koliko vrijedi. Prihvati moju ponudu, da mogu ondje sahraniti svoju pokojnu suprugu.«

¹⁴ A Efron odgovori Abrahamu: ¹⁵ »Čuj me, gospodine. Ta zemlja vrijedi četiristo srebrnjaka^[y]. Što je to za ljude poput tebe i mene? Kupi je i sahrani pokojnu suprugu.«

¹⁶ Abraham se složio s Efronom pa mu izvagao srebro spomenuto pred Hetitima: četiristo srebrnjaka, onako kako ih važu trgovci.

¹⁷ Tako je Efronovo polje u Makpeli blizu Mamre—i polje i spilja i sve drveće na njemu—prešlo ¹⁸ u Abrahamovo vlasništvo u prisutnosti svih Hetita koji su došli na gradska vrata. ¹⁹ Nakon toga je Abraham sahranio svoju ženu Saru u spilji na polju Makpeli blizu Mamre, to jest Hebrona, u Kanaanu.

²⁰ Tako su to polje i spilja, koja je na njemu, prešli od Hetita u Abrahamovo vlasništvo, kao mjesto za sahranu.

Izak i Rebeka

24 Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio.

² Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra^{[z] 3} i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim. ⁴ Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.«

⁵ »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?«

⁶ »Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham. ⁷ »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina. ⁸ Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!«

⁹ Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se. ¹⁰ Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju^[aa], u Nahorov grad. ¹¹ Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode.

¹² Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru. ¹³ Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu. ¹⁴ Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’—neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.«

¹⁵ I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora. ¹⁶ Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica—još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore. ¹⁷ Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.«

¹⁸ »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti. ¹⁹ Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«. ²⁰ I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve.

²¹ Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim. ²² Kad su se deve napojile, dao joj je mali^[ab] nosni prsten od zlata i dvije poveće^[ac] zlatne narukvice. ²³ Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?«

²⁴ Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«, ²⁵ pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.«

²⁶ Sluga se tada poklonio, štujući BOGA, ²⁷ i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.« ²⁸ Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome.

²⁹ Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru ³⁰ jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora. ³¹ I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.«

³² Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge. ³³ Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.«

A Laban je rekao: »Reci.«

³⁴ On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga. ³⁵ BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca, ³⁶ a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima. ³⁷ Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim, ³⁸ nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’ ³⁹ Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’ ⁴⁰ Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca. ⁴¹ Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’

⁴² Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan. ⁴³ Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«, ⁴⁴ meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve«—neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’ ⁴⁵ I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’ ⁴⁶ Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve. ⁴⁷ Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke ⁴⁸ i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina. ⁴⁹ A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.«

⁵⁰ »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome. ⁵¹ Evo Rebeke pred tobom—uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.«

⁵² Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje. ⁵³ Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove. ⁵⁴ Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

⁵⁵ Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.«

⁵⁶ No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

⁵⁷ Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.« ⁵⁸ Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?«

Ona odgovori: »Želim.«

⁵⁹ Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima. ⁶⁰ Nad Rebekom su izgovorili blagoslov:

⁶¹ Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem.

⁶² Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana. ⁶³ Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao^[ae], podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju.

⁶⁴ I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve ⁶⁵ i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?«

»To je moj gospodar«, odgovori sluga.

Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se.

⁶⁶ Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio. ⁶⁷ Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.

Ostali Abrahamovi potomci

(1 Ljet 1,32-33)

25 Abraham je sebi uzeo još jednu ženu koja se zvala Ketura. ² Ona mu je rodila sinove: Zimrana, Jokšana, Medana, Midjana, Jišbaka i Šuaha. ³ Jokšanu su se rodili Šeba i Dedan. Dedanovi su potomci Ašurci, Letušci i Leumci. ⁴ Midjanovi su sinovi Efa, Efer, Hanok, Abida i Eldaa. Sve su to Keturini potomci.

⁵ Sve što je imao, Abraham je ostavio Izaku, ⁶ a sinovima svojih žena ropkinja^[af] još za svog je života podijelio darove i poslao ih u zemlje na istoku. Tako ih je maknuo od Izaka.

Abrahamova smrt

⁷ Abraham je živio 175 godina. ⁸ Umro je u dubokoj i sretnoj starosti, nakon mnogo godina. Izdahnuo je i pridružio se svojim precima. ⁹ Sahranili su ga njegovi sinovi Izak i Išmael, u spilji Makpeli blizu Mamre, na polju Efrona, sina Hetita Sohara. ¹⁰ Abraham je to polje kupio od Hetita te je ondje sahranjen, pokraj svoj žene Sare.

