Bible in 90 Days

²⁰ Zatim se Jakov zavjetovao ovim riječima: »Ako Bog bude sa mnom, ako me bude čuvao na mome putu, ako mi bude davao kruha za jelo i odjeće za nositi ²¹ te se živ i zdrav vratim kući svoga oca, onda će BOG biti moj Bog. ²² A ovaj kamen, koji sam uspravio, bit će znak da je ovo mjesto za štovanje Boga.^[a] Od svega što mi budeš davao, Bože, tebi ću davati desetinu.«

Jakov stiže kod Labana

29 Zatim je Jakov nastavio put i stigao u zemlju istočnih naroda. ² U polju je ugledao bunar i tri stada ovaca kako leže pokraj njega. Iz tog su se bunara napajala stada, a na otvoru bunara bio je navaljen velik kamen. ³ Tek kad bi se sva stada okupila na tome mjestu, pastiri bi odvaljali kamen s bunara i napojili ovce. Nakon toga bi ponovo vratili kamen na bunar.

⁴ Jakov upita pastire: »Odakle ste, braćo?«

»Iz Harana«, odgovore oni.

⁵ Dalje ih upita: »Poznajete li Labana, Nahorovog unuka?«

»Poznajemo«, odgovore mu.

⁶ »Je li dobro?« još ih upita Jakov.

»Dobro je«, rekli su. »Evo njegova kći Rahela upravo dolazi s ovcama.«

⁷ »Pogledajte«, rekao je on, »sunce je još visoko. Nije vrijeme da se stoka skuplja za počinak. Napojite ovce pa ih vratite na pašu.«

⁸ »Ne možemo«, rekli su, »dok se sva stada ne sakupe i dok se kamen ne odvalja s otvora bunara. Tek tada možemo napojiti ovce.«

⁹ Dok je još razgovarao s njima, Rahela je stigla s ovcama svog oca jer se ona brinula za njih. ¹⁰ Kad je Jakov ugledao Rahelu, kćer svog ujaka Labana, i njegove ovce, otišao je na bunar i odvaljao kamen s otvora pa mu napojio ovce. ¹¹ Zatim je Jakov poljubio Rahelu i glasno zaplakao. ¹² Kad joj je rekao da je rođak njezinog oca, Rebekin sin, ona otrča i javi to svome ocu.

¹³ Čim je čuo vijest o sestrinom sinu Jakovu, Laban mu potrča ususret, zagrli ga i poljubi pa ga odvede svojoj kući. Kad mu je Jakov ispričao sve što se dogodilo, ¹⁴ Laban je rekao: »Zaista si ti od moga roda^[b]!«

Laban vara Jakova

Nakon što je Jakov kod Labana proveo mjesec dana, ¹⁵ Laban mu je rekao: »Ne trebaš mi služiti besplatno zato što si mi rođak. Reci mi, koliko da te plaćam?«

¹⁶ Laban je imao dvije kćeri. Starija se zvala Lea, a mlađa Rahela. ¹⁷ Lea je imala lijepe oči^[c], a Rahela je imala lijepo lice i tijelo. ¹⁸ Jakov je volio Rahelu pa je rekao: »Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.«

¹⁹ »Bolje da je dam tebi nego nekom drugome«, rekao je Laban. »Ostani kod mene.«

²⁰ Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, a zbog ljubavi prema njoj, činilo mu se kao samo nekoliko dana.

²¹ Nakon sedam godina Jakov je rekao Labanu: »Vrijeme je mog služenja isteklo. Daj mi sada moju ženu. Želim biti s njom.«

²² Laban je okupio sve mještane i spremio gozbu. ²³ Ali, kad je došla večer, doveo je Jakovu svoju kćer Leu pa je Jakov spavao s njom. ²⁴ (A Lei je dao ropkinju Zilpu da joj bude sluškinja.) ²⁵ Kad je svanulo jutro, Jakov je vidio da je to Lea! Rekao je Labanu: »Što si mi učinio? Zar ti nisam služio za Rahelu? Zašto si me prevario?«

²⁶ »U našoj zemlji ne daje se na udaju mlađa kći prije starije«, odgovorio je Laban. ²⁷ »Završi svadbeni tjedan s Leom pa ćemo ti dati i Rahelu za još sedam godina služenja.«

²⁸ Jakov učini tako i završi svadbeni tjedan s Leom. Tada mu je Laban dao svoju kćer Rahelu za ženu, ²⁹ a svoju ropkinju Bilhu dao je Raheli da joj bude sluškinja. ³⁰ Tako je Jakov spavao i s Rahelom, koju je volio više od Lee, pa je Labanu služio još sedam godina.

Jakovljeva djeca

³¹ Kad je BOG vidio da Lea nije voljena, učinio ju je plodnom, a Rahela je bila neplodna.

³² Lea je zatrudnjela i rodila sina. Dala mu je ime Ruben^[d] jer je rekla: »BOG je vidio moj jad, a sad će me muž zavoljeti.«

³³ Lea je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Zato što je BOG čuo da nisam voljena, dao mi je i ovog sina.« Tako mu je dala ime Šimun^[e].

³⁴ Zatim je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Sad će se moj muž vezati za mene jer sam mu rodila trojicu sinova.«

Stoga mu je dala ime Levi^[f].

³⁵ Još je jednom zatrudnjela i rodila sina pa rekla: »Ovog ću puta zahvaliti BOGU.« Zato mu je dala ime Juda^[g].

Zatim je prestala rađati.

30 Kad je Rahela vidjela da Jakovu ne rađa djecu, postala je ljubomorna na svoju sestru. Rekla mu je: »Daj mi djecu, inače ću umrijeti!«

² Jakov se razljutio na Rahelu i rekao: »Pa nisam ja Bog. On ti nije dao da rađaš djecu.«

³ A ona je rekla: »Evo moje sluškinje Bilhe—spavaj s njom, da ona rodi za mene i da preko nje dobijem djecu.«

⁴ Tako mu je dala svoju sluškinju Bilhu za ženu, a Jakov je spavao s njom. ⁵ Bilha je zatrudnjela i rodila mu sina.

⁶ Tada je Rahela rekla: »Bog je presudio u moju korist. Čuo je moju molitvu i dao mi sina.« Zato ga je nazvala Dan^[h].

