Bible in 90 Days

Omri, kralj Izraela

²¹ Tada je došlo do podjele u izraelskom narodu: pola je naroda željelo za kralja Tibnija, Ginatovog sina, a druga je polovica pristala uz Omrija. ²² No Omrijevi su pristaše bili jači od pristaša Tibnija, Ginatovog sina. Tibni je poginuo, a Omri je postao kralj.

²³ Trideset i prve godine vladavine judejskog kralja Ase, Omri je postao kralj Izraela. Vladao je dvanaest godina, od toga šest godina u Tirsi. ²⁴ Za šest tisuća srebrnjaka^[a] kupio je od Šemera brdo Samariju. Na brdu je utvrdio grad i nazvao ga Samarija, po Šemeru, prijašnjem vlasniku brda.

²⁵ Omri je činio zlo pred BOGOM i griješio više od svih svojih prethodnika. ²⁶ Griješio je jednako kao Jeroboam, Nebatov sin, i navodio Izrael na grijeh. Svojim su ništavnim idolima razljutili Izraelovog BOGA.

²⁷ Ostala Omrijeva djela i sve što je činio, o moći koju je imao, sve je zapisano u knjizi Povijest izraelskih kraljeva. ²⁸ Omri je umro i sahranjen je u Samariji. Njegov je sin Ahab postao sljedeći kralj.

Ahab, kralj Izraela

²⁹ Trideset i osme godine vladavine judejskog kralja Ase, kralj Izraela postao je Ahab, Omrijev sin. Vladao je Izraelom u Samariji dvadeset i dvije godine. ³⁰ Činio je zlo pred BOGOM više od svih svojih prethodnika. ³¹ I, kao da mu nije bilo dovoljno što je griješio jednako kao Jeroboam, Nebatov sin, nego je još za ženu uzeo Izabelu, kćer sidonskoga kralja Etbaala, pa je počeo štovati boga Baala. ³² Podigao je žrtvenik Baalu u Baalovom hramu koji je sagradio u Samariji. ³³ Dao je napraviti i Ašerin kip. Ahab je razljutio Izraelovog BOGA više od svih izraelskih kraljeva prije njega.

³⁴ U njegovo je vrijeme Hiel iz Betela ponovo izgradio grad Jerihon. No pri gradnji temelja gradskih zidina umro mu je prvorođeni sin Abiram, a pri postavljanju gradskih vrata umro je i najmlađi Hielov sin Segub. Tako se ispunila BOŽJA riječ. Dogodilo se upravo ono što je BOG rekao preko Jošue, Nunovog sina.^[b]

Prorok Ilija i suša

17 Tišbijac Ilija bio je prorok iz Tišbe u Gileadu. Rekao je kralju Ahabu: »Zaklinjem se BOGOM, jedina rosa ili kiša sljedećih nekoliko godina past će samo na moju zapovijed.«

² Tada je BOG rekao Iliji: ³ »Idi odavde na istok i sakrij se u koritu potoka Kerita, istočno od rijeke Jordan. ⁴ Tamo ćeš piti iz potoka, a gavranima sam zapovjedio da ti donose hranu.«

⁵ Ilija je učinio kako mu je rekao BOG: sakrio se neko vrijeme pokraj potoka Kerit, istočno od rijeke Jordan. ⁶ Gavrani su mu svakog jutra i večeri donosili kruh i meso, a vodu je pio iz potoka.

⁷ No potok je nakon nekog vremena presušio jer nije bilo kiše.

Ilija i udovica iz Sarfate

⁸ Tada mu je rekao BOG: ⁹ »Idi sad u Sarfatu u Sidonu i ostani ondje. Tamo sam zapovjedio jednoj udovici da te hrani.«

¹⁰ Ilija je otišao u Sarfatu. Pred gradskim je vratima susreo jednu udovicu kako sakuplja granje za potpalu.

Obratio joj se: »Možeš li mi u vrču donijeti malo vode za piće?«

¹¹ Čim je krenula po vodu, viknuo je za njom: »Molim te, donesi mi i komad kruha.«

¹² Odgovorila je: »Zaklinjem ti se pred tvojim BOGOM, nemam kruha, već samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u vrču. Sakupljam nekoliko grančica da kod kuće spremim posljednje jelo za sebe i sina. Pojest ćemo, a zatim umrijeti od gladi.«

¹³ Ilija joj reče: »Ne boj se! Idi kući i napravi kako si rekla. No prvo meni pripremi malu pogaču i donesi mi je, a zatim spremi obrok za sebe i svog sina. ¹⁴ Jer, ovako govori BOG Izraela: ‘Neće se isprazniti ćup s brašnom, niti će presušiti vrč s uljem, sve do dana kad će BOG poslati kišu na zemlju.’«

¹⁵ Otišla je i učinila kako je rekao Ilija. Mnogo je dana bilo hrane za nju, za Iliju i za njezino kućanstvo. ¹⁶ Ćup s brašnom nije se ispraznio, niti je presušilo ulje u vrču, baš kao što je BOG objavio preko Ilije.

¹⁷ Nakon nekog vremena razbolio se sin gospodarice kuće. Njegovo se stanje pogoršavalo, a na kraju je prestao disati.

¹⁸ Žena je rekla Iliji: »Što imaš protiv mene, Božji čovječe? Zar si me došao podsjetiti na moj grijeh i donijeti smrt mojem sinu?«

¹⁹ »Daj mi svoga sina«, odgovorio je Ilija. Uzeo ga je iz njezinog naručja, odnio u gornju sobu, u kojoj je sâm stanovao, i položio ga na svoj krevet.

²⁰ Zavapio je BOGU: »BOŽE moj, zašto si pustio nesreću na ovu udovicu kod koje živim? Zašto si usmrtio njezinog sina?«

²¹ Zatim se ispružio preko dječakovog tijela tri puta i zavapio BOGU: »O BOŽE moj, neka se u ovo dijete ponovo vrati život!«

²² BOG je odgovorio na Ilijin vapaj. Dječak je ponovo počeo disati i život se vratio u njega.

²³ Ilija je uzeo dijete, donio ga iz gornje sobe, predao ga majci i rekao: »Gledaj, sin ti je živ!«

²⁴ A žena mu odgovori: »Sad znam da si Božji čovjek i da BOG zaista govori kroz tebe.«

Ilija i Obadija

18 Nakon mnogo vremena, u trećoj godini suše, BOG je rekao Iliji: »Idi k Ahabu, a ja ću poslati kišu na zemlju.«

² Ilija je otišao k Ahabu.

U Samariji je tada vladala strašna glad. ³ Ahab je pozvao Obadiju, upravitelja palače, koji je bio istinski štovatelj BOGA. ⁴ Jednom kad je Izabela ubijala BOŽJE proroke, Obadija ih je bio sklonio stotinu. Sakrio ih je u dvije spilje, po pedeset proroka u svaku, i snabdijevao ih hranom i vodom.

⁵ Ahab je rekao Obadiji: »Pretraži sve izvore i potoke u zemlji. Možda pronađemo travu kojom ćemo očuvati na životu konje i mazge. Tako nam životinje neće propasti.«

⁶ Podijelili su među sobom područje koje će pretraživati. Ahab je krenuo na jednu, a Obadija na drugu stranu.

⁷ Obadija je na putu neočekivano susreo Iliju.

