Bible in 90 Days

Izraelci u Egiptu

1 Ovo su imena Izraelovih sinova koji su s njim otišli u Egipat, svaki sa svojom obitelji: ² Ruben, Šimun, Levi, Juda, ³ Isakar, Zebulun, Benjamin, ⁴ Dan, Naftali, Gad i Ašer. ⁵ S Josipom, koji je već bio u Egiptu, bilo je ukupno sedamdeset Jakovljevih potomaka. ⁶ Tijekom vremena umrli su Josip, sva njegova braća i čitav taj naraštaj. ⁷ No Izraelci su bili plodni i razmnožili su se. Postali su iznimno brojni i snažni, tako da ih je bio pun Egipat.

Izraelci potlačeni

⁸ Potom je na vlast u Egiptu došao novi kralj koji nije znao za Josipa. ⁹ »Gledajte«, rekao je svom narodu, »Izraelci su brojniji i jači od nas. ¹⁰ Postupimo s njima lukavo, da se ne bi još više namnožili. U slučaju rata mogli bi se pridružiti neprijateljima, boriti se protiv nas i pobjeći iz zemlje.«

¹¹ Zato su nad njima postavili nadglednike da ih prisiljavaju na teške radove pa su Izraelci za faraona izgradili gradove-skladišta, Pitom i Ramses. ¹² No što su ih više tlačili, Izraelci su se više množili i širili pa su ih se Egipćani počeli bojati. ¹³ Zbog toga su ih nemilosrdno prisiljavali na ropstvo ¹⁴ te im zagorčali život teškim poslovima. Morali su izrađivati cigle i žbuku, i obavljati svaku vrstu poljskih radova. I kakve god da su im radove nametnuli, bili su okrutni prema njima.

Faraonov zli plan

¹⁵ Egipatski je kralj rekao hebrejskim babicama koje su se zvale Šifra i Pua: ¹⁶ »Kad pomažete Hebrejkama pri porodu pa vidite muško novorođenče, ubijte ga, a žensko pustite da živi.«

¹⁷ No iz strahopoštovanja prema Bogu, babice nisu poslušale egipatskog kralja, nego su ostavljale dječake na životu.

¹⁸ Stoga ih je egipatski kralj pozvao i upitao: »Zašto to činite? Zašto ostavljate dječake na životu?«

¹⁹ »Hebrejke nisu kao Egipćanke«, odgovore babice faraonu. »Jake su i lako rađaju, prije nego što babice stignu do njih.«

²⁰ Bog je bio naklonjen babicama pa se narod namnožio i postao vrlo jak. ²¹ Budući da su pokazale strahopoštovanje prema Bogu, dao im je vlastite obitelji.

²² Tada je faraon zapovjedio čitavom svom narodu: »Bacite u Nil svakog dječaka koji se rodi Hebrejima, a djevojčice ostavite na životu.«

Mojsijevo rođenje

2 Neki se čovjek iz Levijevog plemena oženio Levitkinjom. ² Ona je zatrudnjela i rodila sina. Kad je bila vidjela kako je dijete lijepo, skrivala ga je tri mjeseca, zbog faraonove zapovijedi. ³ No više ga nije mogla skrivati pa je nabavila košaru od papirusove trske te je oblijepila katranom i smolom. Položila je dijete u košaru i stavila je među trsku na obali Nila, ⁴ a njegova je sestra promatrala s udaljenosti, da vidi što će se dogoditi s njim.

⁵ Faraonova je kći sišla do Nila da bi se okupala, dok su njezine sluškinje šetale obalom. Vidjela je košaru među trskom i poslala jednu sluškinju da je donese. ⁶ Kad je otvorila košaru, ugledala je dijete. Dijete je plakalo pa se ona sažalila i rekla: »To je sigurno jedno od hebrejske djece.«

⁷ Tada joj je prišla djetetova sestra i rekla: »Želite li da dovedem jednu Hebrejku da vam doji dijete?«

⁸ »Da«, odgovorila je faraonova kći.

I djevojka ode i dovede djetetovu majku.

⁹ »Uzmi ovo dijete i doji ga za mene«, rekla joj je faraonova kći, »a ja ću ti plaćati za to.«

Žena je uzela dijete pa ga dojila.

¹⁰ Kad je dječak porastao, odvela ga je faraonovoj kćeri, a ona ga je usvojila i dala mu ime Mojsije^[a] jer ga je izvukla iz vode.

Mojsije bježi u Midjan

¹¹ Jednoga dana, kad je već odrastao, Mojsije je otišao među svoj narod i vidio kako teško rade pod prisilom. Opazio je kako jedan Egipćanin tuče Hebreja, njegovog sunarodnjaka. ¹² Osvrnuo se naokolo, pa kad je vidio da nema nikoga, udario je Egipćanina i ubio ga. Zatim ga je zakopao u pijesak.

¹³ Kad je sutradan ponovo izašao, ugledao je dvojicu Hebreja kako se tuku. Upitao je napadača: »Zašto tučeš svog sunarodnjaka?«

¹⁴ On mu odgovori: »Tko je tebe postavio za vladara i suca nad nama? Želiš li i mene ubiti kao što si ubio onog Egipćanina?« Tada se Mojsije uplašio i pomislio: »Saznalo se što sam učinio!«

¹⁵ Faraon je, saznavši za to, htio pogubiti Mojsija. Tada je on pobjegao od faraona i otišao živjeti u zemlju Midjan.

Mojsije se ženi Siporom

Dok je sjedio pokraj jednog bunara, ¹⁶ sedam kćeri midjanskog svećenika došle su zahvatiti vode iz bunara da bi napunile pojila za stado svoga oca. ¹⁷ Tada su došli neki pastiri i otjerali ih. No Mojsije je ustao u njihovu obranu pa im napojio stado.

¹⁸ Kad su se vratile, njihov ih je otac Reuel upitao: »Kako to da ste se danas tako rano vratile?«

¹⁹ »Jedan nas je Egipćanin obranio od pastira«, odgovorile su, »pa nam je još i vode zahvatio i napojio nam stado.«

²⁰ »Pa gdje je on?« upita dalje kćeri. »Zašto ste ga ostavile? Pozovite ga da jede s nama.«

²¹ Mojsije je pristao ostati kod tog čovjeka, a on mu je dao svoju kćer Siporu za ženu. ²² Ona je rodila sina, a Mojsije mu je dao ime Geršom^[b], rekavši: »jer sam stranac u tuđoj zemlji.«

Izraelci vape Bogu

²³ Nakon mnogo vremena umro je egipatski kralj. Izraelci su stenjali u ropstvu i vapili za pomoć, a njihovo je zapomaganje doprlo do Boga. ²⁴ Bog je čuo njihove vapaje i sjetio se svog saveza s Abrahamom, Izakom i Jakovom. ²⁵ Bog je vidio Izraelce i znao je da pate.

Bog poziva Mojsija

3 Mojsije je čuvao stado svog tasta Jitra, koji je bio svećenik u zemlji Midjan. Poveo je stado kroz divljinu i došao do Božje planine Horeb^[c]. ² Ondje mu se ukazao BOŽJI predstavnik u plamenu vatre, usred grma.

Mojsije je gledao kako grm gori, ali ne sagorijeva. ³ Pomislio je: »Kakva čudesna pojava! Prići ću i pogledati zašto grm ne izgara.«

⁴ Kad je BOG vidio da je Mojsije prišao da pogleda, pozvao ga je iz grma: »Mojsije! Mojsije!«

Mojsije odgovori: »Evo me.«

⁵ »Ne prilazi bliže«, rekao je Bog. »Izuj obuću s nogu jer je mjesto na kojem stojiš sveto tlo.« ⁶ Zatim je rekao: »Ja sam Bog tvog oca, Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev.«

Nato je Mojsije zaklonio lice zato što se bojao gledati u Boga.