⁷ Rahelina sluškinja Bilha ponovo je zatrudnjela i rodila Jakovu drugog sina. ⁸ Rahela je tada rekla: »Žestoka je bila borba s mojom sestrom, ali pobijedila sam.« Zato mu je dala ime Naftali^[i].

⁹ Kad je Lea vidjela da je prestala rađati, dala je svoju sluškinju Zilpu Jakovu za ženu. ¹⁰ Leina je sluškinja Zilpa rodila Jakovu sina. ¹¹ Lea je tada rekla: »Kakva sreća!« Zato mu je dala ime Gad^[j].

¹² Leina je sluškinja Zilpa rodila Jakovu i drugog sina, a ¹³ Lea je tada rekla: »Jako sam sretna! Sad će me žene zvati sretnom!« Zato mu je dala ime Ašer^[k].

¹⁴ U vrijeme pšenične žetve Ruben je otišao u polje i našao mandragoru^[l] pa ju je donio svojoj majci Lei. No Rahela tada reče Lei: »Molim te, daj mi malo mandragore tvoga sina.«

¹⁵ Lea joj odgovori: »Zar ti nije dosta što si mi uzela muža, nego mi želiš uzeti i mandragoru moga sina?«

»Onda ovako«, rekla je Rahela, »neka Jakov noćas spava s tobom u zamjenu za mandragoru tvoga sina.«

¹⁶ Kad se Jakov uvečer vratio s polja, Lea mu je izašla ususret i rekla: »Večeras spavaš sa mnom jer sam te unajmila za mandragoru svoga sina.« Tako je Jakov te noći spavao s njom.

¹⁷ Bog je čuo Leinu molitvu te je zatrudnjela i rodila Jakovu petog sina. ¹⁸ Tada je rekla: »Bog me nagradio što sam svoju sluškinju dala svome mužu.« Zato mu je dala ime Isakar^[m].

¹⁹ Zatim je Lea ponovo zatrudnjela i rodila Jakovu šestog sina. ²⁰ Tada je rekla: »Bog mi je dao divan dar. Sad će me moj muž poštovati jer sam mu rodila šest sinova.« Zato mu je dala ime Zebulun^[n].

²¹ Kasnije je Lea rodila kćer i dala joj ime Dina.

²² Zatim se Bog sjetio Rahele, ispunio njezinu molbu i učinio je plodnom. ²³ Zatrudnjela je i rodila sina pa rekla: »Bog je uklonio moju sramotu.« ²⁴ Dala mu je ime Josip^[o], govoreći: »Neka mi BOG nadoda još jednog sina.«

Jakov vara Labana

²⁵ Kad je Rahela rodila Josipa, Jakov je rekao Labanu: »Pusti me da se vratim u svoj rodni kraj. ²⁶ Daj mi moje žene i djecu, za koje sam ti služio, i pusti nas da idemo. Dobro znaš koliko sam radio za tebe.«

²⁷ Laban mu odgovori: »Ako sam stekao tvoju naklonost, poslušaj me. Gatanjem sam doznao da me BOG zbog tebe blagoslovio. ²⁸ Odredi plaću koju tražiš i dat ću ti je.«

²⁹ Jakov mu odgovori: »Znaš kako sam ti služio i što je bilo s tvojom stokom. ³⁰ Ono malo što si imao prije mog dolaska sad se obilno uvećalo i BOG te blagoslovio kroz sve što sam radio. Zar nije vrijeme da počnem raditi za svoj dom?«

³¹ Laban je upitao: »Što da ti dam?«

»Nemoj mi ništa dati«, odgovori Jakov. »Ali, ako ovo učiniš za mene, nastavit ću pasti i čuvati tvoja stada: ³² pusti me da danas prođem kroz sva tvoja stada i izdvojim svaku pjegavu i šarenu ovcu, svako crno janje te svaku šarenu i pjegavu kozu. Neka mi to bude plaća. ³³ Kad ubuduće budeš provjeravao stoku, koju sam uzeo kao plaću, neka moje poštenje svjedoči za mene. Svaka koza u mom posjedu, koja ne bude šarena ili pjegava, i svako janje, koje ne bude crno, neka se smatraju ukradenima.«

³⁴ »U redu«, rekao je Laban. »Neka bude kako si rekao.« ³⁵ No toga je istog dana Laban iz stada uklonio sve jarce koji su imali pruge ili šare, sve pjegave i šarene koze, sve koje su bile imalo bijele i svu crnu janjad pa ih predao svojim sinovima. ³⁶ Zatim je sa sinovima i stokom otišao tri dana hoda daleko od Jakova, dok je Jakov ostao napasati ostala Labanova stada.

³⁷ Jakov je uzeo svježe grane jablana, badema i platane pa na njima napravio bijele pruge, guleći koru i ogoljujući bijelo drvo. ³⁸ Zatim je te prugaste grančice stavio u sva pojila, da budu pred stadima kad dolaze piti. Budući da se stoka parila kad je dolazila na pojila, ³⁹ parila se ispred grana pa je rađala prugaste, pjegave i šarene mlade.

⁴⁰ Jakov je mladu stoku odvojio, a ostalu okrenuo da gleda u prugastu i crnu stoku koja je pripadala Labanu. Jakov je dobio svoja odvojena stada i nije ih miješao s Labanovima. ⁴¹ Kad su se snažnije životinje iz stada parile, stavljao bi grane u pojila ispred životinja, da se pare pored njih. ⁴² No pred kržljave životinje Jakov nije stavljao grane te su one pripale Labanu, a snažne njemu. ⁴³ Tako se Jakov silno obogatio jer je stekao velika stada ovaca i koza, deve i magarace, sluškinje i sluge.

Jakov bježi od Labana

31 Jakov je čuo kako Labanovi sinovi govore: »Jakov je uzeo sve što je imao naš otac. Sve je ovo bogatstvo stekao na onome što je pripadalo našemu ocu.« ² Jakov je primijetio i da se Laban prema njemu više ne odnosi prijateljski kao prije.