Prepoznao ga je, duboko se poklonio pred njim i rekao: »Jesi li to ti, moj gospodaru Ilija?«

⁸ »Ja sam«, odgovori Ilija. »Idi i reci svome gospodaru: ‘Ilija je ovdje’.«

⁹ No Obadija mu je rekao: »Što sam sagriješio? Zašto mene, svog slugu, predaješ u ruke Ahabu da me ubije? ¹⁰ Zaklinjem se tvojim BOGOM, nema naroda ili kraljevstva u koje moj gospodar nije slao ljude u potragu za tobom. A kad bi javili da nisi ondje, tjerao ih je da to potvrde zakletvom. ¹¹ Ti sad želiš da kažem svom gospodaru: ‘Ilija je ovdje.’ ¹² Čim krenem, odnijet će te BOŽJI duh tko zna kamo. Ako kažem Ahabu da si ovdje, a on te ne nađe, ubit će me. A ja, tvoj sluga, štujem BOGA još od djetinjstva. ¹³ Zar ti nije rečeno, moj gospodaru, što sam učinio kad je Izabela ubijala BOŽJE proroke? Sakrio sam stotinu proroka u dvije spilje, po pedeset u svaku, i snabdijevao ih hranom i vodom. ¹⁴ Ti sad želiš da kažem svom gospodaru: ‘Ilija je ovdje.’ Pa ubit će me!«

¹⁵ A Ilija mu odgovori: »Zaklinjem se BOGOM, Svevladarom kojeg štujem, svakako ću se već danas susresti s Ahabom.«

Ilija i Baalovi proroci

¹⁶ Potom Obadija ode k Ahabu i obavijesti ga o svemu. Ahab je krenuo ususret Iliji.

¹⁷ Kad je ugledao Iliju, Ahab je rekao: »Jesi li to stvarno ti, onaj što Izraelu stvara nevolje?«

¹⁸ »Ne stvaram ja nevolje u Izraelu«, odgovori Ilija, »već ti i tvoja obitelj. Zapostavili ste BOŽJE zapovijedi i počeli štovati baale. ¹⁹ Stoga, sad sazovi cijeli Izrael neka se okupi preda mnom na brdu Karmel. Neka se također okupi četiristo i pedeset Baalovih i četiristo Ašerinih proroka, koje uzdržava kraljica Izabela.«^[c]

²⁰ Ahab je poslao poruku da se na brdu Karmel okupe svi Izraelci i prozvani proroci.

²¹ Ilija je stupio pred okupljeni narod i rekao: »Dokad ćete se još kolebati između dva mišljenja? Ako je BOG pravi Bog, njega slušajte. A ako je Baal pravi Bog, slušajte njega.«

No narod mu nije odgovorio ni riječ.

²² Tada je Ilija rekao narodu: »Jedini sam ja još ostao od BOŽJIH proroka, a Baalovih je četiristo pedeset. ²³ Dajte nam dva bika. Neka oni izaberu jednog za sebe, isjeku ga na komade i polože na drva. No neka ne pale vatru. Ja ću pripremiti drugog bika, položiti komade na drvo i također neću paliti vatru. ²⁴ Zatim vi prizovite svog boga, a ja ću zazvati svoga. Bog koji odgovori paljenjem vatre—pravi je Bog.«

Cijeli je narod odgovorio: »Slažemo se.«

²⁵ Tada je Ilija rekao Baalovim prorocima: »Budući da vas je mnogo, vi prvi odaberite jednog bika i pripremite ga. Zatim prizovite ime svog boga, ali ne palite vatru.«

²⁶ Uzeli su bika i pripremili ga. Od jutra do podneva zazivali su Baalovo ime.

»O Baale, odgovori nam!« vikali su.

Ali nije se čuo ni glas. Nitko nije odgovorio. Plesali su i skakali oko žrtvenika koji su bili načinili.

²⁷ U podne im se Ilija počeo rugati.

»Vičite glasnije!« govorio je. »Jer, to je bog. Možda se zadubio u vlastite misli. Ili je zauzet. Ili je na putu. Ili spava pa ga treba probuditi.«

²⁸ Glasno su vikali i po svom se običaju sjekli mačevima i kopljima do krvi. ²⁹ Podne je prolazilo, a oni su mahnitali sve do vremena prinošenja večernje žrtve. No nitko se nije oglasio, nitko nije slušao niti odgovorio.

³⁰ Tada je Ilija rekao cijelom narodu: »Priđite sada ovdje.«

Narod je prišao, a on je popravio porušeni BOŽJI žrtvenik. ³¹ Uzeo je dvanaest kamenova, po jedan za svako pleme Jakovljevih sinova, sinova čovjeka kojem je BOG bio promijenio ime u Izrael.^{[d] 32} Tim je kamenjem napravio žrtvenik u čast BOGU, a uokolo iskopao jarak u koji su mogle stati dvije kante vode^[e].

³³ Zatim je naslagao drva i isjekao bika na komade. Položio je komade na drvo i rekao: »Napunite vodom četiri vrča i izlijte po žrtvi i drvima.«

³⁴ Potom je rekao: »Učinite to još jedanput«, i oni su učinili kako je rekao.

»Učinite to i treći put«, rekao je, a oni su to učinili i treći put.

³⁵ Voda se slijevala oko žrtvenika i napunila sav jarak uokolo.

³⁶ Kad je bilo vrijeme za prinos žrtve, prorok Ilija je prišao žrtveniku i pomolio se: »O BOŽE Abrahama, Izaka i Izraela, danas obznani da si ti Bog u Izraelu i da sam ja tvoj sluga. Obznani da sam sve ovo učinio na tvoju zapovijed. ³⁷ Odgovori mi, o BOŽE! Odgovori mi da bi ovaj narod znao da si ti BOG i da ćeš njihova srca pridobiti natrag za sebe.«

³⁸ Tada je BOG spustio vatru koja je spalila žrtvu, drvo, kamenje i prašinu te isušila svu vodu u jarku.

³⁹ Svi su to vidjeli, poklonili se do zemlje i povikali: »Ilijin je pravi Bog! On je istinski BOG!«

⁴⁰ Tada im je Ilija naredio: »Pohvatajte Baalove proroke. Ni jedan ne smije pobjeći!«

Ljudi su ih pohvatali, a Ilija ih je odveo dolje na potok Kišon i sve ih pobio.

Svršetak suše

⁴¹ Ilija je rekao kralju Ahabu: »Idi sada, jedi i pij. Čujem zvuk jake kiše.«

⁴² Ahab je otišao jesti i piti, a Ilija se popeo na vrh Karmela, sagnuo do zemlje i stavio glavu među koljena.

⁴³ »Popni se i pogledaj prema moru«, rekao je svom slugi.

Sluga se popeo, pogledao i rekao: »Ne vidim ništa.«

Ilija ga je tako slao sedam puta.

⁴⁴ Sedmi put, sluga je rekao: »Vidim mali oblak, malen kao ljudski dlan, kako dolazi s mora.«

A Ilija mu reče: »Idi k Ahabu i reci mu da upregne konje i krene kući prije nego što ga spriječi kiša.«

⁴⁵ Ubrzo se nebo zacrnjelo od oblaka, podigao se vjetar i počela je padati jaka kiša. Ahab se odvezao prema Jezreelu, ⁴⁶ a Iliju je obuzela BOŽJA snaga. Zataknuo je donji dio svog ogrtača za pojas i prije Ahaba otrčao sve do Jezreela.

Ilija na planini Horeb (Sinaj)

19 Ahab je ispričao Izabeli sve što je Ilija učinio i kako je mačem pobio sve Baalove proroke.

² Izabela je k Iliji poslala glasnika s porukom: »Neka me bogovi kazne ako već do sutra u ovo doba ne učinim s tvojim životom isto što si ti učinio s njihovim životima.«

³ Ilija se uplašio i pobjegao da spasi svoj život. Stigao je u Beer Šebu, u Judi, i ondje ostavio svog slugu. ⁴ Sâm je otišao na dan hoda u pustinju. Sjeo je pod jedan grm i molio za smrt.