⁷ »Vidio sam jad svog naroda u Egiptu. Čuo sam njegov vapaj pod goničima robova. Znam za njegove patnje«, rekao je BOG. ⁸ »Zato sam sišao da ga spasim od Egipćana i da ga iz te zemlje odvedem u dobru i prostranu zemlju. Zemlja je to kojom teče med i mlijeko, gdje žive Kanaanci, Hetiti, Amorejci, Perižani, Hivijci i Jebusejci. ⁹ Znaj da su vapaji Izraelaca doprli do mene i da sam vidio kako ih tlače Egipćani. ¹⁰ A sad, hajde! Šaljem te faraonu, da moj narod, Izraelce, izvedeš iz Egipta.«

¹¹ »Tko sam ja«, upita Mojsije Boga, »da idem faraonu i da Izraelce izvedem iz Egipta?«

¹² »Ja ću biti s tobom«, odgovori mu Bog, »i to će ti biti znak da sam te poslao. Kad izvedem narod iz Egipta, štovat ćete me na ovoj planini.«

Božje ime

¹³ Potom Mojsije reče Bogu: »Ako odem Izraelcima i kažem: ‘Bog vaših predaka poslao me k vama’, a oni me pitaju: ‘Kako se zove?’, što da im odgovorim?«

¹⁴ »JA SAM KOJI JESAM«, rekao je Bog Mojsiju. »Ovako reci Izraelcima: ‘JA JESAM poslao me k vama.’« ¹⁵ Bog je dalje rekao Mojsiju: »Reci Izraelcima: ‘JAHVE^[d], Bog vaših predaka, Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev, poslao me k vama’. To je moje ime zauvijek. Tako će me zvati u svim naraštajima. ¹⁶ Idi, okupi izraelske starješine i reci im: ‘Pokazao mi se JAHVE, Bog vaših predaka, Abrahamov, Izakov i Jakovljev Bog. Rekao je: »Promatrao sam vas i vidio što vam čine u Egiptu. ¹⁷ Odlučio sam vas izvesti iz nevolja u Egiptu u zemlju Kanaanaca, Hetita, Amorejaca, Perižana, Hivijaca i Jebusejaca. Zemlja je to kojom teče med i mlijeko.«’ ¹⁸ Starješine će te poslušati. Zatim idi s njima egipatskom kralju pa mu recite: ‘JAHVE, Bog Hebreja, sastao se s nama. Zato te molimo da nas pustiš da odemo tri dana hoda u pustinju, da prinesemo žrtve svome BOGU.’ ¹⁹ Znam da vas egipatski kralj neće pustiti ako ga ne prisili moćna ruka. ²⁰ Zato ću ispružiti svoju ruku i udariti po Egiptu svim čudima koja ću učiniti. Nakon toga će vas pustiti. ²¹ Učinit ću da vam Egipćani budu naklonjeni pa nećete otići praznih ruku. ²² Neka svaka Izraelka od svojih susjeda Egipćana, od žena koje žive u njihovim kućama, zatraži srebra, zlata i odjeće. To stavite na svoje sinove i kćeri. Tako ćete oplijeniti Egipćane.«

Čudesni dokazi za Mosija

4 Mojsije reče: »Što ako mi ne povjeruju ili me ne poslušaju? Što ako kažu: ‘BOG ti se nije pokazao’?«

² BOG ga upita: »Što ti je u ruci?«

»Štap«, odgovori Mojsije.

³ »Baci ga na zemlju«, rekao je BOG.

Mojsije ga baci i štap se pretvori u zmiju, a on pobjegne od nje.

⁴ Zatim mu je BOG rekao: »Ispruži ruku i uhvati je za rep.«

Mojsije ispruži ruku i uhvati je, a ona se u njegovoj ruci ponovo pretvori u štap.

⁵ »Po tome će povjerovati da ti se pokazao BOG, koji je Bog njihovih predaka—Abrahamov Bog, Izakov Bog i Jakovljev Bog.«

⁶ Zatim mu je BOG rekao: »Stavi ruku unutar svog ogrtača.«

Mojsije stavi ruku u ogrtač, a kad ju je izvukao, bila je zaražena osipom^[e], bjelkastim kao snijeg.

⁷ »Stavi ponovo ruku u ogrtač«, rekao je BOG.

Mojsije ponovo stavi ruku u ogrtač, a kad ju je izvukao, bila je zdrava, kao i čitavo tijelo.

⁸ »Ako ti ne povjeruju i ne prihvate prvi znak, možda će povjerovati drugom. ⁹ A ako ne povjeruju ni jednom od ova dva znaka i ne poslušaju te, zahvati malo vode iz Nila i prolij je na suho tlo. Voda, koju uzmeš iz Nila, na suhom će se tlu pretvoriti u krv.«

¹⁰ »Oprosti, Gospodaru«, rekao je Mojsije BOGU, »nikad nisam bio rječit čovjek—ni prije, ni sad, dok razgovaraš sa svojim slugom. Govorim sporo i jezik mi je trom.«

¹¹ »Tko je čovjeku dao usta?« rekao je BOG. »Tko ga čini nijemim ili gluhim? Tko čini da vidi ili da ne vidi? Zar ne ja—BOG? ¹² A sad idi! Bit ću s tobom kad budeš govorio i poučit ću te što da kažeš.«

¹³ No Mojsije je rekao: »Oprosti, Gospodaru, ali pošalji nekog drugog.«

¹⁴ Tada se BOG razljutio na Mojsija i rekao: »Nije li Levit Aron tvoj brat? Znam da on tečno govori. Evo, baš ti dolazi ususret. Bit će mu drago da te vidi. ¹⁵ Njemu ćeš govoriti što da kaže. Bit ću s obojicom kad budete govorili i poučiti vas što da činite. ¹⁶ On će umjesto tebe govoriti narodu. On će tebi biti kao usta, a ti ćeš njemu biti kao Bog, govoreći mu što da čini. ¹⁷ Uzmi ovaj štap u ruku pa ćeš njime činiti znakove.«

Mojsije se vraća u Egipat

¹⁸ Mojsije se zatim vratio svome tastu Jitru i rekao mu: »Molim te, dopusti mi da se vratim k svojima u Egipat, da vidim jesu li još živi.«

Jitro mu reče: »Idi u miru!«

¹⁹ BOG je u Midjanu rekao Mojsiju: »Vrati se u Egipat jer su umrli svi koji su ti htjeli oduzeti život.«

²⁰ Tako je Mojsije poveo svoju ženu i sinove, posjeo ih na magarca i zaputio se u Egipat. U ruci je nosio štap koji je predstavljao Božju moć.

²¹ BOG je još rekao Mojsiju: »Kad stigneš u Egipat, gledaj da pred faraonom učiniš sva čuda za koja sam ti dao moć. No ja ću mu otvrdnuti srce pa neće pustiti izraelski narod. ²² Tada reci faraonu da BOG kaže: ‘Izrael je moj sin, moj prvorođenac. ²³ Rekao sam ti da pustiš mog sina da ode kako bi mi iskazao štovanje, ali ti si odbio. Zato ću ja ubiti tvoga prvorođenog sina.’«

Obrezanje Mojsijevog sina

²⁴ Na putu, na mjestu gdje je Mojsije stao prenoćiti, došao je BOG i htio ga ubiti. ²⁵ No Sipora dograbi kameni nož, obreže^[f] svog sina i kožicom dotakne Mojsijeve noge, govoreći: »Ovo je krv našeg saveza.«^{[g] 26} Kad je spomenula krv obrezanja, BOG ga je ostavio.^[h]

Mojsije i Aron u Egiptu

²⁷ BOG je rekao Aronu: »Idi se sastati s Mojsijem. On je u pustinji.«

Aron je otišao, sastao se s Mojsijem na Božjoj planini Horeb i poljubio ga. ²⁸ Tada je Mojsije ispričao Aronu o svemu što mu je BOG rekao da izgovori u Egiptu i o svim znakovima koje mu je zapovjedio da učini.

