Bible in 90 Days

¹² »Evo što to znači«, rekao mu je Josip. »Tri izdanka su tri dana. ¹³ Za tri dana faraon će te pomilovati i vratiti na tvoj položaj. Tako ćeš mu stavljati pehar u ruku kao i prije, kad si bio njegov peharnik. ¹⁴ I sjeti me se kad ti bude dobro. Budi ljubazan i spomeni me faraonu, da izađem iz ovog zatvora. ¹⁵ Jer, silom sam odveden iz zemlje Hebreja, a ni ovdje nisam ničim zaslužio da me stave u zatvor.«

¹⁶ Kad je glavni pekar vidio da je Josipovo tumačenje povoljno, rekao mu je: »I ja sam sanjao san: Na glavi su mi bile tri košare za kruh. ¹⁷ U gornjoj su košari bile razne vrste peciva za faraona, ali su ga ptice jele iz košare na mojoj glavi.«

¹⁸ »Evo, što to znači«, rekao mu je Josip. »Tri košare su tri dana. ¹⁹ Za tri dana faraon će ti odrubiti glavu. Objesit će tvoje tijelo na stup pa će ptice jesti tvoje meso.«

²⁰ Trećeg je dana bio faraonov rođendan. Priredio je gozbu za sve svoje službenike te pred njih izveo glavnog peharnika i glavnog pekara. ²¹ Glavnog je peharnika vratio u službu, pa je on ponovo stavljao pehar u faraonovu ruku, ²² a glavnog je pekara objesio. Sve se dogodilo baš kao što im je Josip protumačio. ²³ No glavni peharnik nije se sjetio faraonu spomenuti Josipa. Sasvim je zaboravio na njega.

Josip i faraonovi snovi

41 Nakon pune dvije godine faraon je sanjao san: stajao je pokraj rijeke Nil, ² iz koje izađe sedam zdravih i krupnih krava i počnu pasti travu. ³ Nakon njih iz Nila izađe drugih sedam krava, slabih i mršavih, pa stanu pokraj onih na obali. ⁴ Tada slabe i mršave krave prožderu onih sedam zdravih i krupnih krava. Potom se faraon probudio.

⁵ Kad je ponovo zaspao, sanjao je drugi san: sedam klasova žita, punih i zdravih, raste na jednoj stabljici. ⁶ Za njima iznikne sedam drugih klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom. ⁷ Tada kržljavi klasovi progutaju onih sedam punih i zdravih klasova. Potom se faraon probudio i shvatio da je sanjao.

⁸ Ujutro je bio uznemiren pa je poslao po sve egipatske vračeve i mudrace. Ispričao im je svoje snove, ali nitko mu ih nije znao protumačiti.

⁹ Tada je glavni peharnik rekao faraonu: »Danas sam se sjetio jednog svoga propusta. ¹⁰ Kad se faraon jednom bio razljutio na svoje sluge, mene je i glavnog pekara stavio u zatvor u kući zapovjednika straže. ¹¹ Obojica smo iste noći sanjali san i svaki je san imao svoje značenje. ¹² Ondje je s nama bio jedan mladić, Hebrej, sluga zapovjednika straže. Ispričali smo mu svoje snove i on je svakome od nas protumačio njegov san. ¹³ I sve se dogodilo baš kako nam je rekao: mene su vratili u službu, a pekara su objesili.«

¹⁴ Tada je faraon poslao po Josipa te su ga brzo doveli iz zatvora. Kad se obrijao i presvukao, Josip je izašao pred faraona. ¹⁵ Faraon je rekao Josipu: »Sanjao sam jedan san i nitko ga ne može rastumačiti. Čuo sam za tebe, da znaš protumačiti san čim ga čuješ.«

¹⁶ »Nije to od mene«, odgovori Josip, »nego će Bog dati pravi odgovor faraonu.«

¹⁷ Tada je faraon rekao Josipu: »U snu sam stajao na obali Nila, ¹⁸ kad odande izađe sedam krava, zdravih i krupnih, i počnu pasti među trskom. ¹⁹ Nakon njih izađe drugih sedam krava, koščatih, boležljivih i mršavih. Nikad nigdje u Egiptu nisam vidio tako ružne krave. ²⁰ Tada su mršave i ružne krave proždrle onih prvih sedam krupnih krava. ²¹ Kad su ih pojele, na njima se nije ništa vidjelo—i dalje su bile jednako ružne kao i prije. Tada sam se probudio.

²² U sljedećem sam snu vidio sedam klasova žita, punih i zdravih, kako rastu na jednoj stabljici. ²³ Za njima je niknulo drugih sedam klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom. ²⁴ Tada su kržljavi klasovi progutali sedam zdravih klasova. Kad sam to ispričao vračevima, ni jedan od njih nije mi to znao objasniti.«

Josip objašnjava snove

²⁵ Tada je Josip rekao faraonu: »Faraonovi snovi imaju isto značenje. Bog je otkrio faraonu što će učiniti. ²⁶ Sedam zdravih krava je sedam godina i sedam zdravih klasova je sedam godina. Imaju isto značenje. ²⁷ Sedam mršavih i ružnih krava, koje su došle nakon njih, kao i sedam praznih i sasušenih klasova, također su sedam godina—sedam godina gladi.