»Dosta mi je, BOŽE«, rekao je. »Uzmi mi život. Nisam ništa bolji od svojih predaka.«

⁵ Zatim je legao i zaspao pod grmom.

Tada mu je prišao anđeo i dotaknuo ga. Rekao je: »Ustani i jedi!«

⁶ Ilija je pored glave ugledao svježe pečenu pogaču i vrč vode. Jeo je i pio pa ponovo zaspao.

⁷ BOŽJI je anđeo došao i drugi put, dotaknuo ga i rekao: »Ustani i jedi jer je pred tobom dug put.«

⁸ Ilija je ustao, jeo i pio pa mu se vratila snaga. Potom je hodao četrdeset dana i noći do Horeba, Božje planine. ⁹ Ušao je u jednu spilju i ondje prenoćio.

Čuo je BOŽJU riječ: »Što radiš ovdje, Ilija?«

¹⁰ Odgovorio je: »Jako sam se trudio služiti tebi, BOGU Svevladaru. Izraelci su zaboravili tvoj savez, porušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao živ, a i mene sad žele ubiti.«

¹¹ BOG mu reče: »Izađi i stani na planinu pred BOGOM. Jer, BOG upravo prolazi.«^[f]

Silan je vihor lomio planine i mrvio stijene pred BOGOM, ali BOG nije bio u vihoru. Nakon vihora bio je potres, ali BOG nije bio u potresu. ¹² Nakon potresa buknula je vatra, ali BOG nije bio u vatri. Poslije vatre, čuo se blagi, tihi šapat^[g]. ¹³ Kad ga je Ilija začuo, navukao je ogrtač preko lica i izašao na ulaz spilje.

Glas ga je upitao: »Što radiš ovdje, Ilija?«

¹⁴ Odgovorio je: »Jako sam se trudio služiti tebi, BOGU Svevladaru. Izraelci su zaboravili tvoj savez, porušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao živ, a i mene sad žele ubiti.«

¹⁵ BOG mu je rekao: »Vrati se istim putem u damaščansku pustinju. Kad stigneš u grad Damask, pomazat^[h] ćeš ondje Hazaela za kralja Arama. ¹⁶ Jehua, Nimšijevog sina, pomazat ćeš za kralja Izraela, a Elizeja, Šafatovog sina iz Abel Mehole, za proroka umjesto tebe. ¹⁷ Jehu će pogubiti svakog tko izbjegne Hazaelov mač, a Elizej svakog tko pobjegne Jehuovom maču. ¹⁸ Ipak, ostavit ću u Izraelu sedam tisuća ljudi koji se nisu klanjali Baalu niti ljubili njegov kip.«

Elizej postaje prorok

¹⁹ Tako je Ilija krenuo odande i našao Elizeja, Šafatovog sina, koji je orao polje. Jedanaest pari volova s oračima bilo je ispred njega, a on je bio s dvanaestim parom. Ilija mu je pristupio i preko njega prebacio svoj ogrtač^[i].

²⁰ Elizej je ostavio volove i potrčao za Ilijom. Rekao je: »Pusti me da poljubim oca i majku za rastanak pa ću onda ići s tobom.«

»Vrati se«, odgovorio je Ilija. »Ja te ne sprečavam.«

²¹ Elizej se vratio i zaklao svoje volove. Na vatri od drvenog jarma i pluga skuhao je meso i nahranio ljude. Potom je ustao i krenuo za Ilijom kao njegov sluga.

Rat između Ben Hadada i Ahaba

20 Ben Hadad, kralj Arama, okupio je cijelu svoju vojsku. Uz njega su bila trideset i dvojica kraljeva^[j], mnogo konja i bojnih kola. Krenuo je u pohod, opkolio je i napao grad Samariju.

² Izraelskom je kralju Ahabu u grad poslao glasnike sa sljedećom porukom: ³ »Tvoje srebro i zlato pripada meni, a isto tako i tvoje najbolje žene i djeca.«

⁴ Izraelski je kralj odgovorio: »Kako ti kažeš, moj gospodaru i kralju. Pripadam ti ja i sva moja imovina.«

⁵ No glasnici su se ponovo vratili. Rekli su Ahabu: »Ovako ti poručuje Ben Hadad: Poslao sam ti poruku da mi prepustiš svoje srebro i zlato, žene i djecu. ⁶ No povrh toga, sutra u ovo doba poslat ću svoje sluge da pretraže tvoju palaču i kuće tvojih službenika. Uzet će i odnijeti sve što im se čini vrijedno.«

⁷ Tada je izraelski kralj sazvao sve starješine u zemlji. Rekao im je: »Jasno je da ovaj čovjek traži nevolju! Kad je tražio moje žene i djecu, srebro i zlato, nisam ga odbio.«

⁸ Sve starješine i cijeli narod odgovorili su mu: »Nemoj ga poslušati niti pristati na ono što traži.«

⁹ Ovako je uputio Ben Hadadove glasnike: »Poručite mom gospodaru i kralju: Sve što si isprva tražio od svog sluge, dat ću ti. No tvoj drugi zahtjev ne mogu ispuniti.«

Glasnici su Ben Hadadu odnijeli odgovor, ¹⁰ a on je tada Ahabu još jednom uzvratio: »Zaklinjem se da ću razoriti Samariju i da ništa neće ostati od grada, čak niti toliko prašine da moji ljudi napune šake. Neka me bogovi unište ako od Samarije ne ostane samo prašina. I to šaka prašine za svakoga od mojih ljudi.«

¹¹ Kralj Izraela je odgovorio: »Poručite mu: Ne hvali se pobjedom ako se tek oblačiš za bitku.«

¹² Dok je Ben Hadad u svome šatoru pio sa savezničkim vladarima, glasnici su donijeli ovu poruku od kralja Ahaba. Tada je zapovjedio svojim ljudima: »Na položaje!«

I oni su zauzeli položaje za napad na grad.

BOG donosi pobjedu Izraelu

¹³ Tada je jedan prorok prišao Ahabu, kralju Izraela, i rekao: »Ovako govori BOG: ‘Vidiš li ovu silnu vojsku? Danas ću je poraziti za tebe. Tako ćeš znati da sam ja BOG’.«

¹⁴ »Tko će to učiniti?« upitao je Ahab.

Prorok je odgovorio: »Ovako govori BOG: ‘Mladi upravitelji pokrajina’.«

»A tko će povesti bitku?« upitao je Ahab.

Prorok je odgovorio: »Ti.«

¹⁵ Ahab je tada okupio dvjesto trideset i dvojicu mladih vojnika, koji su bili u službi pokrajinskih upravitelja, a potom i cijelu vojsku od sedam tisuća Izraelaca. ¹⁶ Krenuli su u podne, dok su se Ben Hadad i njegova trideset i dvojica saveznička vladara opijala pod svojim šatorima. ¹⁷ Mladi su vojnici u službi pokrajinskih upravitelja krenuli prvi.

Ben Hadadova izvidnica ga je obavijestila: »Vojnici dolaze iz Samarije.«

¹⁸ Uputio ih je: »Ako dolaze u miru, dovedite ih žive. Ako dolaze u boj, opet ih dovedite žive.«

¹⁹ Naprijed su krenuli Ahabovi mladići, a za njima i cijela izraelska vojska. ²⁰ Svaki je ratnik ubio protivnika s kojim se sukobio. Aramejci su bježali pred izraelskim progoniteljima. Ben Hadad, kralj Arama, pobjegao je na konju s nekoliko drugih konjanika. ²¹ Tada je u bitku izašao izraelski kralj i napao postrojbe konja i bojnih kola. Izvršio je pokolj nad Aramejcima.