²⁹ Zatim su Mojsije i Aron otišli u Egipat i okupili sve starješine Izraelaca. ³⁰ Aron im je prepričao što je BOG rekao Mojsiju, a Mojsije je izveo znakove naočigled naroda. ³¹ Narod je povjerovao. Kad su čuli da je ih je BOG pohodio i vidio njihove nevolje, duboko su se poklonili i iskazali mu štovanje.

Mojsije i Aron pred faraonom

5 Nakon toga su Mojsije i Aron otišli faraonu i rekli: »Ovako kaže BOG, koji je Izraelov Bog: ‘Pusti moj narod da ode u pustinju, kako bi mogli održati svetkovinu meni u čast.’«

² »Tko je taj BOG da bih ga poslušao i pustio Izraelce?« rekao je faraon. »Ne poznajem tog BOGA i neću pustiti Izraelce.«

³ »Bog Hebreja sastao se s nama«, rekli su. »Zato nas pusti da odemo tri dana hoda u pustinju i prinesemo žrtvu svome BOGU, da nas ne udari bolešću ili mačem.«

⁴ Nato im je egipatski kralj rekao: »Mojsije i Arone, zašto odvlačite narod od rada? Vratite se na posao!« ⁵ I dodao: »Sad kad je vaš narod mnogobrojniji od naroda ove zemlje, namjeravate ga odvratiti od posla.«

Faraon kažnjava Izraelce

⁶ Istog je dana faraon zapovjedio goničima robova i nadzornicima: ⁷ »Nemojte tom narodu više dobavljati slamu za izradu cigala kao prije. Neka idu i sami je sakupljaju. ⁸ No zahtijevajte od njih da izrađuju isti broj cigala kao prije—ne smanjujte ga ni za jednu ciglu! Lijeni su pa viču: ‘Pustite nas da prinesemo žrtvu svome Bogu!’ ⁹ Pritisnite te ljude teškim poslom. Tako će raditi, a ne obraćati pažnju na laži.«

¹⁰ Tada su goniči robova i nadzornici otišli i rekli izraelskom narodu: »Ovako kaže faraon: ‘Neću vam više dobavljati slamu. ¹¹ Idite i sami je sakupljajte gdje god je možete naći, ali vam se posao neće nimalo smanjiti.’«

¹² Narod se raštrkao po čitavom Egiptu da bi sakupljao strnjiku^[i] umjesto slame. ¹³ Goniči su ih pritom požurivali: »Svakog dana morate završiti istu dnevnu normu kao i kad ste dobivali slamu.« ¹⁴ Faraonovi su goniči robova tukli Izraelce koje su postavili za nadzornike i pitali: »Zašto ne izrađujete propisanu količinu cigala, kao što ste prije činili?«

¹⁵ Tada su nadzornici Izraelci otišli faraonu i zavapili: »Zašto tako postupaš sa svojim slugama? ¹⁶ Više nam ne daju slamu, a svejedno nas traže da izrađujemo cigle. Gledaj kako tuku tvoje sluge, a kriv je tvoj narod.«

¹⁷ »Lijeni ste vi, lijeni«, rekao je faraon, »i zato govorite: ‘Pustite nas da prinesemo žrtvu BOGU.’ ¹⁸ A sad, na posao! Nećete dobiti slamu, ali morate napraviti istu količinu cigala kao i prije.«

¹⁹ Kad im je rečeno da ne smiju smanjiti dnevnu količinu cigala, nadzornici Izraelci shvatili su da su u nevolji.

²⁰ Odlazeći od faraona, naišli su na Mojsija i Arona, koji su ih čekali. ²¹ Rekli su im: »Neka sad BOG vidi što ste učinili i neka vam sudi! Omrazili ste nas faraonu i njegovim službenicima! Kao da ste im stavili mač u ruke, da nas pobiju.«

Bog obećava oslobođenje

²² Mojsije se vratio BOGU i rekao: »Gospodaru, zašto si tako loše postupio prema ovom narodu? Zašto si me uopće poslao? ²³ Otkad sam otišao u tvoje ime govoriti faraonu, on s narodom postupa još gore, a ti nisi učinio ništa da bi ih izbavio.«

6 Tada BOG reče Mojsiju: »Sad ćeš vidjeti što ću učiniti faraonu. Velikom ću ga silom natjerati da pusti narod. Kad iskusi moju silu, istjerat će ih iz svoje zemlje.«

² Bog je dalje govorio Mojsiju: »Ja sam BOG. ³ Abrahamu, Izaku i Jakovu pokazao sam se kao Bog Svemoćni^[j], ali im se nisam obznanio svojim imenom JAHVE. ⁴ S njima sam sklopio savez da ću im dati Kanaan, zemlju u kojoj su živjeli kao došljaci. ⁵ Čuo sam zapomaganje Izraelaca, koje Egipćani drže u ropstvu, i sjetio se svoga saveza. ⁶ Stoga, reci Izraelcima: ‘Ja sam BOG. Ja ću vas izbaviti iz egipatskih jarmova i osloboditi vas ropstva. Otkupit ću vas svojom silom i strašnim kaznama. ⁷ Uzet ću vas za svoj narod i bit ću vaš Bog. Tada ćete znati da sam ja vaš BOG, koji vas je izbavio iz egipatskih jarmova. ⁸ Dovest ću vas u zemlju koju sam se zakleo dati Abrahamu, Izaku i Jakovu. Dat ću vam je u vlasništvo jer sam ja BOG.’«

⁹ Mojsije je to prenio Izraelcima, ali ga nisu poslušali jer su klonuli duhom zbog teškog ropstva.

¹⁰ BOG je rekao Mojsiju: ¹¹ »Idi i reci faraonu, egipatskom kralju, da pusti Izraelce iz svoje zemlje.«

¹² »Čak me ni Izraelci nisu poslušali«, rekao je Mojsije BOGU, »pa kako će me onda poslušati faraon, kad sam slab govornik^[k]?«

¹³ No BOG je razgovarao s Mojsijem i Aronom te im dao nalog za Izraelce i egipatskog kralja faraona. Zapovjedio im je da izvedu Izraelce iz Egipta.

Mojsijevo i Aronovo obiteljsko stablo

(Post 46,9-11)

¹⁴ Ovo su glavari izraelskih plemena:

Glavari su to levitskih obitelji prema svojim rodovima.

²⁶ Iz istog su plemena Aron i Mojsije kojima je BOG rekao: »Izvedite Izraelce iz Egipta prema njihovim postrojbama.« ²⁷ Isti su to Mojsije i Aron koji su govorili faraonu, egipatskom kralju, da Izraelce pusti iz Egipta.