²⁸ Baš kao što sam već rekao faraonu: Bog je faraonu pokazao što će učiniti. ²⁹ Dolazi sedam godina velikog izobilja za čitav Egipat, ³⁰ ali nakon njih doći će sedam godina gladi. Tada će biti zaboravljeno sve izobilje u Egiptu i glad će harati zemljom. ³¹ U zemlji se više neće znati za izobilje jer će uslijediti strašna glad. ³² A to što se san faraonu ponovio, znači da je Bog čvrsto odlučio i da će to uskoro učiniti. ³³ Zato, neka faraon potraži sposobnog i mudrog čovjeka i postavi ga za upravitelja nad Egiptom. ³⁴ Zatim neka faraon nad zemljom postavi povjerenike koji će uzimati petinu žetve u Egiptu tijekom sedam godina izobilja. ³⁵ Neka sakupljaju svu tu hranu u rodnim godinama koje dolaze i neka s faraonovom ovlasti skladište i čuvaju žito za hranu u gradovima. ³⁶ Neka ta hrana bude zaliha za zemlju u onih sedam godina gladi koje će zadesiti Egipat, da glad ne upropasti zemlju.«

Josip upravlja Egiptom

³⁷ I prijedlog se svidio faraonu i svim njegovim službenicima. ³⁸ Faraon upita svoje službenike: »Možemo li naći čovjeka kao što je ovaj, u kojem je Božji duh?« ³⁹ Zatim je faraon rekao Josipu: »Budući da ti je Bog sve ovo obznanio, nema nitko tako sposoban i mudar kao što si ti. ⁴⁰ Bit ćeš upravitelj mog dvora i sav moj narod pokoravat će se tvojim zapovijedima. Jedino ću ja, jer sam na prijestolju, biti iznad tebe.«

⁴¹ Faraon je još rekao Josipu: »Ovime te postavljam za upravitelja nad čitavom egipatskom zemljom.« ⁴² Zatim je skinuo prsten pečatnjak sa svoje ruke i stavio ga Josipu na ruku. Odjenuo ga je u odjeću od finog lana, a oko vrata mu objesio zlatan lanac. ⁴³ Dao mu je da se vozi u kolima odmah iza svojih i pred njim su vikali: »Na koljena, poklonite se!« Tako ga je postavio za upravitelja nad cijelim Egiptom.

⁴⁴ Faraon je rekao Josipu: »Ja sam faraon, ali u cijelom Egiptu nitko ne smije maknuti prstom bez tvog odobrenja.« ⁴⁵ Faraon je Josipu dao ime Safenat Panea^[a], a za ženu mu je dao Asenatu, kćer Potifere, svećenika u hramu On^[b]. I Josip je preuzeo vlast nad cijelim Egiptom.

⁴⁶ Josip je imao trideset godina kad je stupio u službu kod faraona, egipatskog kralja. Zatim je otišao od faraona i putovao po cijelom Egiptu. ⁴⁷ Tijekom sedam godina izobilja zemlja je obilno rađala. ⁴⁸ Josip je sakupljao svu hranu proizvedenu u sedam godina izobilja u Egiptu i skladištio je u gradovima. U svakom je gradu skladištio hranu s okolnih polja. ⁴⁹ Tako je nagomilao žita u tolikom izobilju da ga je bilo kao morskog pijeska. Čak ga je prestao mjeriti jer ga se nije dalo izmjeriti.

⁵⁰ Prije nego što su nastupile godine gladi, Asenata, kći Potifere, svećenika u Onu, rodila je Josipu dvojicu sinova. ⁵¹ Svom je prvorođenom sinu Josip dao ime Manaše^[c]. Rekao je: »Bog je učinio da zaboravim svu svoju muku i cijeli očev dom.«

⁵² Drugom je sinu dao ime Efrajim^[d]. Rekao je: »Bog me učinio plodnim u zemlji moje nevolje.«

Glad

⁵³ Sedam godina izobilja u Egiptu došlo je kraju ⁵⁴ i počelo je sedam godina gladi, baš kao što je rekao Josip. U svim je zemljama vladala glad, a u čitavom je Egiptu bilo hrane. ⁵⁵ A kad je i sav Egipat ostao bez hrane, narod je zavapio faraonu za kruh. Tada je faraon rekao svim Egipćanima: »Idite Josipu i učinite što vam kaže.«

⁵⁶ Kad se glad proširila po cijeloj zemlji, Josip je otvorio skladišta i počeo prodavati žitarice Egipćanima jer je u Egiptu vladala strašna glad. ⁵⁷ Štoviše, iz cijeloga su svijeta dolazili kupiti žito k Josipu u Egipat jer je posvuda bila strašna glad.

Josipova braća dolaze u Egipat

42 Kad je Jakov doznao da u Egiptu ima žita, rekao je svojim sinovima: »Zašto samo sjedite i gledate se? ² Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite i kupite nam ga, da preživimo, da ne umremo od gladi.«

³ Tada su desetorica Josipove braće otišla da bi u Egiptu kupila žito. ⁴ Benjamina, Josipovog brata, Jakov nije poslao s ostalima jer se bojao da ga ne snađe neko zlo. ⁵ Tako su se Izraelovi sinovi našli među onima koji su išli u Egipat kupiti žito jer je Kanaanom zavladala glad.

⁶ Budući da je Josip bio upravitelj Egipta, on je bio taj koji je svima prodavao žito. Njegova su braća došla pred njega i poklonila mu se do zemlje. ⁷ Josip ih je prepoznao čim ih je ugledao, ali se pravio da ih ne poznaje i oštro je razgovarao s njima.

»Odakle dolazite?« upita ih.

»Iz zemlje Kanaan«, odgovore. »Došli smo kupiti hranu.«

⁸ Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. ⁹ Sjetio se i snova koje je sanjao o njima.

»Vi ste uhode!« rekao im je. »Došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje!«

¹⁰ »Ne, gospodaru«, odgovore oni. »Mi, tvoje sluge, došli smo kupiti hranu. ¹¹ Svi smo sinovi jednog čovjeka. Pošteni smo ljudi. Tvoji smo sluge, a ne uhode.«

¹² »Ne«, rekao im je, »došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje.«

¹³ A oni su rekli: »Mi, tvoji sluge, svi smo braća, sinovi jednog čovjeka iz zemlje Kanaan. Bilo nas je dvanaestoro braće, ali najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.«

¹⁴ No Josip zaključi: »Kako sam rekao, tako jest—vi ste uhode! ¹⁵ Ovako ću vas provjeriti: zaklinjem se faraonom, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. ¹⁶ Pošaljite jednog od vas da dovede brata, a ostali će ostati u zatvoru. Tako ću provjeriti vaše riječi i vidjeti jeste li govorili istinu. Ako niste, zaklinjem se faraonom, onda ste uhode!« ¹⁷ I sve ih je zatvorio na tri dana.