²² Nakon toga prorok je prišao izraelskom kralju i rekao: »Dobro se utvrdi i razmisli što ti je činiti jer će aramejski kralj ponovo napasti već na proljeće.«

Ben Hadad ponovo napada

²³ Službenici aramejskog kralja rekli su mu: »Njihovi bogovi su bogovi brda. Zato su bili jači na brdu. No, ako s njima povedemo bitku u dolini, sigurno ćemo ih poraziti. ²⁴ Trebamo ukloniti trideset i dvojicu kraljeva s njihovih položaja i zamijeniti ih vojnim zapovjednicima. ²⁵ Okupi vojsku kakva je bila ona koju si izgubio, s isto toliko konja i bojnih kola. Borit ćemo se u dolini i sigurno ih poraziti.«

Kralj je poslušao njihov savjet i tako postupio.

²⁶ U proljeće je Ben Hadad okupio Aramejce i krenuo u Afek, u boj protiv Izraela. ²⁷ Izraelci su se okupili, dobro opremili i izašli ususret neprijatelju. Utaborili su se pred njima poput dva mala stada koza, dok je aramejska vojska prekrivala zemlju.

²⁸ Božji je čovjek^[k] prišao kralju Izraela i rekao: »Ovako govori BOG: ‘Budući da su Aramejci rekli da sam ja bog brda, a ne bog dolina, porazit ću njihovu silnu vojsku i predati je tebi. Tako ćeš znati da sam ja svuda BOG’.«

²⁹ Sedam su dana bili utaboreni jedni nasuprot drugima, a bitka se povela sedmog dana. Izraelci su u jednom danu pobili sto tisuća aramejskih vojnika. ³⁰ Preživjeli su se Aramejci sklonili u grad Afek. No gradske su se zidine srušile i zatrpale njih dvadeset i sedam tisuća.

I Ben Hadad je pobjegao u grad i sakrio se u jednoj tajnoj prostoriji.

³¹ Sluge su rekle kralju: »Slušaj! Čuli smo da su izraelski kraljevi milosrdni. Obucimo pokajničku tkaninu^[l] oko bokova i zavežimo konopce oko glave pa izađimo pred izraelskog kralja. Možda ti poštedi život.«

³² Opasali su pokajničku tkaninu oko bokova i zavezali konopce oko glave te otišli kod izraelskoga kralja. Rekli su: »Tvoj sluga Ben Hadad moli te da mu poštediš život.«

A kralj je odgovorio: »Zar je još živ? Ta on je moj brat.«

³³ Ben Hadadovi izaslanici shvatili su to kao dobar znak i požurili se potvrditi kraljevu riječ. Uzvratili su: »Da, Ben Hadad je tvoj brat.«

»Idite i dovedite ga«, rekao je kralj.

Tada je Ben Hadad došao pred kralja, a on ga je pozvao u svoju kočiju.

³⁴ Ben Hadad je ponudio izraelskom kralju: »Vratit ću ti gradove koje je moj otac uzeo tvom ocu. Također, možeš za sebe izgraditi trgovačku četvrt u Damasku, kao što je moj otac napravio u Samariji.«

A Ahab je odgovorio: »Pustit ću te uz uvjete koje si nabrojao.«

Zatim je s njim sklopio sporazum i pustio ga na slobodu.

Prorok govori protiv Ahaba

³⁵ Prema BOŽJOJ zapovijedi, jedan je prorok rekao drugome: »Molim te, udari me.«

No drugi je prorok odbio. ³⁶ Tada mu je prvi prorok rekao: »Nisi poslušao BOŽJI glas. Zato će te, čim se udaljiš, ubiti lav.«

Čim se drugi prorok udaljio, naišao je lav i ubio ga.

³⁷ Tada je prvi prorok našao drugog čovjeka i rekao mu: »Molim te, udari me.«

Čovjek ga je udario i ozlijedio. ³⁸ Tada je prorok, očiju prekrivenih povezom, stao pokraj puta i čekao prolazak kralja.

³⁹ Kad je kralj prolazio, prorok je doviknuo: »Tvoj je sluga bio usred bitke, kad mi je jedan vojnik predao zarobljenika i rekao: ‘Čuvaj ovog čovjeka! Ako pobjegne, platit ćeš svojim životom ili ćeš platiti trideset i četiri kilograma^[m] srebra.’ ⁴⁰ Ali, dok je tvoj sluga bio zauzet drugim poslovima, zarobljenik je pobjegao.«

»Ovako presuđujem«, reče mu izraelski kralj. »Bit će kako si sam rekao.«

⁴¹ Tada je čovjek brzo skinuo povez s očiju, a kralj ga je prepoznao kao jednog od proroka.

⁴² Prorok je rekao: »Ovako govori BOG: ‘Pustio si na slobodu čovjeka kojeg sam predodredio za uništenje. Zato ćeš svojim životom platiti za njegov život, a tvoj će narod ispaštati za njegov narod’.«

⁴³ Kralj Izraela vratio se u Samariju ogorčen i potišten.

Nabotov vinograd

21 Nabot iz Jezreela imao je vinograd u Jezreelu, blizu same palače kralja Ahaba u Samariji.

² Jednog je dana Ahab rekao Nabotu: »Daj mi svoj vinograd. Napravit ću povrtnjak pokraj palače. U zamjenu ću ti dati bolji vinograd. Ili, ako ti tako više odgovara, platit ću ti koliko vrijedi.«

³ No Nabot je odgovorio: »BOG zabranjuje da predam nasljedstvo svojih predaka.«

⁴ Ahab se vratio kući ljut i zlovoljan jer mu je Nabot iz Jezreela rekao da mu ne želi prepustiti nasljedstvo svojih predaka. Legao je u krevet, okrenuo lice prema zidu i odbijao hranu.

⁵ Njegova je žena Izabela ušla i pitala: »Zašto si tako zlovoljan? Zašto odbijaš hranu?«

⁶ Odgovorio je: »Razgovarao sam s Nabotom iz Jezreela. Tražio sam ga da mi proda svoj vinograd ili, ako želi, da mi ga prepusti u zamjenu za drugi. Ali, odbio me.«

⁷ No Izabela je rekla: »Zar se tako ponaša kralj Izraela? Ustani, jedi i razvedri se! Ja ću ti pribaviti vinograd Jezreelca Nabota.«

⁸ Napisala je pismo u Ahabovo ime i zapečatila ga njegovim pečatom. Poslala ga je starješinama i imućnicima koji su živjeli u Nabatovom gradu. ⁹ Napisala je:

»Proglasite dan posta i okupite narod. Dajte Nabotu počasno mjesto. ¹⁰ Pronađite dvojicu, koji su spremni lagati, pa neka svjedoče kako je Nabot govorio protiv Boga i kralja. Poslije izvedite Nabota iz grada i kamenujte ga do smrti.«

¹¹ Starješine i imućnici iz Nabotova grada učinili su kako im je Izabela zapovjedila u pismu. ¹² Proglasili su dan posta, okupili narod, a Nabotu dali počasno mjesto na skupu. ¹³ No došla su dvojica lažljivaca i pred svima lažno svjedočila da je Nabot govorio protiv Boga i kralja.

Izveli su Nabota izvan grada i kamenovali ga do smrti. ¹⁴ Izabeli su poručili: »Nabot je kamenovan i mrtav.«

¹⁵ Kad je Izabela to čula, rekla je Ahabu: »Nabot je mrtav. Sad možeš otići i uzeti vinograd koji si želio.«

¹⁶ Kad je Ahab to čuo, otišao je i zaposjeo željeni vinograd.