Bog ponavlja svoj poziv Mojsiju

²⁸ Kad je BOG u Egiptu govorio Mojsiju, ²⁹ rekao mu je: »Ja sam BOG. Reci egipatskom kralju faraonu sve što ti govorim.«

³⁰ No Mojsije je rekao BOGU: »Kako će me faraon poslušati kad sam slab govornik^[l]?«

7 BOG je rekao Mojsiju: »Evo, učinio sam da budeš faraonu poput Boga, a tvoj brat Aron bit će ti prorok. ² Govorit ćeš sve što ti zapovijedam, a tvoj će brat Aron faraonu reći da pusti Izraelce iz svoje zemlje. ³ No faraonu ću otvrdnuti srce i, premda ću činiti brojna znamenja i čuda po Egiptu, ⁴ faraon vas neće poslušati. Tada ću pokazati svoju silu na Egiptu i strašno ih kazniti. Tako ću izvesti svoj narod Izrael, kao vojsku, u postrojbama. ⁵ Kad pokažem svoju silu na Egiptu i izvedem Izraelce, Egipćani će znati da sam ja BOG.«

⁶ Mojsije i Aron učinili su kako im je BOG zapovjedio. ⁷ U vrijeme kad su govorili s faraonom, Mojsije je imao osamdeset, a Aron osamdeset i tri godine.

Čudo sa štapom

⁸ BOG je rekao Mojsiju i Aronu: ⁹ »Kad vam faraon kaže: ‘Pružite mi dokaz, kroz neko čudo’, ti reci Aronu: ‘Uzmi svoj štap i baci ga pred faraona’, i štap će se pretvoriti u zmiju.«

¹⁰ Mojsije i Aron otišli su faraonu i učinili kako im je BOG zapovjedio. Aron je bacio štap pred faraona i njegove službenike, a štap se pretvorio u zmiju. ¹¹ Tada je faraon pozvao mudrace i vračare pa su ti egipatski čarobnjaci svojom magijom učinili isto. ¹² Svaki je od njih bacio svoj štap i štapovi su se pretvorili u zmije. No Aronov je štap progutao njihove štapove. ¹³ Faraonovo je srce ipak ostalo tvrdo i nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je bio nagovijestio BOG.

Prva pošast: voda se pretvara u krv

¹⁴ Tada BOG reče Mojsiju: »Faraonovo je srce okorjelo pa odbija pustiti narod. ¹⁵ Idi ujutro k faraonu. Kad bude išao na rijeku, dočekaj ga na obali Nila. Uzmi u ruku štap, koji se pretvorio u zmiju, ¹⁶ pa mu reci: ‘BOG, koji je Bog Hebreja, poslao me da ti kažem: »Pusti moj narod da me ode štovati u pustinji.« Ali ti dosad nisi poslušao. ¹⁷ BOG ti kaže: »Po ovome ćeš znati da sam ja BOG: udarit ću po vodi Nila štapom, koji mi je u ruci, i ona će se pretvoriti u krv. ¹⁸ Ribe će u Nilu uginuti i rijeka će se usmrditi pa Egipćani neće moći piti vodu iz nje.«’«

¹⁹ BOG je još rekao Mojsiju da kaže Aronu: »Uzmi svoj štap i ispruži ruku nad egipatskim vodama—nad rijekama i kanalima, nad jezercima i svim mjestima gdje se skuplja voda—pa će se pretvoriti u krv. Čak i voda u drvenim i kamenim posudama pretvorit će se u krv. Bit će krvi po čitavoj egipatskoj zemlji.«

²⁰ Mojsije i Aron učinili su kako im je BOG zapovjedio. Pred faraonom i njegovim službenicima, Aron je podigao štap i udario po vodi Nila, a sva se voda pretvorila u krv. ²¹ Ribe u Nilu uginule su i rijeka se toliko usmrdjela da Egipćani nisu mogli piti vodu iz nje. I bilo je krvi po cijelome Egiptu.

²² No egipatski su čarobnjaci svojom magijom učinili isto pa je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je bio nagovijestio BOG. ²³ Faraon se okrenuo i otišao u svoj dvor, ni to ne primivši k srcu.

²⁴ Svi su Egipćani kopali bunare oko Nila u potrazi za pitkom vodom jer nisu mogli piti vodu iz rijeke.

Druga pošast: žabe

²⁵ Prošlo je sedam dana nakon što je BOG učinio čudo s Nilom.

8 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu i reci mu da BOG kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ² Ako ga odbiješ pustiti, svu ću ti zemlju prekriti žabama. ³ Nil će vrvjeti od njih. Žabe će doći u tvoj dvor, u tvoju spavaću sobu i na tvoj krevet. Doći će u kuće tvojih službenika i na cijeli tvoj narod, u vaše peći i posude u kojima mijesite kruh. ⁴ Žabe će se penjati po tebi, po tvome narodu i po svim tvojim službenicima.’«

⁵ BOG je još rekao Mojsiju: »Reci Aronu: ‘Ispruži svoju ruku i štap nad rijekama, kanalima i jezercima pa će žabe izaći na Egipat.’«

⁶ Aron je ispružio ruku nad egipatskim vodama i žabe su izašle i prekrile Egipat. ⁷ No i čarobnjaci su svojom magijom učinili da žabe izađu na Egipat.

⁸ Faraon je pozvao Mojsija i Arona te im rekao: »Molite BOGA da ukloni žabe od mene i mog naroda, a ja ću pustiti vaš narod da ode prinijeti žrtvu BOGU.«

⁹ »Tebi prepuštam odluku«, rekao je Mojsije faraonu, »da odrediš kada da se pomolim za tebe, tvoje službenike i tvoj narod, da se uklone žabe od vas i vaših kuća—osim onih koje će ostati u Nilu.«

¹⁰ »Sutra«, rekao je faraon.

»Neka bude kako kažeš«, odgovori Mojsije, »pa ćeš spoznati da nitko nije kao naš BOG. ¹¹ Žabe će otići od tebe i iz tvojih kuća, od tvojih službenika i tvog naroda—ostat će samo u Nilu.«

¹² Nakon toga su Mojsije i Aron otišli od faraona. Mojsije je zavapio BOGU zbog žaba, koje je poslao na faraona, ¹³ a BOG je učinio po Mojsijevoj riječi. Uginule su žabe po kućama, dvorištima i poljima. ¹⁴ Zgrtali su ih na hrpe i zemlja je od njih zaudarala. ¹⁵ Kad je faraon vidio da je nastupilo olakšanje, opet je otvrdnuo svoje srce i nije ih htio poslušati, baš kao što je najavio BOG.

Treća pošast: komarci

¹⁶ Tada BOG reče Mojsiju: »Reci Aronu: ‘Ispruži svoj štap i udari po prašini na tlu, da se po cijelom Egiptu pretvori u komarce.’«

¹⁷ Oni tako i učine: Aron ispruži ruku i udari štapom po prašini na tlu te komarci navale na ljude i životinje. Sva prašina, po cijeloj egipatskoj zemlji, pretvorila se u komarce. ¹⁸ Kad su čarobnjaci svojom magijom pokušali stvoriti komarce, nisu uspjeli, a komarci su navalili i na ljude i na životinje.

¹⁹ Čarobnjaci su rekli faraonu: »Ovo je Božje djelo.«

No faraonovo je srce bilo tvrdo i nije ih htio poslušati, baš kao što je najavio BOG.