¹⁸ Trećeg im je dana Josip rekao: »Učinite ovako i ostat ćete na životu jer ja poštujem Boga. ¹⁹ Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka odnesu žito vašim izgladnjelim ukućanima. ²⁰ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata. Tako će se potvrditi istinitost vaših riječi te nećete biti pogubljeni.« I oni su pristali.

²¹ »Ovo nas je sigurno stigla kazna za ono što smo učinili svome bratu«, rekli su jedan drugome. »Gledali smo kako se muči i preklinje nas za milost, ali nismo ga htjeli poslušati. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.«

²² Ruben ih ukori: »Zar vam nisam rekao da ne činite zlo dječaku? Ali niste me htjeli slušati. Sad moramo položiti račun za njegovu prolivenu krv.«

²³ Nisu znali da ih Josip razumije jer je razgovarao s njima preko prevoditelja. ²⁴ Otišao je od njih i zaplakao, a zatim se vratio i ponovo im govorio. Izdvojio je Šimuna i zapovjedio da ga pred njihovim očima svežu.

Josipova braća vraćaju se u Kanaan

²⁵ Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom, da ih opskrbe za put te da svakom od njih potajno u vreću vrate novac^[e] kojim su platili žito. Kad je to učinjeno, ²⁶ natovarili su žito na svoje magarce i otišli.

²⁷ Kad su stali da prenoće, jedan je od braće otvorio vreću da nahrani magarca i vidio novac u vreći.

²⁸ »Novac mi je vraćen!« viknuo je braći. »Evo ga u mojoj vreći!«

Nato im je srce zastalo pa su, tresući se od straha, govorili: »Što nam to čini Bog?«

Braća donose izvještaj Jakovu

²⁹ Kad su stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričali su mu sve što se dogodilo. ³⁰ »Čovjek, koji je gospodar one zemlje, razgovarao je oštro s nama i optužio nas da uhodimo zemlju. ³¹ Rekli smo mu: ‘Pošteni smo ljudi, nismo uhode. ³² Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednog oca. Jednog više nema, a najmlađi je s našim ocem u Kanaanu.’ ³³ Tada nam je gospodar zemlje rekao: ‘Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite sa mnom, uzmite hranu za svoje izgladnjele ukućane pa idite. ³⁴ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata i znat ću da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tada ću vam vratiti brata i moći ćete se slobodno kretati zemljom’.«

³⁵ Kako su praznili vreće, u svakoj su našli svoj zavežljaj s novcem. Kad su to vidjeli, uplašili su se i braća i otac. ³⁶ Njihov im je otac Jakov rekao: »Zbog vas ostajem bez djece. Nema više Josipa, nema ni Šimuna, a sad želite i Benjamina odvesti. Sve se urotilo protiv mene!«

³⁷ Tada je Ruben rekao ocu: »Povjeri ga meni i ja ću ti ga vratiti. Ako ti ga ne vratim, ubij moju dvojicu sinova.«

³⁸ No Jakov je rekao: »Ne dam da moj sin ide s vama. Ta brat mu je mrtav i samo je još on ostao. Ako ga na putu snađe zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob^[f].«

Josipova braća vraćaju se u Egipat

43 A u zemlji Kanaan je i dalje vladala teška glad. ² Kad su pojeli žito koje su donijeli iz Egipta, otac im je rekao: »Idite opet u Egipat i kupite nam još malo hrane.«

³ No Juda mu reče: »Onaj nas je čovjek ozbiljno upozorio: ‘Ne dolazite mi na oči bez svog brata.’ ⁴ Ako si voljan našeg brata poslati s nama, ići ćemo i kupit ćemo ti hrane. ⁵ Ali, ako ga nećeš poslati, nećemo ići, jer nam je čovjek rekao da se ne vraćamo bez brata.«

⁶ Tada Izrael upita: »Zašto ste me uvalili u nevolju rekavši tom čovjeku da imate još jednog brata?«

⁷ »Pažljivo nas je ispitivao o nama i našoj obitelji«, odgovore oni. »Je li vam otac još živ? Imate li još kojeg brata?« Samo smo mu odgovarali na pitanja. Kako smo mogli znati da će tražiti da dovedemo brata?

⁸ Tada je Juda rekao svome ocu Izraelu: »Pošalji dječaka sa mnom pa ćemo odmah krenuti. Tako ćemo preživjeti umjesto da pomremo—i mi, i ti, i naša djeca. ⁹ Jamčim ti za njega, mene smatraj odgovornim. Ako ti ga ne vratim, cijelog ću života snositi krivnju. ¹⁰ Da nismo odugovlačili, mogli smo se već dvaput vratiti.«

¹¹ Tada im je njihov otac Izrael rekao: »Ako tako mora biti, onda učinite ovo: stavite u torbe najbolje plodove ove zemlje i odnesite ih onom čovjeku na dar—malo balzama, meda, začina, smirne, pistacija i badema. ¹² I ponesite dvostruko više novca jer trebate vratiti novac koji vam je stavljen u vreće—možda je to bila neka greška. ¹³ Povedite svog brata i odmah krenite onom čovjeku. ¹⁴ Neka Svemoćni Bog učini da vam se onaj čovjek smiluje pa pošalje natrag Šimuna i Benjamina. A ja, ako ostanem bez djece, onda tako mora biti.«

¹⁵ Tako su braća uzela darove i dvostruko više novca, poveli Benjamina pa odmah otišli u Egipat i stali pred Josipa. ¹⁶ Kad je Josip vidio Benjamina s njima, rekao je upravitelju svog doma: »Odvedi ove ljude u moju kuću, zakolji jednu životinju i spremi je jer će oni jesti sa mnom u podne.« ¹⁷ On učini kako mu je Josip rekao i odvede braću u Josipovu kuću. ¹⁸ Oni su se uplašili kad su ih odveli u Josipovu kuću. Mislili su: »Doveli su nas ovamo zbog novca koji nam je onaj prvi put bio vraćen u vreće. Optužit će nas i napasti da bi nas učinili robovima i uzeli naše magarce.«

¹⁹ Zato su prišli upravitelju Josipove kuće i obratili mu se na ulazu u kuću. ²⁰ »Gospodaru«, rekli su, »već smo jednom bili kupiti hranu. ²¹ Kad smo stali da prenoćimo i otvorili svoje vreće, svaki je od nas našao svoj novac u vreći, u punom iznosu. Sad smo taj novac donijeli sa sobom. ²² A donijeli smo i još novca da ponovo kupimo hrane. Ne znamo tko nam je vratio novac u vreće.«

²³ »Budite u miru«, rekao je on. »Ne bojte se. Sigurno je vaš Bog, Bog vašeg oca, stavio blago u vaše vreće. Sjećam se da ste mi dali novac.« Zatim je doveo Šimuna k njima.