¹⁷ Tada je BOG rekao Tišbijcu Iliji: ¹⁸ »Kreni ususret izraelskom kralju Ahabu u Samariju. Naći ćeš ga u Nabotovom vinogradu koji je sebi pribavio na prijevaru. ¹⁹ Reći ćeš mu da BOG pita: ‘Jesi li ubio? Jesi li ukrao?’ I još mu reci da BOG poručuje: ‘Tamo gdje su psi lizali Nabotovu krv, lizat će i tvoju.’«

²⁰ Kad je Ahab vidio Iliju, rekao je: »Napokon me moj neprijatelj pronašao.«

»Pronašao sam te«, odgovorio je Ilija, »jer si se opet predao svemu što je zlo pred BOGOM. ²¹ Evo što ti poručuje BOG: ‘Donijet ću ti nesreću. Izbrisat ću tvoje potomstvo i ubiti svakog tvoga muškog potomka u Izraelu, bio on rob ili slobodan. ²² Učinit ću s tvojom obitelji isto što sam učinio s obitelji Jeroboama, Nebatovog sina, i s obitelji Baaše, Ahijinog sina. To ti je kazna jer si me razljutio i naveo Izrael na grijeh. ²³ A za Izabelu je BOG odredio da njezino tijelo požderu psi pokraj gradskih zidina Jezreela. ²⁴ Psi će pojesti sve one iz Ahabove obitelji koji umru u gradu, a ptice one koji umru u polju.’«

²⁵ Nitko nije učinio toliko zla pred BOGOM kao Ahab, na nagovor svoje žene Izabele. ²⁶ Činio je gnjusobe štujući idole kao Amorejci koje je BOG protjerao ispred Izraelaca.

Ahab se kaje

²⁷ Kad je Ahab to čuo, razderao je svoju odjeću i navukao pokajničku tkaninu na golo tijelo. Odbijao je hranu i spavao u pokajničkoj tkanini. Išao je uokolo sav tužan i utučen.

²⁸ Tada je BOG rekao Tišbijcu Iliji: ²⁹ »Jesi li vidio kako se Ahab ponizio preda mnom? Zato što se tako iskreno kaje, neću izvršiti kaznu nad njegovom obitelji za njegovog života, već tijekom vladavine njegovog sina.«^[n]

Ahabova smrt

(2 Ljet 18,2-34)

22 Gotovo je tri godine vladao mir između Arama i Izraela. ² U trećoj je godini judejski kralj Jošafat posjetio izraelskog kralja Ahaba.

³ Kralj Izraela rekao je svojim službenicima: »Znate li da Ramot u Gileadu pripada nama, a ništa ne poduzimamo kako bismo ga preuzeli natrag od aramejskoga kralja?«

⁴ Zatim se obratio Jošafatu: »Hoćeš li sa mnom u bitku za Ramot u Gileadu?«

A Jošafat je odgovorio: »Da, ti i ja smo jedno. Moji ljudi su tvoji ljudi, a moji konji su tvoji konji.« ⁵ No tražio je od Ahaba: »Prvo trebamo saznati što BOG kaže o tome.«

⁶ Tada je izraelski kralj okupio oko četiristo proroka i tražio od njih odgovor na pitanje: »Trebam li ići u bitku protiv Aramejaca u Ramotu, u Gileadu, ili ne?«

»Idi«, odgovorili su, »jer Bog će kralju dati pobjedu.«

⁷ No Jošafat je pitao: »Ima li ovdje još koji BOŽJI prorok kojem možemo postaviti isto pitanje?«

⁸ Izraelski je kralj odgovorio Jošafatu: »Ima još jedan čovjek kojeg možemo pitati da nam objavi BOŽJU volju. No mrzim ga jer mi ne prorokuje dobro, nego samo loše. To je Mikaja, Jimlin sin.«

Jošafat je nato rekao: »Kralj ne bi trebao tako govoriti.«

⁹ Tada je izraelski kralj poslao jednog svoga službenika da odmah dovede Mikaju, Jimlinog sina.

¹⁰ Kralj Izraela i kralj Jude sjedili su na svojim prijestoljima na gumnu^[o] ispred gradskih vrata Samarije, odjeveni u kraljevske odore. Pred njima su prorokovali svi okupljeni proroci.

¹¹ Sidkija, Kenaanin sin, napravio je sebi željezne rogove^[p] i rekao Ahabu: »BOG ti objavljuje da ćeš ovako probadati Aramejce, sve dok ih ne uništiš.«

¹² Svi su proroci isto prorokovali: »Idi na Ramot u Gileadu i pobijedit ćeš. BOG će ti predati grad.«

¹³ U međuvremenu, kraljev je službenik tražio Mikaju. Kad ga je našao, rekao mu je: »Svi proroci jednoglasno kralju prorokuju uspjeh. I ti mu tako reci.«

¹⁴ No Mikaja odgovori: »Zaklinjem se BOGU, govorit ću samo ono što mi govori BOG.«

¹⁵ Kad je stigao pred Ahaba, kralj ga upita: »Mikaja, da idemo u bitku protiv Ramota u Gileadu ili ne?«

»Idi i uspjet ćeš«, odgovorio je Mikaja, »BOG će kralju predati grad.«

¹⁶ No kralj je sumnjao: »Koliko te puta moram zaklinjati da mi kažeš istinu? Što govori BOG?«

¹⁷ Mikaja tada odgovori: »Vidim cijeli Izrael raštrkan po brdima, kao stado bez pastira. A BOG govori:

¹⁸ Izraelski je kralj rekao Jošafatu: »Nisam li ti rekao da mi ovaj prorok nikad ne prorokuje dobro, nego uvijek loše?«

¹⁹ A Mikaja nastavi: »Slušaj sad poruku od BOGA. Vidio sam BOGA kako sjedi na svom prijestolju, a cijela mu nebeska vojska stoji zdesna i slijeva. ²⁰ Pitao je: ‘Tko će namamiti Ahaba da napadne Ramot u Gileadu i da ondje pogine?’ Jedni su predlagali jedno, a drugi drugo. ²¹ Tada je jedan duh stao pred BOGA i ponudio se: ‘Ja ću ga namamiti.’ ²² ‘Kako?’ upitao je BOG. ‘Bit ću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka’, rekao je. ‘Ti ćeš ga uspjeti prevariti’, rekao je BOG. ‘Idi i učini tako.’

²³ Eto, sad znaš da je BOG stavio duha laži u usta svih tvojih proroka. BOG ti objavljuje propast.«

²⁴ Tada je Sidkija, Kenaanin sin, prišao Mikaji i ošamario ga. »Zar je BOŽJI duh mene napustio da bi govorio tebi?« upitao je.

²⁵ A Mikaja odgovori: »Vidjet ćeš onog dana kad se budeš pokušavao sakriti na tajno mjesto.«

²⁶ Izraelski je kralj tada zapovjedio: »Uhvatite Mikaju i odvedite ga upravitelju grada Amonu i kraljevom sinu Joašu. ²⁷ Poručite im: ‘Bacite Mikaju u zatvor! Ne dajte mu ništa osim kruha i vode, sve dok se ne vratim u miru.’«

²⁸ Mikaja je rekao: »Ako se ti vratiš u miru, to će značiti da BOG nije govorio kroz mene.«

Zatim se obratio okupljenom narodu: »Upamtite moje riječi!«

Bitka u Ramotu, u Gileadu

²⁹ Izraelski kralj Ahab i judejski kralj Jošafat krenuli su u vojni pohod na Ramot u Gileadu.

³⁰ Ahab je rekao Jošafatu: »Prerušit ću se i ući u bitku. A ti obuci moju kraljevsku odoru.«

I tako je izraelski kralj ušao prerušen u bitku.