³ Tada je BOG rekao Jakovu: »Vrati se u zemlju svojih predaka, svojoj rodbini. Ja ću biti s tobom.«

⁴ Jakov je poslao po Rahelu i Leu, da dođu na polje gdje su mu bila stada. ⁵ Rekao im je: »Vidim da se vaš otac više ne odnosi prema meni kao prije. No Bog mog oca bio je sa mnom. ⁶ Znate da sam vašem ocu služio svom snagom, ⁷ a on me ipak varao i deset puta mi mijenjao plaću. Ali Bog mu nije dao da mi naudi. ⁸ Kad god je Laban rekao: ‘Pjegava mladunčad bit će ti plaća’, u svim stadima se rađala pjegava mladunčad. Kad god je rekao: ‘Prugasti će ti biti plaća’, u svim su se stadima rađali prugasti mladi. ⁹ Tako je Bog oduzeo stoku vašem ocu i dao je meni.

¹⁰ Jednom sam, u vrijeme parenja stada, u snu vidio da su jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni. ¹¹ Božji mi je anđeo rekao u snu: ‘Jakove!’, a ja sam odgovorio: ‘Evo me, slušam!’ ¹² Nastavio je: ‘Pogledaj i vidjet ćeš da su svi jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni. Jer, vidio sam što ti Laban radi. ¹³ Ja sam Bog koji ti se ukazao u Betelu, gdje si uljem pomazao kameni stup i zavjetovao mi se. Sad idi iz ove zemlje i vrati se u svoj rodni kraj.’«

¹⁴ Rahela i Lea mu odgovore: »Mi više nemamo nasljedstva u kući svoga oca. ¹⁵ Postupa s nama kao da smo strankinje. Ne samo što nas je prodao već je potrošio sav novac koji je dobio zbog nas. ¹⁶ Sve bogatstvo, koje je Bog oduzeo našem ocu, i dao tebi, svakako pripada nama i našoj djeci. Stoga, učini što ti je Bog rekao.«

¹⁷ Tada je Jakov natovario svoju djecu i žene na deve, ¹⁸ pokrenuo svu svoju stoku, ponio sva dobra, koja je stekao u Mezopotamiji, pa krenuo svome ocu Izaku u zemlju Kanaan.

¹⁹ Kad je Laban bio otišao šišati vunu s ovaca, Rahela je ukrala kipove raznih bogova iz njegove kuće.^{[p] 20} Jakov je zavarao Aramejca Labana jer mu nije rekao da odlazi. ²¹ Tako je pobjegao sa svime što je imao. Kad je prešao preko rijeke Eufrat, zaputio se u gorski kraj Gilead.

Laban u potjeri za Jakovom

²² Trećeg su dana javili Labanu da je Jakov pobjegao. ²³ Laban je sa sobom poveo rođake pa je sedam dana gonio Jakova prije nego što ga je sustigao u gorskom kraju Gileadu. ²⁴ No Bog je noću došao Aramejcu Labanu u snu i rekao mu: »Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.«^[q]

²⁵ Kad ga je Laban sustigao, Jakov je već bio razapeo svoje šatore u gorskom kraju Gileadu pa su se ondje utaborili i Laban i njegovi rođaci.

²⁶ Laban je rekao Jakovu: »Što si učinio? Zavarao si me i odveo mi kćeri kao da su ratni zarobljenici. ²⁷ Zašto si pobjegao potajno i zavarao me? Zašto mi nisi ništa rekao? Bio bih te ispratio s veseljem i pjesmom, uz tamburine i lire. ²⁸ Nisi mi dao ni da izljubim svoje unuke i kćeri na odlasku. Glupo si postupio. ²⁹ Mogao bih ti nauditi, ali mi je Bog tvog oca noćas rekao: ‘Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.’ ³⁰ Znam da si otišao jer si čeznuo za domom svog oca. No zašto si mi ukrao bogove?«

³¹ Jakov odgovori Labanu: »Bojao sam se da ćeš mi silom oduzeti svoje kćeri. ³² Ako kod nekoga nađeš svoje bogove, taj neće ostati na životu. Pred našim rođacima, kao svjedocima, pogledaj je li nešto tvoje kod mene, pa ako jest, uzmi to natrag.« A Jakov nije znao da je Rahela ukrala kipove bogova.

³³ Laban je ušao u Jakovljev šator, u Lein šator i u šator gdje su boravile dvije sluškinje, ali nije našao bogove. A zatim je otišao u Rahelin šator. ³⁴ No kad je Rahela ukrala kućne bogove, sakrila ih je u devino sedlo pa je baš sjedila na njima. Laban je pretražio cijeli šator i nije ih našao.

³⁵ Rahela je rekla svome ocu: »Ne ljuti se na mene, gospodaru, što ne mogu ustati pred tobom, imam mjesečnicu.« Tako je Laban tražio, ali nije mogao pronaći kućne bogove.

³⁶ Tada se Jakov razljutio pa počeo koriti Labana. »Kakav sam to prekršaj napravio?« upita on Labana. »Koji sam to grijeh počinio da me tako progoniš? ³⁷ Sad kad si pretražio sve moje stvari, jesi li našao išta što pripada tvom domu? Stavi to ovdje pred svoje i moje rođake pa neka presude između nas dvojice.

³⁸ Za ovih dvadeset godina, koliko sam bio kod tebe, tvoje ovce i koze nisu pobacile. Nisam jeo ovnove iz tvojih stada. ³⁹ Nisam ti pravdao stoku, koju su rastrgale divlje zvijeri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak. Od mene si tražio da ti platim za sve što je ukradeno, bilo danju ili noću. ⁴⁰ Evo kako mi je bilo: danju me morila vrućina, a noću hladnoća, pa nisam mogao spavati. ⁴¹ Dvadeset sam godina bio kod tebe. Četrnaest sam ti godina služio za tvoje dvije kćeri i šest za moje stado, a plaću si mi mijenjao deset puta. ⁴² Da Bog mog oca nije bio za mene—Abrahamov Bog i strahopoštovani Izakov Bog—ti bi me sigurno otpremio praznih ruku. No Bog je vidio moju muku i trud i zato te noćas ukorio.«

Jakov i Laban sklapaju savez

⁴³ Laban odgovori Jakovu: »Ove su žene moje kćeri, ova su djeca moja krv, ova su stada moja, i sve što vidiš, pripada meni. No što da sad učinim u vezi svojih kćeri i njihove djece? ⁴⁴ Hajde da ti i ja sklopimo savez pa neka bude svjedokom između mene i tebe.«

⁴⁵ Tada je Jakov uzeo jedan kamen, uspravio ga kao znak ⁴⁶ pa rekao svojim rođacima: »Nakupite kamenja.« Oni su uzeli kamenje i napravili hrpu te su pored nje jeli. ⁴⁷ Laban je hrpu nazvao Jegar Sahaduta^[r], a Jakov ju je nazvao Galed^[s].