²⁴ Kad ih je upravitelj uveo u Josipovu kuću, dao im je vode da operu noge i nahranio je njihove magarce. ²⁵ Oni su pripremili darove za Josipa kad dođe u podne jer su čuli da će ondje jesti. ²⁶ Kad je Josip došao kući, dali su mu darove koje su unijeli u kuću i poklonili mu se do zemlje. ²⁷ Upitao ih je kako su, pa nastavio: »Je li dobro vaš stari otac o kojem ste mi govorili? Je li još živ?«

²⁸ »Tvoj sluga, naš otac, još je živ i zdrav«, odgovorili su, pa mu se poklonili i iskazali poštovanje. ²⁹ Josip je tada među njima ugledao Benjamina, sina svoje majke, pa upitao: »Je li ovo vaš najmlađi brat o kojem ste mi govorili?«

Zatim je rekao Benjaminu: »Neka te Bog blagoslovi, sine moj.«

³⁰ Dirnut ljubavlju prema bratu, samo što nije zaplakao. Brzo je otišao u privatnu prostoriju pa se ondje isplakao. ³¹ Zatim se umio i izašao te, svladavajući osjećaje, rekao slugama: »Poslužite jelo.«

³² Josipa su poslužili za posebnim stolom, njegovu braću za odvojenim stolom i Egipćane za odvojenim stolom. Egipćani nisu mogli jesti s Hebrejima jer bi im to bilo odvratno.^{[g] 33} Braću su posjeli za stol nasuprot Josipu, ali točno prema starosti, od prvorođenog do najmlađeg. I zbog toga su se čudili i pogledavali. ³⁴ Kad su im donosili jela s Josipovog stola, Benjaminov je obrok bio pet puta veći od njihovih. Tako su s Josipom jeli i pili u izobilju.

Josip postavlja zamku

44 Nakon toga, Josip je zapovjedio upravitelju svoje kuće: »Napuni vreće ovih ljudi hranom, koliko god mogu ponijeti, i svakome u vreću vrati njegov novac. ² A kad najmlađemu stavljaš novac u vreću, stavi unutra i moj srebrni pehar za piće.« I on je učinio kako je Josip rekao.

³ Kad je svanulo, otpremili su braću i njihove magarce na put kući. ⁴ Kad su tek malo odmaknuli od grada, Josip je rekao svom upravitelju: »Odmah idi za onim ljudima, pa kad ih stigneš, reci im: ‘Zašto na dobro uzvraćate zlom? ⁵ Zašto ste ukrali srebrni pehar moga gospodara?^[h] To je pehar iz kojega moj gospodar pije i koji mu služi za proricanje. Učinili ste zlo!’«

⁶ Kad ih je upravitelj kuće stigao, ponovio im je sve te riječi, ⁷ a oni mu nato rekli: »Zašto nam tako govoriš, gospodaru? Mi, tvoje sluge, nikad ne bismo učinili nešto takvo! ⁸ Čak smo ti iz Kanaana vratili onaj novac koji smo našli u svojim vrećama. Zašto bismo onda ukrali srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? ⁹ Ako se to nađe kod nekoga od nas, tvojih slugu, taj neka umre, a mi ostali postat ćemo robovi svome gospodaru.«

¹⁰ »Dobro kažete«, rekao je on. »Ali neka bude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati moj rob, a ostali će biti slobodni.« ¹¹ Tada svaki od njih žurno spusti svoju vreću na zemlju i otvori je. ¹² Upravitelj je pretražio vreće, počevši od najstarijeg brata i završivši kod najmlađeg. I pehar se našao u Benjaminovoj vreći. ¹³ Nato su oni razderali svoju odjeću pa natovarili magarce i vratili se u grad.

¹⁴ Kad su Juda i njegova braća došli u Josipovu kuću, on je još bio ondje. Bacili su se na zemlju pred njim, ¹⁵ a on im je rekao: »Što ste to učinili? Ne znate li da čovjek, kao što sam ja, može sve saznati?«

¹⁶ »Što da ti kažemo, gospodaru?« odgovori Juda. »Što možemo reći? Kako da se opravdamo? Bog je razotkrio našu krivnju za nešto što smo prije učinili. Sad smo tvoji robovi, gospodaru—mi i onaj kod koga se našao tvoj pehar.«

¹⁷ No Josip je rekao: »Ne! Ne želim vam to učiniti! Samo će onaj kod koga se našao pehar postati moj rob, a vi ostali se u miru vratite svome ocu.«

Juda moli za Benjamina

¹⁸ Tada mu je Juda prišao i rekao: »Molim vas, gospodaru, dopustite da vaš sluga nešto kaže i ne ljutite se na slugu iako ste ravni samom faraonu. ¹⁹ Vi ste, gospodaru, pitali svoje sluge ako imaju oca ili brata, ²⁰ i mi smo odgovorili: ‘Imamo starog oca i mladog brata, koji mu se rodio u starosti. No njegov je brat poginuo i samo je on ostao od sinova svoje majke. I otac ga jako voli.’ ²¹ Vi ste zatim rekli svojim slugama da vam ga dovedemo jer ga želite vidjeti. ²² A mi smo vam odgovorili da dječak ne može otići od oca jer bi otac umro kad bi ga napustio dječak. ²³ Tada ste rekli svojim slugama da vam ne dolazimo na oči ako naš najmlađi brat ne dođe s nama.