³¹ Kralj Arama zapovjedio je trideset i dvojici zapovjednika svojih bojnih kola: »Ne napadajte nikoga, koliko god bio važan, nego samo izraelskog kralja.«

³² Kad su zapovjednici bojnih kola ugledali Jošafata, bili su uvjereni da je izraelski kralj. Krenuli su na njega u napad, a on je počeo vikati. ³³ Kad su zapovjednici shvatili da nije izraelski kralj, prestali su ga napadati. ³⁴ No jedan je ratnik nasumce odapeo strijelu i pogodio pravog izraelskoga kralja. Strijela se zabila točno između dvije ploče njegovog oklopa.

Kralj je rekao vozaču svojih kola: »Okreni kola! Izvedi me iz bitke! Ranjen sam.«

³⁵ Bitka je bjesnjela cijeli dan. Naslonjen u kolima, kralj je stajao poduprt naočigled Aramejaca. Iskrvario je na podu kola i uvečer umro.

³⁶ Kad je sunce bilo na zalasku, kroz bojne je redove odjeknuo povik: »Neka se svatko vrati u svoj grad i svoju zemlju!«

³⁷ Kralj je bio mrtav. Njegovo su tijelo odnijeli u Samariju i ondje ga sahranili. ³⁸ Njegova su bojna kola oprali u samarijskom jezeru, gdje su se kupale prostitutke, a psi su polizali njegovu krv. Baš onako kako je objavio BOG.

³⁹ Ostala Ahabova djela i sve što je činio, sve o palači s ukrasima od bjelokosti i gradovima koje je izgradio, zapisano je u knjizi Povijest izraelskih kraljeva. ⁴⁰ Nakon što je Ahab umro, sahranjen je pored svojih predaka. Njegov je sin Ahazija postao sljedeći kralj.

Jošafat, kralj Jude

(2 Kr 17,1-21)

⁴¹ Jošafat, Asin sin, postao je kralj Jude u četvrtoj godini vladavine izraelskoga kralja Ahaba. ⁴² Jošafat je imao trideset i pet godina kad je postao kralj, a vladao je u Jeruzalemu dvadeset i pet godina. Majka mu se zvala Azuba i bila je Šilhijeva kći. ⁴³ U svemu je slijedio svog oca Asu i od toga nije odstupio. Postupao je ispravno pred BOGOM. No nije uklonio lokalna svetiša pa je narod nastavio prinositi žrtve i kâd lažnim bogovima. ⁴⁴ Jošafat je sklopio mir s kraljem Izraela.

⁴⁵ Ostala njegova djela, moć koju je pokazao i ratove koje je vodio, sve je zapisano u knjizi Povijest judejskih kraljeva. ⁴⁶ Uspio je u zemlji iskorijeniti mušku kultsku prostituciju^[q] koja se održala još iz vremena njegovog oca Ase.

⁴⁷ U to vrijeme u Edomu nije bilo kralja. Zemljom je upravljao namjesnik judejskog kralja.

⁴⁸ Jošafat je sagradio trgovačke brodove^[r] koji su trebali ploviti u Ofir po zlato. No svi su uništeni u brodolomu već u matičnoj luci u Esjon Geberu.

⁴⁹ Ahazija, Ahabov sin, predložio je Jošafatu: »Pusti da i moji sluge plove na brodovima s tvojom posadom.«^[s]

No Jošafat je odbio njegov prijedlog.

⁵⁰ Nakon smrti, Jošafat je sahranjen pored svojih predaka, u gradu svog pretka Davida. Njegov je sin Joram postao sljedeći kralj.

Ahazija, kralj Izraela

⁵¹ Ahazija, Ahabov sin, počeo je vladati kao kralj Izraela u Samariji u sedamnaestoj godini vladavine judejskoga kralja Jošafata. Vladao je Izraelom dvije godine. ⁵² Griješio je pred BOGOM isto kao što su to činili njegovi otac i majka, Ahab i Izabela. Naveo je Izrael na grijeh, kao što je to bio učinio Jeroboam, Nebatov sin. ⁵³ Služio je lažnom bogu Baalu i štovao ga. Tako je razljutio Izraelovog BOGA, baš kao što je to bio učinio i njegov otac.

Poruka za kralja Ahaziju

1 Nakon Ahabove smrti, Moab^[t] se pobunio protiv prevlasti Izraela.

² Jednom je Ahazija, tadašnji kralj Izraela, boravio na ravnom krovu svoje kuće u Samariji^[u]. Pao je kroz ogradu na krovu i ozlijedio se.

Odaslao je glasnike, rekavši im: »Idite i pitajte Baal Zebuba^[v], boga u Ekronu, hoću li se oporaviti od ove ozljede.«

³ U međuvremenu, Božji je anđeo govorio Tišbijcu Iliji: »Kreni ususret glasnicima, koje je kralj poslao iz Samarije, i reci im: ‘Zar nema Boga u Izraelu kad idete tražiti savjet kod Baal Zebuba, boga u Ekronu?’ ⁴ Stoga, BOG ovako poručuje kralju: ‘Nećeš više ustati iz bolesničkog kreveta. Sigurno ćeš umrijeti.’«

Ilija je učinio kako mu je rečeno.

⁵ Glasnici su se vratili kralju, a on ih je upitao: »Zašto ste se vratili?«

⁶ »Presreo nas je neki čovjek«, odgovorili su, »i rekao nam da se vratimo i poručimo kralju koji nas je poslao: ‘Ovako govori BOG: Nema li Boga u Izraelu pa tražiš savjet kod Baal Zebuba, boga u Ekronu? Zato što si tako učinio, nećeš više ustati iz bolesničkog kreveta. Sigurno ćeš umrijeti!’«

⁷ Kralj ih je upitao: »Kako je izgledao čovjek koji vas je presreo i govorio vam?«

⁸ Odgovorili su: »Nosio je ogrtač od životinjske dlake^[w] i kožni pojas.«

Kralj je rekao: »To je Tišbijac Ilija.«

Kralj šalje po Iliju

⁹ Potom je kralj poslao k Iliji zapovjednika s pedesetoricom ljudi.

Zapovjednik se popeo na vrh brda, gdje je sjedio Ilija. Rekao mu je: »Božji čovječe, kralj ti poručuje da siđeš k njemu!«

¹⁰ No Ilija je odgovorio: »Ako sam Božji čovjek, neka plamen siđe s neba i sve vas proguta!«

I plamen siđe s neba i proguta zapovjednika i sve njegove ljude.

¹¹ Potom je kralj Ahazija poslao k Iliji drugog zapovjednika s pedesetoricom ljudi.

On je rekao Iliji: »Božji čovječe, kralj ti poručuje da odmah siđeš!«

¹² »Ako sam Božji čovjek«, odgovorio je Ilija, »neka plamen siđe s neba i sve vas proguta!«

I siđe Božji plamen s neba i proguta zapovjednika i njegovih pedesetoricu ljudi.

¹³ Kralj je tada poslao i trećeg zapovjednika s pedesetoricom ljudi.

Treći se zapovjednik popeo k Iliji, pao pred njim na koljena i molio: »Božji čovječe, molim te poštedi mi život i život ovih tvojih pedesetorice slugu! ¹⁴ Već je plamen sišao s neba i progutao dvojicu zapovjednika i sve njihove ljude. Smiluj nam se i poštedi naše živote!«

¹⁵ Tada je Božji anđeo rekao Iliji: »Siđi s njim i ne boj se!«

Ilija je ustao i sišao s brda pa otišao kod kralja.