Četvrta pošast: muhe

²⁰ Tada BOG reče Mojsiju: »Ustani rano ujutro, pa kad faraon krene na vodu, stani pred njega i reci mu da BOG kaže: ‘Pusti moj narod da me može štovati. ²¹ Ako ga ne pustiš, poslat ću rojeve muha na tebe i tvoje službenike, na tvoj narod i u tvoje kuće. Domovi Egipćana vrvjet će od muha, a i zemlja u kojoj žive. ²² No toga ću dana izuzeti kraj Gošen, gdje živi moj narod. Ondje neće biti muha, da bi ti znao da sam ja BOG u ovoj zemlji. ²³ Napravit ću razliku između svog naroda i tvog naroda. Taj će znak biti sutra.’«

²⁴ I BOG učini tako: golemi rojevi muha navrli su u faraonov dvor i u kuće njegovih službenika. Cijela je egipatska zemlja stradavala od njih. ²⁵ Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona, i rekao: »Prinesite žrtve svome Bogu, ovdje u ovoj zemlji.«

²⁶ »To ne bi bilo u redu«, rekao je Mojsije, »jer Egipćani smatraju da je užasno ubijati životinje, kao žrtve našem BOGU. Kamenovali bi nas kad bismo ih prinosili pred njima. ²⁷ Otići ćemo tri dana hoda u pustinju i prinijeti žrtve svome BOGU, kao što nam zapovijeda.«

²⁸ »Pustit ću vas da odete u pustinju i prinesete žrtve svome BOGU«, rekao je faraon, »ali ne smijete otići predaleko. Sad molite za mene!«

²⁹ Tada je Mojsije rekao: »Čim odem, molit ću BOGA da sutra ukloni muhe od tebe, tvojih službenika i tvoga naroda. Samo, nemoj nas ponovo prevariti, pa da ne pustiš narod da prinese žrtve BOGU.«

³⁰ Zatim je Mojsije otišao od faraona i pomolio se BOGU. ³¹ I BOG je učinio kako je Mojsije rekao: uklonio je muhe od faraona, njegovih službenika i njegovog naroda, tako da ni jedna nije ostala. ³² No faraon je i ovog puta otvrdnuo svoje srce pa nije htio pustiti narod.

Peta pošast: pomor stoke

9 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ² Ako ih odbiješ pustiti i opet ih zadržiš, ³ BOG će poslati smrtonosnu pošast na tvoju stoku u poljima—na konje, magarce i deve, na stada sitne i krupne stoke. ⁴ No BOG će napraviti razliku između izraelske i egipatske stoke pa neće uginuti ni jedna životinja koja pripada Izraelcima. ⁵ A BOG je odredio i vrijeme—sutra će to učiniti u ovoj zemlji.’«

⁶ I BOG je to sutradan izvršio: Egipćanima je uginula sva stoka, a Izraelcima nije uginulo ni jedno grlo. ⁷ Faraon je istražio i utvrdio da Izraelcima nije uginula ni jedna jedina životinja. No faraonovo je srce i dalje bilo tvrdo i nije htio pustiti narod.

Šesta pošast: čirevi

⁸ Tada je BOG rekao Mojsiju i Aronu: »Zahvatite u šake pepeo iz peći pa neka Mojsije pred faraonom baci pepeo u zrak. ⁹ Od toga će po cijelome Egiptu nastati sitna prašina koja će na ljudima i životinjama stvarati čireve.«

¹⁰ I oni su uzeli pepeo iz peći i stali pred faraona. Mojsije ga je bacio u zrak, a na ljudima i životinjama izbili su čirevi. ¹¹ Čarobnjaci nisu mogli izaći pred Mojsija jer su im izbili čirevi, kao i svim Egipćanima. ¹² No BOG je otvrdnuo faraonovo srce pa nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je BOG nagovijestio Mojsiju.

Sedma pošast: tuča

¹³ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ustani rano ujutro pa izađi pred faraona i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ¹⁴ U protivnom ću ovog puta sve svoje pošasti poslati na tebe, na tvoje službenike i narod, da bi spoznao da na cijelome svijetu nema nitko kao što sam ja. ¹⁵ Dosad sam već mogao upotrijebiti svoju silu da tebe i tvoj narod udarim pomorom koji bi vas izbrisao sa zemlje. ¹⁶ No poštedio sam te s razlogom—da ti pokažem svoju silu i da cijeli svijet dozna za moje ime. ¹⁷ A ti se još uvijek uzdižeš nad mojim narodom i ne daš mu da ode. ¹⁸ Dakle, sutra u ovo vrijeme oborit ću na Egipat strašnu tuču, kakve još nije bilo od njegovog postanka. ¹⁹ Stoga, sad zapovjedi da se stoka i sve što imaš u poljima skloni na sigurna mjesta. Svaki čovjek ili životinja, koji se zateknu vani, poginut će od tuče.’«

²⁰ Neki su faraonovi službenici imali strahopoštovanja prema BOŽJOJ riječi pa su utjerali svoje robove i stoku unutra, ²¹ ali drugi nisu primili BOŽJU riječ k srcu te su ostavili svoje robove i stoku vani, na otvorenome.

²² Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da padne tuča na sav Egipat, na ljude i na životinje, i na sve što raste na poljima.«

²³ Kad je Mojsije ispružio štap prema nebu, BOG je poslao gromove i tuču, a munje su sijevale do zemlje. Tako je BOG sipao tuču po Egiptu. ²⁴ Dok je tuča padala, munje su neprestano sijevale. Tako strašne tuče nije bilo u čitavoj povijesti egipatskog naroda. ²⁵ Tuča je po cijelom Egiptu zatukla sve što se našlo vani, od ljudi do životinja. Pomlatila je sve što je raslo na polju i skršila svako stablo. ²⁶ Samo u kraju Gošen, gdje su živjeli Izraelci, nije bilo tuče.

²⁷ Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona te im rekao: »Ovog sam puta zaista sagriješio. BOG je u pravu, a ja i moj narod smo u krivu. ²⁸ Pomolite se BOGU jer nam je dosta grmljavine i tuče! Pustit ću vas. Ne morate više ostati.«

²⁹ »Čim izađem iz grada«, rekao mu je Mojsije, »podići ću ruke u molitvi prema BOGU. Prestat će grmjeti, a ni tuča više neće padati—da spoznaš da zemlja pripada BOGU. ³⁰ No znam da ti i tvoji službenici još nemate strahopoštovanja prema BOGU.«

³¹ Tako su propali lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan u cvatu, ³² ali pšenica i raž nisu propali jer rastu kasnije.

³³ Mojsije je otišao od faraona i izašao iz grada pa podigao ruke u molitvi prema BOGU. Grmljavina i tuča su prestali, a ni kiša više nije padala na zemlju. ³⁴ Kad je faraon vidio da su kiša, tuča i grmljavina prestali, ponovo je sagriješio. I on i njegovi službenici otvrdnuli su svoja srca. ³⁵ Tako je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio pustiti Izraelce, baš kao što je BOG nagovijestio preko Mojsija.

Osma pošast: skakavci

10 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu jer sam njemu i njegovim službenicima otvrdnuo srce da bih pred njima mogao pokazati svoja znamenja. ² Moći ćeš pričati svojoj djeci i unucima kako sam se poigrao Egipćanima i kakva sam znamenja među njima učinio da biste znali da sam ja BOG.«

³ Mojsije i Aron otišli su faraonu i rekli mu: »Ovako kaže BOG, koji je Bog Hebreja: ‘Dokle ćeš odbijati poniziti se preda mnom? Pusti moj narod da me ode štovati. ⁴ Ako ga ne pustiš, sutra ću na tvoju zemlju poslati skakavce ⁵ koji će prekriti čitavu površinu da se tlo uopće neće vidjeti. Proždrijet će i ono malo što vam je preostalo nakon tuče i ogolit će sva stabla koja vam rastu u polju. ⁶ Tvoje će ih kuće biti pune, kao i kuće svih tvojih službenika i svih Egipćana. Takvo što ljudi dosad nisu vidjeli u ovoj zemlji, čak ni tvoji očevi ni djedovi.’« Zatim se Mojsije okrenuo i otišao od faraona.