²⁴ Kad smo se vratili vašem slugi, mome ocu, prenijeli smo mu vaše riječi, gospodaru. ²⁵ I kad nam je otac rekao da se vratimo ovdje i kupimo još hrane, ²⁶ odgovorili smo: ‘Ne možemo ići ako naš najmlađi brat ne ide s nama. Ne smijemo onome čovjeku doći na oči bez najmlađeg brata.’ ²⁷ Vaš sluga, moj otac, rekao nam je: ‘Znate da mi je žena rodila dvojicu sinova. ²⁸ Jedan je nestao, sigurno rastrgan na komade, i nisam ga više nikad vidio. ²⁹ Ako mi i ovog odvedete, pa ga snađe neko zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob^[i].’

³⁰ Ako se sad vratim vašem slugi, mome ocu, koji se jako vezao za dječaka, ³¹ pa on vidi da ga nema s nama, umrijet će. Tako bi vaše sluge otjerale svog oca, i vašeg slugu, starog i tužnog u grob. ³² A ja sam jamčio svome ocu za dječaka. ‘Ako ti ga ne dovedem natrag’, rekao sam, ‘cijelog ću života snositi krivnju pred tobom!’ ³³ Zato, gospodaru, molim vas dopustite da ja ostanem ovdje umjesto dječaka kao vaš rob, a dječaka pustite natrag s njegovom braćom. ³⁴ Jer, kako bih se mogao vratiti ocu bez dječaka? Ne bih mogao podnijeti jad koji bi ga snašao.«

Josip se otkriva braći

45 Josip se više nije mogao svladavati pred svojim slugama pa je povikao: »Neka svi izađu!« Kad više nije bilo nikog od slugu, Josip se otkrio svojoj braći. ² Ali je toliko glasno plakao da su ga i Egipćani čuli te se za to saznalo i na faraonovom dvoru. ³ Josip je rekao svojoj braći: »Ja sam, Josip! Je li moj otac još živ?« No oni su se toliko bili zaprepastili da mu nisu mogli odgovoriti.

⁴ Tada im je Josip rekao: »Priđite bliže, molim vas.« Kad su se približili, reče im: »Ja sam vaš brat Josip, onaj kojeg ste prodali u Egipat! ⁵ Ali, ne brinite se i ne ljutite se na sebe što ste me ovamo prodali jer Bog me pred vama poslao da se sačuvaju životi. ⁶ Već dvije godine vlada glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. ⁷ Bog me poslao pred vama, da čudesno spasi vaše živote i da imate potomstvo na zemlji^[j]. ⁸ Zapravo, niste me ovamo poslali vi, nego Bog. Postavio me za najvišega faraonovog službenika^[k], za gospodara nad svim faraonovom domom i za vladara cijelog Egipta.«

Jakov pozvan u Egipat

⁹ Josip je zatim rekao: »A sad požurite natrag mome ocu i recite mu: ‘Tvoj sin Josip kaže ovako: Bog me postavio za gospodara cijelog Egipta. Dođi k meni bez oklijevanja. ¹⁰ Živjet ćeš u kraju Gošen i bit ćeš mi blizu—ti, tvoja djeca i unuci, tvoja stada sitne i krupne stoke, i sve što imaš. ¹¹ Ja ću se ovdje brinuti o tebi jer dolazi još pet godina gladi. Tako nećete osiromašiti ni ti, ni tvoji ukućani, ni tvoje imanje’. ¹² Sami se možete svojim očima uvjeriti, kao i vaš brat Benjamin, da to zaista ja s vama razgovaram. ¹³ Ispričajte ocu o mom veličanstvu u Egiptu i o svemu što ste vidjeli. Požurite i dovedite ga ovamo!« ¹⁴ Zatim je zagrlio svog brata Benjamina i obojica su plakali u zagrljaju. ¹⁵ Potom je plačući izljubio svu braću, a nakon toga su se braća napričala s njim.

¹⁶ Kad je do faraonovog dvora došla vijest da su stigla Josipova braća, faraon i njegovi službenici su se obradovali. ¹⁷ Faraon je rekao Josipu: »Reci svojoj braći sljedeće: ‘Natovarite svoje životinje hranom pa se vratite u zemlju Kanaan. ¹⁸ Zatim dovedite svog oca i svoje obitelji k meni, a ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu te ćete se nauživati obilne plodnosti te zemlje.’ ¹⁹ Nadalje im prenesi zapovijed: ‘Uzmite sebi nekoliko kola iz Egipta za svoju djecu, žene i oca pa ih dovezite ovdje. ²⁰ Ne žalite ako ne možete ponijeti sve svoje stvari jer će najbolje u cijelom Egiptu biti vaše.’«

²¹ I Izraelovi su sinovi učinili tako. Josip im je dao kola, kao što je faraon zapovjedio, i namirnice za put. ²² Svakom od njih dao je novu odjeću, a Benjaminu tristo srebrnjaka i pet kompleta odjeće. ²³ Svome je ocu poslao deset magaraca natovarenih egipatskim dobrima i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i namirnicama za put u Egipat. ²⁴ Zatim je otpremio svoju braću i na odlasku im rekao: »Ne uznemiravajte se ni zbog čega na putu!«

²⁵ Tako su otišli iz Egipta i stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan. ²⁶ Kad su mu rekli: »Josip je živ! I vlada nad cijelim Egiptom!« Jakov se zaprepastio i nije mogao vjerovati što čuje. ²⁷ No kad su mu prepričali sve što im je Josip rekao i kad je vidio kola koja je Josip poslao za prijevoz, njihov je otac Jakov živnuo duhom. ²⁸ Tada je rekao: »Dovoljno je što je moj sin Josip još živ. Moram ga vidjeti prije nego što umrem.«

Jakov s obitelji odlazi u Egipat

46 Tako je Izrael krenuo na put sa svime što je imao. Kad je stigao do Beer Šebe, prinio je žrtvu Bogu svog oca Izaka. ² Bog je noću progovorio Izraelu u viđenjima i pozvao ga: »Jakove! Jakove!«

»Evo me, slušam!« odgovori Jakov.