⁴⁸ Laban je rekao: »Ova je hrpa danas svjedok između tebe i mene.« Zato su joj dali ime Galed.

⁴⁹ A nazvali su je i Mispa^[t] jer je Laban rekao: »Neka BOG stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugoga. ⁵⁰ Ako budeš loše postupao s mojim kćerima, ili uzimao druge žene pored njih, premda ja za to ne bih doznao, imaj na umu da je Bog svjedok između tebe i mene.«

⁵¹ Laban je još rekao Jakovu: »Pogledaj ovu hrpu i ovaj kameni stup koji sam postavio između nas. ⁵² Ova je hrpa svjedok i ovaj je stup svjedok da neću prijeći pored ove hrpe na tvoju stranu, da ti naudim, i da ti nećeš pored ove hrpe i ovog stupa prijeći na moju stranu, da meni naudiš. ⁵³ Neka Bog tvog djeda Abrahama, koji je i Bog mog djeda Nahora, presudi među nama.«

I Jakov se zakleo strahopoštovanim Bogom svog oca Izaka. ⁵⁴ Zatim je prinio žrtvu ondje, na gori, i pozvao svoje rođake da jedu. Nakon što su jeli, na gori su i prenoćili.

⁵⁵ Sutradan, Laban je ustao rano ujutro, poljubio svoje unuke i kćeri, blagoslovio ih, pa se vratio kući.

Jakov se sprema za susret s Ezavom

32 I Jakov je otišao, a dok je bio na putu, došli su mu ususret Božji anđeli. ² Kad ih je ugledao, rekao je: »Ovo je Božji vojni tabor.« Zato je to mjesto nazvao Mahanaim^[u].

³ Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Ezavu, koji je bio u kraju Seiru, u zemlji Edom. ⁴ Uputio ih je: Recite ovako mome gospodaru Ezavu: »Tvoj sluga Jakov kaže: ‘Živio sam kao stranac kod Labana i čekao ondje sve do sada. ⁵ Imam goveda, magarce, sitnu stoku, sluge i sluškinje. Šaljem ti glasnike da te obavijeste, gospodaru, u nadi da ću steći tvoju naklonost’.«

⁶ Glasnici su se vratili Jakovu i izvijestili ga: »Bili smo kod tvog brata Ezava i on ti dolazi ususret, a s njim i četiri stotine ljudi.« ⁷ Jakov se ukočio od straha. Zatim je svoje ljude, sitnu stoku, krupnu stoku i deve podijelio u dva tabora. ⁸ Mislio je: »Ako Ezav dođe do jedne skupine i napadne je, druga će pobjeći.«

⁹ Tada se Jakov pomolio: »Bože moga djeda Abrahama, Bože moga oca Izaka, BOŽE koji si mi rekao: ‘Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini. Ja ću učiniti da ti bude dobro’, ¹⁰ nisam dostojan sve ljubavi i vjernosti koje si iskazao svome slugi. Imao sam samo štap kad sam prešao preko rijeke Jordan, a sad su od mene nastala dva tabora. ¹¹ Molim te, spasi me od mog brata Ezava jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i djecu. ¹² A ti si rekao: ‘Znaj da ću učiniti da ti ide dobro i dati ti mnogo potomaka, kao bezbroj zrnaca morskog pijeska.’«

¹³ Jakov je ondje prenoćio pa od onoga što je imao sa sobom pripremio dar za Ezava: ¹⁴ 200 koza i 20 jaraca, 200 ovaca i 20 ovnova, ¹⁵ 30 deva s njihovim mladuncima, 40 krava i 10 bikova, 20 magarica i 10 magaraca. ¹⁶ Zatim ih je povjerio svojim slugama, svakom zasebno stado, i rekao im: »Idite preda mnom i napravite razmak između svakog stada.« ¹⁷ Slugu je na čelu uputio: »Kad te moj brat Ezav sretne i upita: ‘Čiji si i kamo ideš? Čija je to stoka pred tobom?’, ¹⁸ ti odgovori: ‘Pripada tvome slugi Jakovu. To je dar koji šalje mome gospodaru Ezavu. A on, evo, dolazi za nama.’« ¹⁹ Zatim je uputio drugog i trećeg slugu, i tako sve koji su pratili stada: »I vi to isto recite Ezavu kad ga sretnete. ²⁰ I pazite da kažete: ‘Evo, tvoj sluga Jakov dolazi za nama.’«

Jer, Jakov je mislio: »Primirit ću ga ovim darom koji šaljem ispred sebe pa, kad se kasnije sretnemo, možda će me lijepo primiti.« ²¹ Tako je Jakov poslao dar Ezavu, a te je noći ostao u taboru.

²² Tijekom noći Jakov je ustao i poslao obje svoje žene, obje svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova da prijeđu potok Jabok preko gaza. ²³ Nakon što je njih poslao preko potoka, poslao je preko i svu svoju imovinu.

Jakov se hrva s Bogom

²⁴ Tako je Jakov ostao sam, ali se pojavio neki čovjek i hrvao se s njim do svanuća. ²⁵ Kad je čovjek vidio da ga ne može pobijediti, dok su se hrvali, udario ga je u zglob kuka i iščašio mu kuk.

²⁶ Zatim je rekao Jakovu: »Pusti me jer već sviće dan.«

No Jakov odgovori: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.«

²⁷ Čovjek ga upita: »Kako se zoveš?«

On odgovori: »Jakov.«

²⁸ »Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael^[v]«, rekao je, »jer si se borio s Bogom i s ljudima, i pobijedio.«

²⁹ Jakov je rekao: »Molim te, reci mi svoje ime.«

Ali on odgovori: »Zašto me pitaš za ime?«

I zatim je ondje blagoslovio Jakova.