¹¹ Nakon Abrahamove smrti, Bog je blagoslovio njegovog sina Izaka koji je tada živio kod Beer Lahaj Roija.

Išmaelovi potomci

(1 Ljet 1,28-31)

¹² Ovo su potomci Abrahamovog sina Išmaela kojeg mu je rodila Egipćanka Hagara, Sarina ropkinja. ¹³ Ovo su imena Išmaelovih sinova po redu kojim su bili rođeni: Nebajot, Išmaelov prvorođeni sin, pa Kedar, Adbeel, Mibsam, ¹⁴ Mišma, Duma, Masa, ¹⁵ Hadad, Tema, Jetur, Nafiš i Kedma. ¹⁶ Išmaelovi su to sinovi, dvanaestorica plemenskih glavara, po kojima su nazvana njihova naselja i tabori. ¹⁷ Išmael je živio 137 godina, a potom je izdahnuo i umro te se pridružio svojim precima. ¹⁸ Njegovi su potomci nastanili područje između Havile i Šura, koje se prostire od Egipta prema Asiriji. Živjeli su u neprijateljstvu s drugim Abrahamovim potomcima.

Rođenje Ezava i Jakova

¹⁹ Ovo je zapis o Izaku, Abrahamovom sinu.

Abrahamu se rodio Izak. ²⁰ Izak je imao četrdeset godina kad je oženio Rebeku, kćer Aramejca Betuela iz Mezopotamije^[ag], sestru Aramejca Labana. ²¹ Izak se pomolio BOGU za svoju ženu jer je bila neplodna. BOG mu je ispunio molbu i njegova je žena Rebeka zatrudnjela. ²² No dvoje se djece u njezinoj utrobi toliko guralo da je odlučila pitati BOGA: »Zašto mi se ovo događa?«

²³ BOG joj je rekao:

²⁴ Kad je došlo vrijeme da rodi, pokazalo se da nosi blizance. ²⁵ Prvi je izašao sav crven i dlakav kao ogrtač. Zato su mu dali ime Ezav^[ah]. ²⁶ Nakon toga je izašao njegov brat, rukom čvrsto držeći Ezava za petu, pa su mu dali ime Jakov^[ai]. Izak je imao šezdeset godina kad je Rebeka rodila.

²⁷ Dječaci su odrasli. Ezav je postao vješt lovac i volio je biti vani na otvorenom prostoru, a Jakov je bio povučen i volio je biti doma, u šatoru. ²⁸ Izak je više volio Ezava, jer je volio jesti divljač, a Rebeka je više voljela Jakova.

Ezav prodaje pravo prvorodstva

²⁹ Jednom, dok je Jakov kuhao varivo, Ezav je došao izvana užasno gladan. ³⁰ Rekao je Jakovu: »Daj mi toga crvenog variva! Umirem od gladi!« (Zato su ga nazvali Edom^[aj].)

³¹ »Prvo mi prodaj svoje pravo prvorodstva^[ak]«, odgovori Jakov.

³² »Samo što nisam umro od gladi«, rekao je Ezav, »što će mi pravo prvorodstva?«

³³ »Prvo mi se zakuni«, rekao je Jakov.

Ezav mu se zakleo i tako prodao svoje pravo prvorodstva Jakovu. ³⁴ Tada je Jakov dao Ezavu kruha i variva od leće. Kad se Ezav najeo i napio, ustao je i otišao. Tako je Ezav omalovažio svoje pravo prvorodstva.

Izak kod Filistejaca

26 U zemlji je zavladala glad kao u Abrahamovo vrijeme pa je Izak otišao u grad Gerar k Abimeleku, kralju Filistejaca. ² BOG se pokazao Izaku i rekao: »Ne idi dolje u Egipat, nego se nastani u zemlji koju ću ti pokazati. ³ Boravi neko vrijeme kao stranac ondje, a ja ću biti s tobom i blagoslovit ću te. Tebi i tvojim potomcima dat ću sve ove zemlje. Ostvarit ću zakletvu koju sam izrekao tvome ocu Abrahamu. ⁴ Učinit ću tvoje potomke brojnima kao zvijezde na nebu i dat ću im sve ove zemlje. Svi narodi na zemlji bit će blagoslovljeni kroz tvoje potomstvo ⁵ zato što me Abraham slušao i držao se mojih naloga, zapovijedi, uredbi i zakona.«