³ »Ja sam Bog—Bog tvog oca«, rekao je. »Ne boj se otići u Egipat jer ću ondje od tebe načiniti velik narod. ⁴ Ja ću ići s tobom u Egipat i ponovo ću te iz njega vratiti. Umrijet ćeš u Egiptu, a Josip će ti svojom rukom sklopiti oči.«

⁵ Zatim je Jakov otišao iz Beer Šebe. Njegovi^[l] su ga sinovi, zajedno sa ženama mu i djecom, vozili na kolima koja im je faraon poslao za prijevoz. ⁶ Sa sobom su poveli stoku i ponijeli imovinu koju su stekli u Kanaanu. Tako su Jakov i čitavo njegovo potomstvo krenuli u Egipat. ⁷ Jakov je poveo sve svoje sinove i unuke, kćeri i unučice—sve je svoje potomstvo doveo sa sobom u Egipat.

Jakovljeva obitelj

⁸ Ovo su imena Izraelaca—Jakova i njegovih potomaka—koji su otišli u Egipat:

¹⁵ Sinovi su to koje je Lea rodila Jakovu u Mezopotamiji, a rodila mu je i kćer Dinu. Ukupno je njegovih potomaka bilo trideset i troje.

¹⁸ Djeca su to koju je Jakovu rodila Zilpa, sluškinja koju je Laban dao svojoj kćeri Lei. Ukupno ih je bilo šesnaestero.

²² Rahelini su to sinovi koji su se rodili Jakovu. Ukupno ih je bilo četrnaestorica.

²⁵ Sinovi su to koje je Jakovu rodila Bilha, sluškinja koju je Laban dao svojoj kćeri Raheli. Ukupno ih je bilo sedmorica.

²⁶ Ukupno ljudi koji su s Jakovom otišli u Egipat—njegovih vlastitih potomaka, što ne uključuje snahe—bilo je šezdeset i šest. ²⁷ S dvojicom Josipovih sinova, koja su se rodila u Egiptu, bilo je ukupno sedamdeset^[o] članova Jakovljeve obitelji koji su otišli u Egipat.

Jakov i obitelj stižu u Egipat

²⁸ Jakov je poslao Judu naprijed k Josipu da ga obavijesti da stižu u Gošen. Kad su stigli u kraj Gošen, ²⁹ Josip je zapovjedio da mu upregnu kola pa otišao u Gošen susresti svog oca Izraela. Čim se pojavio pred ocem, bacio mu se u zagrljaj i dugo plakao u njegovom zagrljaju. ³⁰ Izrael je rekao Josipu: »Sad mogu umrijeti jer sam te vidio i uvjerio se da si još živ.«

³¹ Tada je Josip rekao braći i očevoj obitelji: »Idem razgovarati s faraonom. Reći ću mu: ‘Došla su mi braća i svi ukućani mog oca koji su živjeli u Kanaanu. ³² Oni su pastiri i uzgajaju stoku. Doveli su sa sobom stada sitne i krupne stoke i sve što imaju.’ ³³ Kad vas faraon pozove i upita čime se bavite, ³⁴ vi recite: ‘Tvoje sluge uzgajaju stoku od svoje mladosti, kao što su to činili i naši preci.’ Tako ćete se moći nastaniti u kraju Gošen jer su Egipćanima pastiri odvratni.«^[p]

Jakov i obitelj nastanjuju se u Egiptu

47 Josip je otišao i rekao faraonu: »Moj otac i braća stigli su iz Kanaana sa stadima sitne i krupne stoke i svime što imaju. Sad su u kraju Gošen.« ² Zatim je poveo petoricu svoje braće i doveo ih pred faraona. ³ Faraon je upitao njegovu braću: »Čime se bavite?«

»Tvoje sluge su pastiri«, odgovore mu, »kao što su to bili i naši preci.«

⁴ Nastavili su: »Došli smo neko vrijeme živjeti ovdje kao stranci jer je u Kanaanu strašna glad i nema paše za stada tvojih slugu. Zato, molimo te, dopusti svojim slugama da se nastane u kraju Gošen.«

⁵ Faraon je rekao Josipu: »Budući da su ti došli otac i braća, ⁶ Egipat ti je na raspolaganju. Nastani svog oca i braću u najboljem kraju zemlje. Neka žive u kraju Gošen. A ako znaš da među njima ima sposobnih, postavi ih za nadglednike moje stoke.«

⁷ Zatim je Josip uveo svog oca Jakova i doveo ga pred faraona. Jakov je blagoslovio faraona, ⁸ a faraon ga upita: »Koliko imaš godina?«

⁹ Jakov mu odgovori: »Putujem zemljom 130 godina. Mojih je godina malo i bile su teške. Još nisu dostigle godine života mojih predaka.« ¹⁰ Jakov opet blagoslovi faraona i ode.

¹¹ Tako je Josip nastanio svog oca i braću u Egiptu. Dao im je posjede u najboljem dijelu zemlje, u kraju gdje je bio grad Ramses, kao što je faraon zapovjedio. ¹² Josip je opskrbio hranom svog oca, braću i sve očeve ukućane, prema broju uzdržavanih članova.

Josipova uprava tijekom gladi

¹³ Glad je bila vrlo teška i nigdje u zemlji nije bilo hrane. I Egipat i Kanaan bili su iscrpljeni. ¹⁴ Josip je sakupio sav novac od Egipćana i Kanaanaca dok su kupovali žito pa ga donio u faraonov dvor. ¹⁵ Kad je u Egiptu i Kanaanu nestalo novca, svi su Egipćani došli Josipu i rekli: »Daj nam hrane ili ćeš na svoje oči gledati kako umiremo. Novca više nemamo.«

¹⁶ »Onda dotjerajte svoju stoku«, rekao je Josip. »Ako nemate novca, dat ću vam hranu u zamjenu za stoku.« ¹⁷ Tako su Josipu dotjerivali svoju stoku, a on im je davao hranu u zamjenu za konje, magarce i stada sitne i krupne stoke. Te ih je godine prehranio hranom koju je zamijenio za svu njihovu stoku.