³⁰ Jakov je to mjesto nazvao Penuel^[w], Rekao je: »Vidio sam Boga licem u lice, a život mi je bio pošteđen.« ³¹ Kad je otišao iz Penuela, iznad njega je granulo sunce, a on je hramao zbog povrijeđenog kuka. ³² Zato Izraelci ni danas ne jedu mišić koji povezuje zglob kuka jer tu je Jakov bio udaren.

Susret Jakova i Ezava

33 Jakov je podigao pogled i vidio Ezava kako dolazi s četiri stotine ljudi pa je podijelio djecu Lei, Raheli i dvjema sluškinjama. ² Naprijed je stavio sluškinje i njihovu djecu, za njima Leu i njezinu djecu, a Rahelu i Josipa straga. ³ On sam išao je ispred njih i sedam puta se poklonio do zemlje približavajući se svome bratu.

⁴ Ezav mu potrča ususret i zagrli ga, objesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa su obojica zaplakala. ⁵ Kad je Ezav podigao pogled i ugledao žene i djecu, upita: »Tko su ovi s tobom?«

»To su djeca koju je Bog milostivo dao tvome slugi«, odgovori Jakov.

⁶ Tada su prišle sluškinje sa svojom djecom i poklonili se. ⁷ Za njima je prišla Lea sa svojom djecom i poklonili se. Na kraju su prišli Rahela i Josip, pa su se i oni poklonili.

⁸ Ezav je upitao: »Što namjeravaš s onim stadima na koja sam naišao?«

»Steći tvoju naklonost, gospodaru«, odgovori Jakov.

⁹ No Ezav je rekao: »Ja već imam dovoljno, brate. Zadrži svoje za sebe.«

¹⁰ »Ne, molim te«, rekao je Jakov. »Ako sam stekao tvoju naklonost, primi taj dar od mene. Sad kad si me milostivo primio, vidjeti tvoje lice je kao vidjeti Božje lice. ¹¹ Molim te, prihvati blagoslov koji sam ti donio jer mi je Bog bio naklonjen pa imam svega.« Tako ga je Jakov nagovarao i Ezav je prihvatio dar.

¹² Zatim je Ezav rekao: »Krenimo sad na put. I ja ću s tobom.«

¹³ No Jakov odvrati: »Moj gospodaru, ti znaš da su djeca slabašna, a trebam paziti i na stoku koja doji. Ako stoku samo jedan dan previše tjeramo, sva će uginuti. ¹⁴ Neka moj gospodar ide ispred svog sluge, a ja ću polako, brzinom kojom mogu stoka i djeca, dok ne stignem k svome gospodaru u Seir.«

¹⁵ Ezav je rekao: »Daj da ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi, da pomognu.«

»Ljubazno od tebe, gospodaru, ali ne treba«, odgovori Jakov. »Dosta mi je što imam tvoju naklonost.«

¹⁶ Tako je Ezav istog dana krenuo natrag u Seir. ¹⁷ No Jakov je otišao u Sukot i ondje dao izgraditi kuću i zaklone za stoku. Zato se to mjesto i zove Sukot^[x].

¹⁸ Na kraju puta iz Mezopotamije, Jakov je sretno stigao do grada Šekema u Kanaanu i utaborio se pokraj grada. ¹⁹ Razapeo je svoj šator na zemlji koju je kupio za stotinu srebrnjaka od potomaka Hamora, Šekemovog oca. ²⁰ Ondje je napravio žrtvenik i nazvao ga »Bog Izraelov je Bog«^[y].

Dina i Šekem

34 Dina, kći koju je Lea rodila Jakovu, izašla je da bi posjetila žene onoga kraja. ² Kad ju je vidio Šekem, sin Hivijca Hamora, vladara one zemlje, uzeo ju je k sebi. Spavao je s njom i tako joj nanio sramotu. ³ Dina mu je prirasla srcu i on ju je zavolio pa je nježnim riječima htio zadobiti njezino srce. ⁴ Šekem je rekao svome ocu Hamoru: »Traži mi ovu djevojku za ženu.«

⁵ Kad je Jakov čuo da je Šekem obeščastio njegovu kćer Dinu, sinovi su mu bili na polju kod stoke pa nije ništa poduzimao dok se ne vrate. ⁶ Šekemov otac Hamor došao je razgovarati s Jakovom ⁷ baš kad su se njegovi sinovi vratili s polja. Kad su čuli što se dogodilo, bili su silno ogorčeni i bijesni jer je Šekem učinio ono što je u Izraelu skandalozno i nedopustivo.

⁸ Hamor im je rekao: »Moj se sin Šekem svim srcem zaljubio u vašu kćer. Molim vas, dajte mu je za ženu. ⁹ Postanite nam rođaci—dajte nam svoje kćeri za žene, a vi uzimajte naše. ¹⁰ Živite među nama—zemlja vam je na raspolaganju: možete u njoj živjeti, trgovati i kupovati zemlju.«

¹¹ Šekem je još rekao Dininom ocu i braći: »Molim vas za naklonost i dat ću vam što god tražite. ¹² Odredite koliku god cijenu za nevjestu želite i koliki god dar za sebe. Dat ću vam koliko tražite—samo mi djevojku dajte za ženu.«

¹³ Jakovljevi su sinovi prijetvorno odgovorili Šekemu i njegovom ocu Hamoru jer je obeščastio njihovu sestru Dinu. ¹⁴ Rekli su im: »Ne možemo dati svoju sestru neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila sramota. ¹⁵ Dat ćemo vam svoj pristanak samo uz ovaj uvjet: ako postanete kao mi tako što ćete obrezati sve svoje muškarce. ¹⁶ Tada se možete ženiti našim djevojkama i mi vašim te ćemo živjeti među vama i postati jedan narod. ¹⁷ No, ako nas ne poslušate i ne obrežete se, onda ćemo uzeti svoju sestru i otići.«

¹⁸ Njihov prijedlog svidio se Hamoru i njegovom sinu Šekemu. ¹⁹ Mladić Šekem nije nimalo oklijevao učiniti kako su tražili jer je želio Jakovljevu kćer. Kako je on imao najveći ugled u domu svog oca, ²⁰ s ocem Hamorom otišao je na vrata svoga grada da bi razgovarali sa sugrađanima.

²¹ »Ti su ljudi prijateljski raspoloženi prema nama«, rekli su. »Pustimo ih da žive i trguju u našoj zemlji jer ima dovoljno prostora za njih. Možemo se ženiti njihovim djevojkama i oni našima. ²² No oni će pristati živjeti s nama kao jedan narod samo uz ovaj uvjet: ako se svaki naš muškarac obreže kao što su oni. ²³ Neće li sva njihova stoka i imovina tako postati naša? Dajte da se složimo s njima pa će oni živjeti s nama.« ²⁴ I svi koji su došli na gradska vrata složili su se s Hamorom i Šekemom te su obrezali sve muškarce.

Osveta za Dinu

²⁵ Trećeg su dana nakon obrezanja još bili u bolovima. Tada su dvojica Jakovljevih sinova, Šimun i Levi, Dinina braća, uzeli svoje mačeve, nesmetano ušli u grad i pobili sve muškarce. ²⁶ Ubili su Hamora i njegovog sina Šekema, uzeli Dinu iz Šekemove kuće i otišli. ²⁷ Ostali su Jakovljevi sinovi došli na mjesto pokolja i opljačkali grad zato što su im obeščastili sestru. ²⁸ Uzeli su njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve što su imali u gradu i na polju. ²⁹ Odnijeli su sve njihovo bogatstvo, porobili sve njihove žene i djecu te opljačkali sve što je bilo u kućama.

³⁰ Tada je Jakov rekao Šimunu i Leviju: »Uvalili ste me u nevolju jer ste me učinili omraženim stanovnicima ove zemlje, Kanaancima i Perižanima. Nas je malo pa, ako se udruže protiv nas i napadnu, uništit će i mene i moje ukućane.«

³¹ No oni su rekli: »Zar smo trebali pustiti da s našom sestrom postupaju kao s prostitutkom?«

Jakov se vraća u Betel

35 Bog je rekao Jakovu: »Idi u Betel i ondje se nastani. Napravi žrtvenik meni, Bogu koji ti se pokazao dok si bježao od svog brata Ezava.«

² Jakov je rekao svojim ukućanima i svima koji su bili s njim: »Odbacite tuđe bogove koje imate sa sobom, očistite se i presvucite.^{[z] 3} Zatim ćemo krenuti u Betel, gdje ću napraviti žrtvenik Bogu koji mi je pomogao kad sam bio u nevolji i koji je bio sa mnom kamo god sam išao.«

⁴ Tako su predali Jakovu sve tuđe bogove koje su imali i naušnice koje su nosili na svojim ušima, a Jakov ih je zakopao pod jednim hrastom kod Šekema. ⁵ Dok su putovali, strah od Boga obuzeo je stanovnike okolnih gradova pa ih nitko nije progonio. ⁶ Jakov i sav narod, koji je bio s njim, stigli su u Luz (to jest Betel) u Kanaanu. ⁷ Ondje je sagradio žrtvenik, i to je mjesto nazvao El Betel^[aa] jer mu se ondje Bog pokazao dok je bježao od brata.

⁸ Tada je umrla Rebekina dojilja Debora pa su je sahranili blizu Betela, pod hrastom koji su nazvali Hrast plača.

Jakov dobiva novo ime

⁹ Nakon što se Jakov vratio iz Mezopotamije, Bog mu se ponovo pokazao i blagoslovio ga. ¹⁰ Bog mu je već bio rekao: »Tvoje je ime Jakov, ali se više nećeš tako zvati, nego će ti ime biti Izrael.« Stoga mu je Bog dao ime Izrael.

¹¹ Bog mu je još rekao: »Ja sam Bog Svemoćni^[ab]. Imaj mnogo djece, da vas bude sve više, jer od tebe će nastati narod. Zapravo, puno naroda i kraljeva doći će od tebe. ¹² Zemlju koju sam dao Abrahamu i Izaku, dajem i tebi, a dat ću je i tvome potomstvu.« ¹³ Zatim je Bog otišao od njega, s mjesta gdje su pričali.

¹⁴ Jakov je uspravio jedan kamen kao stup na mjestu na kojem je Bog razgovarao s njim pa na njega izlio vino i ulje kao žrtvu Bogu. ¹⁵ Mjesto na kojem je Bog razgovarao s njim nazvao je Betel^[ac].

Rahela umire pri porođaju

¹⁶ Zatim su Jakov i njegovi ljudi krenuli iz Betela prema Efrati. Dok su još bili na putu, Rahela je počela rađati, a porod je bio težak. ¹⁷ Usred teškog poroda, babica joj je rekla: »Ne boj se, imat ćeš još jednog sina.« ¹⁸ Rahela je umirala i na izdisaju dala sinu ime Ben Oni^[ad], ali mu je otac dao ime Benjamin^[ae]. ¹⁹ Tako je Rahela umrla pa su je sahranili na putu za Efratu (to jest Betlehem). ²⁰ Jakov je postavio kameni stup da označava Rahelin grob i taj stup i danas stoji ondje. ²¹ Zatim je Izrael nastavio put i razapeo svoj šator s druge strane kule Eder.

²² Dok je Izrael boravio u tom kraju, Ruben je spavao s Bilhom, ženom ropkinjom^[af] svog oca, a Izrael je doznao za to.

Jakovljevi sinovi

(1 Ljet 2,1-2)

Jakov je imao dvanaest sinova.

Jakovljevi su to sinovi rođeni u Mezopotamiji.

Izakova smrt

²⁷ Jakov se vratio svome ocu Izaku u Mamru kod Kirjat Arbe (to jest Hebrona). Ondje su kao stranci živjeli i Abraham i Izak. ²⁸ Izak je živio 180 godina. ²⁹ Umro je u dubokoj i sretnoj starosti. Sahranili su ga njegovi sinovi Ezav i Jakov.

Ezavljevi potomci

(1 Ljet 1,34-37)

36 Ovo je zapis o Ezavu (to jest Edomu):

² Ezav je oženio Kanaanke: Adu, kćer Hetita Elona, pa Oholibamu, kćer Ane, koji je sin Hivijca Sibeona, ³ i Basematu, Išmaelovu kćer i Nebajotovu sestru. ⁴ Ada je Ezavu rodila Elifaza, Basemata je rodila Reuela, ⁵ a Oholibama je rodila Jeuša, Jalama i Koraha. To su Ezavljevi sinovi rođeni u zemlji Kanaan.