⁷ Službenici su potom rekli faraonu: »Dokle će nam ovaj stvarati nevolje? Pusti taj narod da ode štovati svog BOGA. Zar još uvijek ne vidiš da je Egipat uništen?«

⁸ Tada su Mojsija i Arona doveli natrag faraonu, a on im je rekao: »Idite štovati svog BOGA. Samo mi recite tko će sve ići?«

⁹ »Ići ćemo svi—naši mladi i stari«, rekao je Mojsije, »naši sinovi i kćeri, i naša stada sitne i krupne stoke. Moramo održati svetkovinu BOGU u čast.«

¹⁰ Faraon im je rekao: »Zaista BOG mora biti s vama da bih pustio i vas i vašu djecu da odete. Očito ste naumili neko zlo. ¹¹ Ne može tako! Muškarci mogu otići štovati BOGA. Ako je to ono što želite.« Zatim su ih otjerali od faraona.

¹² BOG je rekao Mojsiju: »Ispruži ruku nad Egiptom, da na njega navale skakavci i proždru sve raslinje, sve što je preostalo nakon tuče.«

¹³ I Mojsije je ispružio štap nad Egiptom, a BOG je podigao istočni vjetar koji je puhao zemljom cijeli dan i noć. Kad je svanulo jutro, vjetar je već bio donio skakavce. ¹⁴ Skakavci su došli na sav Egipat i spustili se u sve krajeve zemlje. Takvoga golemog roja skakavaca do tada nije bilo, niti će ikad biti. ¹⁵ Prekrili su svu površinu zemlje, tako da se zacrnjela od njih. Proždrli su sve raslinje i sve plodove drveća preostale nakon tuče. U cijelom Egiptu nije ostalo ništa zeleno, ni biljke ni drveta.

¹⁶ Faraon je žurno pozvao Mojsija i Arona te rekao: »Sagriješio sam protiv vašeg BOGA i protiv vas. ¹⁷ Oprostite mi taj grijeh još samo ovaj put i pomolite se svome BOGU da od mene ukloni ovu smrtonosnu pošast.«

¹⁸ Tada je Mojsije otišao od faraona i pomolio se BOGU. ¹⁹ I BOG je promijenio vjetar u vrlo snažan zapadnjak koji je zahvatio skakavce i odnio ih u Crveno more^[m]. Ni jedan jedini skakavac nije ostao nigdje u Egiptu. ²⁰ No BOG je otvrdnuo faraonovo srce i on nije htio pustiti Izraelce.

Deveta pošast: tama

²¹ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da se na Egipat spusti tama kakva se može opipati.«

²² Mojsije ispruži ruku prema nebu i na cijeli Egipat spusti se gusta tama koja je trajala tri dana. ²³ Tri dana ljudi nisu mogli vidjeti jedan drugoga, niti se maknuti s mjesta. No ondje gdje su živjeli Izraelci, bila je svjetlost.

²⁴ Tada je faraon pozvao Mojsija i rekao: »Idite štovati BOGA. Samo vaša stada sitne i krupne stoke neka ostanu ovdje, a vaša djeca mogu s vama.«

²⁵ No Mojsije odgovori: »Moraš nam dati stoku jer ćemo je klanjem i paljenjem prinositi svome BOGU. ²⁶ Zato i naša stoka mora s nama—ni papak neće ostati ovdje. Od stoke moramo izabrati žrtve za štovanje svoga BOGA jer nećemo znati što trebamo prinijeti BOGU dok ne stignemo ondje.«

²⁷ BOG je otvrdnuo faraonovo srce i on nije htio pustiti Izraelce. ²⁸ Viknuo je na Mojsija: »Odlazi od mene i pazi da više ne dolaziš preda me! Ako ponovo dođeš, poginut ćeš!«

²⁹ »Dobro si rekao«, odvrati Mojsije, »više me nećeš vidjeti.«

Upozorenje na posljednju pošast

11 BOG je rekao Mojsiju: »Poslat ću još jednu pošast na faraona i Egipat. Nakon toga će vas pustiti odavde—zapravo će vas otjerati. ² Reci narodu da svaki muškarac i svaka žena od svojih susjeda zatraži predmete od srebra i zlata.« ³ BOG je učinio da Egipćani budu naklonjeni Izraelcima. Štoviše, faraonovi službenici i narod smatrali su Mojsija velikim čovjekom.

⁴ Mojsije je rekao faraonu: »Ovako kaže BOG: ‘Oko ponoći proći ću kroz Egipat. ⁵ Tada će umrijeti svaki prvorođenac u Egiptu—od faraonovog prvorođenog sina, koji sjedi na prijestolju, do prvorođenog sina ropkinje koja radi u mlinu, a uginut će i sva prvorođena stoka. ⁶ Po cijelom Egiptu prolomit će se silan jauk, kakvog nikad nije bilo, niti će ga ikad više biti. ⁷ No među Izraelcima će biti mirno—ni pas neće zalajati, ni na čovjeka ni na životinju.’ Tako ćete znati da BOG razlikuje Egipat od Izraela. ⁸ Tada će mi doći svi ovi tvoji službenici, pokloniti mi se i reći: ‘Odlazi, i ti i sav tvoj narod s tobom!’ Nakon toga ću otići.« I Mojsije je ljutit otišao od faraona.

⁹ BOG je rekao Mojsiju: »Faraon vas neće poslušati, tako da ću učiniti još čuda u Egiptu.« ¹⁰ Mojsije i Aron učinili su sva ta čuda pred faraonom, ali je BOG otvrdnuo faraonovo srce pa nije htio pustiti Izraelce iz svoje zemlje.

Uspostava Pashe

12 Dok su još bili u Egiptu, BOG je rekao Mojsiju i Aronu: ² »Neka vam ovaj mjesec bude početak godine—računajte ga kao prvi mjesec^[n] u godini. ³ Recite cijeloj izraelskoj zajednici da desetog dana ovog mjeseca svaki čovjek uzme jednog janjca ili kozlića^[o] za svoju obitelj, za svako kućanstvo. ⁴ Ako je neko kućanstvo premalo da bi pojelo cijelu životinju, neka se udruži sa susjednim, pazeći na ukupan broj ljudi, da svatko dobije dio. ⁵ Životinja mora biti jednogodišnji mužjak bez tjelesne mane, a može biti janjac ili kozlić. ⁶ Čuvajte je do četrnaestog dana ovog mjeseca, a tada neka svi u izraelskoj zajednici u suton zakolju svoju životinju. ⁷ Zatim neka uzmu nešto njezine krvi i njome premažu okvir vrata kuće u kojoj će je jesti. ⁸ Meso neka ispeku na vatri i pojedu ga te iste noći, s beskvasnim kruhom i gorkim biljem. ⁹ Ne smijete ga jesti sirovo ni kuhano u vodi, nego ispečeno na vatri, zajedno s glavom, nogama i utrobom. ¹⁰ Ništa od mesa nemojte ostaviti do jutra. Ako nešto ostane do jutra, to spalite. ¹¹ Morate jesti brzo i biti spremni za put: potpuno odjeveni, s obućom na nogama i sa štapom u ruci. To je BOŽJA Pasha.

¹² Te ću noći proći Egiptom i pobiti sve prvorođence u egipatskim obiteljima i svu prvorođenu stoku. Na taj ću način izvršiti kaznu i nad svim egipatskim bogovima. Ja sam BOG. ¹³ Krv na kućama, u kojima se vi nalazite, bit će mi znak. Kad vidim krv, proći ću^[p] iznad vas. Tako ćete izbjeći pomor koji ću pustiti na Egipat.

¹⁴ Neka vam taj dan ostane u sjećanju. Neka vam bude spomendan. Slavite ga kao svetkovinu u čast BOGU. Slavite ga u sve naraštaje. To je trajna uredba.