¹⁸ Nakon što je prošla godina, ponovo su došli sljedeće godine i rekli mu: »Gospodaru, ne možemo sakriti od tebe da smo potrošili sav novac, a i naša je stoka sad tvoja. Više ništa nije ostalo za vas, gospodaru, osim nas samih i naše zemlje. ¹⁹ Trebamo li propasti na tvoje oči, i mi i naša zemlja? Kupi nas i našu zemlju u zamjenu za hranu pa ćemo zajedno sa svojom zemljom postati faraonovi robovi. Daj nam sjemena da preživimo, da ne bismo umrli i da zemlja ne bude opustošena.«

²⁰ Tako je Josip kupio svu obradivu egipatsku zemlju za faraona. Svi su Egipćani prodali svoja polja jer ih je pritisnula strašna glad. Zemlja je postala faraonova, ²¹ a narod s kraja na kraj Egipta postao je njegovo roblje. ²² Nije kupio jedino zemlju koja je pripadala svećenicima jer su oni dobivali redovan prihod od faraona i od njega živjeli. Zato nisu prodavali svoju zemlju.

²³ Josip je rekao narodu: »Budući da sam danas za faraona kupio vas i vašu zemlju, evo vam sjeme, pa zasijte polja. ²⁴ Ali, kad budete ubirali žetvu, jednu petinu morate dati faraonu, a četiri petine neka ostanu vama, kao sjeme za polja i kao hrana za vas, vaše ukućane i djecu.«

²⁵ Oni su rekli: »Gospodaru, spasio si nam život. Budući da si nam iskazao naklonost, bit ćemo faraonovi robovi.«

²⁶ Tako je Josip donio uredbu o zemlji u Egiptu, koja i danas vrijedi, da se petina žetve daje faraonu. Jedino zemlja svećenika nije pripala faraonu.

Jakovljeva posljednja želja

²⁷ Izraelci su se nastanili u Egiptu, u kraju Gošen. Ondje su stekli svoje posjede. Dobivali su mnogo djece i postali brojni.

²⁸ Jakov je živio u Egiptu sedamnaest godina pa je tako doživio stotinu četrdeset sedam godina. ²⁹ Kad se primaklo vrijeme njegove smrti, pozvao je svog sina Josipa i rekao mu: »Ako sam stekao tvoju naklonost, stavi ruku među moja bedra^[q] i obećaj da ćeš mi biti odan i vjeran: nemoj me sahraniti u Egiptu. ³⁰ Kad umrem i pridružim se svojim očevima, iznesi me iz Egipta i sahrani me u njihovoj grobnici.«

»Učinit ću kako kažeš«, rekao je Josip.

³¹ »Zakuni mi se«, rekao je, i Josip mu se zakleo. Tada se Izrael poklonio u znak zahvale na uzglavlju svog ležaja.^[r]

Jakov blagoslivlja Josipove sinove

48 Nakon nekog vremena rekli su Josipu: »Otac ti je bolestan« pa je poveo svojih dvojicu sinova, Manašea i Efrajima, i otišao k njemu. ² Kad su Jakovu rekli: »Došao ti je sin Josip«, skupio je snagu i sjeo na svome ležaju.

³ Jakov je rekao Josipu: »Bog Svemoćni pokazao mi se u Luzu u Kanaanu i blagoslovio me. ⁴ Rekao mi je: ‘Učinit ću te plodnim i mnogobrojnim. Od tebe ću učiniti mnoštvo naroda i ovu ću zemlju dati zauvijek u posjed tvojim potomcima.’ ⁵ Neka sad tvoja dvojica sinova, koja su ti se rodila u Egiptu prije nego što sam došao k tebi, budu moji. Neka Efrajim i Manaše budu moji, baš kao što su Ruben i Šimun moji. ⁶ A djeca koja ti se rode nakon njih, neka budu tvoja. Neka se njihovo nasljedstvo vodi pod imenom njihove braće Efrajima i Manašea.^{[s] 7} Kad sam se vraćao iz Mezopotamije, na moju žalost, Rahela je umrla u Kanaanu dok smo još bili na putu za Efratu. Tako sam je sahranio pokraj puta za Efratu« (to jest Betlehem).

⁸ Kad je opazio Josipove sinove, Izrael upita: »Tko su ovi?«

⁹ A Josip odgovori ocu: »To su moji sinovi koje mi je ovdje dao Bog.«

Tada je Izrael rekao: »Dovedi mi ih, da ih blagoslovim.«

¹⁰ A Izraelove su oči bile slabe od starosti pa nije dobro vidio. Josip je doveo svoje sinove blizu njega, a njegov ih otac poljubi i zagrli. ¹¹ Izrael je rekao Josipu: »Mislio sam da više neću vidjeti tvoje lice, ali Bog mi je dao da vidim čak i tvoje potomstvo.«

¹² Josip ih je tada skinuo s očevog krila i poklonio se do zemlje. ¹³ Zatim je uzeo obojicu i primaknuo ih Izraelu, Efrajima k Izraelovoj lijevoj ruci, a Manašea k desnoj. ¹⁴ No Izrael je ispružio desnu ruku popreko i položio je na Efrajimovu glavu, iako je Efrajim bio mlađi. Zatim je prekrižio ruke i položio lijevu ruku na Manašeovu glavu, iako je Manaše bio prvorođeni.

¹⁵ Tada je Izrael blagoslovio Josipa i rekao:

¹⁷ Kad je Josip vidio da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Efrajimovu glavu, to mu nije bilo drago, pa mu je uzeo ruku da bi je premjestio s Efrajimove glave na Manašeovu. ¹⁸ »Ne, oče«, rekao je. »Manaše je prvorođeni—na njegovu glavu položi desnu ruku.«

¹⁹ Ali njegov je otac odbio i rekao: »Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će postati velik. No njegov mlađi brat bit će veći od njega i od njegovih će potomaka postati mnoštvo naroda.«

²⁰ Tako ih je Izrael tog dana blagoslovio i rekao:

Tako je Efrajima stavio ispred Manašea.