⁶ Ezav je uzeo svoje žene, sinove, kćeri i sve ukućane, svu svoju stoku i svu imovinu, koju je stekao u Kanaanu, pa otišao u drugu zemlju, podalje od svoga brata Jakova. ⁷ Njihove imovine bilo je previše da bi mogli živjeti zajedno. Zbog stoke koju su posjedovali, zemlja u kojoj su boravili nije ih mogla izdržavati obojicu. ⁸ Stoga se Ezav (to jest Edom) nastanio u gorskom kraju Seir.

⁹ Ovo su potomci Ezava, praoca Edomaca, u gorskome kraju Seir.

¹⁵ Ovi su plemenski glavari potekli od Ezavljevih potomaka:

¹⁹ To su Ezavljevi (to jest Edomovi) sinovi i njihova plemena.

Seirovi potomci

(1 Ljet 1,38-42)

²⁰ Ovo su sinovi Horijca Seira koji su živjeli u Edomu prije Ezava^[ag]:

Kraljevi Edoma

(1 Ljet 1,43-54)

³¹ Ovo su kraljevi koji su vladali u Edomu puno ranije nego što su Izraelci imali kralja:

⁴⁰ Ovo su imena glavara plemena poteklih od Ezava, prema svojim plemenima i područjima:

Jakovljev sin Josip

37 Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac.

² Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji:

Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari. ³ A Jakov je, još zvan Izrael^[ah], od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač. ⁴ Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru.

⁵ Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili.

⁶ Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san: ⁷ Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.«

⁸ Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao.

⁹ Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.«

¹⁰ Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?« ¹¹ I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo.

Josip prodan u roblje

¹² Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema, ¹³ Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.«

»Dobro. Idem«, odgovori Josip.

¹⁴ »Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline.

Kad je Josip stigao u Šekem, ¹⁵ neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«

¹⁶ »Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«

¹⁷ »Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.«

Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana, ¹⁸ a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.

¹⁹ »Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome. ²⁰ »Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«

²¹ Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život! ²² Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu. ²³ Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač ²⁴ pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.

²⁵ Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom^[ai] koje su nosili u Egipat. ²⁶ Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt? ²⁷ Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila. ²⁸ Kad su trgovci Išmaelci^[aj] prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.

²⁹ Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću^{[ak] 30} pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?« ³¹ Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv ³² pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«

³³ On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!« ³⁴ Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina. ³⁵ Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem^[al].« Tako je otac žalovao za njim.

³⁶ U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.

Juda i Tamara

38 U to je vrijeme Juda otišao od svoje braće i nastanio se kod čovjeka koji se zvao Hira, iz grada Adulama. ² Ondje je vidio kćer jednoga Kanaanaca koji se zvao Šua i oženio se njome. Spavao je s njom, ³ ona je zatrudnjela i rodila sina, a on mu je dao ime Er. ⁴ Ponovo je zatrudnjela i rodila sina kojeg je nazvala Onan. ⁵ Zatim je rodila još jednog sina i nazvala ga Šela. Kad ga je rodila, ona i Juda bili su u Kezibu.

⁶ Juda je našao ženu za svoga prvorođenog sina Era, a zvala se Tamara. ⁷ No BOG je Judinog prvorođenca Era smatrao zlim pa ga je pogubio. ⁸ Tada je Juda rekao Onanu: »Spavaj sa ženom svog brata i izvrši dužnost šogora^[am], da svome bratu daš potomstvo.« ⁹ No Onan je znao da potomstvo neće biti njegovo i, kad god bi spavao sa ženom svog brata, izbacio bi sjeme na tlo. Nije svome bratu htio dati potomstvo, ¹⁰ stoga se BOG razljutio pa je pogubio i Onana.

¹¹ Tada je Juda rekao svojoj snahi Tamari: »Idi i živi u kući svog oca kao udovica, dok moj sin Šela ne naraste.« Juda se bojao da bi i Šela mogao poginuti kao njegova braća. Stoga je Tamara otišla živjeti u kuću svog oca.

¹² Nakon mnogo vremena umrla je Judina žena, Šuina kći. Kad je prošlo vrijeme žalosti, Juda je otišao sa svojim prijateljem, Adulamcem Hirom, u Timnu, k ljudima koji su šišali vunu njegovih ovaca. ¹³ Kad su Tamari rekli: »Svekar ti ide u Timnu šišati ovce«, ¹⁴ skinula je sa sebe udovičku odjeću, pokrila se velom i umotala pa sjela kod ulaza u grad Enaim, koji je na putu za Timnu. Naime, vidjela je da je Šela odrastao, a nisu mu je dali za ženu.

¹⁵ Kad ju je Juda ugledao, pomislio je da je prostitutka, zbog pokrivenog lica. ¹⁶ Otišao je k njoj, ne znajući da mu je snaha, i rekao: »Hajde, htio bih spavati s tobom.«

»A što ćeš mi dati da bih spavala s tobom?« upita ga ona.

¹⁷ Juda odgovori: »Poslat ću ti jednog kozlića iz svog stada.«

»Jedino ako mi daš zalog dok ga ne pošalješ«, kaže ona.

¹⁸ On upita: »Kakav zalog da ti dam?«

»Svoj pečatnjak s uzicom i štap koji ti je u ruci«, odgovori ona.

Dao joj je što je tražila pa je spavao s njom i ona je s njim zatrudnjela. ¹⁹ Zatim je Tamara otišla kući, skinula veo i ponovo obukla svoju udovičku odjeću.

²⁰ Juda je poslao svog prijatelja Adulamca s jaretom, da otkupi zalog od one žene, ali je on nije našao. ²¹ »Gdje je hramska prostitutka^[an] koja je bila pokraj puta za Enaim?« upita on mještane.