¹⁶ Rekao je Ahaziji: »Ovako ti poručuje BOG: ‘Budući da si slao glasnike po savjet kod Baal Zebuba, boga u Ekronu, i zanemario Boga u Izraelu, nećeš više ustati iz bolesničkoga kreveta, nego ćeš sigurno umrijeti.’«

Joram nasljeđuje Ahaziju

¹⁷ Ahazija je umro, baš kao što je BOG bio objavio preko Ilije. Budući da kralj nije imao sina, na prijestolju ga je naslijedio njegov brat Joram. Bilo je to u drugoj godini vladavine judejskoga kralja Jehorama, Jošafatovog sina. ¹⁸ Ostala Ahazijina djela, koja je činio, zapisana su u knjizi Povijest izraelskih kraljeva^[x].

BOG uznosi Iliju u nebo

2 Prije nego što je BOG uznio Iliju u vihoru na nebo, Ilija i Elizej krenuli su u Gilgal.

² Ilija je rekao Elizeju: »Molim te, ostani ovdje. BOG me šalje dalje u Betel.«

No Elizej mu odgovori: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, neću te ostaviti.«

I tako su zajedno otišli dalje u Betel.

³ Družina proroka^[y] iz Betela dočekala je Elizeja. Pitali su ga: »Znaš li da će ti BOG danas oduzeti gospodara?«

»Znam«, odgovorio je Elizej, »ali ne govorite o tome.«

⁴ A Ilija je rekao Elizeju: »Molim te, ostani ovdje. BOG me šalje dalje u Jerihon.«

Elizej je odgovorio: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, neću te ostaviti.«

I otišli su zajedno dalje u Jerihon.

⁵ Družina proroka iz Jerihona dočekala je Elizeja. Pitali su ga: »Znaš li da će ti BOG danas oduzeti gospodara?«

»Znam«, odgovorio je on, »ali ne govorite o tome.«

⁶ Ilija je rekao Elizeju: »Molim te, ostani ovdje. BOG me šalje dalje do rijeke Jordan.«

On je odgovorio: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, neću te ostaviti.«

Njih su dvojica nastavila zajedno dalje.

⁷ Pratila su ih pedesetorica iz proročke družine. Stali su podalje od mjesta gdje su se Ilija i Elizej zaustavili na Jordanu. ⁸ Ilija je uzeo svoj ogrtač, smotao ga i njime udario po vodi. Voda se razdijelila pa su njih dvojica prešla po suhome.

⁹ Kad su prešli rijeku, Ilija je rekao Elizeju: »Reci mi što još mogu učiniti za tebe prije nego što me uzme BOG.«

»Neka na meni bude dvostruka mjera tvoga duha«, odgovori Elizej.

¹⁰ »Puno tražiš«, rekao je Ilija. »Ipak, ako budeš vidio kad me BOG uzeo, dobit ćeš što si tražio. Ako me ne budeš vidio, nećeš niti dobiti što si tražio.«

¹¹ I dok su još tako hodali i razgovarali, odjednom su se pojavila vatrena kola s konjima i razdvojila ih. Zatim je vihor podigao Iliju u nebo.

¹² Elizej je to vidio i povikao: »Oče moj! Oče moj! Kola i konjanici Izraelovi!«

Nakon toga više nije vidio Iliju. Zgrabio je svoju odjeću i od tuge je razderao napola.

¹³ Potom je podigao Ilijin ogrtač, koji je bio na tlu, pa se vratio i stao na obalu Jordana. ¹⁴ Tada je Ilijinim ogrtačem udario po vodi.

»Gdje je BOG, Ilijin Bog?« pitao je.

Kad je udario, voda se razdvojila nalijevo i nadesno, a Elizej je prešao rijeku.

Proroci traže Iliju

¹⁵ Kad su to vidjeli proroci iz Jerihona, rekli su: »Ilijin je duh sad na Elizeju.«

Krenuli su mu ususret i poklonili se pred njim do zemlje.

¹⁶ »Slušaj«, rekli su. »S nama, tvojim slugama, pedesetorica je dobrih ljudi. Molimo te, neka idu i traže tvoga gospodara. Možda ga je Božji Duh podigao i spustio na neku planinu ili u neku dolinu.«

»Ne šaljite ih!« odgovorio je Elizej. ¹⁷ No uporno su ga nagovarali sve dok ga nisu posramili.

Zato je rekao: »Pošaljite ih!«

Pedesetorica su tri dana tražila Iliju, ali ga nisu pronašla.

¹⁸ Zatim su se vratili k Elizeju, koji je ostao u Jerihonu, a on im je odvratio: »Zar vam nisam rekao da ne idete?«

Elizejevo čudo s izvorom vode

¹⁹ Mještani grada rekli su Elizeju: »Vidiš, gospodaru, da je ovaj grad na lijepome mjestu, ali voda je loša pa je zemlja neplodna.«

²⁰ Odgovorio im je: »Donesite mi novu, nekorištenu posudu i u nju stavite sol.«

Donijeli su posudu Elizeju.

²¹ On je otišao na izvor i u njega bacio sol. Pritom je rekao: »Ovako govori BOG: ‘Činim ovu vodu čistom. Odsad više neće donositi smrt i neplodnost.’«

²² Tako je voda postala čista i ostala takvom sve do danas, kao što je izjavio Elizej.

Dječaci se rugaju Elizeju

²³ Odande je Elizej krenuo u Betel.

Dok je hodao putem, neki su dječaci izašli iz grada i rugali mu se: »Odlazi, ćelavi! Odlazi, ćelavi!«

²⁴ On se okrenuo, pogledao ih i prokleo u BOŽJE ime. Tada su iz šume izašle dvije medvjedice i rastrgale četrdeset i dvojicu dječaka. ²⁵ Elizej je potom produžio na brdo Karmel, a odande se vratio u Samariju.

Joram postaje kralj Izraela

3 Joram, Ahabov sin, postao je izraelski kralj u Samariji, u osamnaestoj godini vladavine judejskoga kralja Jošafata. Kraljevao je dvanaest godina. ² Griješio je pred BOGOM, ali ipak ne toliko kao njegov otac i majka jer je uklonio Baalov kip koji je bio postavio njegov otac. ³ No uporno je griješio na isti način kao Jeroboam^[z], Nebatov sin, što je i Izraelce poticalo na grijeh. Joram nije odstupio od Jeroboamovih grijeha.

⁴ Moapski je kralj Meša uzgajao ovce i snabdijevao izraelskoga kralja sa stotinu tisuća janjaca i vunom od stotinu tisuća ovnova. ⁵ No kad je Ahab umro, moapski kralj pobunio se protiv izraelskoga kralja.

⁶ Tada je kralj Joram izašao iz Samarije i okupio cijeli Izrael. ⁷ Poslao je poruku judejskom kralju Jošafatu: »Moapski kralj pobunio se protiv moje vlasti. Ideš li sa mnom u borbu protiv Moaba?«

»Idem«, odgovorio je Jošafat. »Idem s tobom. Moji će se ljudi boriti uz tvoje, moji će konji biti uz tvoje konje.«

⁸ Upitao je: »Kojim ćemo putem ići?«

A Joram mu je odgovorio: »Kroz Edomsku pustinju.«

Trojica kraljeva kod proroka Elizeja

⁹ Tako je izraelski kralj krenuo s judejskim i edomskim kraljem. Nakon sedam dana hoda obilaznim putem, više nije bilo vode ni za ljude ni za životinje.

¹⁰ »Jao!« povikao je izraelski kralj. »BOG je pozvao nas trojicu kraljeva samo zato da bi nas predao u ruke Moapcima?«

¹¹ A Jošafat je upitao: »Ima li ovdje neki Božji prorok, da preko njega upitamo BOGA za savjet?«

Jedan od službenika izraelskoga kralja odgovori: »Ovdje je Elizej, Šafatov sin, koji je bio Ilijin pomoćnik.«^[aa]

¹² Jošafat je potvrdio: »BOŽJA riječ je s njim.«

Tako su izraelski kralj Jošafat i kralj Edoma otišli k Elizeju.