²¹ Zatim je Izrael rekao Josipu: »Evo, uskoro ću umrijeti, ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših predaka. ²² A tebi dajem jedan dio više nego tvojoj braći: planinski kraj Šekem koji sam svojim mačem i lûkom oteo Amorejcima.«

Jakov blagoslivlja svoje sinove

49 Jakov je tada pozvao sve svoje sinove i rekao im: »Okupite se oko mene da vam kažem što će se s vama ubuduće događati.

Ruben

Šimun i Levi

Juda

Zebulun

Isakar

Dan

Gad

Ašer

Naftali

Josip

Benjamin

²⁸ Sinovi su to od kojih je nastalo dvanaest Izraelovih plemena i oproštajne riječi njihovog oca. Svakom je izgovorio prikladnu poruku.

Jakovljeva smrt i sahrana

²⁹ Zatim im Jakov naredi: »Uskoro ću umrijeti i pridružiti se precima. Sahranite me s mojim očevima u spilji na polju Hetita Efrona. ³⁰ To je spilja na polju Makpeli, kod Mamre u Kanaanu, polju koje je Abraham kupio od Hetita Efrona za sahranu. ³¹ Ondje su sahranjeni Abraham i njegova žena Sara, ondje su sahranjeni Izak i njegova žena Rebeka, a ondje sam i ja sahranio Leu. ³² Polje i spilja, koja se nalazi na njemu, kupljeni su od Hetita.« ³³ Kad je Jakov završio s nalogom, legao je natrag na krevet, izdahnuo i pridružio se svojim precima.

Jakovljeva sahrana

50 Josip je zagrlio svog oca, plakao nad njim i ljubio ga. ² Zatim je zapovjedio liječnicima, koji su bili u njegovoj službi, da balzamiraju njegovog oca Izraela. I oni su ga balzamirali. ³ To je trajalo četrdeset dana, koliko treba za balzamaciju, a Egipćani su ga oplakivali sedamdeset dana.

⁴ Kad je prošlo vrijeme žalosti, Josip je rekao faraonovim dvoranima: »Molim vas, učinite mi uslugu i razgovarajte s faraonom u moje ime. Recite mu: ⁵ ‘Kad je moj otac bio na samrti, tražio me da se zakunem da ću ga sahraniti u grobu koji si je pripremio u Kanaanu. Pusti me da idem sahraniti oca, a zatim ću se vratiti.’«

⁶ Faraon je odgovorio: »Idi i sahrani svog oca, kao što si mu se zakleo.«

⁷ Tako je Josip otišao sahraniti oca. Pratile su ga sve faraonove sluge—najviši službenici s njegovog dvora i najviši službenici Egipta— ⁸ kao i svi Josipovi ukućani, braća i svi ukućani njegovog oca. U Gošenu su ostala samo njihova djeca i stada sitne i krupne stoke, ⁹ a s njim su išli i kola i konjanici. Bila je to vrlo velika povorka.

¹⁰ Kad su stigli do Atadovoga gumna^[y], blizu rijeke Jordan, održali su veliko i tužno žalovanje. Josip je ondje održao sedam dana žalosti za ocem. ¹¹ Kad su tamošnji stanovnici Kanaana vidjeli žalovanje kod Atadovog gumna, rekli su: »Kako Egipćani žalosno nariču!« Zato su to mjesto kod rijeke Jordan nazvali Abel Misrajim^[z].

¹² Jakovljevi su sinovi postupili prema očevom nalogu: ¹³ odnijeli su ga u Kanaan i sahranili u spilji na polju Makpeli, kod Mamre, na polju koje je Abraham kupio od Hetita Efrona za sahranu. ¹⁴ Nakon što je sahranio oca, Josip se vratio u Egipat, zajedno s braćom i svima koji su otišli s njim na sahranu.

Josip umiruje braću

¹⁵ Budući da im je otac umro, Josipova su braća rekla: »Što ako je Josip ljut na nas pa nam istom mjerom vrati za sve zlo koje smo mu učinili?« ¹⁶ Zato su poručili Josipu: »Prije nego što je umro, otac nam je naredio da ti kažemo: ¹⁷ ‘Molim te, oprosti svojoj braći zločin i grijeh koji su počinili kad su ti nanijeli ono zlo.’ Zato, molimo te, oprosti nam naš zločin. I mi smo sluge Boga tvog oca.« Kad su mu prenijeli njihovu poruku, Josip je zaplakao.

¹⁸ Zatim su njegova braća došla, pala ničice pred njim i rekla: »Bit ćemo tvoji robovi.«

¹⁹ No Josip im je rekao: »Ne bojte se. Zar sam ja na mjestu Boga? ²⁰ Iako ste mi namjeravali nanijeti zlo, Bog je to okrenuo na dobro, da spasi mnoge živote, baš kao što sada čini. ²¹ Dakle, ne bojte se. Ja ću se brinuti o vama i vašoj djeci.« Tako ih je umirio ljubaznim riječima.

Josipova smrt

²² Josip je ostao živjeti u Egiptu zajedno s obitelji svog oca. Živio je 110 godina, ²³ vidio je Efrajimovu djecu do trećeg koljena, a i djecu Manašeovog sina Makira prihvatio je kao svoju.

²⁴ Josip je rekao svojoj braći: »Uskoro ću umrijeti, ali Bog će sigurno doći k vama. Izvest će vas iz ove zemlje i odvesti u zemlju koju je zakletvom obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu.«

²⁵ I Josip je tražio svoju braću, Izraelove sinove: »Zakunite se da ćete moje kosti ponijeti odavde kad vam Bog dođe u pomoć i odvede vas natrag.«

²⁶ Josip je umro sa 110 godina. U Egiptu su ga balzamirali i položili u sanduk.