No oni odgovore: »Nije ovdje bilo nikakve hramske prostitutke.«

²² On se vratio Judi i rekao: »Nisam je našao. A osim toga, mještani su rekli da ondje nije bilo nikakve hramske prostitutke.«

²³ Tada je Juda rekao: »Neka zadrži moje stvari, da nam se ljudi ne rugaju. Ionako, poslao sam joj kozlića, ali je ti nisi našao.«

²⁴ Oko tri mjeseca kasnije, rekli su Judi: »Tvoja se snaha Tamara prostituirala, čak je i zatrudnjela.«

Juda je rekao: »Izvedite je i spalite na lomači.«

²⁵ Dok su je izvodili, poručila je svom svekru: »Zatrudnjela sam s čovjekom kojem pripadaju ove stvari. Molim te, vidi čije su to stvari—pečatnjak, uzica i štap.«

²⁶ Juda ih je prepoznao i rekao: »Postupila je pravednije od mene jer ja je nisam dao svome sinu Šeli.« I više nije spavao s njom.

²⁷ Kad je došlo vrijeme da Tamara rodi, pokazalo se da su joj u utrobi blizanci. ²⁸ Dok je rađala, jedan je od njih ispružio ruku van, a babica je oko nje zavezala crveni konac, govoreći: »Ovaj je izašao prvi.« ²⁹ No on je uvukao ruku pa se prvi rodio njegov brat. Babica je rekla: »Vidi ga kako se probio!« Tako su mu dali ime Peres^[ao]. ³⁰ Zatim se rodio njegov brat, koji je imao crveni konac oko ruke, pa su mu dali ime Zerah^[ap].

Josip kod Potifara

39 Josip je bio odveden u Egipat. Egipćanin Potifar, jedan od faraonovih visokih službenika, zapovjednik dvorske straže, kupio ga je od Išmaelaca koji su ga onamo odveli. ² BOG je bio s Josipom pa je bio uspješan. Živio je u kući svog egipatskoga gospodara. ³ Kad je njegov gospodar vidio da je BOG s njim i da mu daje uspjeh u svemu što radi, ⁴ Josip je stekao naklonost svoga gospodara i postao njegov osobni sluga. Potifar ga je postavio za upravitelja svog doma i povjerio mu svu imovinu. ⁵ Otkad ga je Potifar postavio za upravitelja doma i sve imovine, BOG je zbog Josipa blagoslovio Egipćaninov dom. BOŽJI je blagoslov bio na svemu što je Potifar imao, u kući i na polju. ⁶ Potifar je Josipu prepustio upravu nad svime što je imao. Tako se Potifar više ni za što nije trebao brinuti, nego samo odlučivati što će jesti.

Josip je bio lijep i dobro građen ⁷ pa je nakon nekog vremena žena njegovoga gospodara bacila oko na njega i rekla mu: »Spavaj sa mnom«.

⁸ No on je odbio i rekao joj: »Otkad sam ja ovdje, moj se gospodar ne brine ni za što u kući—sve što ima povjerio je meni. ⁹ U ovoj kući imam vlast poput njega. Gospodar mi nije uskratio ništa osim tebe jer si mu žena. Kako bih onda mogao učiniti takvo veliko zlo i sagriješiti protiv Boga?«

¹⁰ I premda ga je ona iz dana u dan nagovarala, odbijao je spavati s njom, čak je izbjegavao i družiti se s njom. ¹¹ Jednoga je dana Josip ušao u kuću obavljati svoj posao, a nije bilo nikog od posluge. ¹² Ona ga uhvati za ogrtač i kaže: »Spavaj sa mnom!« Ali on ostavi svoj ogrtač u njezinoj ruci i pobjegne. ¹³ Kad je vidjela da je ostavio ogrtač u njezinoj ruci i pobjegao, ¹⁴ pozvala je sluge pa im rekla: »Gledajte! Moj je muž doveo ovog Hebreja da nas osramoti! Došao je k meni i htio spavati sa mnom, ali sam počela vrištati. ¹⁵ Kad je čuo da vrištim, ostavio je svoj ogrtač kod mene i pobjegao.«

¹⁶ Držala je Josipov ogrtač pokraj sebe sve dok njegov gospodar nije došao kući, ¹⁷ a zatim i njemu ispričala istu priču: »Onaj sluga Hebrej, kojeg si nam doveo, ušao je k meni da me osramoti. ¹⁸ Ali, čim sam zavrištala, ostavio je svoj ogrtač kod mene i pobjegao.« ¹⁹ Kad je njegov gospodar čuo priču svoje žene, kako je njegov sluga postupio s njom, razljutio se. ²⁰ Uhvatio je Josipa i bacio ga u zatvor, na mjesto gdje su držali kraljeve zatvorenike.

Josip u zatvoru

Dok je Josip bio u zatvoru, ²¹ BOG je bio s njim i pokazao mu svoju vjernost i ljubav. Učinio je da stekne naklonost upravitelja zatvora, ²² koji je sve zatvorenike povjerio Josipu te je on upravljao svime što se ondje radilo. ²³ Upravitelj zatvora nije se brinuo ni za što pod Josipovom upravom jer je BOG bio s njim. I što god je Josip radio, BOG mu je davao uspjeh.

Josip tumači snove

40 Nakon nekog vremena, peharnik^[aq] i pekar egipatskog kralja ogriješili su se o svoga gospodara, kralja Egipta. ² Faraon se razljutio na svoju dvojicu službenika—glavnog peharnika i glavnog pekara— ³ i stavio ih u pritvor u kuću zapovjednika straže, gdje se nalazio Josip. ⁴ Zapovjednik straže odredio je Josipu da ih poslužuje. I dugo su vremena ostali u pritvoru. ⁵ Jedne noći i peharnik i pekar egipatskog kralja sanjali su san, i svaki je san imao svoje značenje. ⁶ Kad je Josip ujutro došao k njima, vidio je da su zabrinuti ⁷ pa ih je upitao: »Zašto ste danas tako zabrinuti?«

⁸ »Sanjali smo snove«, odgovorili su, »a nema nikog da nam ih protumači.«

Tada im je Josip rekao: »Bog može protumačiti snove! Ispričajte mi što ste sanjali.«

⁹ I glavni je peharnik ispričao Josipu svoj san: »U snu sam pred sobom vidio trs ¹⁰ i na njemu tri izdanka. I samo što je propupao, već je i procvjetao i sazreli mu grozdovi. ¹¹ U ruci mi je bio faraonov pehar pa sam uzeo ono grožđe, istisnuo sok u faraonov pehar i stavio mu ga u ruku.«