Blagdan beskvasnih kruhova

¹⁵ Sedam dana jedite beskvasni kruh. Već prvog dana uklonite kvasac iz svojih kuća. Ako bi netko u tih sedam dana pojeo kruh s kvascem, neka se odstrani iz Izraela. ¹⁶ Prvog i sedmog dana održite sveti skup. Tih dana ne obavljajte nikakav posao. Jedino što smijete raditi je priprema jela za svakoga od vas. ¹⁷ Slavite Blagdan beskvasnih kruhova jer sam tog dana izveo vaše postrojbe iz Egipta. Slavite taj dan u sve naraštaje. To je trajna uredba. ¹⁸ Dakle, u prvom mjesecu jest ćete beskvasni kruh od večeri četrnaestog dana do večeri dvadeset i prvog dana. ¹⁹ Sedam dana neka ne bude kvasca u vašim kućama. Ako bi netko pojeo nešto s kvascem, odstranite ga iz izraelske zajednice, bio on stranac ili rođeni Izraelac. ²⁰ Ne jedite ništa s kvascem. Gdje god živjeli, jedite beskvasni kruh.«

Prva Pasha

²¹ Zatim je Mojsije sazvao sve izraelske starješine i rekao im: »Idite i odaberite janjce ili kozliće za svoje obitelji pa zakoljite pashalnu životinju. ²² Uzmite stručke izopa^[q], umočite ih u posude s krvlju pa njome premažite okvir vrata. Neka nitko ne izlazi na vrata svoje kuće do jutra ²³ jer će BOG prolaziti i ubijati egipatske prvorođence. Kad vidi krv na okviru vrata, proći će iznad tih vrata i neće dati Zatiraču da uđe u vaše kuće i pobije vas.

²⁴ Držite propis o Pashi kao trajnu uredbu za sebe i svoje potomke. ²⁵ Kad uđete u zemlju koju će vam BOG dati, kao što je obećao, održavajte ovaj obred. ²⁶ A kad vas djeca pitaju: ‘Što vam znači taj obred?’, ²⁷ odgovorite im: ‘To je pashalna žrtva u čast BOGA koji je prošao iznad izraelskih kuća u Egiptu i poštedio nas, a pobio Egipćane.’«

Narod se tada duboko poklonio, štujući Boga. ²⁸ Izraelci su učinili onako kako je BOG zapovjedio Mojsiju i Aronu.

Deseta pošast: smrt egipatskih prvorođenaca

²⁹ U ponoć je BOG pobio sve prvorođence u Egiptu, od prvorođenoga faraonovog sina, koji sjedi na prijestolju, do prvorođenog sina zatvorenika u zatvoru, kao i svu prvorođenu stoku. ³⁰ Te su se noći probudili faraon, svi njegovi službenici i svi Egipćani. Egiptom se širio silan jauk jer nije bilo kuće u kojoj nije bilo mrtvaca.

Faraon pušta Izraelce

³¹ Te je iste noći faraon pozvao Mojsija i Arona pa im rekao: »Spremite se i odlazite od mog naroda, i vi i Izraelci! Idite i štujte BOGA kao što ste tražili. ³² Povedite svoja stada sitne i krupne stoke, kao što ste tražili, i idite. I blagoslovite me.« ³³ Egipćani su nagovarali Izraelce da što prije odu iz zemlje. Govorili su: »Idite, inače ćemo svi umrijeti.«

³⁴ Narod nije imao vremena ukvasati tijesto, nego su posude s beskvasnim tijestom umotali u ogrtače i stavili na leđa. ³⁵ Izraelci su učinili kao što im je Mojsije bio rekao i tražili Egipćane da im daju odjeću i predmete od zlata i srebra. ³⁶ BOG je učinio da im Egipćani budu naklonjeni pa su im dali ono što su tražili. Tako su Izraelci oplijenili Egipćane.

Izlazak: Izraelci odlaze iz Egipta

³⁷ Izraelci su krenuli na put iz Ramsesa za Sukot. Bilo ih je oko šest stotina tisuća koji su išli pješice, ne računajući žene i djecu. ³⁸ S njima je išlo i puno ljudi miješanog porijekla, koji nisu bili Izraelci, kao i brojna stada sitne i krupne stoke. ³⁹ Od tijesta, koje su ponijeli iz Egipta, pekli su beskvasne lepinje. Tijesto je bilo bez kvasca jer su bili istjerani iz Egipta pa nisu imali vremena pripremiti hranu za put.

⁴⁰ Izraelci su u Egiptu živjeli četiri stotine i trideset godina. ⁴¹ Kad se navršilo četiri stotine i trideset godina, baš toga dana, sve BOŽJE postrojbe izašle su iz Egipta. ⁴² BOG je probdio noć da bi ih izveo iz Egipta. Zato je ta noć za sve Izraelce, u sve naraštaje, noć bdijenja u čast BOGA.

Propisi o Pashi

⁴³ BOG je rekao Mojsiju i Aronu: »Ovo su propisi o Pashi: pashalni obrok ne smije jesti nijedan stranac, ⁴⁴ no smije jesti svaki kupljeni rob ako ga obrežete. ⁴⁵ Dakle, stranac, koji privremeno živi s vama, ili stranac, koji je najamni radnik, ne smije jesti.

⁴⁶ Svaka obitelj neka jede u jednoj kući. Ništa od mesa ne iznosite iz kuće i nemojte slomiti nijednu kost životinji. ⁴⁷ Pashu neka slavi sva Izraelska zajednica.

⁴⁸ Ako stranac, koji živi s vama, želi slaviti Pashu u čast BOGA, moraju se obrezati svi muški u njegovoj obitelji i kućanstvu. Zatim je može slaviti jer će biti jednak izraelskim građanima. Ni jedan neobrezani muškarac ne smije jesti. ⁴⁹ Isti zakon vrijedi za rođenog Izraelca i za stranca koji živi s vama.«

⁵⁰ I svi su Izraelci učinili baš onako kako je BOG zapovjedio Mojsiju i Aronu. ⁵¹ Upravo je toga dana BOG izveo Izraelce iz Egipta prema njihovim postrojbama.

13 BOG je rekao Mojsiju: ² »Posveti meni svakog prvorođenca. Sve što se Izraelcima rodi prvo, bilo čovjek ili životinja, pripada meni.«

³ Mojsije je rekao narodu: »Sjećajte se ovog dana, kad ste izašli iz Egipta, iz zemlje ropstva, jer vas je BOG izveo odande velikom snagom. Ne jedite kruh u kojem ima kvasca. ⁴ Danas, u mjesecu Abibu^[r], izlazite iz Egipta. ⁵ Stoga, BOG će te uvesti u zemlju Kanaanaca, Hetita, Amorejaca, Hivijaca i Jebusejaca, za koju se zakleo tvojim precima da će ti je dati. Zemlja je to kojom teče med i mlijeko. Kad se ondje nastaniš, u ovome mjesecu vrši ovaj obred: ⁶ Nakon sedam dana beskvasnoga kruha, na sedmi dan održi svetkovinu u čast BOGA. ⁷ Dakle, sedam dana neka se jede beskvasni kruh. Neka kod tebe ne bude ništa ukvasano i neka ne bude kvasca nigdje oko tebe. ⁸ Toga dana reci svom djetetu: ‘To je zbog onoga što je BOG učinio za mene kad sam izašao iz Egipta.’ ⁹ Neka ti to bude kao znak na ruci i kao podsjetnik na čelu, da ti BOŽJI nauk uvijek bude na usnama, jer te BOG velikom snagom izveo iz Egipta. ¹⁰ Ovu uredbu izvršavaj svake godine u određeno vrijeme.«