⁶ Tako se Izak nastanio u Geraru. ⁷ Kad su ga mještani pitali o njegovoj ženi, rekao im je: »Ona mi je sestra« jer se bojao reći da mu je žena. Mislio je: »Mještani bi me mogli ubiti da uzmu Rebeku zato što je toliko lijepa.« ⁸ Izak je već dugo bio u Geraru, kad je filistejski kralj Abimelek pogledao kroz prozor i vidio kako grli i ljubi Rebeku. ⁹ Abimelek je pozvao Izaka i rekao: »Dakle, ona ti je žena! Zašto si rekao da ti je sestra?«

»Zato što sam mislio da bih zbog nje mogao poginuti«, odgovori Izak.

¹⁰ Nato je Abimelek rekao: »Što si nam učinio? Netko je mogao spavati s tvojom ženom, a zbog tebe bi krivnja pala na nas!« ¹¹ Zatim je Abimelek izdao odredbu cijelom narodu: »Tko god naudi ovom čovjeku ili njegovoj ženi, bit će pogubljen.«

Izakovo bogatstvo

¹² Izak je posijao usjeve u toj zemlji, a iste je godine požeo stostruk urod. BOG ga je blagoslovio ¹³ i on se obogatio. Nastavio se bogatiti dok nije postao vrlo bogat. ¹⁴ Stekao je toliko sitne i krupne stoke i toliko slugu da su mu zavidjeli Filistejci. ¹⁵ Stoga su zatrpali zemljom sve bunare koje su bili iskopali sluge Izakovog oca Abrahama. ¹⁶ Tada je Abimelek rekao Izaku: »Odlazi od nas jer si postao moćniji nego mi!«

¹⁷ Tako je Izak otišao odande pa se utaborio u Gerarskoj dolini i ondje se nastanio. ¹⁸ Ponovo je iskopao bunare, koji su bili iskopani u vrijeme njegovog oca Abrahama, a koje su Filistejci nakon Abrahamove smrti zatrpali. I nazvao ih je imenima koja im je bio dao njegov otac.

¹⁹ Kad su Izakovi sluge kopali u dolini i otkrili bunar s izvorskom vodom, ²⁰ gerarski su se pastiri posvađali s Izakovim pastirima. Govorili su: »To je naša voda!«

Izak je taj bunar nazvao Esek^[al] jer su se prepirali s njim. ²¹ Zatim su Izakovi sluge iskopali drugi bunar, ali i oko njega je izbila svađa. Zato ga je Izak nazvao Sitna^[am]. ²² Izak se preselio odande pa iskopao još jedan bunar, a oko njega nije bilo svađe. Izak ga je nazvao Rehobot^[an]. Rekao je: »BOG nam je sad napravio prostora da napredujemo u ovoj zemlji.«

²³ Odande je Izak otišao u Beer Šebu. ²⁴ Te mu se noći pokazao BOG i rekao: »Ja sam Bog tvog oca Abrahama. Ne boj se, jer ja sam s tobom. Blagoslovit ću te i dati ti mnogo potomaka zbog svog sluge Abrahama.« ²⁵ Izak je ondje napravio žrtvenik i štovao BOGA^[ao]. Razapeo je svoj šator, a njegovi su sluge iskopali bunar.

Izak sklapa savez s Abimelekom

²⁶ U to je vrijeme k njemu došao kralj Abimelek iz Gerara, sa savjetnikom Ahuzatom i sa zapovjednikom vojske Fikolom.

²⁷ Izak ih je upitao: »Zašto ste došli k meni nakon što ste me u mržnji otjerali?«

²⁸ »Sad nam je jasno da je BOG s tobom«, odgovore oni, »pa smo htjeli da se zakunemo jedni drugima. Daj da sklopimo savez s tobom ²⁹ da nam nećeš nauditi, kao što mi tebi nismo naudili. Uvijek smo ti činili dobro i pustili smo te da odeš u miru, a sad si BOŽJI blagoslovljenik.«

³⁰ Tada im je Izak spremio gozbu na kojoj su zajedno jeli i pili. ³¹ Ujutro su rano ustali i zakleli se jedan drugome. Izak ih je zatim ispratio te su ga napustili u miru.

³² Toga su dana došli Izakovi sluge i javili mu o bunaru koji su iskopali. »Našli smo vodu«, rekli su mu, ³³ a on je bunar nazvao Šiba^[ap]. Zato se i danas taj grad zove Beer Šeba^[aq].

Ezavljeve žene

³⁴ Kad je Ezav imao 40 godina, oženio se Juditom, kćeri Hetita Beerija, i Basematom, kćeri Hetita Elona. ³⁵ One su Izaku i Rebeki zagorčavale život.

Jakov vara oca

27 Izak je ostario i oči su mu toliko oslabile da više nije mogao vidjeti. Pozvao je svoga prvorođenog sina Ezava: »Sine moj!«

A on odgovori: »Evo me, slušam.«

² Izak je rekao: »Kao što vidiš, ostario sam i mogao bih uskoro umrijeti. ³ Zato uzmi svoje oružje—svoj lûk i tobolac sa strijelama—pa idi u lov i donesi mi neku divljač. ⁴ Pripremi mi ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te mogu blagosloviti prije nego što umrem.«

⁵ Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu Ezavu. Kad je Ezav otišao u lov po divljač, ⁶ Rebeka je rekla svome sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvome bratu Ezavu: ⁷ ‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo, da ga pojedem i da te blagoslovim pred BOGOM prije nego što umrem.’ ⁸ Zato me sad poslušaj, sine, i učini što ti kažem. ⁹ Idi do stada i donesi mi dva lijepa kozlića, da za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo voli. ¹⁰ Zatim ćeš ga ti odnijeti ocu da jede, da tebe blagoslovi prije nego što umre.«

¹¹ Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav dlakav, a moja je koža glatka. ¹² Što ako me otac dotakne? Ispast ću varalica u njegovim očima pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.«

¹³ »Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi kozliće.« ¹⁴ I on ode, uhvati kozliće i donese ih majci, a ona spremi ukusno jelo, kako je njegov otac volio. ¹⁵ Rebeka je zatim uzela najljepšu odjeću svog starijeg sina Ezava, koju je imala u kući, pa obukla svoga mlađeg sina Jakova, ¹⁶ a oko ruku i vrata mu omotala kožu od kozlića. ¹⁷ Zatim je svome sinu Jakovu dala ono ukusno jelo i kruh koje je spremila.

¹⁸ Jakov je otišao svome ocu i rekao: »Oče moj!«

»Evo me!« rekao je Izak. »Koji si mi ti sin?«

¹⁹ A Jakov je rekao ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

²⁰ »Kako si je tako brzo našao, sine?« upita Izak svog sina, a on odgovori: »Zato što mi je pomogao tvoj BOG.«

²¹ Tada je Izak rekao Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam jesi li ti zaista moj sin Ezav.«

²² Jakov se približio ocu Izaku, a on ga je opipao pa rekao: »Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«

²³ Tako ga Izak nije prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, ²⁴ upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?«

Jakov odgovori: »Jesam.«

Jakov prima blagoslov

²⁵ Tada je Izak rekao: »Donesi mi da pojedem nešto tvoje divljači, da te mogu blagosloviti.« Jakov mu je donio jelo pa je Izak jeo. Donio je i vina, a Izak je pio.

²⁶ Potom Izak reče svome sinu Jakovu: »Sad priđi i poljubi me, sine.« ²⁷ I Jakov mu je prišao i poljubio ga. Izak je osjetio miris Ezavljeve odjeće pa ga je blagoslovio ovim riječima:

Ezav gubi blagoslov

³⁰ Tako je Izak blagoslovio Jakova. Tek što je otišao, njegov je brat Ezav stigao iz lova. ³¹ I on je spremio ukusno jelo, donio ga ocu i rekao: »Oče, pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

³² A Izak ga upita: »Koji si mi ti sin?«

»Ja sam Ezav« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin.«

³³ Nato je Izak protrnuo od užasa i rekao: »Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi je? Jeo sam prije nego što si došao i blagoslovio sam ga. I zato će taj blagoslov ostati na njemu.«

³⁴ Kad je Ezav čuo što je njegov otac rekao, vrisnuo je bolno i glasno pa rekao ocu: »I mene blagoslovi, oče!«

³⁵ No Izak je rekao: »Tvoj me brat prevario i uzeo tvoj blagoslov.«

³⁶ A Ezav je rekao: »Zar se s pravom ne zove Jakov^[ar]? Već me dvaput prevario—uzeo mi je pravo prvorodstva, a sad mi je uzeo i blagoslov.«

Zatim upita: »Zar nisi za mene sačuvao neki blagoslov?«

³⁷ Izak odgovori: »Njega sam postavio za tvoga gospodara, dao mu svu njegovu braću za sluge i opskrbio ga žitom i vinom. Pa što sad da učinim za tebe, sine?«

³⁸ Nato Ezav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi me, blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno je zaplakao.

³⁹ A otac mu je rekao:

Jakov bježi od Ezava

⁴¹ Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je otac dao. Mislio je: »Moj će otac uskoro umrijeti.^[as] Tada ću ubiti svoga brata Jakova.«

⁴² Kad su Rebeki rekli što njezin stariji sin Ezav namjerava, poslala je po mlađega sina Jakova i rekla mu: »Tvoj brat Ezav tješi se mišlju da će te ubiti. ⁴³ Zato me sad poslušaj, sine: odmah pobjegni k mome bratu Labanu u Haran. ⁴⁴ Ostani kod njega neko vrijeme, dok ti brata ne prođe bijes. ⁴⁵ Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi što si mu učinio, poslat ću nekoga po tebe, da se vratiš. U protivnom, obojicu bih vas mogla izgubiti u isti dan.«

⁴⁶ Rebeka je rekla Izaku: »Smučio mi se život zbog Ezavljevih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom Hetitkinjom, od žena iz ove zemlje, što će mi takav život!«

28 Tada je Izak pozvao Jakova, pozdravio ga blagoslovom pa mu zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom! ² Smjesta idi u Mezopotamiju, u dom Betuela, oca tvoje majke. Tamo je njezin brat Laban pa si za ženu izaberi jednu od njegovih kćeri. ³ Neka te Bog Svemoćni blagoslovi, neka te učini plodnim i mnogobrojnim, da od tebe postane mnoštvo naroda. ⁴ Neka tebi i tvojim potomcima da Abrahamov blagoslov, da zaposjedneš zemlju u kojoj sad boraviš kao stranac—zemlju koju je Bog dao Abrahamu.«

⁵ Tako je Izak otpremio Jakova te je on otišao u Mezopotamiju k Labanu, sinu Aramejca Betuela i bratu Jakovljeve i Ezavljeve majke Rebeke.

Ezav se ponovo ženi

⁶ Ezav je saznao da je Izak blagoslovio Jakova i poslao ga u Mezopotamiju da ondje sebi nađe ženu jer mu je zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom!« ⁷ Također je saznao da je Jakov poslušao oca i majku i otišao u Mezopotamiju. ⁸ Tako je Ezav shvatio koliko su Kanaanke mrske njegovom ocu Izaku. ⁹ Stoga je otišao Išmaelu i, pored dvije žene koje je već imao, uzeo za ženu Mahalatu. Ona je bila kći Abrahamovog sina Išmaela i Nebajotova sestra.

Jakovljev san u Betelu

¹⁰ Jakov je otišao iz Beer Šebe i zaputio se u Haran. ¹¹ Stigao je do jednog mjesta i odlučio prenoćiti jer je sunce već zašlo. Uzeo je jedan od kamenova koji su bili na tome mjestu, stavio ga pod glavu i legao na spavanje. ¹² U snu je vidio stubište kako stoji na zemlji, a vrhom dopire do neba. Božji su se anđeli po stepenicama uspinjali i silazili. ¹³ Pokraj njega je stajao BOG i govorio: »Ja sam BOG tvog praoca Abrahama i tvog oca Izaka. Tebi i tvojim potomcima dat ću zemlju na kojoj ležiš. ¹⁴ Tvojih potomaka bit će kao praha na zemlji i proširit će se na zapad, istok, sjever i jug. Preko tebe i tvog potomstva bit će blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁵ Znaj da sam s tobom i da te čuvam kamo god išao. Vratit ću te u ovu zemlju. Neću te ostaviti dok ne ispunim što sam ti obećao.«

¹⁶ Kad se Jakov probudio iz sna, rekao je: »Zaista je BOG na ovome mjestu, a ja to nisam znao!«

¹⁷ Uplašio se i rekao: »Kako je strašno ovo mjesto! Ovo je zaista Božja kuća! Ovo su vrata neba!«

¹⁸ Rano ujutro Jakov je ustao, uzeo kamen, koji je bio stavio pod glavu, pa ga uspravio kao znak i na njega izlio ulje. ¹⁹ To je mjesto nazvao Betel^[at], a prije toga se obližnji grad zvao Luz.