¹³ Elizej je rekao izraelskom kralju: »Što želiš od mene? Idi k prorocima svog oca i majke.«

»Ne«, odgovorio mu je izraelski kralj, »BOG je okupio nas trojicu kraljeva da nas preda u ruke Moapcima.«

¹⁴ A Elizej reče: »Zaklinjem se BOGU Svevladaru, kojem služim, da ne poštujem Jošafata, kralja Jude, tebe ne bih niti pogledao. ¹⁵ A sad, dovedite mi svirača.«

I dok je svirač prebirao po žicama, BOŽJA je sila sišla na Elizeja ¹⁶ i on je rekao: »Ovako govori BOG: ‘Iskopajte mnogo jaraka u ovoj dolini.’ ¹⁷ Jer, BOG vam poručuje: ‘Nećete vidjeti ni vjetar ni kišu, a ipak će se ova dolina ispuniti vodom pa ćete piti i vi i vaše životinje.’ ¹⁸ BOGU je to moguće. Pomoći će vam da pobijedite Moapce. ¹⁹ Zauzet ćete svaki utvrđeni grad i svako važnije naselje. Sasjeći ćete svako dobro drvo, zatrpati sve izvore vode i zasuti kamenjem svako dobro polje.«

Sukob Moabaca i Izraelaca

²⁰ Sljedećeg je jutra, u vrijeme prinošenja žrtve, navrla voda iz pravca Edoma i sve preplavila.

²¹ Moapci su čuli da su kraljevi došli ratovati protiv njih. Svi, koji su mogli ponijeti bojno oružje, od najmlađeg do najstarijeg, pozvani su i raspoređeni po granici. ²² Kad su ustali rano ujutro, sunce je obasjavalo vodu. Moapcima se voda u zoru učinila crvena poput krvi.

²³ »To je krv!« rekli su. »Mora da su se kraljevi potukli među sobom i pobili. A sad, Moapci, pokupimo plijen!«

²⁴ No kad su stigli u izraelski tabor, Izraelci su ustali i napali ih. Moapci su bježali, a Izraelci su ih progonili i ubijali. ²⁵ Razorili su moapske gradove i sva dobra polja zasuli kamenjem. Zatrpali su sve izvore vode i posjekli svako dobro drvo. Ostale su još samo zidine Kir Hareseta, ali ljudi, naoružani praćkama, opkolili su grad i osvojili ga.

²⁶ Kad je moapski kralj vidio da gubi, krenuo je sa sedamsto ljudi naoružanih mačevima u proboj do edomskoga kralja. No nije im uspjelo. ²⁷ Tada je uzeo svoga najstarijeg sina nasljednika i prinio ga kao žrtvu paljenicu na gradskim zidinama. Izraelci su bili užasnuti pa su se povukli i vratili u svoju zemlju.

Elizej pomaže udovici

4 Udovica jednog čovjeka iz družine proroka zavapila je Elizeju: »Tvoj sluga, moj muž, umro je. Znaš da je poštovao BOGA. No sad je došao čovjek kojem je ostao dužan, koji želi naplatiti dug tako što će uzeti mojih dvojicu sinova da mu budu robovi.«

² Elizej joj odgovori: »Kako da ti pomognem? Reci mi, što imaš u kući?«

»Tvoja sluškinja nema ničega u kući«, odgovori ona, »osim jednog vrča maslinovog ulja.«

³ Tada je Elizej rekao: »Idi i traži od svih susjeda prazne vrčeve. Neka ih bude što više! ⁴ Zatim se zatvori u kuću sa svojim sinovima i nalijevaj ulje u sve vrčeve. Kako se koji napuni, stavi ga na stranu.«

⁵ Tako ona ode od Elizeja i zatvori se u kuću sa svojim sinovima. Oni su joj donosili vrčeve, a ona ih je punila. ⁶ Kad su svi vrčevi bili puni, rekla je jednom od sinova: »Donesi mi još jedan vrč.«

No on joj odgovori: »Nema više ni jednog praznog vrča.«

I tada je ulje prestalo teći.

⁷ Ona ode i sve to ispriča Božjem čovjeku, a on joj je rekao: »Idi, prodaj ulje i plati svoje dugove. Od onoga što preostane, moći ćete živjeti i ti i tvoji sinovi.«

Elizej i Šunamka

⁸ Jednog je dana Elizej otišao u Šunam. Ondje je živjela jedna imućna žena koja ga je pozvala kod sebe na obrok. I od tada, kad god je onuda prolazio, Elizej je odlazio jesti kod nje.

⁹ Ta je žena rekla svome mužu: »Sigurna sam da je ovaj čovjek, koji često prolazi ovim putem, Božji sveti čovjek. ¹⁰ Hajde da napravimo za njega malu sobu na krovu! Stavit ćemo u nju krevet, stol, stolicu i svjetiljku pa neka tu odsjeda kad god bude u prolazu.«

¹¹ Jednog je dana Elizej došao onamo, smjestio se u sobu i odmarao. ¹² Rekao je svom slugi Gehaziju: »Pozovi Šunamku!«

On je pozove i ona stane pred Elizeja. ¹³ A on je rekao svom slugi: »Reci joj: ‘Kad si se tako dobro pobrinula za nas, što možemo učiniti za tebe? Želiš li da se zauzmemo za tebe kod kralja ili zapovjednika vojske?’«

Žena je odgovorila: »Sasvim mi je dobro ovdje, među svojim narodom.«

¹⁴ Elizej upita Gehazija: »Što bismo ipak mogli učiniti za nju?«

A Gehazi mu odgovori: »Znam da ona nema sina, a muž joj je već star.«

¹⁵ Tada će Elizej: »Pozovi je!«

Gehazi pozva ženu natrag, a ona stane na ulazu u prostoriju.

¹⁶ »Dogodine u ovo vrijeme«, rekao joj je Elizej, »u naručju ćeš držati sina.«

»Ne, gospodaru«, odgovori ona. »Božji čovječe, ne zavaravaj me!«

¹⁷ No žena je zatrudnjela i rodila sina u isto vrijeme sljedeće godine, kao što joj je Elizej bio prorekao.

Elizej vraća u život Šunamkinog sina

¹⁸ Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima.

¹⁹ Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!«

A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.«

²⁰ Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. ²¹ Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla.

²² Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.«

²³ »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.«

»Ne brini se. Sve je u redu.«^[ab] odgovorila je ona. ²⁴ Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.«

²⁵ Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel.

Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! ²⁶ Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.«

Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.«

²⁷ Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge.

Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.«

²⁸ »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?«

²⁹ Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.«

³⁰ No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.«

I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, ³¹ a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života.

Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.«

³² Kad je Elizej stigao u kuću, našao je dječaka kako leži mrtav na njegovom krevetu. ³³ Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom te se pomolio BOGU. ³⁴ Popeo se na krevet i legao na dječaka—usta na usta, oči na oči, ruke na ruke. Kad se ispružio nad njim, dječakovo tijelo se zagrijalo. ³⁵ Elizej je tada ustao i ushodao se po sobi. Potom se ponovo ispružio nad dječakom, a dječak je kihnuo sedam puta i otvorio oči.

³⁶ Elizej je pozvao Gehazija i rekao mu: »Pozovi Šunamku!«

I sluga ju je pozvao.

Kad je žena došla, Elizej joj je rekao: »Uzmi svog sina.«

³⁷ A ona uđe, padne mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uzme sina i izađe.