Propisi o prvorođencima

¹¹ »BOG će te uvesti u zemlju Kanaanaca, kao što se zakleo tebi i tvojim precima. Kad budeš u svojoj zemlji, ¹² posveti BOGU svakog prvorođenca. Svaki prvorođeni mužjak od stoke pripada BOGU. ¹³ No svako prvorođeno magare otkupi janjetom^[s], a ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Svako prvorođeno muško od tvoje djece moraš otkupiti. ¹⁴ Kad te dijete ubuduće upita: ‘Što to znači?’, odgovori mu: ‘BOG nas je moćnom silom izveo iz Egipta, iz zemlje ropstva. ¹⁵ Kad nas je faraon tvrdoglavo odbijao pustiti, BOG je ubio svakog prvorođenca u Egiptu, prvorođene sinove i prvorođene mužjake od stoke. Zato BOGU žrtvujemo svakog prvorođenoga mužjaka od stoke, a svoje prvorođene sinove otkupljujemo.’ ¹⁶ Neka ti to bude kao znak na ruci i na čelu, neka te podsjeća da nas je BOG svojom velikom snagom izveo iz Egipta.«

Bog izvodi Izraelce iz Egipta

¹⁷ Kad je faraon pustio narod da ide, Bog ih nije poveo putem kroz zemlju Filistejaca. Iako je to bio kraći put, Bog je rekao: »Zato da se ljudi ne bi predomislili, suočeni s ratom, i vratili se u Egipat.« ¹⁸ Stoga je Bog poveo narod obilaznim putem kroz pustinju prema Crvenome moru^[t], a Izraelci su krenuli iz Egipta u bojnim postrojbama.

¹⁹ Mojsije je ponio i Josipove kosti jer je Josip tražio Izraelce da se zakunu rekavši im: »Bog će vas sigurno pohoditi. Tada odavde sa sobom ponesite i moje kosti.«^[u]

²⁰ Kad su otišli iz Sukota, Izraelci su se utaborili u Etamu, na rubu pustinje. ²¹ BOG je išao pred njima—danju kao stup od oblaka, da im pokazuje put, a noću kao stup od vatre, da im daje svjetlost. Tako su mogli putovati i danju i noću. ²² Stup, ili od oblaka danju ili od vatre noću, uvijek je bio pred narodom.

Faraon u potjeri za Izraelcima

14 BOG je rekao Mojsiju: ² »Reci Izraelcima da se vrate do Pi Hahirota i utabore između Migdola i mora. Utaborite se uz more, nasuprot Baal Sefona. ³ Faraon će misliti da Izraelci zbunjeno lutaju zemljom jer su zarobljeni pustinjom. ⁴ Otvrdnut ću njegovo srce i krenut će za njima u potjeru. No ja ću se proslaviti na faraonu i svoj njegovoj vojsci pa će Egipćani znati da sam ja BOG.« I Izraelci su učinili tako.

⁵ Kad su egipatskom kralju rekli da je narod pobjegao, faraon i njegovi službenici promijenili su stav prema Izraelcima i rekli: »Što smo to učinili! Pustili smo Izraelce da odu i više nam neće služiti.«

⁶ Zato je faraon zapovjedio da mu pripreme kola pa je poveo svoju vojsku. ⁷ Uzeo je šest stotina najboljih bojnih kola, ali i sva ostala kola iz Egipta. Svaka su kola imala svog zapovjednika.^{[v] 8} BOG je toliko otvrdnuo srce faraonu, egipatskom kralju, da je krenuo u potjeru za Izraelcima koji su pobjednički napustili zemlju. ⁹ Sva je faraonova vojska krenula za njima—bojna kola s konjima, konjica i pješaštvo. Sustigli su ih dok su bili utaboreni pokraj mora, blizu Pi Hahirota, nasuprot Baal Sefona.

¹⁰ Kad se faraon približio, Izraelci su ugledali Egipćane kako ih sustižu pa su se jako uplašili i zavapili BOGU. ¹¹ »Zar nije bilo grobova u Egiptu da tamo umremo«, upitali su Mojsija, »pa si nas doveo ovamo da pomremo u pustinji? Što si postigao time što si nas izveo iz Egipta? ¹² Zar ti nismo rekli još u Egiptu: ‘Ostavi nas na miru! Pusti nas da služimo Egipćanima!’? Bolje bi bilo da smo ostali služiti Egipćanima nego da poginemo u pustinji.«

¹³ »Ne bojte se!« reče Mojsije narodu. »Budite čvrsti! Vidjet ćete kako će vas BOG spasiti. Egipćane, koje danas vidite, više nikad nećete vidjeti. ¹⁴ BOG će se boriti za vas, a vi samo budite mirni.«

Bog razdvaja vode Crvenog mora

¹⁵ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Zašto si zavapio meni? Reci Izraelcima da krenu dalje, ¹⁶ a ti podigni svoj štap, ispruži ruku nad more i razdvoji ga, da bi Izraelci prošli kroz more po suhome. ¹⁷ Egipćanima ću otvrdnuti srce pa će krenuti za njima. Tada ću se proslaviti na faraonu i svoj njegovoj vojsci, na njegovim kolima i konjanicima. ¹⁸ Egipćani će znati da sam ja BOG kad se proslavim na faraonu, na njegovim kolima i konjanicima.«

¹⁹ Tada se Božji anđeo, koji je išao ispred izraelske vojske, okrenuo i stao iza njih. I stup od oblaka, koji je bio ispred njih, pomaknuo se i stao iza njih. ²⁰ Postavio se između egipatske i izraelske vojske pa je Egipćanima donio tamu, a Izraelcima svjetlo. Tako egipatska vojska te noći nije mogla prići izraelskoj.

²¹ Mojsije je ispružio ruku nad more pa je BOG cijele noći jakim istočnim vjetrom tjerao morske vode i isušio dno. Kad su se vode razdvojile, ²² Izraelci su prolazili kroz more po suhom, a vode su stajale, kao bedemi, s njihove desne i lijeve strane. ²³ Egipćani su krenuli u potjeru za Izraelcima te su svi faraonovi konji, kola i konjanici ušli u more za njima. ²⁴ Prije svitanja BOG je iz stupa vatre i oblaka pogledao na egipatsku vojsku i stvorio u njoj strah i metež. ²⁵ Zaglavio je kotače njihovih kola, tako da su se teško kretali.

Tada su Egipćani rekli: »Bjež'mo od Izraelaca! BOG se bori za njih, protiv Egipta!«

²⁶ BOG je rekao Mojsiju: »Ispruži ruku nad more, da vode krenu natrag na Egipćane, na njihova kola i konjanike.«

²⁷ Mojsije je u svitanje ispružio ruku nad more i ono se vratilo na svoje mjesto. Dok su Egipćani bježali iz mora, BOG ih je odnio vodom. ²⁸ Vode su se vratile i preplavile kola, konjanike i svu faraonovu vojsku koja je slijedila Izraelce kroz more. Nitko od njih nije preživio.

²⁹ Izraelci su hodali po suhom posred mora—vode su im stajale, kao bedemi, s desne i lijeve strane. ³⁰ Toga je dana BOG Izraelce spasio od Egipćana te su ih Izraelci vidjeli kako mrtvi leže na morskom žalu. ³¹ Kad je izraelski narod vidio BOŽJU veliku snagu na djelu protiv Egipćana, obuzelo ih je strahopoštovanje prema BOGU. Povjerovali su BOGU i njegovom slugi Mojsiju.

Mojsijeva pjesma

15 Tada su Mojsije i Izraelci zapjevali BOGU ovu pjesmu: